Briga za ekološku bezbednost, energetsku efikasnost i smanjenje zagađenja biće u fokusu naredne i u godinama koje slede, najavila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike.
Najavljena su ulaganja u iznosu od 1,5 milijardi evra, kao i veće korišćenje biomase.
“Moramo se mnogo više okrenuti ekologiji, a energija koju proizvedemo mora da bude više zelena”, rekla je potpredsednica Vlade.
Lepe vesti pri samom početku 2021. godine!
Sa druge strane zaključak Konvencije o biološkom diverzitetu Ujedinjenih nacija je da je čovečanstvo došlo do tačke kada moramo smesta da reagujemo i preduzmemo velike korake kako bismo omogućili prirodi da se oporavi i kako bismo maksimalno usporili njeno „ubrzano propadanje”.
“Ukoliko preduzmemo korake koji su predloženi u izveštaju, postoji šansa da možemo da sprovedemo tranziciju na održivu planetu”, izjavila je Elizabet Maruma Mrema, izvršna sekretarka konvencije.
Hajde da se podsetimo događaja i trenutaka koji su obeležili godinu za nama.
Pandemja koja je zaustavila svet
Pandemija koronavirusa, za samo par meseci pokazala je da smo, zahvaljujući našem modernom načinu života, svi podložni virusu koji nas je bacio na kolena i svima promenio život iz korena. Od podsmeha koji je novi virus izazivao kod većine ljudi, došli smo do cifre od preko 81 miliona zaraženih u celom svetu i 1,77 miliona umrlih.
Koronavirus je uticao na javno zdravlje, ekonomiju i životnu sredinu, ostavljajući sve ostalo događaje u senci. Promenio se način života kod svih stanovnika planete, mnogi su ostali bez posla, a mnogi su svoje kancelarije zamenili za svoje domove i prešli na “new normal” način rada od kuće. Neki su ostali bez krova nad glavom, a prema nekim statistikama recesija izazvana koronavirusom, najveća je u istoriji od Velike ekonomske krize sa početka XX veka.
Beleži se i nedostatak hrane i vode na svim kontinentima, a svetla tačka je to što se zbog zabrane kretanja i putovanja smanjilo aerozagađenje i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, i iako bismo pomislili da je pandemija bila dobra za planetu, zapravo je dovela do porasta otimanja zemljišta, krčenja šuma, krivolova, ilegalnog kopanja i drugih destruktivnih aktivnosti u mnogim delovima sveta gde su zaštićena područja ostala nečuvana. Ono što je pozitivno je da se ceo svet zainteresovao za očuvanje planete i nadamo se da će tako i da ostane.
Klimatski haos
Početkom godine, naučnici sa Univerziteta u Engleskoj upozorili su da će klimatske promene izazvane čovekom nepažnjom i dalje uticati na povećanje verovatnoće nastanka požara i drugih vremenskih prilika širom sveta. Izveštaj koji su objavili u januaru tekuće godine, kad je sezona požara u južnoj Australiji opustošila milione hektara, ubila na desetine ljudi i raselila divlje životinje po celom kontinentu. Tokom ove godine požari su goreli u Sibiru, delovima Afrike, brazilskoj Amazoniji i u većem delu američkog Zapada. Samo u Kaliforniji ove godine je izgorelo rekordnih 4,17 miliona hektara.
Ali, požari nisu jedini simptom planete koja se zagreva. Ova godina je zabeležila najaktivniju sezonu atlantskih uragana. Glečeri i ledene sante i dalje se tope. Na Arktiku su istraživači zabeležili drugi najniži nivo leda u moru, odmah nakon toplotnih talasa i rekordnih temperatura. Jedan sibirski grad dostigao je temperaturu od skoro 38 stepeni Celzijusovih. Klimatski naučnici upozoravaju da ovo zagrevanje već nanosi nepovratnu štetu na ledenom pokrivaču Antarktika, obezbeđujući u budućnosti siguran porast nivoa mora.
SAD su na vrhu liste zemalja na koje je klimatska kriza uticala, sa 60 milijardi dolara štete.
Fosilna goriva idu u zaborav
Kriza izazvana koronavirusom rezultirala je najvećim padom globalne potražnje za energijom u poslednjih 70 godina. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, u prvom kvartalu 2020. godine potražnja se smanjila za 3,8 odsto u odnosu na prvi kvartal 2019. godine. Za kratko vreme se zapravo plaćalo da uzmete naftu! Kao rezultat pada potražnje, očekuje se da će globalne emisije ugljen-dioksida u 2020. godini pasti na nivo bez presedana od 8 procenata (oko 2,6 gigatona) u odnosu na 2019. godinu.
Ovaj pad mogao bi najaviti privremenu recesiju ili bi (u zavisnosti od toga da li vlade zaista imaju političku volju i realan plan za masovna ulaganja u tehnologije čiste energije koji bi činili središte ekonomskih planova za oporavak) mogao da bude kraj puta za fosilna goriva.
Plastika je svuda oko nas
Plastika je stigla u svaki kutak naše planete. Pluta u najdubljim delovima okeana i drži se snega na najvišim vrhovima planina – a usput zagađuje sve između. Nalazi se u ribi koju ulovimo i vodi koju pijemo. I ta sveprisutnost ne pokazuje naznake da će uskoro biti drugačije. Ove godine istraživači su procenili da je pandemija podstakla veću upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu i na taj način dodatno opteretila okeanske ekosisteme.
Ako to nije bilo dovoljno loše, grupa medicinskih istraživača u Italiji nedavno je otkrila čestice kozmetike, boja i ambalažnog materijala u posteljicama nerođenih beba.
Ova studija je usledila nakon jedne koja je otkrila da bebe hranjene adaptiranim mlekom u plastičnim bočicama mogu svakodnevno na taj način da unesu milione čestica.
Potencijalni uticaj na zdravlje još uvek se istražuje, ali naučnici se slažu da su dokazi nesumnjivo stvar od javnog značaja.
Složićete se da ima mnogo tema koje su nam okupirale pažnju ove godine, ali isto tako pokrenule brojna pitanja i dala moguća rešenja kojima možemo da se radujemo u budućnosti.
Sa dozom velikog optimizma SREĆNU NOVU 2021. GODINU želi vam tim Energetskog portala, u nadi da će dobar deo započetih inicijativa, od značaja za zaštitu životne sredine, biti rešen kako u Srbiji, tako i u svetu.
