Posmatrane populacije divljih vrsta* – sisari, vodozemci, reptili i ribe – u proseku su manje za 69 odsto od 1970. godine, ističe se u danas objavljenom WWF-ovom Izveštaju o stanju planete (Living Planet Report, LPR 2022). Izveštaj naglašava da je stanje prirode ozbiljno narušeno i upozorava vlade, korporacije i javnost da hitno uvedu promene kojima će zaustavili uništavanje biodiverziteta.
Do sada najveća baza podataka, koja obuhvata skoro 32 000 populacija 5230 vrsta, Indeks o životu na planeti, koji je u okviru Izveštaja napravilo Londonsko zoološko društvo (Zoological Society of London, ZSL), pokazuje da je posebno oštar pad zabeležen među populacijama posmatranih kičmenjaka u tropskim krajevima.
WWF je izrazito zabrinut zbog ovog trenda, jer je reč o krajevima s najvećim biodiverzitetom na svetu. Podaci iz Indeksa posebno ukazuju na to da su između 1970. i 2018. posmatrane populacije divljih životinja u Latinskoj Americi i u predelu Kariba opale u proseku za 94 odsto.
Pročitajte još:
Za manje od jednog ljudskog veka, broj posmatranih populacija slatkovodnih životinja smanjen je u proseku za 83 odsto, po čemu ova grupa vrsta prednjači u odnosu na sve druge. Gubitak staništa i prepreke na migratornim putevima čine oko jedne polovine svih opasnosti koje prete posmatranim vrstama migratornih riba.
Osvrćući se na ove nalaze, Marko Lambertini, generalni direktor WWF Internationala, kaže: „Suočeni smo s dve vanredne situacije izazvane ljudskim delovanjem – klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, koje ugrožavaju dobrobit sadašnjih i budućih generacija. Ovaj izveštaj iznosi šokantne brojke. Ukoliko želimo da zaustavimo i preokrenemo gubitak prirode, odnosno osiguramo zdravu budućnost za ljude i prirodu, odgovor mora biti promena sistema’’.
Svetski čelnici koji će se u decembru ove godine sastati na 15. konferenciji potpisnica Konvencije o biološkog raznolikosti (CBD COP15), imaće jedinstvenu priliku da promene kurs u dobrom smeru za ljude i planetu. WWF se zalaže za to da čelnici postignu sporazum sličan Pariskom dogovoru, kojim se obavezuju da će zaustaviti gubitak biodiverziteta i do 2030. godine osigurati svet okrenut očuvanju prirode.
„Na Konferenciji o biodiverzitetu COP15 svetski čelnici će imati priliku da obnove naš narušen odnos sa svetom prirode i osiguraju zdraviju, održiviju budućnost za sve uz ambiciozni globalni sporazum o biodiverzitetu koji pozitivno utiče na prirodu. U uslovima sve izraženije krize s kojom se priroda suočava, neophodno je da ovaj sporazum omogući hitno delovanje na terenu, uključujući transformaciju sektora koji utiču na gubitak prirode, i finansijsku podršku zemljama u razvoju“, ističe Lambertini.
Izveštaj pokazuje da su svuda u svetu glavni uzroci smanjenja populacija divljih životinja degradacija i gubitak staništa, eksploatacija, uvođenje invazivnih vrsta, zagađenje, klimatske promene i bolesti. Neki od ovih uzroka uticali su na gubitak afričkih divljih životinja od 66 odsto tokom posmatranog razdoblja, kao i na ukupan pad od 55 odsto u Aziji i Pacifiku.
„Iako se u Evropi i Srednjoj Aziji beleži najmanja stopa opadanja – 18 odsto, potrebno je naglasiti da su mnoge vrste u trenutku kada su započela merenja već bile pretrpele velike gubitke. Prema najnovijim podacima za Evropu, populacije ptica i sisara beleže pozitivne trendove, dok su vodozemci, gmizavci i populacije slatkovodnih riba u proseku u opadanju’’, kaže Goran Sekulić, programski saradnik WWF Adrije.
I u našem delu sveta smanjuju se populacije slatkovodnih riba, uglavnom zbog izgradnje hidroelektrana, od kojih su mnoge nepotrebne. Neophodno je unaprediti način upravljanja prirodnim resursima u svim zemljama regiona i obezbediti uključivanje zajednica i građanskih organizacija u taj posao.
„Smanjenje populacija slatkovodnih vrsta u celom svetu za čak 83 odsto ukazuje na kritično stanje vodenih ekosistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. I u našem regionu postoji niz ugroženih vrsta, a najpoznatiji primer je jesetra, riba koja se smatra živim fosilom. Osim toga, i našim velikim zverima, vuku, medvedu i risu (koji je ne tako davno bio na ivici strebljenja na nekim staništima), danas je ugrožen opstanak. Jadransko more je izlovljeno i sve je jasnije da će 2048. godina, koju naučnici označavaju kao trenutak kada će u morima biti više plastike nego riba, stići ranije nego što smo mislili. Poslednji je trenutak da svi zajedno nešto preduzmemo. Ovu krizu s kojom se planeta suočava moguće je ublažiti jedino pojačanim zajedničkim radom na očuvanju i obnavljanju prirode, održivijom proizvodnjom i, naročito, potrošnjom hrane, kao i hitnom i sveobuhvatnom dekarbonizacijom svih sektora’’, kaže Sekulić.
*Globalni Indeks o životu na planeti (LPI) za 2022. godinu pokazuje pad od u proseku 69 odsto praćenih populacija divljih životinja kičmenjaka. Promena procenta u indeksu odražava prosečnu proporcionalnu promenu veličine populacije životinja praćenih tokom 48 godina – ne broj izgubljenih pojedinačnih životinja niti broj izgubljenih populacija.
Izvor: WWF
