Entitet Republika Srpska prekršio je zakonodavstvo o tržišnoj konkurenciji tako što je iznenada zaustavio šemu podsticaja za vetroelektrane u martu ove godine, navodi se u žalbi koju je danas sekretarijatu Energetske zajednice u Beču podneo Centar za životnu sredinu sa sedištem u Banja Luci.
Bosna i Hercegovina je potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici koji zabranjuje “javnu pomoć koja narušava ili preti narušavanju konkurencije favorizovanjem određenih preduzeća ili određenih energetskih resursa”.
Pored činjenice da Republika Srpska nema ni jednu vetroelektranu, u martu ove godine na snagu je stupio novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o obnovljivim izvorima energije kojim su zaustavljene feed-in tarife ili premije za vetroelektrane.
“Ovakav potez Republike Srpske da ukine podsticaje za vetroelektrane ostavio je hidroenergiju, tj. male hidroelektrane kao jedini obnovljivi izvor energije koji ima značajnu podršku u ovom entitetu, uprkos njihovom malom doprinosu ukupnoj proizvodnji električne energije i ogromnoj šteti koju nanose prirodi, ekonomiji i lokalnim zajednicama. Na ovaj način se podstiču samo male količine solarne energije, a sada je isključen vetar. Na čemu će se zasnivati naša energetska tranzicija?”, ustanovila je kao problem Jelena Ivanić iz Centra za životnu sredinu.
Zvanično opravdanje ovakve odluke bila je potreba za smanjenjem troškova podsticaja za obnovljive izvore energije za krajnje potrošače.
Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, u julu je izjavio da su vetroelektrane održive i bez podsticaja. Od Ministarstva i Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske, Centar za životnu sredinu zatražio je dodatne informacije koje bi potkrepile ovu tvrdnju, ali ih nije dobio.
Pippa Gallop iz evropske organizacije CEE Bankwatch Network smatra da je ova mera neshvatljiva, s obzirom na potrebu da Bosna i Hercegovina u narednim godinama planira zamenu stare elektrane na ugalj.
“Ako je Republika Srpska htela smanjiti troškove podsticaja obnovljivim izvorima energije za krajnje potrošače, osim ukidanja svih podsticaja za vetroelektrane, postojali su brojni drugi načini, poput prelaska na aukcije i sistem premija, smanjenja kvota za vetar ili smanjenja feed-in tarifa za sve tehnologije”, pojasnila je Pippa Gallop.
Ova aktivnost je deo kampanje “Sačuvajmo plavo srce Evrope” i kampanje “Čuvari reka BiH” koju finansira Evropska unija kroz projekat EkoBiH.
Izvor: Energetika.ba
