Sav život na Zemlji zavisi od okeana, a njima je sada potrebna naša pomoć i zaštita. Od klimatskih promena i plastike, preko eksploatacije nafte i gasa i rudi u morskim dubinama, do prekomernog izlova ribe – pretnje kojima su izložena mora i okeani svakim su danom sve veće i akutnije. Naučnici upozoravaju da 30 odsto najvažnijih i najugroženijih okeanskih područja mora hitno da se zaštiti od štetnog ljudskog uticaja.
U okviru Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, vlade sveta upravo raspravljaju o Globalnom sporazumu o svetskim morima. Učine li ono što treba, otvorit će se put prema uspostavi velike mreže zaštićenih područja, odnosno morskih rezervata. Time bi se postigla zaštita trećine svetskih mora, što bi dovelo do oporavka morskog sveta od brojnih pritisaka ljudskog uticaja i industrijske eksploatacije.
Pročitajte još:
Uoči četvrtog i poslednjeg kruga pregovora u UN-u, Grinpis se, zajedno s više od 2,5 miliona ljudi širom sveta, zalaže za postizanje što snažnijeg režima zaštite i usvajanja Sporazuma o svetskim morima (odnosno Sprovedbenog sporazuma o zaštiti morske bioraznolikosti izvan nacionalne jurisdikcije) koji bi na predstojećoj 4. međuvladinoj konferenciji (IGC4) u martu ove godine trebao postići stvarnu efikasnu zaštitu svetskih mora i okeana.
Za postizanje snažnog sporazuma u rokovima koje je zadala Glavna skupština UN-a, kao i ispunjavanje obaveza preuzetih od strane Veća EU, potrebno je snažno vodstvo i pojačan diplomatski angažman na najvišem političkom nivou.
Skulpture pingvina od leda, postavljene pred važna politička sedišta širom sveta, topljenjem treba da simbolično ukažu na sve pogubnije posledice klimatskih promena i važnu ulogu okeana u njihovom ublažavanju, ali i na stvarne posledice za populaciju pingvina koja se prepolovila. O svemu tome svedoči i jednogodišnja Grinpisova ekspedicija »Od Pola do Pola« koja se upravo završava na Antarktiku.
Izvor: Ekovjesnik
