Počasni konzuli upoznali nacionalne parkove Crne Gore

07.05.2019

arina, stand, nacionalni parkovi, crne gore, — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Direktor Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore Elvir Klica učestvovao je na Trećoj Konferenciji počasnih konzula koja se održava u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore od 5. do 7. maja u Podgorici.

Posetioci i učesnici će tokom trajanja konferencije imati priliku da se na štandu Nacionalnih parkova Crne Gore informišu o prirodnim i kulturnim vrednostima pet crnogorskih nacionalnih parkova – Durmitor, Biogradska gora, Lovćen, Skadarsko jezero i Prokletije, kao i da se upoznaju sa turističkom ponudom parkova i predlozima za aktivni odmor u prirodi.

Konferencija predstavlja priliku za prezentaciju aktuelnih projekata i razvojnih prioriteta države, a u cilju daljeg jačanja privredne i kulturne saradnje sa zemljama iz kojih dolaze počasni konzuli.

Milisav Pajević

Crna Gora obezbedila sredstva za sanaciju četiri ekološke crne tačke

06.05.2019

Ključni izazovi u pogledu kontaminiranih lokacija u Crnoj Gori su četiri crne ekološke tačke na lokacijama na kojima se nalaze deponije industrijskog otpada, među kojima je deponija pepela i šljake Maljevac i flotaciono jalovište Gradac.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma su agenciji Mina kazali da je sanacija flotacionog jalovišta olova i cinka rudnika „Šuplja Stijena“ i deponije Maljevac od izuzetnog značaja.

„Naročito imajući u vidu da je rudnik počeo s radom 1954. godine i da su u dosadašnjem periodu na obalama reke Ćehotine akumulirane naslage kontaminiranih flotacionih ostataka iz procesa proizvodnje cinka i olova“, naveli su iz Ministarstva.

S druge strane, kako su kazali, od 1982. godine, odnosno od početka rada Termoelektrane (TE) „Pljevlja“, na deponiji Maljevac pepeo se odlaže u vidu razređenog mulja u veliki bazen u nekadašnjoj dolini, koja je pregrađena branom, podizanom nekoliko puta.

„Važno je ukazati da obe lokacije zauzimaju veliku površinu i određenoj meri ugrožavaju životnu sredinu u svom okruženju, i to podzemne i površinske vode, kao i okolna naselja lebdećom prašinom“, istakli su iz Ministarstva.

Oni su kazali da tu problematiku pokušavaju da reše dugi niz godina, u cilju stvaranja bezbednijih uslova za zdravlje i život ljudi i životne sredine u pljevaljskoj opštini.

„S tim u vezi, hitna sanacija navedenih lokacija je definisana kao prioritetna aktivnost na kojoj će se raditi tokom ove i naredne godine“.

Iz Ministarstva su kazali da su obezbedili kredit kod Svetske banke za sanaciju četiri ekološke crne tačke, među kojima su i dve navedene lokacije.

Oni su podsetili da su, zajedno sa Ministarstvom finansija i Elektroprivredom Crne Gore (EPCG), u martu prošle godine potpisali Ugovor o korišćenju novca za realizaciju projekta „Upravljanje industrijskim otpadom i čišćenje“, za remedijaciju deponije pepela i šljake Maljevac.

Glavni projekat remedijacije je, kako su kazali iz Ministarstva, odobren od revidenta krajem prošle godine i urađen je shodno konceptu koji je pripremila EPCG, vezano za nastavak korišćenja deponije Maljevac.

„U skladu sa detaljnim prostornim planom TE Pljevlja koji podrazumeva nastavak odlaganja (kasetni sistem) na deponiji Maljevac, uz faznu rekultivaciju kaseta, sve do konačne remedijacije ove lokacije, uz puno poštovanje ekoloških i bezbednosnih standarda i kvaliteta života“, precizirali su iz Ministarstva.

Iz tog resora su kazali da je tender za izbor izvođača radova na remedijaciji lokacije objavljen 2. aprila i otvoren je do 14. maja, dok je Zahtev za izražavanje interesovanja za Izbor konsultanta za vršenje stručnog nadzora objavljen 18. aprila i otvoren je do 9. maja.

Kako su pojasnili iz Ministarstva, radovi na remedijaciji dela deponije šljake i pepela Maljevac obuhvataju sanaciju klizišta na severoistočnoj strani deponije, sanaciju i rekultivaciju 4. i 5. stepenice, kao i zatvaranje i rekultivaciju kasete II (obuhvata tehničku i biološku rekultivaciju).

Pored toga, planirani su i radovi na izmeštanju Paleškog potoka i njegovo uvođenje u Borovičko jezero, kao i radovi na mašinskim i elektro instalacijama koji bi omogućili nesmetano funkcionisanje prateće opreme i postrojenja, kao i njihovo nesmetano snabdevanje električnom energijom.

Kada je u pitanju remedijacija flotacionog jalovišta Gradac, iz Ministarstva su kazali da su kroz pripremnu fazu projekta “Upravljanje industrijskim otpadom i čišćenje” predložene tri alternativne verzije i odabrana opcija koja je dalje razređena u Glavnom projektu remedijacije.

Odabrana opcija, kako su naveli, uključuje nekoliko važnih ciljeva za obezbeđivanje flotacionog jalovišta na lokaciji.

„Strme padine će biti preoblikovane kako bi se zaustavio tekući uticaj erozije pogotovo za vreme obilnih padavina i visokog vodostaja. Pored toga, formiranje kontaminirane procedne vode i uticaji eolske erozije će biti sprečeni zaptivanjem površine jalovišta“, kazali su iz Ministarstva.

Prema njihovim rečima, odabrana alternativa ostavlja dodatnu mogućnost rekultivacije preoblikovane oblasti i nudi održivo i dugoročno rešenje za tu specifičnu lokaciju.

Kako su naveli, glavni projekat remedijacije flotacionog jalovišta Gradac, odobren je 25. aprila.

Za projektanta je bio angažovan konzorcijum Nik Com iz Nikšića i Institut za rudarstvo i metalurgiju iz Bora, koji su zaduženi i za nadzor nad izvođenjem remedijacionih radova.

„U januaru je potpisan i Ugovor sa revidentom, Institutom za razvoj i istraživanje u oblasti zaštite na radu. Paralelno sa ovim aktivnostima je otpočeta priprema tenderske dokumentacije za izbor Izvođača radova na predmetnoj lokaciji“, kazali su iz Ministarstva.

Iz tog resora su rekli da se očekuje da javna rasprava povodom elaborata procene uticaja na životnu sredinu i društvo bude održana tokom maja, ukoliko nacrta elaborata bude odobren od Svetske banke, nakon čega će se stvoriti uslovi za objavu Međunarodnog tendera za izbor izvođača radova na toj lokaciji.

Izvor: RTCG/MINA/O.Z.

Milisav Pajević

Novosadska toplana grejaće kompletan Klinički centar Vojvodine

06.05.2019

Dr Zoran Gojkovic, toplovod, klinicki centar (7) — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Svi objekti Kliničkog centra Vojvodine će se s početkom nove grejne sezone toplotnom energijom snabdevati preko sistema Novosadske toplane.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković posetio je sa gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem Klinički centar Vojvodine, gde se trenutno izvode radovi na toplifikaciji Kliničkog centra Vojvodine, a koji zajednički finansiraju Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad.

Objekti Kliničkog centra Vojvodine do sada nisu bili na sistemu daljinskog grejanja Novosadske toplane, već su se toplotnom energijom snabdevali iz sopstvene kotlarnice koja je kao osnovni energent koristila mazut.

Zbog toga su prošle godine u ovoj zdravstvenoj ustanovi počeli radovi na izgradnji vrelovodne mreže za priključenje svih objekata Kliničkog centra Vojvodine na efikasniji i brži sistem grejanja, a obezbeđena je i tehnička mogućnost da se toplotnom energijom mogu snabdevati i van grejne sezone preko sistema za toplu potrošnu vodu.

Ovo je jedan od brojnih projekata u zdravstvu koji zajednički finansiraju različiti nivoi vlasti, u cilju podizanja kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga pacijentima i uslova rada zaposlenima.

Osim ovog projekta, Pokrajinska vlada nastavlja s infrastrukturnim ulaganjima u obnovu svih objekata najveće zdravstvene ustanove u Vojvodini.

U toku je završetak radova na Klinici za abdominalnu i endokrinu hirurgiju, Centru za sudsku medicinu, toksikologiju i molekularnu genetiku, Klinici za medicinsku rehabilitaciju, Klinici za infektivne bolesti i informatičkom povezivanju i celokupnoj digitalitzaciji KCV-a, kao i početak radova na Klinikama za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola, Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirugiju i Klinici za neurohirugiju.

Milisav Pajević

Osvrt na sajam Renexpo u oblasti OIE, EE, voda i upravljanja otpadom

06.05.2019

Međunarodni sajam Renexpo ugostio je preko 2500 posetilaca u BelExpo centru, na šestoj po redu održanoj konferenciji na temu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, voda i upravljanja otpadom. Posetioci su iz prve ruke mogli da vide i čuju iskustva vodećih evropskih kompanija iz oblasti održive energije i upoznaju potencijalne investitore.

Sajam je otvorio Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike koji je govorio o planovima Srbije na polju poboljšanja energetske efikasnosti.

On je između ostalog rekao da je u Srbiji započet i projekat energetske sanacije 28 objekata koji pripadaju organima centralne vlasti uz kreditnu liniju od 40 miliona evra, među kojima je i zgrada ministarstva u Nemanjinoj ulici u Beogradu, ali i da se u Srbiji do 2020. očekuje novih 550 MW elektrana iz vetroparkova.

Najveći internacionalni sajam jugoistočne Evrope, RENEXPO u regionu prerasta u tradiciju i obavezno mesto sastanka za stručnjake, predstavnike državnih vlasti, regionalne i evropske lidere koji se bave temama poput upravljanja vodama i otpadnim vodama, bioenergijom, hidro, vetro i solarnom energijom, upravljanjem čvrstim otpadom, energetskom efikasnošću i novim tehnologijama.

Tokom dvodnevnog sajma, istaknuti stručnjaci i privrednici imali su priliku da učestvuju u velikom broju stručnih konferencija i tribina ali i da posete više od 120 štandova izlagača. Već na samom ulazu, posetioci su mogli da vide najnaprednije automobile na električni pogon, kao i električne bicikle. Osim sajamske izložbe organizovani su i poslovni susreti.

Prvog dana jedna od najposećenijih konferencija bila je “Upravljanje otpadom – Poslovna upotreba otpada i energija iz otpada” ali i okrugli sto o mini hidroelektranama Zapadnog Balkana. Pored toga održane su i konferencije o Biogasu u Srbiji, konferencija licenciranih energetskih menadžera u Srbiji i panel o ulaganju u zelenu ekonomiju.

Ambasador Mađarske Atila Pinter kao i ambasador Belgije Adam Koen preneli su posetiocima prvog dana iskustva iz svojih zemalja u oblasti zelene ekonomije i govorili o saradnji sa Srbijom u oblasti životne sredine.

Drugi dan bio je rezervisan za održivo upravljanje vodama i energiju vetra. Održane su i konferencije o održavanju i revitalizaciji hidroelektrna. Istog dana organizovani su B2B sastanci za predstavnike domaćih i stranih kompanija, investitore, distributere i konsultante.

Više od 120 kompanija iz preko 25 zemalja predstavilo je svoja rešenja, inovacije i ekološke aspekte primene.

Željka Vesić

Vodosnabdevanje najveći problem građana Stanišića kod Sombora

06.05.2019

Sombor, građani, primedbe, sastanak — Foto: Grad Sombor

Akcija pod nazivom „Otvoreni dani“, koja se održava svake prve subote u mesecu u nekoj drugoj mesnoj zajednici, održana je prošle subote u prostorijama mesne zajednice Stanišić.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je sa timom svojih saradnika primila građane koji su želeli lično da razgovaraju sa njom i iznesu svoje probleme, zahteve, predloge i nedoumice.

Stanovnike Stanišića najviše je interesovalo vodosnabdevanje, odnosno kvalitet vode i potrošnja.

Veliki broj pitanja se odnosio i na održavanje puteva, moguća izgradnja obilaznice za potrebe velikih kamiona, a bilo je i pohvala za rekonstrukciju ulice Arsenija Čarnojevića.

Građani su izneli potrebu da odlaganje otpada koji se odnosi tokom akcije „Mesec čistoće“ traje duže, a gradonačelnica i njen tim kao moguće rešenje predlažu postavljanje kontejnera koji bi služio u te svrhe tokom cele godine.

Bilo je reči i o novom načinu funkcionisanja i rada dobrovoljnih vatrogasnih društava, o potrebama različitog kulturnog sadržaja za ovo naseljeno mesto i projektu likovne kolonije.

Naravno, bilo je i molbi za rešavanje ličnih problema pojedinih meštana.

Sastanku su uz gradonačelnicu Dušanku Golubović prisustvovali i načelnica Gradske uprave grada Sombora Helena Roksandić Musulin, gradski većnik zadužen za komunalne delatnosti i investicije Miroslav Кovačić, pomoćnik gradonačelnice za oblast urbanizma i zaštite životne sredine Boris Bulović, direktor JКP „Prostor“ Sombor Goran Nonković i direktorica JКP „Vodokanal“ Sombor Jasmina Bobić.

Кako bi izašla u susret potrebama građana, gradonačelnica će nastaviti da obilazi mesne zajednice grada Sombora. Sledeći ovakav sastanak održaće se 1. juna u mesnoj zajednici „Riđica“.

Građani koji nisu u mogućnosti da dođu na ove sastanke, a imaju želju da se obrate gradonačelnici, pitanja u pisanoj formi mogu predati u svoju mesnu zajednicu, ili poslati na mejl adresu otvorenidani@sombor.rs, nakon čega će odgovor od gradonačelnice dobiti u pisanoj formi na svoju kućnu adresu.

Izvor: Grad Sombor

Milisav Pajević

Podgorici neophodno groblje kućnih ljubimaca

06.05.2019

groblje, kućnjih ljubimaca, — Foto: pixabay

Građani Podgorice i nevladine organizacije za zaštitu kućnih ljubimaca saglasni su da je glavnom gradu Crne Gore neophodno groblje za kućne ljubimce, kao i represivnije mere u borbi protiv onih koji zlostavljaju ili ubijaju životinje, pišu Dnevne novine.

Nevladina organizacija Prijatelji životinja Podgorica uputila je nedavno dopis Glavnom gradu Crne Gore, tražeći da se izgradi groblje za kućne ljubimce.

Direktor te organizacije Dragoje Vlahović objašnjava da inicijativa datira od ranije, ali da je sada zahtev upućen nakon ideje da Podgorica uđe u program pametnih i zelenih gradova EBRD-a, navodeći da bi i ovo bio sastavni deo tog članstva.

Prethodni gradonačelnici Podgorice, kako kaže, nisu imali sluha za ovu ideju, ali se nadaju da će sadašnji gradonačelnik Ivan Vuković prepoznati značaj takvog projekta.

„Sa građanima smo sproveli anketu sa pitanjem da li je Podgorici potrebno groblje kućnih ljubimaca, na koje je više od 90 odsto građana potvrdno odgovorilo, tvrdeći da je i te kako potrebno”, kazao je Vlahović.

Prema njegovim rečima, ovu ideju potkrepljuje i činjenica da skoro svako drugo domaćinstvo ima kućnog ljubimca i da svi imaju problem gde sahraniti životinje koje uginu.

„Zbog toga što i ne postoji odgovarajuće mesto, građani sahranjuju ljubimce po parkovima i zelenim površinama, što predstavlja i ekološki problem, jer veoma lako može da dođe do zaraze”, navodi Vlahović.

Predlog organizacije je da lokacija bude na periferiji grada, što će iziskivati mala utrošena sredstva, da bi Glavni grad mogao da ima samo koristi realizacijom tog projekta.

„Ovaj projekat je neophodno realizovati, a veoma malo treba uložiti u infrastrukturu i prateće objekte. Sa druge strane, grobna mesta za kućne ljubimce bi se prodavala i u kasu glavnog grada bi se slivala poveća materijalna sredstva, što bi opet moglo da se usmeri u neke druge projekte vezane za probleme kućnih ljubimaca”, istakao je Vlahović.

Glavni grad bi, kako kaže, mogao i da aplicira za ovaj projekat iz evropskih fondova, što bi sigurno bilo prepoznato kao dobra ideja.

Od glavnih gradova u regionu Zagreb i Ljubljana već imaju groblje za kućne ljubimce, a ove godine i Beograd će dobiti groblje.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

U Češkoj zabranjeno bacanje hrane

06.05.2019

smrznuto_povrće — Foto-ilustracija: Pixabay

Trgovinski lanci u Češkoj više neće moći da bacaju namirnice kojima ističe rok trajanja, što je od sada i zakonom zabranjeno, piše Politika.

Smrznuti proizvodi, voće i povrće, kao i druge upotrebljive namirnice, doniraće se u banku hrane i u humanitarne organizacije, gde će se dalje prosleđivati najsiromašnijim građanima.

Kako kaže Vera Dusova iz Praške banke hrane, po donošenju ovog zakona, njena organizacija je puna raznovrsne hrane i ponuda je mnogo veća – od mlečnih do suhomesnatih proizvoda, sve do slatkiša.

Međutim, kako trgovci kažu, ovaj zakon stvara dodatne obaveze, jer od sada moraju naknadno da proveravaju kvalitet i ispravnost hrane, te da definitivno odstranjuju onu koja nije za upotrebu.

Osim toga, pojedine ustanove iznele su optužbe o diskriminaciji, jer, primera radi, deo te hrane je ranije išao zoološkim vrtovima, ali sad to više nije slučaj, navodi se u Politici.

Indonezija izmešta prestonicu države zato što Džakarta tone zabrinjavajućom brzinom!

06.05.2019

jakarta_džakarta — Foto-ilustracija: Pixabay

Predsednik Indonezije Joko Vidodo je krajem aprila odlučio da glavni grad države preseli sa ostrva Jave koje je preplavljeno stanovništvom. Arhipelaška zemlja u jugoistočnoj Aziji je jedna od najmnogoljudnijih na svetu. Na Javi živi 140 miliona Indonežana, više od 50 odsto ukupnog broja, i ona predstavlja najgušće naseljeno svetsko ostrvo.

Izveštaj iz 2018. godine je označio Džakartu, trenutnu indonežansku prestonicu, kao jedan od gradova koji se nalaze u najozbiljnijoj opasnosti od porasta nivoa mora, prouzrokovanog klimatskim promenama, i koji, posledično, najbrže tonu. Brzina potapanja Džakarte je zabrinjavajuća, a rezultat je toplotnog istezanja vode izložene visokim temperaturama i topljenja lednika.

Istraživači su procenili da svake godine oko 25 cm pojedinih delova glavnog grada Indonezije nestane pod vodom, a pojava je, između ostalog, posledica prekomernog bušenja bunara i težine zgrada. Polovina Džakarte se već sada nalazi ispod nivoa mora.

Grad je podignut na močvarnom tlu, leži na čak trinaest reka i zapljuskuju ga talasi Javanskog mora, te ne iznenađuje podatak da se žitelji neretko suočavaju i sa poplavama.

Stanje se, prema tvrdnjama naučnika, dodatno pogoršava, a severna Džakarta je najugroženije područje. “Mogućnost da Džakarta potone nije za šalu”, upozorava Heri Andreas, stručnjak za klizišta na Tehnološkom institutu u Bandungu, navodeći da će, prema raspoloživim modelima i proračunima, čak 95 odsto severne Džakarte biti potopljeno do 2050. godine.

Povrh svega, zakrčenje saobraćaja u Džakari izaziva godišnji ekonomski gubitak u iznosu višem od 6 milijardi evra.

Indonežanski ministar za planiranje Bambang Brođonegoro je istakao da je predsednička odluka o izmeštanju prestonice izuzetno važna i kazao da vlada tek treba da izabere lokaciju nove “Džakarte”, ali da je pogled uperen na zapad arhipelaga. “Želimo da zarad napretka države razmišljamo vizionarski, a preseljenje glavnog grada zahteva detaljnu pripremu”, izjavio je Brođonegoro.

Ministar planiranja je prognozirao da će troškovi podviga iznositi gotovo 30 milijardi evra i otkrio da je predsednik Vidodo naložio Ministarstvu finansija da osmisli finansijsku šemu koja bi omogućila učešće privatnih investitora.

Navodeći primere Brazila i Kazakhstana, Brođonegoro je izneo da bi izmeštanje prestonice moglo da potraje i do deset godina.

Jelena Kozbašić

Beograd uskoro dobija nove nadležnosti iz oblasti zaštite životne sredine

06.05.2019

Usvajanje nacrta novog Zakona o glavnom gradu je velika pobeda Beograda a na tome se radilo duže od godinu dana zajedno sa mnogim ministarstvima.

„Najvažnija posledica novog Zakona biće decentralizacija Beograda, odnosno da će građani svoje poslove moći da završe tamo gde žive i mnogo više učestvovati u donošenju odluka o tome kako će se grad razvijati, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić gostujući na televiziji Pink.

Prema njegovim rečima, najvažnija izmena u novom Zakonu je činjenica da će gradske opštine izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadratnih metara, umesto 800 koliko je do sada bio slučaj, ali će takođe vršiti i legalizaciju do 400 kvadratnih metara, a do sada uopšte nisu mogle da obavljaju taj posao.

„Prigradske opštine će izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadratnih metara i imaće legalizaciju od 3.000 kvadrata, što će omogućiti da se brže razvijaju.

Na taj način ćemo opštinama vratiti između 160 i 180 hiljada predmeta, od 260.000 koliko se trenutno nalazi u gradu.

Na taj način ćemo ubrzati proces legalizacije jer će građani u opštinama gde žive rešavati svoje probleme. Prigradske opštine će dobiti mogućnost donošenja urbanističkih planova, uz saglasnost grada kada je slučaj van plana generalne regulacije, ali će moći i da osnivaju javna preduzeća, dodao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da će Grad Beograd takođe dobiti veće nadležnosti od mnogih ministarstava, poput poljoprivredne inspekcije, mogućnosti da samostalno vodi predškolske ustanove , ali i nove nadležnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

Posledica toga će biti mogućnost da od 1. januara sledeće godine zabranimo upotrebu plastičnih kesa na teritoriji grada, kao i da rešimo problem divljih građevinskih deponija.

Činjenica da će sada određene nadležnosti biti prebačene sa grada na opštine ne znači da će opštine postati mesto gde će građani morati da dolaze sa lokacija udaljenih 20 ili 30 kilometara, već će opštine imati zadatak dodatne decentralizacije, odnosno osnivanje uslužnih centara svugde gde žive građani.

Kaluđerica je dobar primer za to jer stanovnici tog dela grada mogu da završe sve poslove koje imaju u okviru opštine Grocka, upravo tamo gde žive.

U Kaluđerici se može obaviti većina poslova vezanih za grad, ali i neki iz republičkih nadležnosti, poput katastra, MUP-a, Fond PIO.

Očekujemo da se Zakon nađe pred poslanicima republičke Skupštine tokom maja, nakon čega nas do kraja juna očekuje usvajanje novog Statuta grada.

Primena novog uređenja grada trebalo bi da počne tokom leta, što je najznačajnija stvar koja se tiče daljeg razvoja Beograda, zaključio je Vesić.

Milisav Pajević

Organizovan treći uspon na Tromeđu

06.05.2019

Uspon-na-Tromedju-2019 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Planinarskim pohodom na vrh Tromeđe, po snegu i vetru, 1. maja ove godine, skijaši su predali Prokletije planinarima i katunjanima, čime je simbolično otvorena letnja turistička sezona u Plavu i Nacionalnom parku Prokletije.

U organizaciji NP Prokletije, TO Plav, Ski kluba Bogićevica, te planinarskih društava „Hrid“, „Karanfili“ i „Prokletije“, organizovan je Treći uspon na Tromeđu, na 2.366 metara nadmorske visine.

Osamdesetak skijaša, bordera i planinara se okupilo u Plavu i krenulo prema Bogićevici i Tromeđi.

Po snegu i vetru, uz veoma niske temperature učesnici pohoda osvojili su prokletijski vrh. Tako je letnja turistička sezona na Prokletijama i Plavu po treći put zaredom počela prvog maja skijanjem sa vrha Tromeđe gde se spajaju tri zaštićena područja i granice Crne Gore, Srbije i Albanije.

Nakon pohoda u planinarskom domu Motokros kluba organizovan je tradicionalni ručak za sve goste.

Glavna aktivnost u Nacionalnom parku je planinarenje, a posetioci se uglavnom uspinju na Volušnicu i Popadiju, dva vrha odakle se pruža predivan pogled na celi park. Više od 50 vrhova doseže visinu od preko 2.000 metara, a čak njih 20 više je od 2.500 metara.

Nacionalni park je osnovan 2009. godine. Reljef Prokletija je razuđen i fascinira visovima, klisurama, strmim padinama, rečnim dolinama alpskog tipa i brojnim vrhovima preko 2.000 metara nadmorske visine.

Park krase veći i manji vodotoci, vrela i izvori pitke i mineralne vode, rečice i lednička jezera, među kojima se lepotom izdvaja Hridsko jezero.

Prokletije, čiji naziv upućuje na netaknutu divljinu i nepristupačne vrhove, nalazi se na tromeđi Crne Gore, Srbije i Albanije.

Kao krajnji jug Dinarida, razuđenim vencem vrhova, ukrštenim grebenima, brojnim procepima i cirkovma i dubokim dolinama koje ih presecaju, naveli su geologa i putopisca Ami Bouea da ih sredinom XIX veka nazove „Alpima na jugu Evrope“.

Milisav Pajević

Otvoren Avantura park na planini Jastrebac

06.05.2019

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvorio je prošlog petka Avantura park na planini Jastrebac u čiju je izgradnju uloženo 37 miliona dinara.

Ljajić je tom prilikom rekao da je otvaranje Avantura parka početak projekta čiji je cilj da se oživi turizam na planini Jastrebac i čitavom regionu.

On je naveo da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ovaj projekat finansiralo sa 25 miliona dinara, dok je grad Kruševac uložio 12 miliona dinara.

Niko nema iluzije da Jastrebac može da postane top destinacija, ali je ideja da se ovoj planini, u prvoj fazi, vrati epitet izletničke destinacije koji je nekada imala, rekao je on.

Potpredsednik Vlade je istakao da treba iskoristiti blizinu vodećih top turističkih destinacija, kao što su Kopaonik, Vrnjačka Banja, Niš i Sokobanja, kojima Jastrebac može da upotpuni sadržaj i poveća vanpansionsku potrošnju za turiste koji obilaze ovaj region.

Prema njegovim rečima, velika prednost Kruševca i Jastrepca će biti izgradnja Moravskog koridora koji će spajati istok i zapad Srbije, odnosno Koridore 10 i 11.

Ljajić je ukazao na to da se od 1. jula otvara novih 12 linija sa aerodroma u Nišu, kao i da će krajem juna početi sa radom za civilni saobraćaj i aerodrom Lađevci kod Kraljeva.

On je dodao da je u cilju povećanja broja gostiju potrebno povezati Jastrebac i sa Ribarskom banjom i sa Kruševcem, ali i da je potrebno povećati smeštajne kapacitete.

„Boravak turista nam se smanjuje u Ribarskoj banji, zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta i nedostatka sadržaja. Mi taj sadržaj moramo da obogatimo u narednom periodu.

Ovo je korak u tom pravcu i verujem da ćemo zajedno sa gradom Kruševcem uspeti da svake godine dodatno osnažimo ponudu i turističku infrastrukturu i da će taj rezultat biti merljiv, poručio je Ljajić.

Milisav Pajević

Srbiju muče divlja smetlišta i preopterećene gradske deponije

05.05.2019

divlja deponija, smeće, otpad, kabasti otpad, — Foto: Milisav Pajević

Smećem, i to raznovrsnim, okruženi smo i krajnje je vreme da se preduzmu konkretne mere, koje će dati željene rezultate.

Za upravljanje otpadom i otpadnim vodama u Srbiji neophodno je gotovo 11 milijardi evra, a pored novca, presudna je svest građana, ali i odgovarajuće mere nadležnih u zaštiti životne sredine, koju uz sve probleme, ugrožavaju sve izraženije klimatske promene.

Pored divljih deponija, problem su preopterećene gradske deponije, među kojima je i ona u Novom Sadu.

Na njoj dnevno završi 350 tona otpada, od čega je oko 10 tona ambalažni otpad, koji preuzimaju ovlašćeni recikleri.

„Mi nemamo primarnu selekciju kada je u pitanju čvrsti, suvi, plastični otpad. Nigde u svetu se takav otpad, njegovo odnošenje ne naplaćuje”, rekao je Vladimir Galić, pokrajinski sekretar zadužen za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Strategija upravljanja otpada kod nas nije u potpunosti zaživela. Regionalni centri u Vojvodini funcionišu u tri mesta, u dva se očekuje početak rada, a izgradnja predstoji u tri grada.

Pored ovoga, u cilju zaštite životne sredine, Pokrajinska vlada se angažovala, i donela tekst Deklaracije kojom je predviđeno da se do kraja sledeće godine uvede zabrana korišćenja plastičnih kesa.

Podsetimo na to da se u marketima od prošle godine kese naplaćaju, a kupovina se drastično smanjila.

„Mi do sada nismo mogli da sufinansiramo projekte kada je u pitanju životna sredina, mogli smo da sufinansiramo plansku dokumentaciju. Ova Deklaracija će poslužiti kao pravni osnov od strane Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine da se mogu usmeriti lokalne samouprave kako bi određenu projektnu dokumentaciju radile”, dodao je Galić.

Do zabrane, kese se i dalje prodaju u marketima. U proseku, plastična kesa se koristi 20 minuta, dok je za njenu razgradnju potreban dugi niz godina.

Ulazak u Evropsku uniju zavisiće velikim delom i od uređenja životne sredine.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Stotine džakova smeća izneto iz reka na Staroj planini

05.05.2019

bottle-2349126_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Oko 50 aktivista organizacije “Odbranimo reke Stare planine” i meštana Temske i Toplog Dola, za vreme prvomajskih praznika su u potpunosti očistili od smeća priobalje reka Temštice i Toplodolske iz tog kraja.

Najraznovrsniji otpad koji se u ovom predelu gomilao, sakupljen je i odvežen do Temske, odakle će ih komunalni službenici preuzeti.

“U Toplom Dolu nema kontejnera niti u Zaskovcima, to je ostalo kao obaveza da ‘Komunalac’ postavi. Samo sada za vikend u Dojkincima je bilo preko hiljadu planinara. Svako po jednu kesicu da baci ili flašu, to je već mnogo. U Dojkincima ima kontejnera, ali isti taj broj deo ljudi prođe i kroz Topli Dol gde nema kanti. Frekvencija je baš velika u ovo doba godine tako da nije loše da postoje posude za odlaganje otpada. Ako ljudi vide znak i kontejner, lako će to da poštuju” , kaže aktivista Aleksandar Panić za Blic.

Čišćena su izletišta kod sela Temska, kod manastira Sveti Đorđe, izletišta bliža staroj hidrocentrali “Temac” i nekoliko divljih deponija duž Temske. Grupa aktivista sišla je i do reke i iz reke iznela stotinak džakova smeća. Kompletan rečni tok kroz selo je očišćen.

Novoizgrađena biciklistička staza od Futoga do Begeča

05.05.2019

staza-biciklisticka, biciklistička staza, Novi Sad — Foto: Grad Novi Sad

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa potpredsednikom vlade i ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem obišao je juče deo novoizgrađene biciklističke staze Novi Sad-Begeč.

Sa ciljem unapređenja i razvoja biciklističkog saobraćaja, kao i turističkih potencijala grada, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije realizovala je izgradnju te biciklističke staze.

U prvoj fazi, koja je realizovana 2017. godine, izvedeni su radovi od Dunavske ulice u Futogu do izlaska iz Futoga prema Begeču i to u dužini od 1727 metara.

Ovu investiciju finansirala je Republika Srbija, posredstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Druga faza izgradnje biciklističke staze, koja je realizovana u 2019. godini, obuhvata deonicu od izlaska iz Futoga do Obalske ulice u Begeču, u dužini od 4548 metara. Ovu investiciju zajednički finansiraju Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Grad Novi Sad.

Deonica Novi Sad–Begeč je svojim manjim delom trasirana kroz urbanu zonu, dok najvećim delom vodi po kruni odbrambenog nasipa od Dunava i prostire se od Dunavske ulice u Futogu do Obalske ulice u Begeču. Dužina tog sektora iznosi 6275 metara, a širina biciklističke staze je tri metra.

Radovi na izgradnji biciklističke staze Novi Sad-Begeč nastavljaju se i u narednom periodu, i trenutno je u toku izrada inovacije tehničke dokumentacije za izgradnju biciklističke staze od Ulice Sime Matavulja do Dunavske ulice u Futogu. Ova deonica je duga je 10,573 metra.

Navedena investicija deo je projekta Evropske biciklističke federacije kojim se razvija 14 međunarodnih biciklističkih koridora u mrežu koja pokriva čitav evropski kontinent.

Biciklistička staza Novi Sad-Begeč pripada jednom od tri koridora koji prolaze kroz Srbiju, koridoru Euro Velo 6, od Antlantika do Crnog mora.

Ovaj koridor, koji predstavlja jednu od najpopularnijih Evropskih ruta, ima početak na obalama Atlantskog okeana u Francuskoj, a zatim prolazi kroz Švajcarsku, Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Hrvatsku, Bugarsku i završava se u Rumuniji, na obalama Crnog mora.

Biciklistički koridor Euro Velo 6, u Srbiji poznatiji kao dunavska ruta, kroz našu zemlju se proteže u dužini od 665 kilometara.

Milisav Pajević

Počela turistička sezona u pet zaštićenih područja Crne Gore

05.05.2019

biciklisti-biogradska-gora — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni parkovi Crne Gore zvanično su otvorili kapije 1. maja kada je tradicionalno počela turistička sezona u svih pet zaštićenih područja.

„U Nacionalnim parkovima Crne Gore broj posetilaca raste dva puta brže nego što je to na ukupnom nivou u Crnoj Gori.

Tokom protekle četiri godine dupliran je broj onih koji su odlučili da borave i uživaju u prirodnim i kulturnim vrednostima ovih zaštićenih područja, dok je u periodu od 2017. do 2018. godine ostvaren rast posjeta od 30 odsto.

U ovoj godini, Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore očekuje obaranje rekorda i broj od pola miliona posetilaca zainteresovanih za boravak u zaštićenim područjima.

Kolika je važnost nacionalnih parkova govori i činjenica da, osim što privlače impresivan broj posetilaca, direktno doprinose ekonomskom rastu i razvoju najruralnijih područja u kojima se nalaze.

Posmatrajući gore navedene brojke i rezultate u prethodnih nekoliko godina, kada je u pitanju unapređenje turističke ponude parkova, mogu reći da je razvoj pet Nacionalnih parkova Crne Gore veoma ohrabrujući,“ kazao je direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica.

Sigurni da će sezona i poseta parkovima biti dobra, u cilju pripreme i stvaranja što boljih uslova za kvalitetniju turističku ponudu, realizovano je niz aktivnosti u svih pet zaštićenih područja.

Posetioci NP Skadarsko jezero imaju priliku da u vožnji najvećim slatkovodnim jezerom Balkana uživaju u prirodnim i kulturnim vrednostima ovog zaštićenog područja.

NP Durmitor je otvoren za posetioce tokom gotovo čitave godine.

Turistička ponuda je raznovrsna i atraktivna, posebno za ljubitelje aktivnog odmora koji vole pešačenje, planinarenje i biciklizam. Atraktivni turistički vozići koji će od ove sezone upotpuniti turističku ponudu NP Biogradska gora, prevoziće zainteresovane posetioce od Kraljevog kola do prašume.

Od ove sezone, turističku ponudu parka upotpunjuje i Botanički vrt Dulovine u kome se nalazi veliki broj zaštićenih biljaka severa Crne Gore. NP Lovćen, iako pod snegom, otvorio je kapije za posetioce i poziva sve ljubitelje prirode da se pridržavaju unutrašnjeg reda u parku i ne bacaju otpad na mesta koja nisu za to predviđena.

Usponom preko Bogićevice do Tromeđe na 2.366 metara nadmorske visine gde se spajaju granice Crne Gore, Srbije i Albanije, započela je turistička sezona u Plavu i NP Prokletije.

U ovom parku predviđene su različite aktivnosti: planinarenje, skijanje, snowboarding, fotosafari, paraglajding i degustacija sofre sa katuna.

Podsećamo da Nacionalni parkovi Crne Gore obuhvataju 7,7 odsto državne teritorije i da su karakteristični po svojim prirodnim, ekološkim i drugim vrednostima i da svaki na svoj način privlači različite ciljne grupe.

Milisav Pajević

Pronađen protivotrov za smrtonosnu meduzu

04.05.2019

jellyfish-1024271_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Australijski naučnici smatraju da su pronašli protivotrov za ubod najotrovnijeg bića na svetu, morske ose, meduze koja je strah i trepet za kupače u Indijskom okeanu i Pacifiku.

Naučnici sa Sidnejskog univerziteta pokušavali su da shvate način funkcionisanja otrova australijske morske ose (Chironex fleckeri) koji može da ubije do 60 ljudi i izazove užasan bol.

Samo jedan ubod morske ose izaziva nepodnošljiv bol i nekrozu kože, a ako je količina otrova dovoljno velika i srčani udar i smrt.

Tim naučnika je otkrio da je tom otrovu potreban holesterol da bi ubio ljudske ćelije. Zato su odlučili da testiraju postojeće lekove za holesterol i vide hoće li oni blokirati otrov. Pokazalo se da je jedan od tih lekova uspeo.

Testovi su sprovedeni na miševima i ljudskim ćelijama i otkriveno je da lek sprečava nekrozu kože i bol ako se primeni u roku od 15 minuta.

“Još ne znamo da li će tako moći da se spreče problemi u radu srca. Treba da nastavimo istraživanja i da tražimo sredstva za to”, rekao je jedan od naučnika.

Morska osa može biti dugačka do tri metra. Ekstremno je opasna jer može i da pliva, a ne samo da pluta nošena strujom.

Naučnici se nadaju da će stvoriti kremu ili sprej koji bi neutralisali ubode od kojih, prema procenama, svake godine umre desetine ljudi dok hiljade završe u bolnici.

Izvor: Beta

Željka Vesić

1...917918919...1,679 Page 918 of 1,679

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM