Drugog dana konferencije SET Trebinje 2025, održana je panel diskusija pod nazivom „Jačanje i proširenje prenosne mreže s ciljem postizanja pouzdanosti, sigurnosti i dinamičke otpornosti EES BiH”, tokom koje su stručnjaci iz regiona analizirali stanje elektroenergetske mreže i izazove koje donosi integracija obnovljivih izvora energije (OIE) i osvrnuli se na prošlogodišnji nestanak struje na Balkanu koji je zahvatio četiri zemlje – Crnu Goru, Albaniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Cvjetko Žepinić, izvršni direktor za rad i održavanje Elektroprenosa BiH, istakao je da je u Bosni i Hercegovini ključno ulagati u obnovu postojeće opreme, umesto u izgradnju novih dalekovoda.
„Naši dalekovodi nisu preopterećeni, a postoji i pogrešna percepcija da prenosna mreža ne može prihvatiti obnovljive izvore energije. Sve što je do sada potpisano od priključnih ugovora, mreža može da prihvati”, rekao je Žepinić.
Danko Blažević, direktor sektora za vođenje elektroenergetskog sistema HOPS-a, naglasio je da redovno održavanje mreže produžava njen vek trajanja.
„Kada je potrebno inovirati mrežu, pribegavamo strategiji povećanja prenosne moći za 50 odsto, a stubovi se pri zameni vodiča dorađuju”, objasnio je Blažević. Dodao je da Hrvatska mora razvijati mrežu, ali i alate koji će omogućiti njeno efikasnije upravljanje.
Predsednik Odbora direktora CGES-a, Aleksandar Mijušković, podsetio je da su dalekovodi na crnogorskom primorju građeni pre 60 godina. Kao primer dobre prakse naveo je Italiju, gde pametna mreža omogućava efikasno usmeravanje električne energije iz solarnih elektrana na jugu ka potrošačima na severu.
„Naši sistemi nisu napravljeni za velike tranzite, a ovako visoka priključenost obnovljivih izvora energije predstavlja ozbiljan izazov”, upozorio je Mijušković.
Pročitajte još:
- Počinje izgradnja dalekovoda treće sekcije Transbalkanskog koridora
- ENTSO-E: Digitalizacija ključna za optimalno korišćenje kapaciteta mreže
- Novootvoreni blok „B3“ u Kostolcu sinoć stao sa radom, iz EPS-a tvrde da je planski
Duško Ančić, izvršni direktor za upravljanje u tržištu EMS-a, istakao je da deo dalekovoda u Srbiji ima starost do 45 godina, ali da je mreža stabilna.
„Imamo osam granica i to nas na neki način držim bezbednijim jer imamo bolju konekciju sa operatorima iz regiona. Takođe imamo i velike tranzite, posebno kada je struja na jugu jeftinija usled velikog broja sunčanih sati, a na severu skuplja. Osim u pojedinim izazovnim trenucima poput isključenja i rekonstrukcija, mi generalno nemamo problem sa mrežom”, rekao je Ančić.
Kada je reč o nestanku struje na Balkanu, izveštaj Evropske mreže operatora prenosnog sistema ENTSO-e otkrio je da se prvi kvar desio u Crnoj Gori zbog dodira dalekovoda sa vegetacijom. Mijušković kaže da nije uobičajno da do kratkog spoja dođe usled dodira sa vegetacijom, ali da do ovakvih situacija ipak može doći.
„Zbog visoke temperature u tom periodu, došlo je do otezanja užadi što je dovelo do dodira. Mi redovno obilazimo teren, nadgledamo i sa dronovima, ali imamo problem oko dobijanja dozvola za praćenje drveća koje je izralo, otežana nam je saradnja sa pojedinim nadležnim institucijama”, ističe Mijušković.
Ipak, on dodaje da svuda u svetu dalekovodi ispadaju, ali to nije smelo da dovede do ispada dalekovoda u celom regionu, a to samo ukazuje da ceo sistem u regionu nije dobar.
Na kraju panela, učesnici su se složili da je elektroenergetska mreža u regionu u relativno stabilnom stanju, ali da su neophodna dalja ulaganja u modernizaciju i prilagođavanje novim energetskim trendovima. Iskustvo Italije pokazuje da pametne mreže i dodatni regulacioni elementi mogu značajno poboljšati stabilnost sistema, što bi mogao biti pravac razvoja elektroenergetske infrastrukture i u regionu.
Energetski portal
