INOVATIVNI PROBIOTSKI NAPITAK ZDRAVIJI ZA LJUDE I PRIRODU

31.12.2023

jogurt-piće-mleko — Foto-ilustracija: Pixabay (Kristina Zaturovska)

I dok Srbija kaska u mnogo čemu za razvijenijim zemljama, ujedno se i ponosi mladim, talentovanim ljudima koji osvajaju nagrade na takmičenjima znanja. Među najboljima izdvaja se i tim studenata Biljna tajna. Jedinstvenost njihovog inovativnog proizvoda VeYo od bademove pulpe – probiotskog jogurta prepoznata je u čitavom svetu, a o inspiraciji za njegov nastanak i uspesima koji su usledili razgovarali smo sa Milicom Milutinović, dipl. inženjerkom sa Katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Njihova priča počinje u toku pripreme diplomskog rada Milice i njene koleginice Sare Živanović, u koju je trebalo da uključe detaljnu analizu bademove pulpe. Nakon što su otkrile neiskorišćeni potencijal ove sirovine, počele su da osmišljavaju kako da je upotrebe. Pošto i same vole biljne alternative mleku, u dogovoru sa ostalim članovima došle su do konačnog rešenja – probiotskog eko-napitka na bazi badema. U tom trenutku nastao je i tim Biljna tajna, a realizaciji ideje podržali su profesorka Marica Rakin i kolege sa drugih fakulteta, sa kojima su i veoma dobri prijatelji.

– Dok smo Sara i ja mesecima u laboratoriji radile na tehnološkom razvoju, tehnoekonomski aspekt i poslovni model napravile su naše koleginice Duška Rakin i Tamara Živanović, studentkinje Ekonomskog fakulteta, a grafički dizajn i marketing plan realizovao je Aleksa Simić, student Poljoprivrednog fakulteta – kaže Milica Milutinović.

U FOKUSU:

Jedinstvenost proizvoda VeYo

Probiotski napitak na bazi badema napravljen je od pulpe koja zaostaje kao nusproizvod nakon proizvodnje bademovog mleka, a koja je do sada smatrana otpadom. Njegov značaj ogleda se u tehnološkom unapređenju i unapređenju zaštite životne sredine jer se, za razliku od postojećih biljnih napitaka na tržištu, proizvodi isključivo od otpadne pulpe, a zadržava izuzetan kvalitet. Ujedno predstavlja i primer implementacije koncepta cirkularne ekonomije na nacionalnom nivou.

Dobiti kvalitetan nutritivno bogat i ukusan proizvod zahtevalo je mnogo rada u laboratoriji kako bi se pronašla prava receptura i idealni uslovi za ovakvu fermentaciju. Najzanimljiviji deo svima, kaže Milica, bio je testiranje ukusa, uz dodavanje arome vanile ili liofilizovanog voća. Trenutno rade na usavršavanju, optimizaciji i zaštiti proizvoda, kako bi sve bilo spremno za dalje korake koje planiraju.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

U Požarevcu puštena u rad nova visokonaponska trafo-stanica

31.12.2023

struja , trafostanica — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

U Požarevcu je puštena u rad nova visokonaponska trafo-stanica Požarevac 2, koja će omogućiti industrijski razvoj ovog grada i sigurnije snabdevanje građana električnom energijom.

Tom prilikom, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je završetak izgradnje i puštanje u rad pomenute trafo-stanice, kao i dvostrukog priključnog dalekovoda, od izuzetnog značaja za Požarevac i širu okolinu.

,,U Požarevcu se ubrzano razvija industrija i zato je bilo važno izgraditi nove energetske kapacitete koji omogućavaju pouzdaniji rad mreže’’, rekla je ministarka i dodala da izgradnja transformatorske stanice omogućava dalji industrijski razvoj ovog grada, što je i realizovano i u šta je investirano 785 miliona dinara.

Prema njenim rečima, nakon puštanja u rad ove trafo-stanice stiču se uslovi za rekonstrukciju postojeće, stare više od 60 godina, odnosno obezbeđuju se alternativni pravci napajanja električnom energijom, što se radi i u drugim mestima.

Pročitajte još:

Ministarka je ocenila da u prethodnom periodu nije bilo dovoljno investicija u srednjenaponsku i niskonaponsku mrežu i da je od ove godine država obezbedila 180 miliona evra investicija, što su ujedno i najveća ulaganja u poslednjih nekoliko decenija.

Ona je podsetila na to da je „Elektrodistribucija Srbije” počela sa projektima modernizacije i zamene postojećih starih brojila pametnim digitalnim brojilima, što je primer za to kako ova ulaganja dolaze direktno u domove naših građana.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

,,Cilj je da do kraja decenije zamenimo 80 odsto brojila u našoj zemlji. Prva su zamenjena u Beogradu i Novom Sadu i u prethodna dva meseca je više od 100.000 potrošača dobilo digitalno brojilo’’, precizirala je ministarka.

Kako je precizirala, ta brojila treba da pomognu da se smanje gubici, jednostavnije upravlja potrošnjom u mreži i da se brže reaguje na otklanjanju kvarova i problema u napajanju.

Ministarka je ocenila da su važna ulaganja i u prenosnu infrastrukturu, naglasivši da moramo da jačamo prenosne kapacitete i da budemo bolje povezani sa susednim državama, čime ćemo moći da brže razmenjujemo električnu energiju, posebno u situaciji nestabilnosti i energetske krize.

,,Pokazalo se da su one zemlje koje su bolje povezane sa susedima lakše prebrodile krizu i obezbedile sigurnost snabdevanja’’, zaključila je ministarka.

Energetski portal

Nedostatak snega i blaga zima utiču na useve

30.12.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Zima u većini krajeva Srbije protiče uz manje snežnih padavina u selima i po obradivim površinama, što može značajno da utiče na prinose biljnih kultura, useva, kvalitet tla i voća. Sneg nedostaje čak i pojedinim stanovnicima u gradovima koji bi se obradovali belim radostima, ali nedostatak snega za poljoprivredna područja i poljoprivrednike predstavlja problem.

U zimskim uslovima je važno da padne sneg, koji svojim izolacionim svojstvima sačuva štetni uticaj od mraza. Međutim, od početka zime u Beogradu i gotovo celoj Srbiji, osim u planinskim krajevima skoro da nema snega, vreme je pretežno sunčano i natprosečno toplo, uz vetar slab do umeren.

Temperatura je 25. decembra dostizala čak 20 stepeni Celzijusa na istoku Srbije. Narednih dana ujutru je, uz ponegde slab mraz po kotlinama tokom dana bilo i natprosečno toplo, uz najnižu temperaturu od minus 1, a najvišu dnevnu do 19 stepeni.

Prema prognozi RHMZ-a, u Srbiji se do 2. januara, ujutru u nizijama, po kotlinama i rečnim dolinama očekuje magla, a danju suvo sa sunčanim periodima i dnevnom temperaturom znatno iznad proseka za ovaj period godine, osim u nižim predelima, gde se magla duže zadrži.

Pročitajte još:

Moguća je promena vremena i oblaci 31. decembra predveče, a u toku noći se očekuje kiša. Može se desiti i da kiša pređe u sneg u Srbiji. Međutim to je kratkotrajno, pa će i januar takođe biti blaži i vlažniji mesec, kao i februar sa malom verovatnoćom za pojavu jakih jutarnjih mrazeva, navodi RHMZ u sezonskoj prognozi. Srednja minimalna temperatura vazduha i u martu imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka.

Nedostatak snega, mraza i padavina u toku zime utiču na već zasejane useve i kvalitet tla, jer je sneg važan izvoz vode u zemljištu, utiče na plodnost, a njegovim topljenjem voda ulazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Sneg utiče na temperaturu zemljišta u setvenom sloju, u zoni korena, a ako se do kraja ove zime nastavi sa malo ili bez snega, prvi veći posao koji će čekati ratare je prva prihrana.

Blaga zima sa malo snega, nije najbolja za vegetaciju, jer osim što je sneg odličan izolator, sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego sa površine tla, pa se sneg sporije zagreva i na taj način kada počne proleće, sprečava se i naglo zagrevanje i buđenje vegetacije.

Visina snega od jednog centimetra može zaštiti biljku pri temperaturi od – jedan stepen celzijusa i što su temperature niže potreban je veći sloj snega. Osnovni klimatski faktori koji određuju mogućnost razvoja određene biljne vrste, njenu produktivnost i kvalitet proizvoda su – toplota, svetlost i vlaga.

Pošto se klimatske promene sve više intenziviraju naučnici kažu da i u narednim godinama možemo očekivati da će godine sa manje snega postajati sve češće i ozbiljnije, treba imati u vidu da će to značajno uticati na useve i poljoprivredne kulture, jer manje snega znači da će manje vode tokom topljenja stići u useve.

Neodgovarajući klimatski uslovi praćeni sušnim periodom mogu ugroziti i kvalitet i razvoj voća, a samim tim može doći i do manjih prinosa. Voćari se ipak ne mogu osloniti u potpunosti na te procene, jer su klimatske promene sve više nepredvidive. Topliji meseci bez padavina, zimi će ubrzati i rezidbu voćaka, koja bi trebalo da se uradi ranije.

Sneg bi dobrodošao i zbog uništavanja glodara, koji veliki problem prave usevima. Glodari se zbog povoljnih vremenskih uslova, koji njima pogoduju prenamnože i mogu naneti ozbiljne štete plodovima, a samim tim i poljoprivrednim proizvođačima.

Energetski portal

STRUJNI KRUG: TRANSFORMACIJA MOBILNOSTI

30.12.2023

Saobraćajne gužve, zagađen vazduh, buka, kao i potreba za energetskom efikasnošću podstiču brz razvoj elektromobilnosti. Kako bi postigla puni potencijal, neophodno je rešiti niz izazova koje elektrifikacija donosi. Ukoštac sa svim što elektromobilnost donosi uhvatilo se nacionalno, neprofitno udruženje Hrvatske – Strujni krug. O aktivnostima i angažovanju udruženja i razvoju elektromobilnosti razgovarali smo sa Tinom Korenom, glavnim sekretarom, koji je najavio i neke zanimljive projekte.

Udruženje je sa radom počelo 2019. godine kada se okupilo svega nekoliko vozača električnih automobila koji su bili voljni da prenesu svoje iskustvo i znanje drugima. Nakon nešto više od godinu dana, udruženju se pridružilo više od 1.000 članova, koji su želeli da učestvuju u razvoju hrvatske elektromobilnosti. Posle samo godinu dana Strujni krug postaje nacionalno udruženje za e-mobilnost, koje započinje sa brojnim inicijativama. Udruženje ima 1.500 aktivnih članova koji održavaju kontakt sa više od 10.000 vozača e-automobila i svakodnevno komuniciraju sa onima koji žele da postanu članovi, zbog čega i jesu najveće udruženje ovog tipa u Hrvatskoj.

Aktivnosti udruženja

Među osnovnim ciljevima udruženja jesu informisanje i edukacija. Ohrabrivanjem potencijalnih kupaca da se lakše odluče na kupovinu e-automobila, namera im je da podstaknu veću prodaju ovih vozila u Hrvatskoj. Na ovaj način šire grupe ljudi upoznaju se sa energetskom efikasnošću i nultom emisijom štetnih gasova koje pružaju električna vozila. Naš sagovornik kaže da je, pored aktivnosti u civilnom društvu, neophodno menjati i zakonski okvir kako bi se otključalo novo poglavlje koje će omogućiti stvaranje čvrstih temelja za razvoj ovog sektora.

– Zbog toga Strujni krug radi na promeni zakonskih odredbi kako bi se olakšao razvoj projekata e-mobilnosti i aktivnije radilo na poboljšanju i širenju mreže stanica za punjenje električnih vozila – objašnjava Koren.

Vredan je i pilot-projekat udruženja – postavljanje punjača za električna vozila u stubove javne rasvete. Projekat je inspirisan primerima razvijenih evropskih zemalja, a zapravo je najjednostavniji i najpovoljniji način za poboljšanje infrastrukture punjača.

U FOKUSU:

– Realizacijom ovog projekta će se u naredne dve godine postaviti više od 1.000 javno dostupnih punjača u stubove javne rasvete širom gradova, čime će se značajno olakšati svakodnevno korišćenje električnih automobila za vozače koji nemaju sopstvena parking mesta, odnosno mesta za punjenje. Sa druge strane, ovaj pilot projekat prethodi velikom projektu u okviru kojeg bismo do 2028. želeli da postavimo više od 100.000 takvih punjača u Hrvatskoj – objašnjava Koren.

U poslednje tri godine udruženje je postiglo dosta toga. Pre svega, zabeležili su značajan porast interesovanja kupaca, a o tome svedoči i broj registrovanih električnih vozila koji je porastao za skoro sedam puta. U toku 2019. godine zabeleženo je 730 registrovanih električnih vozila, dok ih u toku ove godine ima više od 5.700. Osim edukacije i učestvovanja u oblikovanju regulativa, predloga i propisa, Strujni krug, uz podršku partnera, omogućava i pogodnosti svojim članovima: popuste za kupovinu električnih vozila, kućnih punjača, kasko osiguranja i obezbeđuje druge olakšice.

Subvencije za e-mobilnost

Rast prodaje električnih automobila najviše je bio pokrenut i pomognut sufinansiranjem Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost (FZOEU), čija vizija je podrška održivom razvoju Republike Hrvatske: smanjenju gasova staklene bašte, razvoju cirkularne ekonomije, bogatijem biodiverzitetu, boljem upravljanju otpadom i sprovođenju sličnih aktivnosti u svrhu zaštite životne sredine. U saradnji sa FZOEU-om, udruženje aktivno radi na sve efektivnijem modelu podele sredstava predviđenih za sufinansiranje. Najveća prepreka ovoj inicijativi bila su limitirana sredstva za sufinansiranje, stoga i ove godine pomažu Fondu u pronalasku optimalnog modela za dodelu sredstava. Traju i pregovori sa Poreskom upravom oko ukidanja PDV-a pri kupovini električnih vozila, čime bi se dodatno olakšao ovaj proces, a država ne bi više morala da izdvaja tolika sredstva za sufinansiranje ovih vozila.

Tekst priredila: Milica Vučković

Tekst objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Kako da doprinesemo održivosti, humanosti i zaštiti životne sredine

30.12.2023

Sve češće slušamo i čitamo o globalnim ciljevima održivog razvoja i šta možemo da učinimo kao pojedinci. Ali, da li zaista znamo šta je Agenda 2030 UN i kako možemo doprineti njenom ostvarenju? Pre svega, na UN samitu u septembru 2015. godine usvojena je rezolucija, koja je na snagu stupila 1. januara 2016. godine. U pitanju je globalna razvojna agenda za period od 15 godina. Na ovom samitu usvojeno je 17 ciljeva održivog razvoja, koji predstavljaju poziv na globalnu akciju kako bi se ispunili milenijumski ciljevi, doneti 2000. godine u Milenijumskoj deklaraciji UN-a. Na ovim vrednostima treba da počivaju međunarodni odnosi u 21. veku, a to su sloboda, ravnopravnost, solidarnost, tolerancija, očuvanje životne sredine i zajednička odgovornost.

Upravo navedene vrednosti predstavljaju motiv i pokretačku energiju svih socijalno i ekološki odgovornih pojedinaca da se angažuju i pruže doprinos ostvarenju Agende 2030 u njenim različitim segmentima, budući da ona nije samo zadatak i obaveza država, već i korporacija, nevladinih organizacija i odgovornih pojedinaca. Zato je veoma važno da se svi uključimo i damo svoj doprinos, jer u sinergiji možemo učiniti zaista mnogo. Volonterske akcije jedan su od najčešćih načina putem kojih se ovi plemeniti pojedinci angažuju za opštu korist društva i zajednice. Pored uloge ovih humanih pojedinca, veoma je važno istaći značaj korporacija u sprovođenju volonterskih akcija, imajući u vidu da se najveći broj volontera okuplja i sprovodi aktivnosti pod okriljem volontera kompanija u kojima su zaposleni.

Dobrih primera za to ima i u našoj zemlji. Tako i kompanija NIS, koja svojim poslovanjem doprinosi ostvarenju 12 od 17 ciljeva održivog razvoja UN, ima i svoj Klub volontera koji broji gotovo 2.000 članova. Klub volontera NIS-a ove godine proslavio je svoj peti rođendan, a može se pohvaliti sa više od 80 sprovedenih akcija za čiju realizaciju su vredni pojedinci donirali čak 7.000 volonterskih sati. Volonterske akcije, pored benefita za ciljnu grupu ili temu na koju se odnose, doprinose razviju timskog duha, saradnje i zajedništva, i ujedno predstavljaju jedan od načina pružanju doprinosa ostvarenju cilja 11 održivog razvoja UN, pod nazivom „Održivi gradovi i zajednice“.

Pročitajte još:

CIRKULARNA EKONOMIJA U NAFTNOJ INDUSTRIJI: MANJE SIROVINA, MANJE OTPADA, MANJE EMISIJA ŠTETNIH GASOVA

Najskoriji primer akcije u kojima su se angažovali članovi Kluba volontera kompanije NIS, jeste sadnja velikog broja sadnica u Limanskom parku u Novom Sadu, koja je realizovana u okviru projekta „Sadimo sada za budućnost Novog Sada“. Cilj ove akcije, koja je realizovana u saradnji sa Gradom Novim Sadom, Gradskom upravom za zaštitu životne sredine i Ekološkim udruženjem „Zeleni Sad“, jeste revitalizacija zelenih površina i sanacija štete prouzrokovane letošnjim olujama. Ove sadnice zasigurno će ulepšati jedan od najvećih i najlepših parkova Novog Sada, doprineti njegovoj održivosti i estetskom bogatstvu.

Takođe jedna od možemo reći tradicionalnih akcija u kojoj učestvuju članovi Kluba volontera NIS-a jeste i „Radni dan za prirodu“, koja se u saradnji sa partnerskim ustanovama i organizacijama, svake godine organizuje povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine. Tim povodom, ove godine organizovana je akcija uređenja Nacionalnog parka Fruška gora u kojoj je učestvovalo više od 200 volontera koji su uklonili značajne količine otpada i svojim angažovanjem ukazali na značaj razvoja ekološke svesti i odgovornog ponašanja prema životnoj sredini.

Ekološke volonterske akcije samo su jedan od načina na koji kompanija doprinosi očuvanju životne sredine, koja je strateški prioritet kojem kompanija ostaje dosledna i u godinama pred nama.

Izvor: NIS

Tri decenije od kako je biološka raznovrsnost globalna tema

29.12.2023

birds-flock-ptice-jato — Foto-ilustracija: Pixabay

Pre tačno 30 godina, 29. decembra 1993. godine, na snagu je stupila rezolucija Generalne skupštine UN-a koja je ustanovila Svetski dan biološke raznovrsnosti kako bi se stavio akcenat na temu biodiverziteta i njegovog značaja. Iako je zvaničan datum obeležavanja ovog dana u maju mesecu, na današnji dan je jednako važno podsetiti se značaja biološke raznovrsnosti.

Biljke, životinje, gljive, mikroorganizmi, kao i sva njihova prirodna staništa deo su ove teme. Očuvanje biološke raznovrsnosti ima ogroman uticaj na ekonomiju, ljudsko zdravlje, ishranu i opšte blagostanje ljudi. Svaka vrsta na planeti ima određenu ulogu u ekosistemu, bilo da je reč o oprašivanju ili kontroli populacije drugih vrsta, i svaka vrsta učestvuje u lancu ishrane. Samim tim nestanak bilo koje od vrsta, osim što osiromašuje prirodno bogatstvo, može značajno uticati na slabljenje jednog ekosistema koji postaje ranjih i izložen daljim problemima. Takođe, mnoge vrste učestvuju u proizvodnji hrane i lekova za ljude. Jedna vrsta uvek zavisi od druge. Jednako tome, i ljudi zavise od drugih vrsta.

Pročitajte još:

U poslednjih nekoliko godina, svet je svedok nekih izvanrednih napora u očuvanju prirode i zaštiti životinja. Kada je rezolucija usvojena, cilj je bio i sprečavanje izumiranja vrsta. Neki od uspeha zabeležinih ove i prethodne godine tiču se upravo čuvanja staništa i vrsta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Xavier Coiffic)

Na ostrvu Redonda, jednoj nenaseljenoj steni u Karipskom moru, zaštitnici prirode su uspeli da transformišu okruženje u bujno utočište za divlje životinje, iako su invazivne vrste bile najveća prepreka. Na Havajima, sličan uspeh je zabeležen na ostrvu jednom malom ostrvu u obliku polumeseca, gde su autohtone morske ptice sada ponovo aktivne. U Kaliforniji, ostrvo San Klemente uspelo je da izbriše jednu pticu i četiri biljne vrste sa liste ugroženih, dok su afrički lav, galapagoska kornjača, kineska jesetra, crvena veverica, crni nosorog, samo su neke od vrsta koje su ove godine pripale grupi ugroženih vrsta koje se ipak oporavljaju.

Jedna od velikih vesti bila je i da Sjedinjene Američke Države ukidaju zahtev da farmaceutske kompanije koriste životinje za testiranje novih lekova pre nego što oni dospeju među ljude. Butan je postao prva zemlja koja je sterilisala i vakcinisala svoju celokupnu populaciju pasa lutalica. Škotska je sprovela svoj poslednji lov na lisice, a Litvanija je postala 14. evropska zemlja koja je zabranila uzgoj krzna. Savezna vlada SAD-a je zabranila sva bušenja u Arktičkom nacionalnom rezervatu divljih životinja i obećala 106 miliona dolara za programe oporavka lososa. Dok su određeni napori u Africi doprineli da se teritorija veličine Zimbabvea ozeleni. Kina je s druge strane, zaštitila celokupnu Tibetansku visoravan, što je velika i značajna površina.

Sve ovo su veliki napori uloženi da biodiverzitet bude što raznovrsniji, manje ranjiv, i spreman na adaptacije.

Energetski portal

Krovne solarne instalacije najzastupljenije u EU

29.12.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (Voltaro Energy)

Razvoj solarne energije u Evropskoj uniji tokom 2023. godine, pokazao je dobre rezultate. Od početka razvoja najzastupljenije je bila krovna instalacija, što je dodatno unapređeno nastupanjem energetske krize, bilo da je reč o stambenim, komercijalnim ili industrijskim objektima. U odnosu na godinu ranije ove instalacije porasle su za 54 odsto, s tim da je komercijalni i industrijski deo ostvario najveći porast, navodi se u novom izveštaju ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, objavljenom od strane Solar Power Europe.

Gledajući celu godinu, krovni solarni sistemi opali su u drugom polugodištu usled pada cene električne energije. Za razliku od krovova, veliki kapaciteti suočili su se sa padom tržišnog udela od šest procentnih poena, a razlozi su brojni. Među njima treba istaći odložene aukcije u Portugalu i Francuskoj tokom 2022. godine, kao i više naknade za mreže u Danskoj. Takođe, tu su problemi profitabilnosti usled inflacija, visokih kamatnih stopa i troškova materijala i radne snage, zatim pad cene električne energije blizu nivoa pre energetske krize i drugo.

Pročitajte još:

Sveukupno gledano, solarna energija ima dobar uspon, te su novi kapaciteti povezani sa mrežom u Evropskoj uniji dostigli 55,9 GW, što je porast od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a kapaciteti su premašili i prognozu iz 2022. godine. Prisećanja radi, najveći uspeh u 2023. godini, kada je reč o novim kapacitetima solara, ostvarila je Nemačka.

Kako jedan od problema predstavlja vremenski period potreban za povezivanje na mrežu, Evropska komisija je u novembru ove godine objavila Akcioni plan EU za mreže ima za cilj da obezbedi međusobno povezane i stabilne energetske mreže, koje će se brže razvijati, a povezivanje će biti olakšano. Ovo je neophodno za zelenu tranziciju i sigurno snabdevanje energijom s obzirom na to da su procene da će se potrošnja električne energije u Evropskoj uniji povećati ta oko 60 odsto do 2030. godine.

Energetski portal

PAMETNO PUNJENJE ELEKTRIČNIH VOZILA U OBJEKTIMA – REŠENJA ZA PARKING I GARAŽE

29.12.2023

eMobility_206433 — Foto: Schneider Electric

Električna vozila (EV) doprinela su transformaciji i dekarbonizaciji saobraćaja. Da bismo ubrzali ovaj proces i iskoristili prednosti koje nam on donosi, i potrošačima i životnoj sredini, izuzetno je značajno da ubrzamo uvođenje bezbedne i pametne infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Većina aktuelnih politika se fokusira na postavljanje javne infrastrukture za punjenje duž glavnih putnih pravaca. Međutim, po mnogim istraživanjima, oko 90 odsto punjača za EV instaliranih u narednih 15–20 godina biće u privatnim okruženjima, u garažama i na parkinzima stambenih, poslovnih i industrijskih zgrada. To znači da će postojeće i nove zgrade morati da zadovolje sve veću potražnju za energijom, i do 40 odsto, a to će zahtevati više upravljanja energijom.

Predvodnici aktuelnog talasa elektrifikacije saobraćaja u Srbiji i Crnoj Gori su na prvom mestu kompanije koje u flote službenih automobila sve više uvode električna vozila i svoja postojeća garažna i parking mesta opremaju adekvatnim punjačima. Pored njih, značajnu ulogu imaju hoteli, ugostiteljski objekti, tržni centri, javne garaže i parking prostori, koji svojim korisnicima žele da pruže „uslugu više“.

Ključno pitanje postaje i koliko slobodnog kapaciteta objekti imaju u svojoj električnoj infrastrukturi da bi se izborili sa povećanjem potražnje za električnom energijom? Naime, dodavanje infrastrukture za punjenje električnih vozila podrazumeva i povećanje potrošnje električne energije u objektu. Kako bi se izbegla preopterećenja i eventualni „ispadi“ elektroenergetskih sistema u objektima, a raspoloživa energija u objektu iskoristila na najefikasniji način, Schneider Electric je u okviru svog sveobuhvatnog rešenja EcoStruxure™ za eMobilnost razvio EcoStruxure™ EV Charging Expert, rešenje za upravljanje opterećenjem infrastrukture za punjenje električnih vozila, upravljanje pristupom i nadzor punjača.

U FOKUSU:

EcoStruxure™ EV Charging Expert je sistem za dinamičko praćenje i upravljanje, koji deluje u realnom vremenu na infrastrukturu za punjenje EV izbegavajući preopterećenje, prekomerno punjenje i potrošnju tokom vršnih sati i omogućava integraciju dostupnih obnovljivih izvora energije za punjenje EV. EcoStruxure™ EV Charging Expert garantuje kontinuitet usluge, omogućava pravednu i inteligentnu distribuciju električne energije između EV punjača i drugih opterećenja u zgradi. Ovo rešenje takođe pomaže da se ograniče uticaji na troškove električne infrastrukture i izbegne višak pretplaćene snage, dok istovremeno pruža odlično korisničko iskustvo za vozače električnih vozila. Upotrebom proizvoda iz ove serije moguće je kontrolisati rad i do 1.000 punjačkih stanica u multizonskom režimu uz istovremeno obezbeđivanje adekvatne prioritizacije korisnicima punjača. A najbolje od svega je što nema naknada za korišćenje licence u slučaju proširenja sistema.

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Subvencije za energetsku efikasnost domaćinstava na Paliluli

29.12.2023

zgrade — Foto-ilustracija: Unsplash (nikola-stojanovic)

Za energetsku sanaciju u jednoj od beogradskih opština, ugovore za poboljšanje energetske efikasnosti svojih domova primilo je 150 domaćinstava. Ukupno, više od 17 miliona dinara je obezbeđeno za subvencije u ovoj opštini. Ovo predstavlja petu beogradsku opštinu koja učestvuje u ovom programu, s brojem ugovora koji je ekvivalentan zbiru prethodne dve godine.

Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović istakla je važnost energetske tranzicije kao ključnog pitanja za budućnost, naglašavajući da svako može doprineti ovom procesu kroz smanjenje potrošnje energije, bez umanjenja kvaliteta svakodnevice. Navedeno je da država podstiče štednju kroz različite inicijative, uključujući subvencije, popuste za racionalnu potrošnju i olakšice za najugroženije, saopšteno je na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

PROČITAJTE JOŠ:

Oko 30 odsto domaćinstava je iskoristilo maksimalan popust od 40 odsto za racionalno korišćenje energije u oktobru, dok je oko 160.000 najugroženijih domaćinstava ostvarilo pravo na olakšice na računima za struju i gas tokom zime.

Povećanje energetske efikasnosti nije kratkoročan cilj, već deo dugoročne strategije. Planirano je da oko 50.000 domaćinstava bude obuhvaćeno subvencijama u naredne četiri godine. Takođe, postoji poseban program za energetsku sanaciju stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja, sa produženim javnim pozivom do početka februara. U okviru ovog programa, oko 500 zgrada u celoj Srbiji će biti obnovljeno, što obuhvata skoro milion kvadratnih metara. Za izradu dokumentacije i polovinu troškova radova obezbeđena su bespovratna sredstva, dok će preostalih 50 odsto biti moguće otplatiti u periodu od 10 godina, uz račune za grejanje koji ostaju isti ili neznatno veći nego pre učešća u programu.

Energetski portal

EU: 10 najuspešnijih solarnih tržišta u 2023. godini

28.12.2023

solar panel — Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nuno Marques)

Solar Power Europe, objavio je novi izveštaj pod nazivom ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, u kojem je predstavljeno 10 najuspešnijih solarnih tržišta u Evropskoj uniji u 2023. godini. U odnosu na godinu ranije, spisak zemalja je drugačiji a pomerena su i rangiranja. Uslov za ovogodišnju top 10 rang listu bio je da je u 2023. godini instalisano preko 1,6 GW novog solarnog kapaciteta. Poređenja radi, u 2022. godini bio je dovoljan 1 GW.

Interesantno je da se Švedska, koja je vrlo posvećena zelenim temama, nije našla ove godine među 10 najuspešnijih, a osim nje na listi nije ni Portugal.

U nastavku će biti predstavljeno 10 zemlja, prema redosledu koji je naveden u Izveštaju.

Nemačka je zauzela prvo mesto. Prema godišnjem planu vlade, za celu godinu je trebalo ukupno da bude instalisano 9 GW, a Nemačka je to postigla već krajem avgusta. Do kraja 2023. godine Nemačka će imati ukupno 14 GW. Ovome je značajno doprinela revizija Zakona o obnovljivim izvorima energije koja je na snagu stupila početkom 2023. godine, koja je podstaknuta uglavnom energetskom krizom koja je zadesila planetu u godini ranije. Ovakvom izmenom podržano je sprovođenje izuzetno velike infrastrukturne mreže Nemačke, a treba reći i da od početka ove godine kupci ne plaćaju PDV za solarne sisteme.

Španija se našla na drugom mestu sa 8,2 GW novog instalisanog kapaciteta. U 2022. godini bila je na prvom mestu, kada je usledio porast od 76 odsto na godišnjem nivou. Ipak, ove godine je ostvarila ua tri odsto manje kapaciteta, a takođe postoje i kašnjenja u subvencijama.

Treće mesto pripalo je Italiji, kao jednom od najbrže rastućih solarnih tržišta Evropske unija u 2023. godini, sa instalisanih 4,9 GW. Ovime je gotovo duplo bolji uspeh ostvarila od svog iz prethodne godine.

Pročitajte još:

Poljska se našla na četvrtom mestu, međutim u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je povećanje od svega jedan odsto, odnosno ukupno je u 2023. godini dodala novih 4,6 GW. Godinu ranije, bio je na trećem mestu. Pad zainteresovanosti kada je reč o domaćinstvima osetila se u ovoj godini, između ostalog, i zbog pada cena električne energije nakon što je energetska kriza završena. U poređenju sa 2021. godini kada je udeo novih instalacija solarnih panela u domaćinstvima bio 71 odsto, sada je reč od 30 odsto.

Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Peto mesto zauzela je Holandija, što je mesto lošije u odnosu na 2022. godinu. Ipak, ako se to ne uzme u obzir, u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je ipak povećanje od 10 odsto, odnosno ukupno 4,5 GW novih kapaciteta. Tržište krovova domaćinstava se blago smanjilo u 2023. godini, dok su komercijalna i industrijska solarna energija, kao i ona na zemlji porasle, međutim ovi sistemi se sočavaju sa problemima gušenja mreže. Veliki solarni parkovi nailaze na problem ograničenja prostora, zbog čega se radi na multifunkcionalnog primerni kao što je agrosolar gde poljoprivredno zemljište ne gubi svoju privobitnu namenu, a dobija se i solarna energija. Pored toga rešenja su i plutajući solarni paneli i solarne nadstrešnice.

Iako je Francuska zabeležila rast od 25 odsto u ovoj godini, dodajući novih 3 GW, ostala je na istoj, šestoj, poziciji kao i u 2022. godini. Jedan od većih problema, kada je reč o razvoju solarnog tržišta, ostaju zakonodavni izazovi i teškoće za pristup zemljištu zbog čega se mnogi projekti odlažu.

Austrija je godinu dana ranije prvi put ušla u najuspešnijih 10 i to na poslednjem mestu. Međutim, ove godine njeno povećanje tržišta bilo je za 114 odsto, ostvarujući 2,2 GW novih solarnih kapaciteta, zbog čega se podigla za tri mesta i našla na sedmom. Najveći broj novih instalacija čine krovovi stambenih i komercijalnih sistema, koji su podržani subvencijama. Pored toga i veliki projekti su u porastu, naročito oni na zemlji i agrosolar.

Osmo mesto pripada Belgiji koja je ostvarila značajan uspeh. U poređenju sa prethodnom godinom kapacitet je porastao za 72 odsto, tako je u ovoj godini imala 1,7 GW novog kapaciteta. Više od tri četvrtine novih mrežno povezanih instalacija je realizovano u Flandriji i to najvećim delom je reč o krovovima stambenih i komercijalnih objekata.

Pretposlednje mesto zauzela je Grčka, a prag od gigavat je prešla prvi put prošle godine. U 2023. solarno tržište je poraslo za 20 odsto i sada je reč o preko 1,6 GW novih kapaciteta. Porastu su najviše doprineli mali solarni projekti do 500 kW.

Iako se našla na poslednjem mestu, za Mađarsku je ovo bila najuspešnija godina kada je reč o razvoju solarnog tržišta. U poređenju sa 2022. godinom, došlo je do porasta od 45 odsto i sada je ostvarila 1,6 GW novih kapaciteta. Iako je napredak ostvaren, potrebno je da razvoj infrastrukturne mreže bude brži kako bi se omogućila izgradnja velikih projekata u narednom periodu.

Ovih 10 solarnih tržišta Evropske unije, čine 83 odsto ukupno instalisanih kapaciteta u 2023. godini. U odnosu na 2022. godinu ovaj procenat je opao za tri odsto, a u poređenju sa 2021. godinom za šest odsto, što ukazuje na opadajuću liniju kada je reč o koncentraciji tržišta. To potvrđuje i sledeća činjenica. Naime, najuspešnijih pet solarnih tržišta smanjilo je svoj udeo u ukupnom solarnom tržištu u Evropskoj uniji. Ovo se navodi kao dobra vest zato što ovih su pet zemalja i pored povećanja njihovog zbirnog instalisanog kapaciteta zauzele manji udeo u sveobuhvatnom solarnom tržištu, što znači da je kod ostalih došlo do povećanja.

Kada se sve uzme u obzir, Izveštaj je pokazao pozitivan trend na evropskom solarnom tržištu, ističući da je nivo od gigavata dostigao u 2023. godini rekordan broj zemalja.

Energetski portal

VELIKI PLANOVI ZA ČIST VAZDUH, ODRŽIVO GORIVO POSTAJE BUDUĆNOST: Kako avio-industrija smanjuje emisije štetnih gasova?

28.12.2023

avion_let — Foto-ilustracija: Unsplash (Yu Kato)

Koristeći fosilna goriva, poput dizela i kerozina, čija sagorevanja oslobađaju velike količine ugljen-dioksida, azotnih oksida i drugih štetnih materija, avio-industrija ima značajnu ulogu u zagađenju vazduha. Ovi gasovi direktno doprinose efektu staklene bašte, doprinoseći globalnom zagrevanju.

Emisije iz aviona često se dešavaju u visokim atmosferskim slojevima, što može dodatno pojačati njihov uticaj na okolinu. Iako postoje napori da se razviju ekološki prihvatljiviji avioni, trenutno dostupna tehnologija i dalje ostavlja značajan ekološki otisak avio-industrije.

U cilju smanjenja negativnog uticaja, industrija se sve više fokusira na istraživanje alternativnih izvora energije, kao i na unapređenje efikasnosti avionskih motora. Ipak, kompleksnost problema zahteva integrisane napore avio-industrije, vlada i međunarodnih organizacija kako bi se postigle održive promene u sektoru avio-saobraćaja i smanjila štetnost po životnu sredinu.

Da li je moguća održiva avijacija?

Održiva avijacija je koncept koji se odnosi na smanjenje negativnih uticaja avijacije na životnu sredinu, ekonomski održivu upotrebu resursa i društvenu odgovornost. Postoje različite strategije i tehnologije koje se razvijaju kako bi se postigla održivost u avijaciji. Efikasniji avioni i njihovo adekvatno održavanje, alternativna goriva samo su neki od ključnih elemenata.

Razvoj tehnologija koje poboljšavaju efikasnost goriva aviona, kao što su laganiji materijali, poboljšani motori i aerodinamika, može značajno smanjiti emisiju CO2.

Korišćenje alternativnih goriva, poput biogoriva, električnih pogona ili vodonika, može smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i smanjiti emisije štetnih gasova. Redovno održavanje aviona može produžiti životni vek letelica i smanjiti potrebu za proizvodnjom novih aviona, što takođe utiče na smanjenje ukupnog ekološkog uticaja.

Razvoj sofisticiranih sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem može smanjiti gužve u vazduhu, optimizovati rute letenja i smanjiti potrošnju goriva. Povećanje investicija u istraživanje i razvoj novih tehnologija može ubrzati proces razvoja održivih rešenja u avijaciji.

Međutim, važno je napomenuti da trenutno postojeći tehnološki i infrastrukturni izazovi otežavaju postizanje potpune održivosti u avijaciji. Takođe, implementacija novih tehnologija zahteva vreme, resurse i široku podršku svih relevantnih aktera, uključujući vladine agencije, avio-kompanije, proizvođače aviona i putnike.

Održiva avijacija je stoga više dugoročni cilj koji zahteva kontinuirane napore i inovacije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Emiel Molenaar)

Ambiciozni ciljevi koji su postavili Francuzi

Air France – KLM avio-grupa je postavila ambicioznije ciljeve, a to su korišćenje minimalno 10 odsto SAF-a (održivog fosilnog goriva) do 2030. godine i smanjenje emisija ugljen-dioksida do istog datuma za 30 odsto po putniku po pređenom kilometru u poređenju sa 2019. godine.

Prema izveštaju o održivom poslovanju, ova avio-grupa koju čine kompanije Air France, KLM Royal Dutch Airlines i Transavia najveći je svetski korisnik održivog avio-goriva (SAF) drugu godinu zaredom. U 2022. grupa je koristila 17 odsto od ukupne svetske proizvodnje SAF-a, a samo tri odsto od ukupno proizvedenog fosilnog goriva.

U 2023. godini avio-kompanije članice Air France – KLM grupe u mlazno gorivo su dodale 80.000 tona SAF-a, odnosno duplo više nego u protekloj godini. U 2023. Air France – KLM je već dostigao prag od 1odsto upotrebe SAF-a na svojim letovima.

Kao najveći svetski korisnik kroz nekoliko dugoročnih ugovora sa proivođaćima i dobavljačima SAF-a iz Evrope, Severne i Južne Amerike, ova avio-grupa je obezbedila stabilno snabdevanje SAF-om i osigurala jednu trećinu svojih potreba do 2030. godine, čime je uticala na rad proizvođača ovog goriva obezbedivši im stabilno finansiranje.

Putnici učestvuju u borbi za čist vazduh

Putnici imaju priliku da učestvuju u borbi za održivo vazduhoplovstvo i zdraviju budućnost. Od januara 2022. povećanjem cene avio-karata od nekoliko evra svi putnici već plaćaju korišćenje održivog avio-goriva.

Prilikom rezervacije karata imaju opciju i dodatne kupovine SAF-a, dok kroz korporativne programe kompanije imaju mogućnost da na godišnjem nivou doprinesu kupovini i korišćenju SAF-a. U 2023. godini grupa je potpisala 116 ovakvih korporativnih ugovora. Članovi Air France – KLM programa za česte putnike, Flying Blue sa druge strane mogu donirati svoje nagradne milje za kupovinu održivog avio-goriva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan McArthur)

Pariskim sporazumom do usporavanja globalnog zagrevanja

Pre osam godina je potpisan Pariski sporazum koji je za cilj postavio usporavanje globalnog zagrevanja. Međutim, već sada, manje od četvrtine veka kasnije, suočavamo se s ozbiljnim rizikom da nećemo uspeti u toj borbi, pri čemu avijacija ima značajan udeo u problemu.

U poslednjih 50 godina, avio-saobraćaj je doživeo neverovatan porast od 1.236 odsto, a emisije ugljen-dioksida koje proizvodi civilno vazduhoplovstvo povećale su se za 176 odsto.

Iako civilna avijacija trenutno doprinosi samo 2,6 odsto ukupnog zagađenja ugljen-dioksidom, projekcije ukazuju da bi taj udeo do 2050. mogao skočiti na 20 odsto, ukoliko ne preduzmemo značajne korake. Trenutno, komercijalni avio-sektor godišnje troši oko 300 miliona tona fosilnih goriva, dok održivo avio-gorivo čini svega 0,1 odsto tog ukupnog volumena. Očigledno je da su hitne promene neophodne kako bismo smanjili negativan uticaj avijacije na klimu.

Kako se pravi održivo avio-gorivo?

Održivo avio-gorivo može biti napravljeno od ugljen-dioksida (CO2), vode, zelene električne energije, iskorišćenog ulja za jelo, komunalnog otpada i biomase, ali je za podsticanje proizvodnje i upotrebe potrebno mnogo sredstava kako bi gorivo postalo ekonomski isplativo. Može biti dvojako – gorivo koje se pravi od korišćenih jestivih ulja, otpada ili ostataka iz poljoprivredne, šumarske industrije i sintetičko održivo gorivo ili e-gorivo proizvedeno od vodonika i ugljenika zarobljenog iz atmosfere

Izvor: EURACTIV

Pozitivne ekološke priče koje su obeležile 2023. godinu

28.12.2023

eko — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ekološki problemi svakodnevno nam donose brojne vesti. Iako nam se čini da se za njih vezuju samo loše teme, na radost svih, postoje i one lepe. Teško je reći da ovakva dešavanja u 2023. godini mogu da se sumiraju u jedan tekst, ali danas ću, za kraj godine, pokušati objedinim neke značajne lepe priče.

Sve teme u vezi sa ekologijom važne su na sopsveni način, zbog čega ni jedna ne bi trebalo da bude izopštena. Ipak, među njima ove godine bi mogla da se izdvoji kao ona kojoj je poklonjeno više pažnje – energetska tranzicija i dekarbonizacija. Prelazak na čistu energiju bio je veoma uspešan. Data su važna obećanja, kao što je ono od strane Kine i Sjedinjenih Država kao najvećih emitera ugljen-dioksida, da će ulagati napore da do 2030. godine utrostruče kapacitete obnovljive energije. Evropska unija takođe je ostvarila dobre rezultate, gde je, kada je reč o solarnoj energiji, najveći uspeh imala Nemačka sa instalisanih 9 GW novih kapaciteta, dok je za njom išla Španija sa 8,2 GW. Takođe, u Australiji je solarna energija nadmašila onu dobijenu iz uglja. Povezana tema jeste i povećan pristup električnoj energiji, gde su procene da je u ovoj godini broj ljudi koji nema pristup struji smanjen na između 700 i 800 miliona.

Energetska tranzicija zahteva upotrebu alternativnih i zelenih energenata, zbog čega su dobre vesti da će se fosilna goriva sve manje finansirati. Neke od najvećih banaka širom sveta saopštile su da zaustavljaju finansiranje fosilnih goriva, a najveća banka u Australiji obustavila je finansiranje novog vađenja nafte i gasa. Govoreći o fosilnim gorivima, kratko bih se osvrnula na podatak da je globalna prodaja električnih vozila porasla za 36 odsto u 2023. godini.

Osim zagađenja kroz emisije, ništa manje važno jeste i zagađenje životne sredine otpadom, koje takođe može da dovede do ispuštanja opasnih emisija. Plastika ostaje problem broj jedan, kada je reč o zagađuju otpadom, međutim lepe vesti koje dolaze širom sveta mogle bi da učine uskoro ovaj problem makar malo manjim. Nekoliko lepih primera jesu Novi Zeland koji je prva zemlja koja je zabranila upotrebu plastičnih kesa za voće i povrće. Osim nje, Engleska je uvela zabranu korišćenja plastičnog pribora za jelo, štapića za balone, kao i čaše od polistirena. Kao treći primer navela bih Ujedinjene Arapske Emirate koji su za sam početak 2024. godine najavili zabranu plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.

Iako su sve ekološke teme važne za zaštitu prirode, posebno mi je drago kada čujem vesti o direktnim akcijama vezanim za zaštitu prirode. U susret novogodišnjim i božićnim praznicima, volela bih da istaknem da je Kenija ove godine proslavila svoj prvi nacionalni praznik sadnje drveća. Ovaj i njemu slične praznike poželela bih da i mi u narednim godinama uvedemo. Kada je reč o pošumljavanu, Indonezija čini jednu važnu stvar a to je obnova površine plantaža palminog ulja. O ovoj temi govori se dosta, zato što uzgajanje ove vrste biljke, zahteva krčenje šuma i uništavanje staništa mnogih bića. Direktna zaštita prirodnih prostora vrlo me raduje, pa bih istakla da je Kina pod zaštitu stavila celu Tibetansku visoravan, dok je Južna Afrika proširila svoje postojeće prirodne rezervate ali i stvorila nova. Vest koja je odjeknula jeste da je Brazil zabeležio smanjenje krčenja šuma za preko 50 odsto, što je ujedno i najveći pad u okviru jedne godine.

Dobrobit životnja još jedna je važna tema, a za koju takođe stižu dobre vesti. Naime, Južna Koreja najavila je zabranu psećeg mesa do 2027. godine, Škotska zaustavlja lov na lisice, dok je Litvanija zabranila uzgoj krzna.

Zakonski aspekt takođe je bolje regulisan, te je ove godine usvojen Zakon o obnovi prirode kao ključni deo Evropskog zelenog dogovora. Uz ovaj, vrlo važan je i finansijski aspekt koji je posebno zablistao na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), kada je saopšteno da je preko 180 miliona dolara mobilisano za zaštitu šuma, mangrove i okeana. Kada sam već pomenula okeane, rekla bih i da je preko milion kvadratnih kilometara okeana zaštićeno, među kojima su i obale Čilea, Nove Gvineje, Kenija, Irske, Australije i druge.

Događaj na koji se čekalo više decenija, održan je u martu ove godine – Konferencija o vodama UN, u okviru koje su obećane milijarde dolara za ovaj resurs. Pored toga, preuzeto je preko 700 obaveza u vezi sa obezbeđenjem sigurnije vudućnosti za vodu. Jedan od obećanih projekata je obnavljanje oko 300 hiljada kilometara rekla i 350 miliona hektara močvara do 2030. godine.

Za kraj bloga istakla bih posebno, za mene najlepšu vest. Naime, neke ugrožene vrste pokazale su oporavak, a među njima su plavi kit, evroazijski mrki medved, morska vidra, afrički lav, afrički slon, crni nosorog, američki bizon i druge.

Katarina Vuinac

1...707172...1.512 Page 71 of 1.512

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM