Home Blog Page 94

Mikroplastika – nevidljivi krivac za porast neuroloških poremećaja?

Foto-ilustracija: Unsplah (Robina Weermeijer)

Naučnici su nas i ovoga puta iznenadili novim saznanjem o mikroplastici – i to nimalo prijatnim. Naime, istraživanje koje je sprovela Američka akademija za neurologiju otkriva zabrinjavajuću povezanost između prisustva morske mikroplastike i povećanog rizika od invaliditeta kod ljudi koji žive u obalnim područjima.

Preliminarna studija, koja će biti predstavljena na 77. godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju u aprilu ove godine, ukazuje na to da su stanovnici obalnih regiona sa visokim nivoima morske mikroplastike izloženi većem riziku od invaliditeta koji utiče na pamćenje, razmišljanje, mobilnost i sposobnost brige o sebi od onih koji žive u manje zagađenim sredinama.

Nakon što su analizirali podatke iz 218 priobalnih okruga u SAD-u, istraživači su došli do uznemirujućih zaključaka: u oblastima sa najvišim nivoima mikroplastike, poremećaji pamćenja i razmišljanja zabeleženi su kod 15,2 odsto stanovništva, dok je u oblastima sa nižim nivoima taj procenat iznosio 13,9 odsto. Invaliditet u kretanju bio je prisutan kod 14,1 odsto stanovnika visoko zagađenih oblasti, naspram 12,3 odsto u manje zagađenim regionima.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kada je reč o sposobnosti samozbrinjavanja, prosečna prevalencija invaliditeta bila je 8,5 odsto u okruzima sa najvišim nivoima, u poređenju sa 7,7 odsto u okruzima sa najnižim nivoima.

Iako studija ne dokazuje da mikroplastika direktno uzrokuje invaliditet, ona pokazuje jasnu povezanost. Naučnici su uzeli u obzir i druge faktore koji mogu uticati na zdravstvene probleme, poput zagađenja vazduha, bolesti srca, moždanog udara, depresije i ekonomskih uslova, ali je i nakon tih prilagođavanja ostala značajna veza između nivoa mikroplastike i invaliditeta.

Kako mikroplastika utiče na zdravlje?

Mikroplastika može ući u ljudski organizam kroz udisanje i konzumaciju morske hrane. Studije su pokazale da mikroplastika prisutna u vazduhu može dospeti u pluća, izazivajući upale i oksidativni stres. Takođe, istraživanja su potvrdila da ribe i morski plodovi unose mikroplastiku, koja zatim ulazi u lanac ishrane i može dospeti do ljudi.

Nekoliko naučnih radova sugeriše da mikroplastika može podstaći zapaljenske reakcije i izazvati oksidativni stres u ćelijama, što može doprineti neurološkim poremećajima. Pored toga, mikroplastika vezuje toksične supstance iz okruženja, uključujući teške metale i hemikalije poput bisfenola A (BPA), što potencijalno utiče na endokrini i nervni sistem. Postoje i dokazi da mikroplastika može ometati normalne imunološke funkcije, povećavajući rizik od bolesti.

Ipak, ohrabrujuće je to što su brojni naučni timovi širom sveta posvećeni istraživanju mikroplastike – problema kojeg do pre nekoliko godina nismo ni bili svesni. Studije poput ove pomažu nam da bolje razumemo potencijalne zdravstvene rizike i da radimo na rešenjima za smanjenje zagađenja plastikom. Neki od ključnih koraka uključuju bolje upravljanje plastičnim otpadom, zabranu proizvoda koji sadrže mikroplastiku i razvoj novih tehnologija za prečišćavanje vode.

Ostaje da vidimo koje još tajne krije mikroplastika i kako da se od nje zaštitimo. Nauka i dalje istražuje njen uticaj, a naša svest i odgovorno ponašanje mogu igrati ključnu ulogu u sprečavanju njenog daljeg širenja.

Milena Maglovski

Odloženo uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije na 30 dana

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, saopštila je da su američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene za 30 dana.

Đedović Handanović je navela da je srpska strana noćas dobila informaciju od Odeljenja za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država da je usvojen zahtev za odlaganje sankcija.

Ministarka je pojasnila da ovo odlaganje ne uključuje američke državljane i američki finansijski sistem, upozoravajući da će svako ko poseduje, na primer, američki pasoš i dalje biti izložen riziku od stavljanja na listu sankcija OFAC-a.

Pročitajte još:

Takođe, kako se prenosi na sajtu Vlade, odgovor Sjedinjenih Država bio je i da shvataju važnost NIS-a za celokupni sistem, zdravstvo, policiju, ali i opšte funkcionisanje, kako naše zemlje, tako i regiona.

Ipak, ministarka je navela da ovo ne znači kraj.

Ona je izrazila nadu da će se naći održivo rešenje za konflikt u Ukrajini, što bi dalje moglo da utiče i na političke dogovore koji obuhvataju ekonomiju i sankcije prema Ruskoj Federaciji.

Energetski portal

Reforme iz Plana za oporavak i otpornost Bugarske štetne za energetsku sigurnost zemlje

Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)

Plan za oporavak i otpornost Bugarske donosi reforme koje bi mogle da budu neizvodljive i štetne za energetsku sigurnost zemlje, rekao je Žečo Stankov, ministar energetike Bugarske. Prema analizi koju je sprovelo Ministarstvo energetike, reforme su potpuno suprotne nacionalnom interesu, zbog čega je potrebno da se plan pažljivo revidira. Ukoliko to ne bude učinjeno, istakao je da postoji opasnost da energetski sektor pretrpi nesrazmerno veliku štetu, koju će morati da plate bugarski građani.

Među reformama koje izazivaju zabrinutost, ministar Stankov je naveo izdvajanje „Elektroenergetskog sistemskog operatora” (ESO) EAD i „Bulgartransgasa” EAD iz grupe „Bugarskog energetskog holdinga” EAD, što može destabilizovati energetski sektor, smanjiti poverenje investitora i izazvati finansijske probleme.

Kao drugi problem, ističe se preuzeta obaveza smanjenja emisija ugljen-dioksida iz bugarskih termoelektrana za 40 odsto. Na kraju, tu je i usvajanje Mapa puta za klimatsku neutralnost, koja zapravo ne preuzima dodatne obaveze prema Briselu, ali sa druge strane stvara političke tenzije i nema podršku javnosti.

Ministar je ukazao i na dve investicije iz plana koje uključuju proceduru za izgradnju fotonaponskih sistema za bugarska domaćinstva i podršku energetski efikasnim sistemima za ulično osvetljenje u opštinama. Kako objašnjava, u ovom trenutku postoji 1.500 ugovora u okviru procedure za obnovljive izvore energije za domaćinstva, koji u Ministarstvu energetike stoje nepotpisani više od godinu dana.

Pročitajte još:

Kroz dijalog sa Briselom reforme mogle bi da budu prilagođene tako da Bugarska ispuni svoje obaveze, ali uz veću fleksibilnost u sprovođenju, objasnio je ministar. Dodao je da sredstva iz Plana za oporavak i otpornost koja nisu iskorišćena mogu da se preusmere u Fond za dekarbonizaciju, koji bi preuzeo troškove, čime bi se smanjile emisije ugljen-dioksida, umesto da se nameće zahtev za 40 odsto smanjenja, kakav ne postoji ni u jednom evropskom propisu.

Ministar Stankov, istakao je da geotermalna energija predstavlja perspektivan i održiv izvor energije koji može značajno da doprinese energetskoj sigurnosti i diversifikaciji snabdevanja Bugarske.

Uz novine u zakonodavstvu koje omogućavaju privlačenje investicija u ovaj sektor, Bugarska je na dobrom putu da razvije geotermalne projekte koji mogu da imaju ključnu ulogu u budućem energetskoj stabilnosti zemlje. Bugarska će u ovom kontekstu sarađivati sa liderima u ovoj oblasti, kao što su Holandija i Mađarska.

Energetski portal

U toku je izgradnja glavnog kolektora otpadnih voda – važna investicija za Zrenjanin

Foto: Grad Zrenjanin

U toku je izgradnja glavnog kolektora otpadnih voda sa pratećim objektima dužine 1,75 kilometara, koja je važan preduslov za rad postrojenja za preradu otpadnih voda, čija izgradnja je deo drugog projekta.

Ovo je veoma značajna investicija za Grad Zrenjanin, a radovi se u ovom trenutku izvode na nekoliko lokacija, na potezu od Aleksandrovačkog kanala u Pančevačkoj ulici do glavne crpne stanice i lokacije budućeg centralnog prečistača otpadnih voda, između NIS-ove benzinske stanice i Begeja.

Vrednost inesticije iznosi 1,2 milijarde dinara bez PDV-a, a projekaz finansira Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, iz kreditnog zajma Banke za razvoj saveta Evrope.

Pročitajte još:

U Pančevačkoj ulici u toku je iskop kanala i postavljanje cevovoda širokog prečnika, dok se na potezu industrijske zone Jugoistok, iza NIS-ove benzinske pumpe, gradi glavna crpna stanica – završeno je betoniranje donje ploče retenzionih bazena i postavlja se armatura za izgradnju zidova objekta, navodi se na sajtu grada Zrenjanin.

Kako se dodaja, izgradnja primarnog prečistača otpadnih voda (PPOV) najznačajniji je ekološki projekat koji se realizuje u Zrenjaninu, a ta investicija rezultat je međudržavnog sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Projekat u potpunosti finansira, razvija i njim bi upravljala kompanija Metito, kroz svoju lokalnu platformu, preduzeće Begej Water. Procenjena vrednost je 30 miliona evra, uz zapošljavanje 40 radnika.

Završetak radova planiran je krajem jula 2026. godine.

Energetski portal

Za dekarbonizaciju u EU 100 milijardi evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Christopher Burns)

Evropska komisija predstavila je Čist industrijski dogovor ( eng. The Clean Industrial Deal), koji će da ubrza proces dekarbonizacije, a u isto vreme obezbedi budućnost proizvodnje u Evropi.

Ovaj Dogovor mobilizovaće više od 100 milijardi evra za podršku proizvodnji čistih proizvoda u EU. Iznos uključuje dodatnih milijardu evra garancija u okviru trenutnog Višegodišnjeg finansijskog okvira.

Dogovor može poboljšati konkurentnost jer daje sigurnost i predvidljivost kompanijama i investitorima da Evropa ostaje opredeljena za cilj da do 2050. godine dekarbonizuje privredu.

Dogovor se fokusira uglavnom na dva usko povezana sektora: energetski intenzivne industrije i čiste tehnologije. Energetski intenzivne industrije zahtevaju hitnu podršku za dekarbonizaciju i elektrifikaciju. Ovaj sektor suočava se s visokim troškovima energije, nepravednom globalnom konkurencijom i složenim regulativama, što negativno utiče na njegovu konkurentnost.

Pročitajte još:

Čista tehnologija je u srcu buduće konkurentnosti i rasta i ključna je za industrijsku transformaciju. Cirkularnost je takođe centralni element Dogovora zbog maksimalnog korišćenja ograničenih resursa EU i smanjenja zavisnosti o dobavljačima iz trećih zemalja za sirovine.

Merenje intenziteta ugljenika

Zakon o ubrzanju industrijske dekarbonizacije razvijaće dobrovoljnu oznaku za intenzitet ugljenika industrijskih proizvoda, na temelju jednostavne metodologije koja koristi podatke iz sistema trgovine emisijama (ETS) i nadovezuje se na metodologiju CBAM-a.

„Ovo bi trebalo da bude osnova za dalje angažovanje u međunarodnim naporima za merenje intenziteta ugljenika. Radi brzine, Komisija će započeti sa čelikom 2025. godine, koristeći postojeće izveštavanje industrije. Oznaka za cement biće kreirana u okviru Uredbe o građevinskim proizvodima, a zahtev za standardizaciju biće uskoro podnet“, navedeno je u Dogovoru.

Dodaje se da će EK raditi na pojednostavljivanju i usklađivanju metoda obračuna ugljenika i do četvrtog kvartala 2025. identifikovati prioritetne oblasti i moguće pravce za pojednostavljenje, usklađivanje i pouzdanu verifikaciju.

Energetski portal

Skoro 48 miliona Evropljana ne može da priušti grejanje – polovina su zaposleni

Foto-ilustracija: Unsplash (Sandra Grünewald)

Dok temperature padaju, širom Evropske unije raste broj onih koji nisu u mogućnosti da zagreju svoj dom. Novi podaci, koje je objavila Evropska konfederacija sindikata (ETUC), otkrivaju da je broj ljudi koji žive u energetskom siromaštvu u 2023. godini dostigao 47,5 miliona.

U 2019. godini, oko sedam odsto stanovnika EU – što je oko 30,7 miliona ljudi – nije moglo da priušti grejanje svojih domova. Do 2023. godine taj procenat je porastao na 10,6 odsto, a među pogođenima energetskim siromaštvom je i 23,7 miliona radnika.

Nekada rezervisan samo za socijalno ugrožene, problem energetskog siromaštva sada sve više pogađa zaposlene, a mnogi od njih rade u industrijama koje i same teško opstaju zbog rasta cena energije.

Evropska konfederacija sindikata poziva na hitne mere kako bi se sprečilo dalje propadanje radnih mesta i standarda života, uključujući kontrole cena energije, zabranu isključenja struje za ugrožene, veća ulaganja u obnovljive izvore i pravedne plate.

Pročitajte još:

„Prošlo je vreme za razgovore, potrebna je hitna akcija na nivou EU da se smanje računi za energiju za industrije, preduzeća i domaćinstva i da se obezbedi pravo na čistu, pristupačnu energiju, priznajući energiju kao javno dobro”, rekla je Ester Linč, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata.

ETUC poziva na hitnu i strožu regulaciju energetskog tržišta kako bi se onemogućile tržišne spekulacije i zaštitili građani i preduzeća od nestabilnih cena. Sindikati ističu da je energija javno dobro i da se njenom distribucijom i cenama ne sme upravljati isključivo tržišnim mehanizmima, već kroz odgovorne državne politike koje osiguravaju pravednu raspodelu resursa i dugoročnu stabilnost.

Takođe, ETUC naglašava potrebu za odvajanjem cena električne energije od cena gasa, čime bi se omogućila pravednija i stabilnija cenovna politika. U tom cilju, sindikati predlažu osnivanje Evropske agencije za energiju, koja bi koordinisala energetske politike, pratila tržišna kretanja i sprečavala zloupotrebe koje dovode do rasta troškova za domaćinstva i industriju.

Milena Maglovski

Dobro osmišljeni NDC: Put do smanjenja siromaštva i jačanja globalne sigurnosti

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma obavezale su se da će na svakih pet godina dostavljati svoje nove nacionalne klimatske planove – Nacionalno određeni doprinos (NDC). Prvi NDC podneti su 2015. godine, zatim 2020, a sada se očekuje da do kraja 2025. godine budu podneti najnoviji.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je da, ukoliko budu dobro osmišljeni, ovi planovi mogu da pomognu u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i da posluže kao nacrti za smanjenje siromaštva, poboljšanje ljudskog zdravlja, jačanje bezbednosti hrane i širenje pristupa energiji, dok istovremeno otvaraju trilione dolara vredne investicione prilike. UNEP je predstavio neke od najvećih koristi klimatskih akcija, prema mišljenju stručnjaka.

Kao prvo, ističe se da klimatske akcije mogu da dovedu do otvaranja novih radnih mesta, ali i prilika za investicije. Prelazak na čistu energiju smatra se jednom od najvećih poslovnih prilika od Industrijske revolucije. Primera radi, u 2024. godini, investicije su dostigle 2,1 triliona američkih dolara. Dostizanje neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine moglo bi da poveća globalni bruto domaći proizvod za sedam odsto, navodi Međunarodni monetarni fond. Takođe, moglo bi da se stvori 14 miliona radnih mesta u sektoru čiste energije, kako procenjuje Međunarodna agencija za energiju.

Pročitajte još:

Pored toga, klimatske akcije mogu da spase živote i poboljšaju zdravlje ljudi. Preciznije, ekstremni vremenski događaji na koje utiču klimatske promene izazvali su preko dva miliona smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od 4,3 triliona dolara u poslednjih 50 godina. Usporavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje na posledice klimatskih promena, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, moglo bi da spreči oko 14,5 miliona smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od 12,5 triliona dolara. Dodatno, smanjenje zagađenja vazduha takođe bi doprinelo značajno zdravlju ljudi.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kada je reč o smanjenju troškova, navodi se da se svakodnevno rasipaju velike količine energije, što ujedno predstavlja i trošak. Međunarodna agencija za energiju smatra da bi mere energetske efikasnosti mogle globalno da uštede domaćinstvima oko 200 milijardi američkih dolara na računima za struju i gas do 2040. godine. Pored toga, prelazak na obnovljive izvore energije doneo bi ekonomsku korist mnogim zemljama, zato što su troškovi za ove izvore, kako ističu, često niži od alternativnih na fosilna goriva.

Klimatske promene i očuvanje biodiverziteta su usko povezani. Održivo upravljanje i obnova ekosistema ne samo da pomažu očuvanju raznovrsnih vrsta, već takođe igraju ključnu ulogu u rešavanju klimatske krize. Prema Izveštaju UNEP-a o emisijama za 2024. godinu, smanjenje krčenja šuma, povećanje pošumljavanja i poboljšano upravljanje šumama mogli bi doprineti smanjenju emisija za oko 20 odsto do 2030. godine, čime bi se pomoglo ostvarivanju ciljeva Pariskog sporazuma. Takođe, obnavljanje 15 odsto degradiranih zemljišta i zaustavljanje njihovog daljeg uništavanja moglo bi sprečiti čak 60 odsto predviđenih izumiranja vrsta.

Na kraju, kroz klimatske akcije jača se i nacionalna bezbednost. Klimatske promene negativno doprinose sukobima u vezi sa kritičnim resursima, podstiču migracije i drugo. Štaviše, do 2050. godine bi usled posledica klimatskih promena moglo da dođe do migracije najmanje 25 miliona ljudi. Takođe, ulaganjem u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost smanjuju se rizici od nestabilnih cena fosilnih goriva i zavisnosti od uvoza energije.

Energetski portal

Čuvar okoline iz Ljusine

Foto: Almir Dervišević

Prirodna bogatstva predstavljaju neprocenjivu vrednost koju, nažalost, često ne cenimo dovoljno. To je vidljivo kroz mnoge divlje deponije i smeće koje nesavesni pojedinci ostavljaju gde god stignu. Često možemo videti da su obale reka, livade i pojasevi uz puteve prekriveni plastičnim kesama i raznim vrstama otpada, čime ne samo da narušavamo izgled prirode već je i ozbiljno zagađujemo. Mnogi od tih materijala, kao što su plastika i metal, teško i dugo se razgrađuju i u prirodi ostaju decenijama. Ipak, uprkos negativnim uticajima naših loših navika, postoje i oni koji neumorno rade na očuvanju prirode, i to na jedan pomalo netipičan način.

U malom mestu Ljusina, grad Bosanska Krupa, živi Almir Dervišević, ekološki aktivista koji je već nekoliko godina posvećen očuvanju svoje okoline. On u slobodno vreme prikuplja otpad i organizuje akcije čišćenja u kojima mu se pridružuju sugrađani.

– Interesovanje za ekologiju počelo je pre nekoliko godina, kada sam primetio da je puno smeća i otpada svuda oko nas, a niko nije preduzimao ništa da to reši. Tako sam odlučio da se posvetim čišćenju šuma, puteva, sela i obala reke Une – kaže Dervišević.

Do sada je prešao kilometre puteva, sakupljajući stotine vreća smeća, ali to mu nikada nije predstavljalo problem. Njegov rad postao je prepoznatljiv u zajednici, pa mu se pridružuju i drugi ljudi.

U FOKUSU:

– Počeo sam da organizujem akcije prikupljanja smeća i, kada ih organizujem, pridruži mi se od pet do osam volontera. Do sada sam imao mnogo uspešnih akcija. Obično vikendom čistim, to mi oduzme četiri do pet sati. Najviše mi pomaže moj dobri prijatelj Razim Dervić – dodaje Almir.

Foto: Almir Dervišević

On ističe da uz putne pravce najčešće nalazi limenke, flaše i drugi otpad, a nada se da će ljudi koji bacaju smeće iz vozila početi da prepoznaju štetnost svojih postupaka i da će u budućnosti paziti gde bacaju smeće.

Sve što prikupi, pakuje u velike vreće, a zatim komunalna služba grada Bosanska Krupa dolazi i to transportuje na gradsku deponiju.

Na početku njegovih akcija ljudi su bili iznenađeni njegovim angažmanom, ali s vremenom je stekao podršku sugrađana. Iako je uglavnom čistio svoju neposrednu okolinu, Almir planira da proširi svoje aktivnosti i na druge gradove.

– Mislim da bi bacanje smeća moglo da se smanji kada bi zakoni bili stroži i kada bi oni koji zagađuju prirodu bili kažnjeni. Smatram da ljudi koji zagađuju ovu našu prelepu prirodu nemaju poštovanja prema sebi, jer ako bi imali poštovanja prema sebi, ne bi radili ono što rade prirodi. Borim se protiv takvih osoba i uvek ću se boriti. Voleo bih da zakon bude stroži, da se uvedu kazne i da tako smanjimo količinu smeća. Verujem da je to jedini pravi način. Osim toga, svi treba da budemo odgovorni i ne bacamo smeće. Lično bih voleo da svaki grad organizuje slične akcije i da se svi borimo za očuvanje naše divne prirode – ističe Dervišević.

On je takođe jedan od najaktivnijih članova grupe građana pod nazivom „Čuvari okoline”, koja se bavi čišćenjem divljih deponija u ovom području. Većinu svojih akcija organizuje putem društvenih mreža, gde nekoliko dana unapred poziva sugrađane da mu se pridruže, navodeći tačnu lokaciju gde će se prikupljati smeće.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Vetroparkovi Alibunar 1 i Alibunar 2 dobili tržišne premije na aukcijama za OIE u Srbiji

WV-International

Vetroparkovi Alibunar 1 i Alibunar 2, u većinskom vlasništvu kompanije SANY Renewable Energy, globalnog lidera u proizvodnji vetroturbina sa sedištem u Kini, zauzeli su drugo, odnosno treće mesto na preliminarnoj rang listi projekata koji su se nadmetali za dodelu tržišne premije u kategoriji vetroelektrana u okviru drugih po redu aukcija za obnovljive izvore energije Ministarstva rudarstva i energetike.

Projekti vetroparka Alibunar 1, kapaciteta 96,6 MW i vetroparka Alibunar 2, kapaciteta 71,4 MW, od nedavno se nalaze u većinskom vlasništvu kineske kompanije SANY Renewable Energy, proizvođača vetroturbina iz Kine. Projekte je u partnerstvu sa norveškim developerom Emergy, razvila holandska kompanija WV-International, poznata i kao jedan od pionira obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Povodom uspeha na aukcijama, kompanija je saopšila da su u toku pripreme za izgradnju elektrana. Početak izgradnje planiran je u četvrtom kvartalu ove godine, a model turbina koje će biti instalirane je S168 kapaciteta 4.2 MW, kineskog proizvođača SANY Renewable Energy.

Pročitajte još:

Nakon završetka izgradnje i priključenja na prenosnu mrežu, kompanija će 100 posto planirane proizvodnje prodavati Elektroprivredi Srbije AD sa kojom je ranije potpisala ugovor o prodaji električne energije u trajanju od 15 godina. Kada budu u funkciji, vetroparkovi Alibunar 1 i Alibunar 2 proizvodiće 480 gigavat-časova godišnje čime će značajno doprineti proizvodnji čiste i zelene električne energije u ukupnom energetskom miksu zemlje.

Kompanija WV-International u saradnji sa kompanijom Emergy nastavlja razvoj vetroelektrana ukupnog kapaciteta 571 MW koje su deo kompleksa projekata Banat, kao i hibridne elektrane od 125 megavata koja će kombinovati vetar i solar.

Akcijama SANY Renewable Energy trguje se na berzi u Šangaju

Kompanija SANY Renewable Energy Co.,Ltd osnovana je 2008. godine i posveće je cilju da postane globalni lider u snabdevanju opreme za proizvodnju zelene energije, kao i pružanju usluga u tom segmentu. Kompanija je zvanično registrovana na STAR berzi u Šangaju 22. juna 2022. godine (SANY Renewable Energy, berzanski kod: 688349). Kompanija je 2023. godine zabeležila znajačan porast u tržišnom udelu kada je rangirana kao jedna od sedam globalnih proizvođača vetro turbina.

Izvor: WV-International

Javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje u biljnoj proizvodnji

Foto-ilustracija; Usnpash (Lucas Van Oort)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Javni poziv za podnošenje zahteva kako bi se ostvarilo pravo na podsticaje u biljnoj proizvodnji po hektaru, u vrednosti od 18.000 dinara.

Poziv je otvoren od 25. februara do 25. marta 2025. godine.

Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice  – nosilac komercijlanog gazdinstva, koje je obavezno upisnao u elektronski Registar poljoprivrednog gazdinstva, i da se pritom obavezno nalazi u aktivnom statusu. Pre podnošenja zahteva, neophodno je obnoviti registraciju za tekuću godinu na Registru.

Pročitajte još:

Osim toga, nedavno je resorno ministarstvo objavilo i prvi javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje u okviru Mere 3 IPARD III programa.

Mera 3 je usmerena na investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda.

Rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje ističe 14. marta tekuće godine. Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, uključujući preduzetnike, privredna društva i zadruge, a podržani sektori obuhvataju preradu i marketing mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja.

Podrška se kreće od 20.000 evra do 1.300.000 evra po projektu, sa maksimalnom podrškom od 2.500.000 evra po korisniku tokom trajanja IPARD III programa.

Energetski portal

Za početak izgradnje RHE Bistrica ključno je ubrzati procedure

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Kako bi se stvorili neophodni preduslovi za početak izgradnje reverzilne hidroelektrane Bistrica, ključno je ubrzati procedure, o čemu su razgovarali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i delegacija Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), tokom njihove druge posete Srbiji.

Prema rečima ministarke, dve godine postoji saradnja sa JICA-om na pripremi projektno-tehničke dokumentacije, a postignuta je saglasnost o važnosti ispunjavanja zahteva koji su neophodni za ovako kompleksne projekte. Ipak, ministarka je istakla da žele da realizacija projekta krene što pre, imajući u vidu značaj ove reverzibilne hidroelektrane.

„Naš cilj je da prevaziđemo izazove u vezi sa završetkom procene projekta od strane JICA da bi oni što pre obezbedili finansiranje, a u skladu sa specifičnim zahtevima JICA i njihovim procedurama, na čemu ćemo raditi u koordinaciji sa svim nadležnim institucijama. Tu očekujem dodatnu podršku i angažovanje stručnjaka JICA, kako bi izgradnja RHE Bistrica započela što pre i bez odlaganja”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Dodala je da je za Srbiju veoma važna saradnja sa partnerima iz Japana, s obzirom na kvalitet i prepoznato međunarodno iskustvo u izgradnji hidroelektrana.

„Takođe, imamo hidroelektrane u Srbiji koje koriste japansku tehnologiju, uključujući uspešnu saradnju sa Tošibom prilikom izgradnje i revitalizacije RHE Bajina Bašta. Imali smo veoma uspešnu posetu Japanu i sastanke na najvišem nivou koji su bili izuzetno korisni, na kojima je istaknuta posvećenost i podrška japanske strane projektu RHE Bistrica”, rekla je ministarka.

U toku su i druge značajne investicije u obnovljive izvore energije, ali su, kako je navela, neophodni veći kapaciteti za balansiranje i skladištenje. Podsetila je da će se ove godine na mreži naći vetroelektrana Kostolac i solarna elektrana Petka, koje gradi EPS, dok će se do 2028. godine realizovati jedan od najvećih projekata u Evropi u oblasti obnovljivih izvora energije – 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana. Kroz trogodišnji plan aukcija obezbediće se 1.300 MW čiste energije iz solarnih i vetroelektrana koje će graditi privatni investitori.

Energetski portal

Beograd i danas među 10 najzagađenijih gradova u svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (c-dustin)

Beograd se našao na svetskoj rang listi najzagađenijih gradova, objavljenoj od strane švajcarske kompanije IQAir, koja je lider u tehnologijama za monitoring i prečišćavanje vazduha. Jučerašnje merenje pokazalo je da se prestonica Srbije našla na šestom mestu, dok su iznad nje bili Dakar – glavni grad Senegala, Daka – glavni grad Bangladeša, Vuhan u Kini, Taškent – glavni grad Uzbekistana, sa Lahorom – drugim najvećim gradom Pakistana, na samom vrhu liste.

Ažuriranje rang liste prati promene kvaliteta vazduha u realnom vremenu, reflektujući kako lokalne tako i globalne varijacije u zagađenosti. Već danas u poslepodnevnim satim, preciznije 13:30, Beograd se našao na osmom mestu, a oko 14:00 na sedmom mestu. Ali, uprkos varijacijama, od jutra je bio pozicioniran u prvi 10 najzagađenijih gradova.

Foto: IQAir

Iznad Beograda su se u ovim vremenskim intervalima našli gradovi kao što su Kolkata u Indiji, Hangdžou u Kini i Budimpešta, dok su među prvima na listi najzagađenijih ostali -Dakar, Lahor i Daka, a na sam vrh rang liste dospeo je Šangaj.

Svetska rang lista zagađenosti je alat u borbi protiv zagađenja, pružajući informacije u svakom datom trenutku, koje mogu doprineti efikasnijim politikama zaštite životne sredine i javnog zdravlja.

Energetski portal

Više od 11 milijardi evra za jačanje evropskog lanca snabdevanja vetroenergijom

Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Griepenstroh)

Povoljan trend jačanja evropske industrije koja proizvodi opremu za vetroelektrane beleži se širom Evrope. Više od 30 evropskih fabrika se trenutno proširuje ili gradi. Nove proizvodne linije za kablove, kako prenosi WindEurope, razvijaju se u Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji.

Takođe, proširuju se i fabrike za proizvodnju vetroturbina. Konkretno, postrojenja za proizvodnju središnjeg dela turbine, gondola, lopatica i stubova razvijaju se u Danskoj, Francuskoj, Poljskoj, Italiji i Velikoj Britaniji.

Tokom poslednje dve godine,najavljeno je više od 11 milijardi evra ulaganja u ovaj lanac snabdevanja. Giles Dickson, izvršni direktor WindEurope, istakao je da ovi napori dovode do stvaranja hiljada radnih mesta i jačanja konkurentnosti Evrope.

Prisećanja radi, Zakon o industriji sa nultom emisijom (eng Net Zero Industry Act) postavlja cilj od 36 GW proizvodnih kapaciteta vetroenergije u Evropskoj uniji do 2030. godine, a za njegovo ostvarenje neophodni su ovakvi napori.

Pročitajte još:

Neki od značajnih primera dolaze iz fabrika kao što je Sif, koja ulaže više od 300 miliona evra u proširenje svoje proizvodne linije, a očekuje se da će ona biti potpuno spremna u prvoj polovini 2025. godine. Reč je o fabrici monopila, velikih čeličnih stubova koji služe kao temelji za vetroturbine postavljene na moru, što je ključno za zadovoljenje rastuće potražnje za vetroturbinama u Severnom moru.

Takođe, Siemens Gamesa u Le Havreu najavila je investiciju od 200 miliona evra za proširenje proizvodnje lopatica za turbinama snage 14 MW, što će otvoriti 200 novih radnih mesta i doprineti povećanju kapaciteta za zadovoljenje energetskih potreba Evrope.

S druge strane, Luka Roterdam podržava elektrifikaciju brodskih operacija, olakšava proizvodnju obnovljivog vodonika i nudi popuste na morske takse za brodove sa višim ekološkim standardima.

Energetski portal

Gana na putu da postane među prvim zemaljama Zapadne Afrike sa velikim nuklearnim postrojenjem

Foto-ilustracija: Unsplash (etornam-ahiator)

Gana svoj trenutni energetski miks uglavnom zasniva na hidroelektranama i termoelektranama koje koriste gas i naftne derivate. Hidroenergija se tradicionalno smatra stabilnim i relativno jeftinim izvorom struje u ovoj zapadnoafričkoj zemlji, dok rastuća potražnja za električnom energijom sve više uključuje termalne kapacitete zasnovane na prirodnom gasu i nafti. 

Foto-ilustracija: Unsplash (ato-aikins)

U skladu sa analizama GlobalData, hidroenergetski kapacitet je u 2023. godini činio 15,4 odsto ukupnih instalacija elektrana širom sveta (1.407 GW), dok se očekuje da će do kraja 2030. godine taj udeo iznositi 10,9 odsto uz porast ukupnog kapaciteta na 1.562 GW. Od tog globalnog hidroenergetskog kapaciteta, svega 0,11 odsto pripada Gani. U ovom trenutku, Gana planira nekoliko većih hidroelektrana koje bi trebalo da pojačaju njen energetski miks: to su projekat hidrokinetičke elektrane Akosombo (100 MW) u Istočnoj Gani, projekat hidroelektrane Lanke (95 MW) u regiji Gornji Zapad, hidroelektrana Juale (90 MW) u severnom delu zemlje, Ntereso (64 MW) takođe u Severnoj regiji, te Hemang (60 MW), koji se očekuje da uđe u rad 2025. godine.

Nove inicijative u energetskom sektoru Gane

Poslednjih godina Gana intenzivno radi na uvođenju nuklearne energije. U septembru 2023. godine, organizacija Nuclear Power Ghana zvanično je objavila da je lokacija Nsuban u Zapadnoj regiji izabrana kao glavno mesto za izgradnju prve nuklearne elektrane u zemlji, dok je lokacija Obotan u Centralnoj regiji predložena kao rezervna. 

Pročitajte još:

Prva IAEA misija u Gani za procenu lokacije

Foto-ilustracija: Unsplash (oswald-elsaboath)

Protekle nedelje, Gana je bila domaćin prve misije IAEA ove vrste, tokom koje su u zemlji boravila četiri stručnjaka iz Pakistana, Turske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Misija je sprovedena na zahtev vlade Gane, a ugostila ju je organizacija Nuclear Power Ghana.

IAEA tim pregledao je metodologiju odabira lokacije, uključujući izveštaj o selekciji, prikupljene podatke i primenjene kriterijume. Stručnjaci su obišli izabrano mesto u Zapadnoj regiji i rezervnu lokaciju u Centralnoj regiji, kako bi se uverili da su ovi predlozi u skladu sa zahtevima bezbednosti, uključujući procenu seizmičkih rizika, mogućih poplava, ekstremnih klimatskih uslova i neophodne infrastrukture za planove vanrednih situacija, kako se navodi na sajtu World Nuclear News.

Očekuje se da će finalni izveštaj o nalazima misije biti predat vladi Gane u naredna tri meseca, dok će IAEA nastaviti da savetuje i pruža podršku u procesu dobijanja potrebnih dozvola za gradnju buduće nuklearne elektrane. 

Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, Gana bi mogla da postane jedna od prvih zemalja Zapadne Afrike sa velikim nuklearnim postrojenjem, što bi značajno doprinelo ekonomskom napretku i energetskoj nezavisnosti celog regiona.

Energetski portal

Hrvatska planira da gradi solarne elektrane uz auto-put

Foto-ilustracija: Unsplash (Rodrigo Abreu)

Hrvatska planira izgradnju solarnih elektrana duž auto-puteva i to na potezu od Zagreba do istoka Hrvatske.

Hrvatske autoceste (HAC) raspisale su javni konkurs za izradu idejnog projekta za solarne elektrane na području odmarališta Zagreb Plitvice i Rastovica, kao i na području petlji Sredanci i Ivanja Reka. Elektrane će biti smeštene na približno 36 hektara.

Na taj način smanjiće se HAC-ova energetska zavisnost prelaskom na čistu energiju, u skladu s ciljevima postavljenima u Nacionalnoj razvojnoj strategiji do 2030. godine.

Osim toga, strategija previđa i širenje mreže punjača za električne automobile, a za pet godina plan je imati 259 elektropunjača na mreži od 1.100 kilometara auto-puteva širom Hrvatske.

Idejno rešenje solarnih elektrana treba obuhvatiti varijantno rešenje proizvodnje električne energije za vlastite potrebe HAC-a, sa predajom viška proizvedene električne energije u elektroenergetsku mrežu.

Pročitajte još:

Solarna elektrana Plitvice gradiće se na području odmarališta Zagreb (Plitvice) sever, a bruto raspoloživa površina za izgradnju iznosi oko 2,5 hektara. Elektrana Rastovica planirana je na južnoj strani odmarališta Rastovica jug u Vukovarsko-sremskoj županiji. Bruto raspoloživa slobodna površina za njenu izgradnju iznosi približno 3,1 hektara.

Elektrana Sredanci planira se izgraditi na dve katastarske čestice na području petlje Sredanci u Brodsko-posavskoj Županiji. Bruto raspoloživa površina za izgradnju ove solarne elektrane iznosi oko 11 hektara. Elektrana Ivanja Reka planirana je na području petlje Ivanja Reka na tri katastarske čestice u Zagrebačkoj Županiji. Ukupna bruto raspoloživa površina za izgradnju solarne elektrane lvanja Reka iznosi oko 18 ha, piše Poslovni dnevnik.

Tenderska dokumentacija je otvorena, a od projektanta se očekuje da posao završi u roku od osam meseci.

Energetski portal

Završen 46. Međunarodni sajam turizma u Beogradu: Rekordan broj poslovnih sastanaka

Foto: Sajam turizma

Na Beogradskom sajmu uspešno su okončane dve prestižne manifestacije – 46. Međunarodni sajam turizma i 20. Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme Horeca-oprema, koje su i ove godine potvrdile status vodećih događaja u regionu.

Tokom četiri dana, Beograd je bio epicentar turističkih zbivanja, okupljajući preko 400 izlagača iz zemlje i inostranstva. Pod sloganom „Jedna karta, bezbroj svetova”, posetiocima je predstavljena raznovrsna ponuda aranžmana – od dalekih egzotičnih destinacija do domaćih turističkih bisera.

Ovogodišnji sajam zabeležio je impresivan rast poslovnih aktivnosti, sa čak 582 unapred zakazana sastanka u okviru B2B platforme, što predstavlja porast od skoro 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno, uključujući sastanke na štandovima izlagača i u Bussines Lounge-u, održano je preko 2.000 poslovnih susreta.

Veliku pažnju posetilaca privukli su sajamski popusti na aranžmane, pri čemu su srpske banje, turističke destinacije u Srbiji, italijanski gradovi, letovališta u Grčkoj i Turskoj, kao i promotivne cene aviokarata kompanije Air Serbia, bili među najtraženijim ponudama.

Pročitajte još:

Posebnu čast imala je Italija, ovogodišnja zemlja partner, čiji je štand, realizovan u organizaciji ENIT SpA, zauzimao 150 kvadratnih metara u hali 1. Fokus ponude bio je na prelepoj Sardiniji, uz najavu direktne avio-linije između Srbije i ove italijanske regije.

Prvi put na Sajmu turizma u Beogradu predstavile su se Venecuela, Ekvador i Estonija, dok su se, nakon pauze, ponovo pridružili Kipar i Severna Makedonija. Među tradicionalnim učesnicima bile su i omiljene destinacije poput Grčke, Turske, Crne Gore, Tunisa, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, ali i afričke zemlje Kamerun i Gabon.

Sajam je još jednom pokazao da je nezaobilazna prilika za promociju turističkih agencija, hotela, transportnih kompanija i tur-operatora. Posetioci su mogli da izaberu putovanja po svojoj meri – od porodičnih odmora i wellness vikenda, preko avanturističkog i ekoturizma, do luksuznih aranžmana i city break putovanja.

Uz više od 32.000 posetilaca, ovogodišnji Sajam turizma potvrdio je da Beograd ostaje centralna tačka za povezivanje turističkih tržišta i predstavljanje najnovijih trendova u industriji putovanja.

Energetski portal

1...939495...1,672Page 94 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs