Home Blog Page 70

Otvara se Centar za informisanje o podsticajima u poljoprivredi

Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Danas će svečano biti otvoren Centar za informisanje o podsticajima u poljoprivredi, čime će prvi značajan korak ka boljoj komunikaciji sa poljoprivrednicima i jačanju transparentnosti u sistemu dodele podsticaja.

Centar će biti dostupan svim svim poljoprivrednicima iz Srbije koji žele da u direktnom kontaktu sa službenicima Uprave za agrarna plaćanja dobiju pouzdane informacije, stručne savete i pomoć u vezi sa podsticajima.

Poljoprivrednici će moći da dođu u Centar radnim danima od 07.30 do 15.30 časova, na adresi Bulevar kralja Aleksandra 84 u Beogradu, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivredem, šumarstva i vodoprivrede.

Pročitajte još:

U Centru će poljoprivrednici moći da:

  • Dobiju jasna i precizna objašnjenja o svim vrstama podsticaja;
  • Zatraže pomoć pri popunjavanju zahteva i prikupljanju potrebne dokumentacije;
  • Provere status svojih prijava i dobiju podršku u rešavanju eventualnih nedoumica;
  • Učestvuju u otvorenim razgovorima sa ministrom poljoprivrede, koji će se periodično održavati.

Centar će činiti obučeni operateri i službenici Uprave za agrarna plaćanja, posvećeni pružanju brze, jasne i tačne podrške poljoprivrednicima.

Energetski portal

Više od 130 zemalja traži održiva rešenja za očuvanje prirode

Foto-ilustracija: Unsplash (Jon Flobrant)

U Čileu je toku do sada najveća svetska konferencija o finansiranju prirode, gde su se predstavnici više od 130 zemalja okupili kako bi podržali globalne ciljeve zaštite biodiverziteta i istražili inovativne finansijske mehanizme.

Jedna od ključnih tema bile su subvencije štetne po životnu sredinu. Uklanjanjem štetnih podsticaja i usmeravanjem sredstava ka održivim praksama, zemlje postižu dvostruke koristi – štede novac i štite prirodu.

Privatni sektor dobija sve veću ulogu kroz zelene obveznice, finansijske mehanizme sa deljenjem koristi i doprinosima za genetske resurse koji pokreću brojne industrije. Prema UNDP-ovoj „Prirodnoj Povelji”, prelazak na ekonomije usmerene na očuvanje prirode mogao bi generisati i do 10 triliona dolara novih poslovnih prilika.

Na konferenciji je istaknuto da je ugroženost biodiverziteta alarmantna,  gotovo milion biljnih i životinjskih vrsta je pred izumiranjem, mnoge već u narednim decenijama, pretežno zbog ljudskih aktivnosti poput prekomerne eksploatacije resursa, zagađenja, klimatskih promena i gubitka staništa.

„Danas je glavni izazov učiniti biodiverzitet vidljivim i prepoznati njegovu ključnu ulogu u ekonomskom razvoju, društvenoj organizaciji i identitetu naših zemalja”, rekla je Maisa Rohas, čileanska ministarka životne sredine.

Pročitajte još:

Mišel Mušet, zamenica generalnog sekretara UN-a i regionalna direktorka UNDP-a za Latinsku Ameriku i Karibe poručila je da je očuvanje prirode temelj koji održava ekonomije, društva i obećava dostojanstvenu budućnost.

Tokom trodnevne konferencije (6–8. maj) predstavljena su  92 nova nacionalna plana finansiranja biodiverziteta, što je snažan signal podrške Kunming-Montreal globalnom okviru za biodiverzitet (Kunming-Montreal Global Biodiversity Framework), koji je usvojen nakon UN konferencije o biodiverzitetu (COP16) početkom godine.

Šesto izdanje Globalne konferencije o finansiranju biodiverziteta organizovao je UN Program za razvoj (UNDP) kroz svoju Inicijativu za finansiranje biodiverziteta (BIOFIN).

Konferencija se odvijala uoči važnih globalnih dešavanja 2025. godine, poput Četvrte međunarodne konferencije o finansiranju razvoja u Španiji i COP30 u Brazilu.

Energetski portal

Zakon protiv prirode? Bugarska menja pravila za šumske puteve i seče

Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

U Bugarskoj su nedavno usvojene izmene Pravilnika o gradnji u šumskim područjima bez promene njihove namene, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među građanima, naučnicima i stručnjacima.

Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu WWF Bugarske, ova organizacija je još krajem prošle godine upozorila na planirano usvajanje spornih izmena koje bi mogle imati dugoročne negativne posledice po šume. Izmenama se predviđa regulisanje izgradnje novih vrsta šumskih puteva za specijalizovanu mehanizaciju, uključujući harvester mašine i drugu tešku drvnu opremu.

Odluku koju su doneli Ministarstvo poljoprivrede i hrane i Ministarstvo regionalnog razvoja i uređenja usprotivilo se gotovo šest hiljada građana, kao i brojni šumarski stručnjaci.

Prema mišljenju stručnjaka, ove izmene mogu dovesti do fragmentacije šuma, povećane erozije, oštećenja šumskog zemljišta, pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja šuma, kao i brojnih negativnih posledica po biodiverzitet.

Pročitajte još:

WWF upozorava da bi nova pravila omogućila masovno uvođenje teške mehanizacije u šumske ekosisteme, čime bi bila ugrožena prirodna ravnoteža i dodatno povećan obim seče. Umesto šumarskih praksi koje uzimaju u obzir reljef, tlo i specifičnosti staništa, sve bi se više prilagođavalo tehničkim mogućnostima mašina.

Zbog toga postoji opasnost da se smanji sposobnost šuma da zadržavaju i prečišćavaju vodu, štite tlo od erozije i ublažavaju posledice klimatskih promena. Istovremeno, novi pristup šumarstvu može imati i negativan uticaj na lokalne zajednice koje žive od tradicionalne eksploatacije šuma, jer bi teške mašine mogle zameniti lokalnu radnu snagu.

Organizacija sada insistira da se sve buduće šumske aktivnosti, koje proističu iz ovih izmena, usklade sa propisima o zaštiti prirode, posebno u zaštićenim područjima mreže Natura 2000. U WWF-u upozoravaju i na predstojeće izmene Pravilnika o sečama, koje predviđaju dodatne masovne intervencije zbog izgradnje novih šumskih puteva. Ako budu usvojene, izmene će omogućiti seču na gotovo petini šumskih površina.

Nakon objavljivanja izmena Pravilnika o sečama, WWF će najaviti i svoje naredne korake u nastojanju da zaštiti bugarsku prirodu od daljeg ugrožavanja.

Energetski portal

Mobilna igrica koja nas uči održivoj akvakulturi i očuvanju morskih resursa

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms - AI generated)

Učenje ne mora uvek da dolazi iz udžbenika, niti da bude strogo, sistematsko i nametnuto. Ponekad se najdublje poruke usvajaju onda kada to i ne primetimo – dok se opuštamo, zabavljamo ili jednostavno provodimo vreme onako kako najviše volimo. U poslednje vreme sve češće primećujem da se i u popularnim serijama provlače ekološke poruke – diskretno, ali dovoljno jasno da podstaknu razmišljanje. Možda je upravo taj tihi pristup jedan od najefikasnijih načina za prenošenje znanja.

Znamo da deca i mladi danas veliki deo slobodnog vremena provode igrajući igrice. Zbog toga se često vodi polemika o njihovom uticaju – najčešće ih prate kritike da podstiču nasilje, agresiju ili pasivnost. Ali šta ako igrice mogu da uče i oblikuju svest – ne kroz stroga pravila, već kroz igru i zabavu?

Jedna takva mobilna igrica nastala je iz projekta BlueAquaEdu, koji je finansiran iz Evropskog fonda za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu (EMFAF). Za razliku od igrica u kojima se igrač bori protiv zlikovaca poput zombija ili čudovišta kako bi postao junak, u igrici BlueAquaEdu borba je tiša, ali jednako važna – ovde se igrač suočava sa lošim navikama i neodrživim praksama koje je čovek razvijao godinama, a koje su dovele do ugroženosti morskog života. Umesto oružja, njegovo oruđe su znanje, strategija i ekološka svest. Cilj nije da pobedi protivnika, već da zajedno sa prirodom pronađe najbolje rešenje – da izgradi riblju farmu koja ne zagađuje, ne troši prekomerno resurse i ne ugrožava biljni i životinjski svet.

A šta je uopšte riblja farma? To je kontrolisano okruženje u kojem se uzgajaju ribe za ishranu ljudi – proces koji nazivamo akvakultura. Ona danas čini sve veći deo svetske proizvodnje ribe, ali ako nije pravilno vođena, može imati negativan uticaj na prirodu – od zagađenja vode, preko širenja bolesti, do ugrožavanja divljih vrsta.

Na početku igre, igrač dobija malu riblju farmu koja nije ekološki prihvatljiva, a kroz dalju igru uči kako da je unapredi na najbolji način. Cilj je da se umanji uticaj akvakulture na životnu sredinu i da se minimizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

 

Ova igrica, koja će uskoro biti dostupna, deo je šireg digitalnog obrazovnog projekta usmerenog na razvoj veština i znanja u oblasti akvakulture. U okviru BlueAquaEdu projekta razvija se i e-platforma za učenje, koja će ponuditi inovativne alate i materijale za obuku, ali i mogućnosti za mentorstvo. Platforma je namenjena studentima, profesorima i mentorima, a kroz nju će čak 500 pojedinaca imati priliku da unapredi svoja znanja o održivim praksama u uzgoju ribe. Pored toga, projekat podstiče međunarodnu saradnju kroz organizaciju radionica, treninga i letnjih škola.

Polazni cilj BlueAquaEdu projekta jeste da poveća zainteresovanost mladih za plavu ekonomiju – sve one aktivnosti i sektore koji su povezani sa morem i vodenim resursima, ali na način koji poštuje principe održivosti i očuvanja prirode.

Katarina Vuinac

EU teži prekidu uvoza ruske energije, nova zavisnost od američkog gasa izaziva zabrinutost

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija je 6. maja 2025. godine predstavila novu strategiju za potpuno ukidanje uvoza ruske energije do kraja 2027. godine.

Strategija obuhvata nekoliko glavnih pravaca:

Prekid uvoza ruskog gasa, nafte, uglja i uranijuma – do 2027. godine; privremena zamena ruskih energenata LNG-om – uključujući povećan uvoz iz SAD-a, Katara i drugih saveznika, što je već izazvalo kontroverze zbog ekoloških i geopolitičkih posledica; ubrzana izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana; povećanje energetske efikasnosti – kroz dodatna ulaganja u modernizaciju zgrada, industrije i infrastrukture, uz ciljeve smanjenja potrošnje gasa i struje; borba protiv „senkovitog“ uvoza ruske energije preko trećih zemalja; i takođe obustava uvoza ruskog nuklearnog goriva – uz podršku tranziciji nuklearnih reaktora u državama članicama koje zavise od ruskih zaliha.

Iako se u dokumentu ističe da su članice EU postigle značajan napredak u smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, podaci pokazuju da je uvoz ruskog gasa porastao za 18 odsto tokom 2024. godine, a da Rusija i dalje snabdeva oko 13 odsto ukupnih potreba EU za gasom. Poseban izazov predstavljaju pomenuti takozvani tankeri u senci i neformalni energetski tokovi preko trećih zemalja, za koje, kako se navodi, EU još nema konkretan odgovor.

Pročitajte još:

Evropski biro za životnu sredinu (EEB) pozdravlja odlučnost EU da se, bez obzira na eventualni mirovni sporazum, nastavi sa potpunim prekidom uvoza ruskih energenata na koje EU troši stotine miliona evra svake nedelje. Međutim, iz EEB-a upozoravaju da zamena ruskog uglja i gasa američkim fracking gasom nije održivo rešenje ni sa bezbednosnog ni sa ekonomskog stanovišta.

Plan Evropske komisije, kako smo naveli, predviđa i prestanak uvoza ruskog uranijuma, kao deo šireg paketa mera za jačanje energetske sigurnosti Unije. Kritičari, međutim, ističu da je sada prilika da EU napravi iskorak ka sopstvenim obnovljivim kapacitetima i smanji oslanjanje na daleke i nepouzdane energetske izvore.

Energetski portal

Za čistiji vazduh i održivi saobraćaj: Zagreb će do kraja leta imati 2.000 javnih bicikala

Foto-ilustracija: Pixabay (Goran Horvat)

Grad Zagreb ovih dana predstavio je novu uslugu javnog prevoza, sistem javnih bicikala „Bajs”, a koja  je deo plana usmerenog na unapređenje kvaliteta života građana, čistiji vazduh i održiviji saobraćaj.

Na 180 stanica širom grada građanima će u avgustu biti dostupuno 2.000 bicikala. Lokacije stanica pažljivo su odabrane prema ključnim pravcima kretanja građana, i to u blizini javnog prevoza, obrazovnih ustanova, sportskih objekata, kao i u gusto naseljenim kvartovima.

Prepoznatljive plave bicikle krasiće korpe, a deo njih biće opremljen i dečjim sedalicama.

„Uspostavljanem sistema „Bajs” građanima se daje mogućnost fleksibilnog i brzog kretanja gradom uz kombinaciju različitih oblika prevoza. Ova usluga građanima omogućava da do najbliže stanice javnog prevoza dođu biciklom, zatim nastave putovanje autobusom, tramvajem ili vozom, a po dolasku na željenu destinaciju ponovo koriste bicikl kako bi došli do svog krajnjeg odredišta”, istaknuo je gradonačelnik  Tomislav Tomašević.

Pročitajte još:

Cena pola sata vožnje iznosiće 0.50 evra, mesečna pretplata iznosiće pet evra, dok će godišnja pretplata biti 30 evra. Usluga će biti dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u sedmici, uz redovno servisiranje i osiguranje dovoljne raspoloživosti bicikala na svim lokacijama.

Ukupna vrednost ugovora iznosi oko 9.3 miliona evra bez PDV-a, a iznos koji Grad plaća biće umanjen za 70 odsto prihoda ostvarenih od najma bicikala.

Putem javne najavke izabrana je domaća kompanija Sustav javnih bicikala d.o.o. iz Zagreba, licencirani partner globalnog Nextbike sistema. Usluga uključuje i razvoj aplikacije za korisnike, operatere, sistem za nadzor i uslugu održavanja kroz četiri godine.

U prvoj godini sistem će se pažljivo pratiti i analizirati, a Grad ima mogućnost proširenja usluge s dodatnih 1.000 bicikala. Novom uslugom javnih bicikala Zagreb se pridružuje evropskim metropolama poput Berlina, Beča i Budimpešte koje već uspešno primenjuju slične sisteme mikromobilnosti.

Energetski portal

Obnova prirode: 150 sadnica hrasta lužnjaka na Staroj planini

Foto-ilustracija: Unsplash (Kadir Celep)

U jugoistočnoj Srbiji prostire se Stara planina, prirodni biser bogat parkovima, rezervatima i zaštićenim područjima od izuzetne ekološke vrednosti. Očuvanje njenog jedinstvenog biodiverziteta postaje sve značajnije u uslovima klimatskih promena koje sa sobom donose sve češće i intenzivnije vremenske ekstreme.

Krajem avgusta prošle godine, požar je zahvatio oko 200 hektara ovog područja, dodatno naglašavajući potrebu za aktivnim merama zaštite.

U cilju očuvanja dragocenih prirodnih vrednosti, Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“ pokrenulo je novi projekat pod nazivom Sačuvajmo dub – hrast lužnjak, usmeren na povratak ove autohtone vrste na njena nekadašnja staništa.

Pročitajte još:

U okviru projekta, biće zasađeno 150 dvogodišnjih sadnica lužnjaka na lokacijama sa dovoljnim vodenim resursima, kako bi se obezbedilo njihovo preživljavanje i razvoj.

Projekat podrazumeva formiranje inicijalnih polja sa kojih bi se populacija prirodno širila, restauraciju staništa, sadnju duž rečnih tokova, kao i stvaranje kvalitetnih ekoloških koridora kroz oplemenjavanje prostora, prenosi WWF Adria.

Energetski portal

Solarna energija u 2025: Nastavak rasta, ali sporijim tempom

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Globalno posmatrano, solarna energija je obeležila 2024. godinu ostvarivši izuzetne rezultate. U poređenju sa prethodnom godinom, zabeležen je rast od 33 odsto, a solar je činio čak 81 odsto svih novoizgrađenih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Jedan od najupečatljivijih pokazatelja je podatak da je bilo potrebno gotovo 70 godina da solarna energija dostigne prvi teravat, dok je za sledeći bila dovoljna svega dve godine. Tako je ukupan globalni instalirani kapacitet solara u 2024. godini premašio 2 TW.

U poređenju s drugim izvorima, solarna energija beleži tri puta veći rast od energije vetra, koja se nalazi na drugom mestu. SolarPower Europe kroz Globalni tržišni pregled za period 2025–2029 (eng Global Market Outlook for Solar Power 2025–2029) ističe da je ovakav napredak dodatno podstaknut brzim tehnološkim razvojem i značajnim padom troškova.

Tokom 2024. godine dodato je oko 600 GW novih kapaciteta, od čega je čak 70 odsto došlo iz azijsko-pacifičkog regiona. Posmatrajući pojedinačna tržišta, Kina i dalje drži lidersku poziciju – instalirala je 329 GW, što je više od šest puta u odnosu na kapacitete koje su dodale Sjedinjene Države, koje su se našle na drugom mestu na listi. Ovaj rezultat premašuje zbir svih ostalih zemalja iz prvih deset. Ukupno, Kina je učestvovala sa čak 55 odsto u globalnom rastu kapaciteta.

Pored Kine i SAD, među deset vodećih zemalja nalaze se još i Indija, Brazil, Nemačka, Turska, Španija, Italija, Japan i Francuska.

Pročitajte još:

Nakon ovako snažne godine, postavlja se pitanje – šta donosi 2025?

Prema trenutnim prognozama, očekuje se usporavanje rasta na globalnom nivou – oko 10 odsto, uz oko 655 GW novih instalacija. Ipak, ova godina se odvija u složenijem kontekstu, koji uključuje makroekonomske neizvesnosti, geopolitičke napetosti i ponovno jačanje političke podrške fosilnim gorivima.

Kako se razvoj solarne energije nastavlja, sve snažnije se nameće potreba za hitnim ulaganjem u fleksibilnost energetskog sistema. Brži rast od očekivanog doveo je do nedovoljno razvijene mrežne infrastrukture, zbog čega se u naprednijim tržištima već beleže smanjenja proizvodnje, negativne cene i pad prihoda. Zbog toga će pažnja u narednom periodu biti usmerena na integraciju rešenja poput skladištenja energije, modernizacije mreže i pametnog upravljanja potrošnjom u nacionalne energetske strategije.

Energetski portal

Sredozemno more proglašeno zonom stroge kontrole emisija sumporovih oksida

Foto-ilustracija: Pixabay

Od 1. maja 2025. godine, Sredozemno more zvanično je proglašeno zonom kontrole emisija sumpor-dioksida (Med SOx ECA), čime je uveden strogi limit na sadržaj sumpora u brodskom gorivu – najviše 0,1 odsto. Mera se odnosi na sve brodove koji plove kroz ceo region, uključujući luke i otvoreno more.

Odluka je doneta u skladu sa izmenama VI aneksa Međunarodne konvencije o sprečavanju zagađenja sa brodova (MARPOL), i rezultat je dugotrajnog zajedničkog rada mediteranskih zemalja koje su deo Barselonske konvencije. Učesnica u pripremi odluke bila je i Hrvatska iz regiona, kako se navodi na sajtu Ministarstva zaštite okoliša i zelene tranzicije.

Pročitajte još:

S obzirom na to da Sredozemlje učestvuje sa oko 20 odsto u svetskoj pomorskoj trgovini, očekuje se da će nova pravila imati veliki pozitivan uticaj na smanjenje zagađenja vazduha, poboljšanje kvaliteta života stanovništva u obalskim područjima, kao i očuvanje morskog ekosistema.

Time je Sredozemno more postalo peto područje na svetu sa ovako rigoroznim standardima, pridruživši se Baltičkom moru, Severnom moru, Severnoj Americi i Karipskom moru. U narednim godinama, u okviru rada Međunarodne pomorske organizacije (IMO), planira se dalje širenje ovih zona i uključivanje dodatnih pomorskih regiona.

Energetski portal

Umetnost cveta – najlepši front ekološke borbe

Ilustracija: Jelena Pejković
Ilustracija: Valentina Talijan

U svetu koji se sve više suočava sa ekološkim izazovima, umetnost postaje moćan saveznik u podizanju svesti o zaštiti prirode. Valentina Talijan, likovna umetnica iz Smederevske Palanke, pronašla je način da spoji kreativnost i aktivizam, stvarajući jedinstven koncept koji skreće pažnju na ugrožene biljne i životinjske vrste u Srbiji. Njena inicijativa, započeta kao ekološki osvešćen brend, prerasla je u pravu umetničku neprofitnu platformu posvećenu očuvanju prirode.

Još tokom studija, Valentina je bila posvećena radu s recikliranim materijalima, a njeni diplomski i master radovi nosili su snažnu ekološku poruku. Iako tada nije direktno govorila o zaštiti životne sredine, kroz svoj rad je konstantno birala održive materijale. Nakon završetka studija, želela je da pokrene ekološki biznis, ali put do toga nije bio jednostavan.

Tako je 2020. godine nastala Instagram stranica „Umetnost cveta”, prvobitno osmišljena kao brend koji kroz ilustracije promoviše ugrožene biljne vrste Srbije. Međutim, platforma je imala i širu simboliku – osim što je ukazivala na značaj očuvanja prirode, isticala je i položaj umetnika u društvu, često upoređujući njihovu borbu sa borbom ugroženih biljnih vrsta.

Na ovoj stranici Valentina je okupljala umetnike koji su ilustracijama prikazivali retke i ugrožene biljke, a od tih radova nastajali su printovi, čestitke i drugi proizvodi. Deo prihoda išao je u humanitarne svrhe, prvenstveno organizacijama za zaštitu životinja.

Nakon tri godine rada, Valentina je odlučila da prestane da zarađuje na promociji ugroženih vrsta, ali nije ugasila Instagram stranicu – naprotiv, „Umetnost cveta” postala je kreativna platforma posvećena podizanju svesti o ekološkim problemima.

 U FOKUSU:

Hitan alarm za zaštitu prirode

Srbija je dom bogate flore i faune, ali veliki broj vrsta nalazi se na ivici opstanka zbog urbanizacije, zagađenja i klimatskih promena. Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, broj strogo zaštićenih divljih vrsta u našoj zemlji je 1.783, dok u grupu zaštićenih vrsta spada 860 divljih životinja, gljiva, lišajeva i biljaka.

Kako bi podigla svest o značaju zaštite biljnih i životinjskih vrsta, Valentina je pokrenula jedinstven koncept ekoloških izazova na društvenim mrežama – svake nedelje umetnici dobijaju zadatak da prikažu određenu ugroženu vrstu, čime se pažnja javnosti skreće na ekološke probleme koji se često zanemaruju. Vizuelna umetnost tako poziva na dalje istraživanje, a kroz ovakav pristup ljudi lakše upijaju poruke o značaju zaštite prirode.

Poseban fokus stavljen je na ugrožene vrste Zapadne Srbije, ali naša sagovornica ističe da to nipošto ne umanjuje značaj ostalih vrsta u zemlji. Gotovo svaki deo Srbije krije žarište u kojem je biodiverzitet ozbiljno ugrožen, što dodatno naglašava hitnost zaštite prirodnih eko-sistema.

Osim što doprinosi očuvanju prirode, „Umetnost cveta” pruža priliku i mladim umetnicima da se afirmišu. Ilustratori, slikari i dizajneri koji učestvuju u izazovima dobijaju priliku da svoj rad predstave publici od preko 7.000 ljudi, što im može pomoći u daljem profesionalnom razvoju.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Zabeležene velike razlike u cenama struje za domaćinstva širom EU

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew T Rader)

U drugoj polovini 2024. godine zabeležene su velike razlike u cenama električne energije za domaćinstva među zemljama članicama Evropske unije. Najskuplju struju plaćali su potrošači u Nemačkoj – čak 39,43 evra po 100 kWh. Odmah iza nje su bile Danska sa 37,63 evra i Irska sa 36,99 evra. S druge strane, najniže cene zabeležene su u Mađarskoj (10,32 evra), Bugarskoj (12,17 evra) i na Malti (13,01 evra), što ukazuje na znatne razlike u pristupačnosti električne energije unutar Unije.

Iako se na nivou cele EU prosečne cene nisu značajnije menjale, kada se pogledaju pojedinačne zemlje i uzmu u obzir nacionalne valute i inflacija, vidi se da su neka domaćinstva ipak osetila poskupljenja. Najveći rast cena zabeležen je u Portugalu (+14,2 odsto u poređenju s drugom polovinom 2023), Finskoj (+13,6 odsto) i Francuskoj (+12,9 odsto). Suprotno tome, u Letoniji, Holandiji i Belgiji cene su znatno pale – i do 17,8 odsto u Letoniji, kako ukazuju podaci Eurostata.

Kada se cene prilagode standardu kupovne moći (PPS – purchasing power standard), koji omogućava realnije poređenje ekonomske pristupačnosti između zemalja, struja je bila najskuplja za domaćinstva u Češkoj (41,00), na Kipru (35,70) i u Nemačkoj (35,23). Najpovoljnija, u odnosu na lokalnu kupovnu moć, bila je na Malti (14,33), u Luksemburgu (15,39) i Mađarskoj (15,45).

Što se tiče konkretno gasa, najskuplje su plaćali građani Švedske (18,93 €/100 kWh), dok su najniže cene zabeležene u Mađarskoj (3,20 €/100 kWh), Hrvatskoj (4,60 €) i Rumuniji (5,40 €). Kada se uzmu u obzir razlike u kupovnoj moći, gas je bio najskuplji u Portugalu, Italiji i Švedskoj, dok su najpovoljniji uslovi vladali u Mađarskoj, Luksemburgu i Hrvatskoj.

Pročitajte još:

Cene električne energije za privredu

U sektoru van domaćinstava, tj. za preduzeća i industriju, cene električne energije u EU su tokom druge polovine 2024. godine ostale uglavnom stabilne. Prosečna cena bez PDV-a iznosila je 18,99 evra po kWh, što je blago povećanje u odnosu na 18,67 evra iz prve polovine godine. Time je prekinut trend smanjenja cena koji je trajao više od godinu dana, što sugeriše da se tržište struje za privredu stabilizovalo.

Udeo nepovratnih poreza i drugih fiskalnih opterećenja u konačnoj ceni smanjen je sa 16,6 odsto na 15,9 odsto, što takođe doprinosi utisku stabilnosti.

Od ukupno analiziranog broja zemalja, 19 članica EU je zabeležilo pad cena električne energije za privredu u poređenju s istim periodom prethodne godine, dok je u 6 zemalja došlo do povećanja. Najveća pojeftinjenja dogodila su se u Austriji (-18,8 odsto), Francuskoj (-16,3 odsto) i Belgiji (-16,1 odsto), pre svega zahvaljujući nižim troškovima nabavke električne energije. S druge strane, rast cena je zabeležen u Portugalu (+14,7 odsto), Češkoj (+11,8 odsto) i Danskoj (+9,8 odsto), gde su viši troškovi mrežnih usluga i postepeno ukidanje državnih subvencija i poreskih olakšica igrali ključnu ulogu.

Smanjenje uvoza energetskih proizvoda

U isto vreme, EU je smanjila uvoz energetskih proizvoda. Ukupna vrednost uvoza u 2024. godini iznosila je 375,9 milijardi evra, što je pad od 16,2 odsto u odnosu na 2023. U količinskom smislu, uvezeno je 720,4 miliona tona energije – 7,1 odsto manje nego prethodne godine. Pad je naročito izražen kod tečnog gasa, čija je vrednost uvoza opala za 39,1 odsto, a količina za 15,1 odsto.

Kada je reč o glavnim snabdevačima EU energentima, Sjedinjene Američke Države bile su najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa sa udelom od 45,3 odsto, ispred Rusije i Alžira. Norveška je prednjačila u isporuci prirodnog gasa u gasovitom stanju (45,6 odsto), a uvoz nafte najviše je stizao iz SAD, Norveške i Kazahstana.

Energetski portal

Beograd bio domaćin samita hemijske industrije Evrope 

Foto-ilustracija: Unsplash (vedrana-filipovic)

U Beogradu je održan godišnji samit Saveta hemijske industrije Evrope (CEFIC), u organizaciji Privredne komore Srbije, čime je ukazano priznanje domaćem hemijskom sektoru i njegovom značaju u evropskim privrednim tokovima.

Otvarajući skup, predstavnici PKS i resornog ministarstva istakli su da su inovacije i saradnja ključni alati za prevazilaženje izazova s kojima se suočava hemijska industrija – od energetske krize do rastuće globalne konkurencije. Zamenik predsednika PKS-a, Mihailo Vesović, naglasio je da Srbija aktivno usklađuje svoje propise sa standardima EU, dok je hemijski sektor, sa više od 6.000 firmi i izraženim izvoznim kapacitetom, važan akter tog procesa, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, ocenio je održavanje skupa u Beogradu kao potvrdu pozicije Srbije u evropskom industrijskom pejzažu. Podsetio je da je PKS član CEFIC-a već šest godina, organizacije koja zastupa interese sektora pred institucijama EU i okuplja udruženja iz cele Evrope, uključujući i Veliku Britaniju, Norvešku i Švajcarsku.

Pročitajte još:

Industrija u EU suočava sa zatvaranjem pogona i visokim troškovima energije, u Srbiji se u ovom sektoru beleži rast. Samo u prošloj godini sektor prerade gume i plastike zabeležio je rast od 16,4 odsto, dok je proizvodnja hemikalija porasla za 6,8 odsto.

Hemijska industrija čini 13,9 odsto ukupnog izvoza Srbije, u vrednosti od oko četiri milijarde evra. Od toga, čak 65 odsto odlazi na tržište EU, dok se ostatak izvozi u zemlje regiona, Veliku Britaniju, Norvešku i druge delove sveta. 

Tokom dvodnevnog samita, učesnici će diskutovati o aktuelnim globalnim i evropskim izazovima, prilagođavanju zakonodavstvu EU, kao i o temama poput upravljanja hemikalijama, tržišta đubriva i uticaja CBAM regulative na izvoz iz Srbije.

Energetski portal

Podvodni kablovi za izvoz zelene struje iz Afrike u Evropu povezaće po tri države oba kontinenta

Foto-ilustracija: Unsplash (road-ahead)

Sever Afrike i Evropa imaju isplanirane projekte za izvoz obnovljive električne energije. Egipat, Tunis i Maroko ubrzano razvijaju podvodne elektroenergetske interkonekcije koje će njihove kapacitete vetra i sunca direktno povezati s evropskim tržištima radi izvoza zelenih megavata.

Među strateškim projektima izdvajaju se GREGY kabl, koji će povezati Egipat i Grčku, zatim ELMED projekat između Tunisa i Italije, kao i Xlinks kabl, kojim će Maroko biti direktno povezan s Velikom Britanijom. 

GREGY je veliki infrastrukturni projekat koji podrazumeva izgradnju podmorskog dvosmernog energetskog kabla između Egipta i Grčke, kapaciteta 3.000 MW, namenjenog prenosu isključivo zelene energije proizvedene iz vetra i sunca u Egiptu. Projekat razvija grčka kompanija Elica Mediterranean Interconnection, članica grupe Copelouzos (Kopeluzos), a podržavaju ga i Evropska unija i vlade obe zemlje. Interkonekcija, vredna 4,2 milijarde evra, omogućavaće direktnu isporuku električne energije iz Afrike u Evropu, bez posrednih tačaka iskrcavanja. Oko jedne trećine energije koristiće se u Grčkoj, trećina će biti izvezena u druge zemlje EU, a trećina će se koristiti za proizvodnju zelenog vodonika, koji će se takođe plasirati na evropsko tržište, navodi se na sajtu Kopeluzos grupe. 

Pročitajte još:

ELMED je strateški energetski projekat koji će direktno povezati elektroenergetske sisteme Evrope i Afrike putem jednosmernog podmorskog kabla između Italije i Tunisa. Reč je o zajedničkom poduhvatu italijanske kompanije Terna i tuniskog operatora STEG, koji ima za cilj da omogući dvosmernu razmenu električne energije u mediteranskom pojasu. Trasa kabla duga je ukupno 220 kilometara, od čega se 200 kilometara nalazi ispod mora, navodi se na sajtu projekta. Povezivaće trafostanicu u Partani na Siciliji sa tuniskim Kap Bonom, a moći će da prenosi do 600 MW električne energije, čak i na dubinama do 800 metara ispod nivoa mora. Projekat je u fazi pripreme, sa planiranim završetkom negde pred kraj tekuće decenije.

Maroko–UK Power Project, poznat kao Xlinks, predstavlja projekat kojim će se obnovljiva energija proizvedena u Maroku direktno prenositi do Velike Britanije putem podmorskog kabla dužine preko 3.800 kilometara. Kada bude završen, ovaj projekat obezbeđivaće čak 8 odsto trenutnih potreba za električnom energijom Velike Britanije – ukupno 3,6 GW pouzdane, čiste energije, dovoljno za snabdevanje sedam miliona domaćinstava, navodi se na sajtu projekta.

Već u prvoj godini rada očekuje se da će Xlinks smanjiti emisiju CO₂ u elektroenergetskom sektoru Ujedinjenog Kraljevstva za oko 10 odsto, dok bi veleprodajne cene električne energije mogle da padnu za više od 9 odsto, jer će zameniti skupi i nestabilni uvozni gas.

Projekat je u fazi planiranja, sa očekivanim početkom izgradnje 2026. godine i planiranim završetkom do 2031. godine.

Energetski portal

Na ostrvu Pag pokreće se pilot projekat za proizvodnju zelenog vodonika iz morskih talasa

Foto-ilustracija: Unsplash (Vicko Mozara)

Ostrvo Pag u Hrvatskoj poznato je kao poznata turistička destinacija. Na severozapadnom delu ostrva, smešten je grad Novalja, koji pored turizma, ulaže sve više i u održive projekte.

Ovaj grad zvanično je započeo realizaciju projekta ZERO EMISSION CORRIDOR (ZEC) H2, koji ima za cilj da uspostavi proizvodnju i distribuciju zelenog vodonika uz korišćenje isključivo obnovljivih izvora energije, navodi se na sajtu Grada.

Tokom pripremne faze projekta razmatrane su različite potencijalne lokacije, među kojima su luke Novalja, Žigljen i Tovarnele. Kao prvi konkretan potez, odlučeno je da se pilot postrojenje gradi u luci Žigljen.

Pročitajte još:

Postrojenje će koristiti inovativnu hrvatsku tehnologiju koja koristi energiju morskih talasa i elektrolizu vode za proizvodnju zelenog vodonika. Postrojeće bi potpuno operativno trebalo da bude do 2027. godine.

Osnovni cilj projekta ZEC H2 jeste da do 2030. godine, ovaj grad bude bez emisija uz potpuno energetsku samoodrživost.

Zeleni vodonik i višak proizvedene energije koristiće se za napajanje punjača za električna vozila, vozila javnog i komunalnog prevoza, javne rasvete, kao i za energetsko snabdevanje gradskih zgrada.

Energetski portal

Završeno preko 96 odsto građevinskih radova na projektu odsumporavanja dimnih gasova u TENT B

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U toku su radovi na izgradnji podstrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT B, a kako je istakla Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, reč je o jednom od najvećih ekoloških projekata u zemlji, čiji radovi napreduju prema predviđenom planu.

U ovom trenutku završeno je više od 96 odsto građevinskih radova, a kompletna krupna oprema je već ugrađena. Prema rečima ministarke, na gradilištu je svakodnevno angažovano oko 400 radnika.

Realizacijom ovog projekta, na blokovima B1 i B2 primeniće se najsavremenija tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova, koja će doprineti smanjenju emisija sumpor-dioksida čak 30 puta, kao i smanjenju emisije praškastih materija. Na ovaj način, značajno će biti unapređen kvalitet vazduha u Obrenovcu, Beogradu i širem okruženju.

Pročitajte još:

Ministarka je podsetila da će se na ovom postrojenju primenjivati ista tehnologija kao i na postrojenju za odsumporavanje u TENT A, koje je pušteno u probni rad u aprilu prošle godine.

„Takođe, korišćenjem krečnjaka kao nusproizvoda biće proizveden gips koji se može koristiti u građevinskoj industriji, što je veoma važno za cirkularnu ekonomiju”, dodala je ministarka.

Na sastanku sa izvođačima radova istaknut je napredak na projektu, kao i posvećenost da se u skladu sa tehničkim standardima i propisanim procedurama završe radovi, izvrši povezivanje sistema, sprovedu funkcionalne probe i objekat pusti u rad.

Energetski portal

Čišćenje površine Skadarskog jezera i Morače

Foto-ilustracija: Unsplash (oleg-gratilo)

U okviru zajedničke akcije zaposlenih u Službi za održavanje ambijentalne higijene i volontera nevladine organizacije Kompas, iz Skadarskog jezera i dva rukavca reke Morače uklonjeno je oko 100 vreća smeća.

Čišćenje je sprovedeno na području Vranjine, a otpad je sakupljan direktno sa vodene površine korišćenjem kajaka.

Organizatori akcije ističu da je ovakvo angažovanje važno za očuvanje prirodnog bogatstva Skadarskog jezera, koje predstavlja stanište brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

Pročitajte još:

Uprava parka je još jednom uputila apel svim posetiocima da poštuju pravila ponašanja i koriste označene lokacije za odlaganje otpada, navodi se na sajtu Nacionalnih parkova Crne Gore.

Jezerska voda i rečne obale nisu deponije, već dragoceni prirodni ambijent koji zaslužuje očuvanje i pažnju svih koji borave u ovom zaštićenom području.

Skadarsko jezero je riznica prirodnih i istorijskih bogatstava, najveće je jezero u Crnoj Gori i celokupnom Balkanskom poluostrvu, a njegova dužina od Vranjine do Skadra iznosi 40 kilometara.

Energetski portal

1...697071...1,672Page 70 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs