Zamislite da jednog dana možemo da razumemo komunikaciju kitova u dubinama okeana. Za mene ne postoji biće na planeti koje me više očarava od ovih sisara koji našom planetom plivaju milionima godina. Nažalost, mnoge vrste kitova danas spadaju u ugrožene ili su blizu toga da postanu. Čovek i ovde ima svoj snažan uticaj, imajući u vidu da glavne pretnje predstavljaju sudaranje kitova sa brodovima, zagađenje bukom, klimatske promene i zagađenje plastikom.
Možda zagađenje bukom ne razumemo kao ozbiljnu pretnju, ali ona to jeste. Kitovi ne pričaju kao mi, ali njihov jezik je daleko složeniji nego što bismo mogli da zamislimo. Koriste niz tonova, koje se opisuju kao podvodne pesme – koje mogu trajati satima. Svaka pesma prenosi informacije – o identitetu, emocijama, mestima za hranjenje ili njihovim društvenim vezama. Ipak, industrijski zvukovi ometaju komunikaciju kitova. Možda ne osećamo buku okeana, ali za kitove ona može biti razorna – ometa njihove razgovore i svakodnevni život.
Važno je da razumemo šta kitovi komuniciraju, kako bismo mogli da pomognemo očuvanju ove vrste, pre nego što utihne. Koliko je njihova komunikacija važna govori podatak da su naučnici primetili da su plavi kitovi postali znatno tiši, što je ozbiljan pokazatelj negativnih promena u morskim ekosistemima.
Ono što je nekada izgledalo kao naučna fantastika, danas nam je vrlo blizu. Project CETI (Cetacean Translation Initiative), pionirska međunarodna inicijativa koja spaja biologiju, lingvistiku, robotiku i veštačku inteligenciju, pokušava da otkrije tajne jezika jedne vrste kita – ulješara (Physeter macrocephalus).
Projekat je pokrenut 2020. godine, sa pažnjom na ovu vrstu koja živi u vodama Kariba, posebno oko Dominike. Ovi kitovi koriste jezik koji može da se opiše kao kodovi – kratki zvučni nizovi u komunikaciji. Kako objašnjavaju naučnici, ovi signali kriju pravi jezik, složen i sa obrascima koji podsećaju na ljudsku fonetiku.
Dosadašnja istraživanja su, uz korišćenje savremenih alata i ogromne baze podataka, došla do otkrića da kitovi koriste nešto poput fonetskog alfabeta, pa čak i ukrase u komunikaciji. Podaci se prikupljaju kroz podvodne slušne stanice i dronove koji bezbedno i neosetno postavljaju senzore na kitove. Pored toga, koriste se i podvodni glajderi koji ih prate tokom putovanja. Veštačka inteligencija ima ulogu da dešifruje značenje zvukova.
Posebnost projekta jeste što uključuje i lokalne zajednice, kroz programe davanja stipendija mladim istraživačima, obrazovne inicijative, umetničku saradnju i druge načine koji spajaju nauku i kulturu.
Projekat teži da promeni naš odnos prema životinjama i prirodi, podsećajući nas da one imaju svoje jezike. Neki od njih su nam već razumljivi, dok drugi, poput jezika kitova, zahtevaju strpljenje i trud da bismo ih shvatili. Oni koji ne žele da ostanu gluvi za njega, kroz razumevanje jezika kitova, otvaraju put ka njihovoj zaštiti i opstanku.
Katarina Vuinac
