Home Blog Page 52

Više od 650 miliona ljudi nema pristup struji – uprkos globalnom napretku

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Pristup struji na globalnom nivou u 2025. godini zabeležio je poboljšanje u poređenju sa 2022. godinom, ali i dalje nije dovoljno da bi se do 2030. postigao univerzalni pristup. Izveštaj Praćenje SDG 7: Energetski napredak 2025 pokazuje da gotovo 92 odsto svetske populacije ima osnovni pristup električnoj energiji, ali da i dalje više od 650 miliona ljudi nema pristup struji. Kada je reč o čistim tehnologijama za kuvanje, zabeležen je napredak, ali sporiji nego tokom 2010-ih, što je posledica pandemije COVID-19, energetskih šokova i dužničke krize, prenosi Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA).

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeff Ackley)

Ovaj izveštaj objavile su institucije zadužene za praćenje Sedmog cilja održivog razvoja (SDG 7): Međunarodna agencija za energiju (IEA), Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA), Odeljenje za statistiku Ujedinjenih nacija (UNSD), Svetska banka i Svetska zdravstvena organizacija (WHO).

Decentralizovani obnovljivi izvori energije, kao što su mini-mreže i solarni sistemi van mreže, predstavljaju isplativa, brza i efikasna rešenja za obezbeđivanje energije u ruralnim zajednicama. To je posebno važno jer najveći deo ljudi bez priključka na mrežu živi u udaljenim, nestabilnim i siromašnim područjima.

Ova rešenja su pogodna i za poboljšanje pristupa čistom kuvanju. Kako prenosi IRENA, oko 1,5 milijardi ljudi u ruralnim sredinama i dalje nema pristup čistim tehnologijama za kuvanje. Korišćenjem tehnologija van mreže, kao što su kućna biogas postrojenja i mini-mreže koje omogućavaju električno kuvanje, mogu se znatno smanjiti negativni zdravstveni efekti zagađenja vazduha u domaćinstvima. Drva i ugalj predstavljaju goriva za kuvanje koje još uvek koristi više od dve milijarde ljudi. Ako se trenutni trend nastavi, do 2030. godine samo 78 odsto svetske populacije imaće pristup čistom kuvanju.

Pročitajte još:

Regionalne razlike – pristup struji

Regionalne razlike i dalje postoje, naročito u zemljama u razvoju. U podsaharskoj Africi, prosečan instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije iznosi samo 40 vati po osobi, dok je u razvijenim zemljama taj kapacitet preko 1.100 vati po osobi. U ovom regionu živi 85 odsto svetske populacije bez pristupa električnoj energiji, a četiri od pet porodica nemaju pristup čistim tehnologijama za kuvanje.

Nedostatak pristupačnog finansiranja usporava napredak i produbljuje regionalne nejednakosti, ističe se u izveštaju. Zbog toga se poziva na jaču međunarodnu saradnju javnog i privatnog sektora, posebno za podršku podsaharskoj Africi. Potrebne su reforme finansiranja, veća dostupnost javnog kapitala, povoljna sredstva, grantovi, instrumenti za ublažavanje rizika, kao i unapređenje nacionalnog planiranja i regulative.

Ovaj izveštaj biće predstavljen donosiocima odluka 16. jula 2025. godine na događaju u okviru Političkog foruma na visokom nivou o održivom razvoju u Njujorku (High-Level Political Forum on Sustainable Development), koji prati napredak ka ciljevima održivog razvoja.

Energetski portal

Otvorena javna rasprava o Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana Crne Gore

Foto-ilustracija: Unsplash (denis ismailaj)

Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore objavilo je Javni poziv svim zainteresovanim stranama da učestvuju u javnoj raspravi povodom nacrta Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) – dokumenta koji će oblikovati pravce energetske politike i klimatskih mera u godinama koje slede.

Nacrt NEKP-a predstavlja strateški okvir kojim se definišu ciljevi i mere u skladu s obavezama iz pregovaračkog poglavlja 27, i ključan je za usmeravanje investicija, korišćenje evropskih fondova i koordinaciju politika u sektorima energetike, saobraćaja, industrije, poljoprivrede i upravljanja otpadom.

Ministarstvo poziva sve aktere – institucije, opštine, stručnjake, akademsku zajednicu, privrednike i organizacije civilnog društva – da se aktivno uključe u proces i daju svoje komentare, sugestije i preporuke.

Svoje primedbe i predloge građani i organizacije mogu dostaviti do 6. avgusta 2025. godine, pisanim putem na adresu Ministarstva (Rimski trg 46, Podgorica) ili elektronski na sledeće adrese:
📧 ljiljana.maksimovic@meir.gov.me
📧 nikola.vujosevic@ee-me.org

Komentari se podnose korišćenjem Obrasca 4, u skladu sa Uredbom o sprovođenju javne rasprave. Obrazac je dostupan na sajtu Ministarstva i na portalu e-uprave.

Po završetku procesa, Ministarstvo će objaviti Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, u kojem će biti prikazan pregled svih pristiglih komentara i način na koji su uzeti u obzir tokom dalje izrade plana.

Učešće u ovoj raspravi predstavlja priliku da građani i stručna javnost direktno utiču na budući pravac energetske i klimatske politike Crne Gore.

Link do javnog poziva:
https://www.gov.me/clanak/javni-poziv-57

Energetski portal

Ekocid u Novom Pazaru: Masovni pomor ribe u reci Raški

Foto-ilustracija: Unsplash (milada-vigerova)
Nezapamćen pomor ribe zadesio je danas reku Rašku kod Novog Pazara, gde su ribolovci oko 11 časova uočili stotine mrtvih primeraka različitih vrsta. Stradale su i najveće i najređe ribe koje su u toj reci opstajale decenijama. Ribolovci i članovi udruženja nazivaju ovu situaciju pravom ekološkom katastrofom i zahtevaju hitnu reakciju nadležnih.

Ne samo da su uginule ribe svih veličina i vrsta, već je, prema rečima očevidaca, stradala i kompletna fauna reke, od insekata do sitnih vodenih organizama.

Voda je, kako kažu, bila zamućena i imala neuobičajen miris, što dodatno pojačava sumnje da je uzrok ovog “ekocida”, ozbiljno hemijsko zagađenje.

„Nikad se ne pamti ovakav pomor i da je ovoliko ribe stradalo u jednom danu. Bilo je nekih sporadičnih slučajeva, ali ovo nije ni blizu ničemu što smo do sada videli“, rekao je Predrag Milosavljević iz Gradske organizacije sportskih ribolovaca Novi Pazar.

Na licu mesta odmah su se okupili članovi mušićarske sekcije i ostali ribolovci kako bi pokušali da izvade preostalu ribu iz reke i sagledaju razmere katastrofe.

„Taj prizor koji smo zatekli je nenormalan. Ovo je stvarno žalost. Čovek kad pogleda ovakav dragulj od reke i vidi šta se desilo, zapita se kuda idemo“, rekao je vidno potresen Kenan Ademović, predsednik Mušićarske sekcije.

Pročitajte još:

Ribolovci navode da je šteta nesaglediva i da je uginula ne samo riba, već i sav živi svet u vodi , od insekata do najvećih primeraka koje su retkost u čitavoj Srbiji.

„Ovo je katastrofa živa. Ekološka katastrofa. Ne znam ko može da uradi ovako nešto. Vraća nas 20 godina unazad. Sve je stradalo u vodi. Totalni ekocid“, rekao je jedan od ribolovaca dok je vadio mrtvu ribu iz reke.

Sumnja se na ljudski faktor, a ribolovci tvrde da je verovatno u reku ispuštena otrovna tečnost, čije poreklo treba da utvrde nadležne institucije.

„Započelo je kod izvora, odakle se mrtva riba nizvodno širila sve do izlaska iz grada. Na teren su izašli nadležni organi, uzeti su uzorci vode, sada čekamo rezultate i zvanično saopštenje“, rekao je Milosavljević.

Kenan Ademović smatra da je ovakva situacija posledica lošeg upravljanja rekama i slabe kontrole.

„Ja mislim da ne rade svoj posao kako treba. Ovo se totalno slabo čuva. Nama ovde treba potpuno drugačiji pristup. Mi želimo da se borimo da naš grad preuzme upravljanje ovom rekom. Da mi budemo odgovorni i da je čuvamo“, rekao je on.

Na pitanje da li su iz Kraljeva, koji trenutno imaju nadležnost nad ovim vodama, došli da reaguju, Ademović kaže da je poslat ribočuvar, ali da se „generalno ne ulaže dovoljno u očuvanje reke i njenog ekosistema“.

Sumnja se da je u reku Rašku dospela štetna hemijska supstanca, što je, prema prvim procenama ribolovaca, izazvalo masovni pomor ribe. Tačan uzrok još uvek nije poznat.

Nadležne institucije su izašle na teren, uzeti su uzorci vode, a rezultati analize se očekuju u narednim danima. Do tada ostaje zabrinutost građana i apel da se odgovorni za ovu ekološku katastrofu hitno identifikuju i kazne.

Izvor: A1-NET Novi Pazar

Naučnici upozoravaju: Svetu ostaje tri godine do probijanja klimatske granice od 1,5°C

Photo-illustration: Pixabay

Globalno zagrevanje se ubrzava do alarmantnog nivoa – čovečanstvu su ostale tek nešto više od tri godine pre nego što potroši preostali ugljenični budžet za ograničavanje porasta temperature na 1,5°C, pokazuje najnoviji izveštaj „Indikatori globalnih klimatskih promena” objavljen u prestižnom naučnom časopisu Earth System Science Data.

Prema proceni naučnika, na početku 2025. godine ostaje samo 130 milijardi tona ugljen-dioksida (CO₂) koje možemo emitovati ako želimo da zadržimo zagrevanje ispod 1,5°C u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma. Pri trenutnim nivoima emisija, taj budžet će biti iscrpljen za nešto više od tri godine.

„Naše treće godišnje izdanje pokazuje da su i nivoi zagrevanja i njegove stope bez presedana. Sve više ljudi dožgivljava nebezbedne nivoe klimatskih uticaja zbog kontinuirano visokih emisija gasova staklene bašte”, upozorio je prof. Pirs Forster, vodeći autor studije.

Pročitajte još:

Izveštaj je rezultat rada više od 60 međunarodnih naučnika, a ove godine proširen je na 10 ključnih indikatora klimatskog sistema, uključujući porast nivoa mora i globalne padavine na kopnu. Ovi podaci pružaju kreatorima politika preciznu i sveobuhvatnu sliku trenutnog stanja klime.

Iako privremeno dostizanje 1,5°C ne predstavlja zvanično prekoračenje Pariskog sporazuma — za to je potreban dugoročan prosek — trenutni trendovi pokazuju da svet brzo ide u pogrešnom smeru.

Naučnici naglašavaju da će se klimatski uticaji prestati da se pogoršavaju tek kada globalne emisije CO₂ dostignu neto nulu. Ukoliko se ništa ne promeni, budžet za zagrevanje od 1,6°C i 1,7°C biće iscrpljen u narednih devet godina, što bi imalo dalekosežne posledice po ekosisteme, zdravlje ljudi i ekonomsku stabilnost širom sveta.

Energetski portal

Hidroenergija iz Norveške značajna za celu Evropu

Photo-illustration: Pixabay

Norveška čak 90 odsto svoje električne energije proizvodi iz hidroelektrana, što je svrstava među najodrživije i energetski najnezavisnije zemlje u Evropi. Zahvaljujući ovom modelu, ona igra ključnu ulogu u evropskoj borbi protiv klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

Upravo značajem Norveške na ostatak Starog kontinenta bavio se Fraunhofer Institut za ekonomiju energije i tehnologiju energetskih sistema (IEE) u istraživačkom projektu HydroConnect.

Norveška putem podmorskih kablova ima direktne veze sa Holandijom, Danskom, Nemačkom i Velikom Britanijom što omogućava da koristi svoju fleksibilnu hidroenergiju.

Filip Hertel, viši naučnik u Fraunhofer IEE, navodi da oslanjanje na obnovljive izvore energije povećava potrebu za fleksibilnošću i skladištenjem energije u elektroenergetskom sistemu, a tu do izražaja dolazi Norveška.

„Norveška hidroenergija može brzo da reaguje na fluktuacije u potražnji, izvozeći velike količine električne energije kada u Evropi nema dovoljno vetra ili sunca, a uvozeći energiju kada je viška i cene su niske. Ova sposobnost balansiranja ponude i potražnje čini Norvešku ključnim igračem u izgradnji klimatski neutralnog, povezanog evropskog energetskog tržišta”, navodi Hertel.

Pročitajte još:

Analizirane su emisije gasova sa efektom staklene bašte širom Evrope, cene električne energije u Norveškoj i drugim zemljama, kao i uticaj na okolinu u norveškim rezervoarima i rečnim sistemima. Pri tome su uvek analizirali više varijanti, kao što su nagli rast potražnje za električnom energijom u Norveškoj, razvoj većeg broja offshore vetroparkova, uspostavljanje energetskih čvorišta na moru, kao i promene cena energenata poput vodonika.

Obimna baza podataka

Fraunhofer IEE koristi obimnu bazu podataka koja pokriva hidroelektrane i rezervoare širom Evrope. Baza sadrži podatke o preko 850 hidroenergetskih sistema, više od 2.800 pojedinačnih elektrana i oko 3.600 rezervoara.

„Pored tehničkih detalja sistema, baza sadrži i kompleksne informacije o hidrauličkim vezama i učešću na prekograničnim tržištima, što je važno za realističnu simulaciju ponašanja hidroenergije u našim modelima, naročito za kapacitete skladištenja i fleksibilnost u radu”, navodi Hertel.

Koristi za evropski energetski sistem

Analiza je pokazala da dodavanje 11 gigavata hidroenergije u Norveškoj i proširenje interkonektora može značajno smanjiti potrebu za dodatnim ulaganjima u Evropi. To bi moglo zameniti potrebu za oko 70 gigavata dodatnih kapaciteta u solarnim elektranama, elektrolizatorima i baterijama. Takođe, širenjem hidroenergije u Norveškoj, ukupni troškovi sistema padaju, a cene električne energije postaju ujednačenije između Norveške, kontinentalne Evrope i Velike Britanije.

Fleksibilna hidroenergija posebno pomaže u ublažavanju skokova cena u periodima kada ima manje vetra i solarne energije.

Energetski portal

Nakon tehničkih incidenata i sankcija, nova šansa za Paks II

Foto-ilustracija: Unsplash (nicolas-hippert)

Projekat izgradnje nove nuklearne elektrane Paks II, koji se godinama suočavao sa različitim preprekama i tehničkim kašnjenjima, ima velike šanse za svoj nastavak nakon što je američka administracija predsednika Donalda Trampa ukinula deo sankcija koje su onemogućavale njegovu realizaciju.

Jedna od ranijih zabrana, u okviru šireg paketa sankcija protiv Rusije, ticala se zabrane saradnje sa ruskim državnim firmama koje se bave nuklearnom energijom, uključujući i izvođača na Paks II projektu. S druge strane, što se tiče tehničkih problema, planirano izlivanje prvog betona pomereno je sa 2025. na 2026. godinu, nakon incidenta kada je deo armirano-betonskog zida radne jame odlomljen. Mađarska agencija za atomsku energiju zabranila je 6. februara radove u južnim delovima gradilišta 5. bloka i sastavila detaljnu kontrolnu listu.

Ipak, nakon detaljne kontrole, HAEA je prošle nedelje dala dozvolu za nastavak radova, pod uslovom sprovođenja dodatnih mera zaštite i stalnog nadzora geotehničkih uslova.

Pročitajte još:

Ublažene sankcije za civilnu nuklearnu energiju

Ministarstvo finansija SAD izdalo je 27. juna Opštu licencu 115B, koja dozvoljava određene transakcije povezane s civilnom nuklearnom energijom, uključujući projekte započete pre 21. novembra 2024. godine. Iako Paks II nije konkretno imenovan, Mađarska smatra da se projekat uklapa u uslove licence, s obzirom da je reč o infrastrukturnom poduhvatu započetom još 2014. godine. Pomenuta licenca obuhvata aktivnosti poput nabavke i transporta nuklearnog goriva, izgradnje i održavanja postrojenja, ali isključuje saradnju sa određenim ruskim finansijskim institucijama u vezi sa novim projektima pokrenutim nakon navedenog datuma, objašnjeno je na World Nuclear News.

Odluka SAD da ublaže sankcije za civilne nuklearne projekte daje prostor za realizaciju Paks II, zbog čega Mađarska dobija politički prostor da nastavi saradnju sa Rusijom i Francuskom u energetskom sektoru, i izgradi još dva modernija reaktora VVER-1200, koji bi prema planu zemlje mogli biti priključeni na mrežu 2030-ih godina.

 Energetski portal

Grad Zagreb planira nabavku 70 električnih autobusa

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nakon što je u aprilu ove godine u Zagrebu počeo da saobraća prvi električni autobus u okviru javnog prevoza, gradski prevoznik ZET najavio je sledeći veliki korak – nabavku još 70 električnih autobusa. Konsultativna faza tendera je u toku, čime je napravljen značajan iskorak ka cilju da ovaj grad svoju flotu u potpunosti prebaci na električna i vozila na vodonik.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Evropske komisije, ZET planira da uloži ukupno 50 miliona evra u tri tipa električnih autobusa: solo, zglobne i midi modele. Za 33 solo autobusa sa baterijama kapaciteta 380 kWh predviđeno je 23,6 miliona evra. Nabavka 29 zglobnih autobusa, sa najmanje 510 kWh, vredna je 23,2 miliona evra, dok će za osam midi autobusa, kapaciteta najmanje 100 kWh, biti izdvojeno 3,2 miliona evra.

Minimalni domet vozila definisan je na 300 kilometara za solo i zglobne autobuse, i 200 kilometara za midi modele.

Pročitajte još:

Preliminarna faza tendera završena je krajem aprila, a ZET trenutno analizira pristigle komentare kako bi pripremio izveštaj za narednu fazu postupka.

Istovremeno, Vlada Hrvatske je obezbedila dodatnih 50 miliona evra za podršku infrastrukturi za električne autobuse kod 18 operatera javnog prevoza, uključujući i ZET. Ova sredstva deo su šireg programa Ministarstva privrede za dekarbonizaciju urbanog saobraćaja širom zemlje.

Energetski portal

Kragujevac kreće u potpunu gasifikaciju – 20.000 novih priključaka

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Kragujevcu će uskoro započeti realizacija velikog infrastrukturnog projekta potpune gasifikacije grada, vrednog 44 miliona evra. Projekat obuhvata izgradnju gasne mreže koja će omogućiti priključenje oko 20.000 domaćinstava, kao i industrijskih i malih privrednih objekata.

Prema rečima gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, reč je o strateški važnom projektu koji će imati značajne ekološke, energetske i infrastrukturne efekte. Sa ekološkog aspekta, grad dobija veliku šansu da se izbori sa jednim od najvećih zagađivača vazduha – individualnim ložištima.

Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović najavio je da će radovi na potpunoj gasifikaciji Kragujevca početi u narednih deset dana. Kako je istakao, ovaj infrastrukturni projekat biće završen u roku od tri i po godine.

Pročitajte još:

Uskoro će započeti i radovi na izmeštanju gasne infrastrukture zbog izgradnje obilaznice, što je investicija vredna osam miliona evra, dok će u distributivnu mrežu biti uloženo dodatnih 2,5 miliona evra, naveo je Bajatović.

Trenutno, prirodni gas kao energent u Kragujevcu koristi oko 16.000 domaćinstava i privrednih subjekata.

U Svečanom salonu Gradske uprave, Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji na realizaciji Programa gasifikacije potpisali su gradonačelnik Nikola Dašić, generalni direktor JP „Srbijagas” Dušan Bajatović i Miloš Milićević, predstavnik kompanije „DM Invest” d.o.o. iz Smederevske Palanke, koja je izabrana za strateškog partnera na ovom značajnom infrastrukturnom projektu.

Energetski portal

RERI: Zagađenje vazduha u Srbiji drastično prelazi dozvoljene granice

Foto-ilustracija: Unsplash (koushik-das)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju objavio je „Analizu stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu” koja ukazuje na ozbiljan stepen zagađenosti vazduha kojem je stanovništvo izloženo. Kako navode iz RERI-ja, podaci navedeni u analizi otkrivaju kontinuirano kršenje zakonskih propisa i izostanak efikasne zaštite zdravlja građana.

„Tokom 2024. godine u naselju Popovac zabeleženo je čak 174 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 što višestruko premašuje zakonski limit i to za čak 497 odsto. To praktično znači da je gotovo svaki drugi dan u godini bio rizičan po zdravlje. Slično stanje je zabeleženo i u drugim gradovima: u Valjevu 132 dana (377 odsto), Novom Pazaru 128 dana (366 odsto), Užicu 117 dana (334 odsto) i Kosjeriću 113 dana (323 odsto)”, stoji u saopštenju RERI-ja.

Oni dodaju da većina planiranih aktivnosti nadležnih organa nije realizovana u predviđenim rokovima definisanim Akcionim planom Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine.

Novi Zakon o zaštiti vazduha nije usklađen sa Direktivom (EU) 2024/2881 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2024. godine o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu, prenosi RERI. To znači da Republika Srbija i dalje nema obavezujuće ciljeve za smanjenje koncentracija zagađujućih materija do 2030. godine, niti obavezu izrade mapa puta za sanaciju najzagađenijih zona – a ovo su samo neki od nedostataka u odnosu na evropski pravni okvir.

Pročitajte još:

Zagađenje vazduha van kontrole, Niš primer institucionalnog kolapsa

Kako dalje navode, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva obavezuje da svi podaci o zagađenju vazduha budu elektronski dostupni i da ih prate akreditovane laboratorije, međutim, u Nišu ovaj sistem ne radi.

„Niš je primer institucionalnog kolapsa gde se podaci ne razmenjuju, monitoring je sveden na minimum, a lokalni plan za 2024. uopšte nije ni pokrenut što u stvarnosti znači da skoro četvrt miliona ljudi svakodnevno diše vazduh nepoznatog sastava, bez ikakve garancije da ono što udišu nije opasno po život”, saopštio je RERI.

Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu za 2024. godinu, prosečne godišnje koncentracije PM2.5 u Srbiji bile su skoro četiri puta veće od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, što objašnjava i zabrinjavajuće podatke o preko 10.000 smrti povezanih sa zagađenjem vazduha i lošu poziciju Republike Srbije u poređenju sa drugim zemljama.

„Evropska unija je u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha iz 2024. godine postavila nedvosmislen standard da do 2030. godine države članice, kao i zemlje kandidati, moraju dostići strože granične vrednosti za PM2.5, PM10 i NO₂, uspostaviti obavezne mape puta za sanaciju zagađenih zona, ojačati pristup pravdi i unaprediti transparentnost podataka. Republika Srbija trenutno nije spremna da odgovori na ove zahteve ni infrastrukturno, ni zakonski, ni politički”, navode iz RERI-ja.

Na sledećem linku možete preuzeti dokument Analiza stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu

 Energetski portal

Počela gradnja nove fabrike električnih autobusa u Mađarskoj

Foto: BYD/Linkedin

Kineska kompanija BYD položila je kamen temeljac za proširenje fabrike električnih autobusa i kamiona na severozapadu Mađarske. Vrednost investicije iznosi 32 milijarde forinti (približno 81,6 miliona evra).

Iz ove kompanije saopštili su da fabrika u gradu Komarom, koji je udaljen oko 60 km od Budimpešte, označava njihovu posvećenost inovacijama, lokalnoj saradnji i čistijoj budućnosti za sve.

„Ovo ulaganje jača naše prisustvo u Evropi, donosi stotine novih radnih mesta u region i podržava prelazak na održiv javni prevoz širom kontinenta”, navode iz BYD.

 

Nova savremena fabrika je površine 29.000 metara kvadratnih,  povećaće  godišnji proizvodni kapacitet na ukupno 1.250 električnih autobusa i kamiona. Projekat podrazumeva i osnivanje istraživačko-razvojne test laboratorije.

Pročitajte još:

Peter Sijarto, mađarski ministar vanjskih poslova i trgovine izjavio je na ceremoniji polaganja kamena temeljca da će projekat otvoriti 620 novih radnih mesta, kao i da će ga vlada podržati 3,1 milijardom forinti (oko 7,9 miliona evra).

„Ukrcali smo se na voz velikih brzina na koji mnogi u Evropi žele da se ukrcaju — a nama je to već pošlo za rukom. Ovim smo dobili garanciju da ćemo i ubuduće biti među evropskim liderima u najmodernijoj proizvodnji električnih vozila”, navodi Sijarto.

Inače, fabrika u Komaromu je otvorena 2017. godine i do sada je proizvela više od 700 autobusa.

U proteklih godinu i po dana, BYD je najavio tri velika ulaganja u Mađarsku: započeta je izgradnja prve evropske fabrike automobila u Segedinu, odlučili su da evropsko sedište i centar za istraživanje i razvoj premeste u Budimpeštu i izgrade fabriku u Komaronu.

Energetski portal

EIB povećala kontra-garancije za vetroturbine na 6,5 milijardi evra

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska investiciona banka (EIB) je, od Evropske komisije i u okviru Akcionog plana za vetroenergiju, dobila zaduženje da obezbedi alate za smanjenje rizika i 5 milijardi evra kontra-garancije za proizvodnju vetroturbina. Nakon ostvarenog napretka – gde su 3 milijarde evra već plasirane – iznos ove podrške povećan je sa 5 na 6,5 milijardi evra.

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath) – kontra-garancije

Iako predstavlja značajan korak napred, ovo povećanje dolazi u trenutku kada je veliki broj vetroparkova na moru u pripremi. Budući da takvi projekti zahtevaju znatno veće kontra-garancije u poređenju sa onima na kopnu, već sada je potrebno razmatrati dodatno proširenje. Prema proceni organizacije WindEurope, ukupan iznos bi trebalo da bude bliži 10 milijardi evra kako bi se obezbedila stabilna podrška i ostvarili ciljevi u oblasti čiste energije.

Pored povećanja iznosa, važno je i unapređenje same strukture kontra-garantne šeme. Iako je EIB pokazala sposobnost da brzo reaguje, sledeći iskorak trebalo bi da bude njeno proširenje na garancije za period garancije opreme (warranty bonds). Ove garancije su standardna praksa u industriji – proizvođači vetroturbina njima obezbeđuju investitorima i kupcima sigurnost da će oprema funkcionisati ispravno i godinama nakon isporuke.

Ipak, ove garancije još uvek nisu obuhvaćene EIB-ovom šemom, zbog čega proizvođači moraju da ih obezbeđuju preko komercijalnih banaka koje nemaju pristup kontra-garancijama EIB-a. Zbog toga su banke ograničene regulatornim pravilima u iznosima koje mogu da ponude, što dodatno komplikuje proces. Njihovim uključivanjem u šemu, postupak bi bio jednostavniji i jeftiniji za proizvođače.

Pročitajte još:

Kontra-garancije nisu ograničene samo na vetroturbine

Radi jačanja energetske bezbednosti Evrope, kao i unapređenja industrijske konkurentnosti i tehnološkog liderstva, EIB je ove godine podigla gornju granicu finansiranja na rekordnih 100 milijardi evra.

Ovim povećanjem predviđeno je proširenje i uvođenje novih kontra-garantnih šema, ne samo za sektor vetroturbina – čija je podrška porasla sa 5 na 6,5 milijardi evra – već i za druge ključne oblasti. Tako je 1,5 milijardi evra namenjeno proizvođačima opreme za elektroenergetske mreže, 500 miliona evra izdvojeno za podršku korporativnim ugovorima o otkupu električne energije (PPA), a 250 miliona evra za srednje proizvođače zelene tehnologije.

Sva navedena finansijska sredstva imaju za cilj da pomognu u sprovođenju ključnih mera u okviru EU Sporazuma za čistu industriju (EU Clean Industrial Deal).

Energetski portal

Slovenija izdala desetogodišnju obveznicu povezanu sa održivošću, sakupljeno milijardu evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Arthur A)

Slovenija je nedavno izdala desetogodišnju obveznicu povezanu sa održivošću (SLB) na međunarodnim tržištima kapitala u iznosu od milijardu evra sa kuponom od 3,125 odsto, i dospećem 2. jula 2035. godine. Reč je o prvoj emisiji takvih obveznica u Sloveniji i u ovom delu sveta, izdatih na osnovu Okvira za izdavanje obveznica Republike Slovenije povezanih sa ostvarivanjem ciljeva održivosti (Okvir). Obveznica dakle ima kupon sa fiksnom kamatnom stopom sa mogućim mehanizmom povećanja/smanjenja konačnog kupona, u zavisnosti od ostvarivanja ciljeva navedenih u Okviru, a ključni indikator su ukupne godišnje emisije gasova staklene bašte, navodi se na sajtu Ministarstva finansije Slovenije.

Cilj održivog razvoja 1.1: smanjenje ukupnih emisija gasova staklene bašte za 35 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnim nivoom iz 2005. godine.

Cilj održivog razvoja 1.2: smanjenje ukupnih emisija gasova staklene bašte za 45 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnim nivoom iz 2005. godine. 

Dakle, ako se cilj održivosti 1.1 ne postigne, i Slovenija ne obori ukupne godišnje emisije gasova s efektom staklene bašte za barem 35 odsto sa nivoa zabeleženog 2005. godine, kamatna stopa će se povećati za 50 baznih poena posle devet godina nakon datuma poravnanja, koji će biti 2. jul 2025. godine. Suprotno tome, ako je cilj održivosti 1.2 postignut, i kada bi emisije pale za više od 45 odsto, kamatna stopa se spušta za 50 baznih poena.

Pročitajte još:

Sve u svemu, nova obveznica koristi mehanizam povećanja/smanjenja, pri čemu je njena konačna isplata kupona vezana za klimatski cilj Slovenije. Prema uslovima obveznice, kamatna stopa koja se plaća, povećava se za 50 baznih poena ako Slovenija ne postigne donju granicu smanjenja od 35 odsto, dok će se smanjiti za 50 baznih poena ako postigne gornju granicu smanjenja od 45 odsto.

Što se tiče geografske rasprostranjenosti investitora: 23 odsto kupili su investitori iz Velike Britanije i Irske, 20 odsto iz Belgije, Holandije i Luksemburga, 15 odsto iz Nemačke, Austrije i Švajcarske, potom sledi Južna Evropa 12 odsto, Slovenija 11 odsto, nordijske zemlje 9 odsto, Francuska 5 odsto, dok je 2 odsto paketa kupljeno od strane investitora Centralne i Istočne Evrope.

Iako je zabeležena nedavna slabost na tržištu SLB-a, potražnja za obveznicama je bila evidentna, a ponuda čak više od 6 puta veća od potražnje.

Energetski portal

Najavljena izgradnja sedam regionalnih centara i postrojenja za tretman otpada

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Predstavnici Francuske agencije za razvoj (AFD) razgovarali su sa resornom ministarkom i predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine o narednim koracima u realizaciji projekata koji se odnose na izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, koji bi trebalo da uvedu evropske standarde u domaći sistem tretmana čvrstog otpada.

Izgradnja sedam regionalnih postrojenja finansira se kroz kreditnu liniju AFD i Evropske banke za obnovu i razvoj, ukupne vrednosti 300 miliona evra. Projekti se realizuju u okviru šire strategije unapređenja upravljanja otpadom, kojom će biti obuhvaćeno 47 lokalnih samouprava, navodi se na sajtu resornog ministarstva.

Akcenat je stavljen na to da će moderni centri omogućiti zatvaranje postojećih nesanitarnih deponija, čime će se rešiti višegodišnji problemi u mnogim opštinama i gradovima.

Pročitajte još:

Po prvi put u Srbiji, predviđena je izgradnja objekata za mehaničko-biološki tretman otpada. Na taj način, značajan deo otpada će biti recikliran, a količina materijala koji završi na deponijama biće znatno smanjena. Time se produžava i njihov radni vek.

Pored toga, planira se i razvoj dodatne infrastrukture – uključujući postrojenja za prečišćavanje procednih voda, sisteme za prikupljanje i obradu biogasa, kao i izgradnju ili rekonstrukciju transfer stanica, reciklažnih dvorišta i kompostana.

Energetski portal

Završni radovi na izgradnji kasete 4 na deponiji pepela i šljake

Foto: EPS

U termoelektrani „Nikola Tesla A” u Obrenovcu u toku su završni radovi na izgradnji kasete 4 na deponiji pepela i šljake, a prva testiranja se očekuju od 10. jula. 

Prema rečima Dušana Živkovića, generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije”, ovo je jedan od ključnih projekata za unapređenje daljeg rada i zaštitu životne sredine u TENT A. Kako je dodao, to će biti najveća kaseta za odlaganje pepela i šljake u okviru EPS, a posebno je značajno što će biti primenjene najsavremenije tehnologije i standardi zaštite životne sredine Evropske unije.

„Posle završenog postrojenja za odsumporavanje u TENT A , istog takvog u TENT B koji je u finišu izgradnje, sa kasetom 4 u našoj najvećoj TE nastavljamo sa investicijama u zaštitu životne sredine kako bismo naš termo sektor uskladili sa svim EU propisima. To je jedini put da EPS i u budućnosti bude glavni energetski igrač u regionu i šire. Izgrađena kaseta 4 biće primer ekološkog načina odlaganja nusprodukata u proizvodnji termo energije”, rekao je Živković.

Pročitajte još:

Kaseta 4 prostiraće se na površini od 115 hektara, a oko nje se već formira 35 hektara zelenog zaštitnog pojasa. Osim što će služiti za postojeći način odlaganja pepela i šljake, nova kaseta biće spremna i za buduće skladištenje guste hidromešavine ovih materijala. Na ovom projektu primenjeni su najstroži ekološki propisi i u skladu sa tim postavljene su dve vrste folija, bentoninska i polietilenska visoke gustine, svaka površine od po 1,3 miliona kvadratnih metara.

Idejni projekat, studiju opravdanosti i studiju o proceni uticaja na životnu sredinu uradio je Rudarski institut u Beogradu, a projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.

Energetski portal

Studija CIRES-a: Požari zagađuju reke i do osam godina nakon izbijanja

Foto-ilustracija: Unsplash (sippakorn-yamkasikorn)

Nastupio je deo godine kada crveni meteoalarm postaje svakodnevna pojava u vremenskoj prognozi. Visoke temperature i suv vazduh donose opasnost po fenomen koji se doskora smatrao za sezonski, pretežno lokalni fenomen, ali je postao globalna pojava. Reč je o šumskim požarima koji poslednjih decenija, naročito u proteklih 15 godina, beleže razorne posledice. Iako je evidentno da požar uništava šume, a dim vazduh, veliki šumski požari narušavaju i kvalitet vode, i to mnogo duže nego što se ranije pretpostavljalo. 

Najugroženiji deo sveta u kom dolazi do šumskih požara svakako je zapadni deo Sjedinjenih Američkih Država, koji se sa ovim problemom suočava u periodu od juna do oktobra, a vrhunac se najčešće beleži tokom avgusta i septembra. Ipak, i početak 2025. godine bio je prepun stravičnih prizora iz Los Anđelesa. Kanada je takođe u vrhu po razmerama šumskih požara, a 2023. godine izgubila je više miliona hektara šume zahvaćenih plamenom. Slično je i na južnoj hemisferi, gde Australiju pogađaju požari najčešće od decembra do marta.

Pročitajte još:

Sprovedena studija u SAD

Nova studija koju je sproveo CIRES (Kooperativni institut za istraživanja u oblasti životne sredine) sa Univerziteta Kolorado u Bolderu, otkrila je da kontaminacija reka može trajati čak osam godina nakon požara.

Istraživanje predstavlja prvu opsežnu analizu kvaliteta vode nakon požara na području celog zapadnog dela Sjedinjenih Američkih Država. Naučnici su analizirali preko 100.000 uzoraka vode iz 500 slivova reka, od kojih je polovina bila sa područja pogođenih požarima, a druga polovina iz nepogođenih oblasti.

Najizraženiji skokovi u zagađenju javljaju se u prvih pet godina nakon požara, dok na primer azot i sedimenti ostaju na povišenom nivou i do osme godine. Posebno su ugrožena područja sa gustom šumskom vegetacijom, dok vremenske nepogode poput jakih kiša često dodatno pogoršavaju stanje, izazivajući talase toksičnih ispiranja u rečne tokove.

Iako su prethodna istraživanja već ukazivala na to da pepeo i erozija zemljišta narušavaju kvalitet vode, ona su bila lokalnog karaktera. Nova analiza CIRES-a omogućava kontinentalno sagledavanje problema, a autori studije ističu i da različiti slivovi reaguju na različite načine — u nekima dolazi do enormnog porasta sedimentacije, dok u drugima voda ostaje gotovo čista. Dakle, različitost rezultata dodatno otežava planiranje i ukazuje na potrebu za lokalno prilagođenim strategijama otpornosti.

Studija CIRES-a jasno ukazuje na ozbiljne posledice klimatskih promena i šumskih požara, ističući pritom potrebu za odlučnijim i preventivnim delovanjem, a ne samo reagovanjem nakon što šteta već nastupi.

Energetski portal

Pametna energetika tima Turbine Tech

Foto: Ljubaznošću Muhameda Hamamdžića

Inovacije u tehnologiji mogu značajno unaprediti efikasnost i pristupačnost obnovljivih izvora energije, čineći ih konkurentnijima u odnosu na tradicionalne energetske izvore. Razvoj novih rešenja omogućava veću integraciju obnovljivih izvora u postojeće energetske mreže, doprinoseći globalnim naporima za smanjenje emisije CO2 i borbu protiv klimatskih promena.

Foto: Ljubaznošću Muhameda Hamamdžića

Da mladi mogu biti pokretači promena u obnovljivim izvorima energije i borbi protiv klimatskih promena, pokazuje tim Turbine Tech iz Sarajeva, na čijem čelu je osamnaestogodišnji Muhamed Hamamdžić. Ovaj tim osvojio je nagradu za najbolji tehničko-inženjerski projekat na dodeli priznanja „Made in BiH 2024” koja je održana u januaru.

– Turbine Tech je projekat koji sam započeo pre godinu dana, s ciljem razvoja naprednih tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije, posebno vertikalnih vetroturbina i IoT uređaja za praćenje i upravljanje energetskim sistemima. Inspiraciju za ovaj projekat dobio sam od Emerika Bluma, koji je postavio temelje ideje da Sarajevo, ali i cela Bosna i Hercegovina, mora više ulagati u energetiku i obnovljive izvore energije. Njegova vizija je pokazala da imamo ogromne potencijale u ovom sektoru, a to me je motivisalo da doprinosim razvoju novih tehnologija koje mogu oblikovati budućnost naše energetske infrastrukture – priča Hamamdžić.

Pojašnjava da je Savonijusova turbina tip vertikalne vetroturbine koja koristi aerodinamički otpor, a ne uzgon, za proizvodnju energije. Njene prednosti u odnosu na klasične horizontalne turbine su brojne, od efikasnog rada pri nižim brzinama vetra, manje buke, rada u svim smerovima, kao i nižim troškovima održavanja.

U FOKUSU:

– Savonijusove turbine su savršene za urbane i ruralne sredine sa slabijim vetrovima, gde tradicionalne turbine nisu učinkovite. Ove turbine rade mnogo tiše, što ih čini pogodnim za instalaciju u blizini naselja. Ne zahtevaju dodatne mehanizme za usmeravanje prema vetru. Zbog jednostavnog mehaničkog dizajna, ove turbine imaju manju potrebu za održavanjem – kaže Hamamdžić.

Savonijusove turbine posebno su korisne za decentralizovane energetske sisteme i mogu snabdevati energijom domaćinstva, farme, kampove, ali i industrijske objekte.

Potencijal BiH

Bosna i Hercegovina ima veliki potencijal za razvoj vertikalnih vetroturbina, naročito u područjima sa nižim brzinama vetra, gde klasične turbine nisu učinkovite.

– Naša zemlja ima i mnogo ruralnih područja koja nemaju stabilnu energetsku infrastrukturu i tu bi Savonijusove turbine mogle igrati ključnu ulogu – pojašnjava mladi inovator.

Projekat Turbine Tech predstavljen je na nekoliko tehničkih sajmova i takmičenja, gde su reakcije bile izuzetno pozitivne.

– Inženjeri iz oblasti obnovljivih izvora energije i potencijalni investitori pokazali su veliko interesovanje, što je za mene velika motivacija da nastavim dalje. Cena proizvodnje jedne Savonijusove turbine kapaciteta pet kilovata je oko 1.500 evra, što je znatno jeftinije u odnosu na tradicionalne horizontalne turbine iste snage – kaže Hamamdžić.

Kako ističe, još uvek nemaju zvanične investitore, a troškovi izgradnje malog vetroparka sa Savonijusovim turbinama variraju između 10.000 i 80.000 evra, u zavisnosti od broja instaliranih turbina. Prednost je, kako kaže, što je ovakav sistem mnogo pristupačniji od velikih vetroelektrana.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

1...515253...1,672Page 52 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs