Srbiji odobrena kupovina struje iz Azerbejdžana po povoljnim uslovima

22.08.2022

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je Srbiji odobren međudržavni sporazum o kupovini struje iz Azerbejdžana po povoljnim uslovima, prenela je eKapija.

Kako stoji u saopštenju pres službe Predsednika Srbije, Aleksandar Vučić je zamolio predsednika Alijeva za pomoć u obezbeđivanju dovoljnih količina električne energije.

On je u telefonskom razgovoru pozvao predsednika Alijeva da što pre poseti Srbiju, kako bi u godini u kojoj se obeležava važna godišnjica u srpsko-azerbejdžanskim odnosima, dali zamah saradnji, posebno u oblastima poput energetike i poljoprivrede, ističe se u saopštenju.

Vučić: Srbija od 1. novembra pod sankcijama za rusku naftu

Predsednik Srbije je, nakon sastanka sa predstavnicima Srba sa Kosova, govorio o organizaciji Evroprajda i mogućnosti otkazivanja te manifestacije te zaključio da nam je najlakše pričati o glupostima, prenosi Biznis.rs.

Pročitajte još:

“Pa da bismo pričali o glupostima, da ne bismo pričali o tome šta ćemo sa strujom, šta ćemo sa naftom, od 1. novembra nema više ruske nafte za nas, mi smo pod sankcijama. Da ne bismo pričali o gasu, o mazutu i uglju…”, rekao je Vučić.

Energetski portal

Grade se novi kilometri auto-puteva u Srbiji, da li se probijaju rokovi

22.08.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)

U deceniji za nama mapa puteva kroz Srbiju bitno je izmenjena. Mreža saobraćajnica bogatija je za 400 kilometara auto-puta i više od dve hiljade obnovljenih magistralnih i regionalnih puteva, a trenutno se radi na putnoj mreži vrednoj više milijardi evra. Izgradnja infrastrukturnih projekata i puteva od velikog je značaja za ekonomski razvoj jedne zemlje.

U Srbiji se gradi i projektuje više od 1.200 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Na severu zemlje intenzivni su radovi na Fruškogorskom koridoru, gde su najizazovniji za realizaciju most preko Dunava i tunel Iriški venac.

,,Uradili smo ulazni portal i u avgustu mesecu krećemo da radimo bušenje, to je otprilike 3,5 kilometra, 3.500 metara, dve cevi, negde 900 dana je neki optimalni vremenski period u kome bi te dve tunelske cevi mogle da budu probijene’’, kaže Aleksandar Antić iz “Koridora Srbije”.

Dvadeset pet meseci je bilo dovoljno da se dve obale Save kod Šapca spoje mostom od 1.350 metara na delu auto-puta Ruma–Šabac.

Na mostu se rade ograde, osvetljenje, dok su intenzivniji zemljani radovi na otvorenom putu dužine 21 kilometar. Prema očekivanjima iz “Koridora Srbije”, u septembru sledeće godine ta deonica biće puštena u saobraćaj.

,,Kada uradimo auto-put do Šapca, od Šapca do Beograda će se stizati za 40 do 45 minuta, kada uradimo i brzu saobraćajnicu do Loznice, od Lozice do Beograda će biti potrebno maksimum sat i 15. To značajno ubrzava život, otvara čitav niz perspektiva za ljude u ovom kraju’’, rekao je Antić.

Pročitajte još:

Deonica Novi Beograd–Surčin biće gotova na proleće

Iako su očekivanja da do kraja godine u saobraćaj bude puštena veza sa “Milošem Velikim”, deonica auto-puta Novi Beograd-Surčin, realno je da će prvi automobili tom trasom proći na proleće. Ta deonica, za razliku od ostalih projekata, prolazi kroz naseljeno, gradsko područje i zahteva posebnu tehnologiju izgradnje.

,,Već 6,5 kilometara je pod kamenim slojevima 0.60 i 0.30, to su slojevi preko kojih se sada polaže asfalt. Bukvalno, ovde je 6,5 kilometara kolovozne konstrukcije već spremno za asfaltiranje. Ulažemo velike napore da se ova deonica završi do kraja godine osim poddeonice dva koja sigurno neće biti u mogućnosti da se završi zbog objektivnih okolnosti, ali ja smatram da bi na proleće sve trebalo da bude rešeno’’, rekao je Miodrag Jocić iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ugovorena vrednost tog projekta iznosi 70,5 miliona dolara. Deonica se proteže od Vojvođanske ulice na Novom Beogradu do petlje Surčin. Milionska ulaganja u izgradnju putne infrastrukture radi umrežavanja Srbije otvaraju mnoge mogućnosti i stavljaju našu zemlju na listu mnogih investitora.

,,Putevi su preduslov za investicije, za jačanje ekonomije i ako pogledate da u okolnostima, kada je Evropa pred najvećim izazovima u svojoj modernoj istoriji, mi nismo obustavili radove ni na jednom od ovih strateških projekta, mi radimo na svih deset auto-puteva i brzih saobraćajnica i nećemo se zaustaviti’’, kaže ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Problemi koji utiču na tok izgradnje

Niz problema, kao što su eksproprijacija, vremenski uslovi ili nedostatak radne snage utiču na tok izgradnje što dovodi i do probijanja rokova.

,,Pre deset godina mi nismo gradili ni jedan kilometar, ne možete da očekujete da nema problema, ali mi uspevamo sve da prevaziđemo i uspevamo da završimo sve te projekte. Pogledajte samo obilaznicu oko Beograda, taj projekat se razvlači decenijama, mi ćemo ga u martu završiti. Istina, trebali smo u decembru, ali mi pričamo o tri meseca posle 30 godina. Slična situacija je i sa Preljina–Požega, slično je i sa Moravskim koridorom. Nijedan projekat nije lako završiti’’, kaže Momirović.

Prema najavama, deonica auto-puta od Pojata do Kruševca, koja je u sastavu Moravskog koridora čija je dužina 113 kilometara sa više od sto objekata, do kraja godine biće puštena u saobraćaj.

Moravski koridor spaja Rasinski, Raški i Moravički okrug i sedam gradova i opština, kao i Koridor 10 na istoku sa Koridorom 11 na zapadu.

Dnevno je angažovano nekoliko hiljada radnika, a radove izvodi tursko-američki konzorcijum “Behtel Enka”. Vrednost radova je 745 miliona evra.

Izvor: RTS

Jedna od najgorih suša u poslednjih 500 godina u Evropi, nivoi Dunava i Save mesecima na minimumu

21.08.2022

drought_suša — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Cosma)

Profesor Vladimir Đurđević, klimatolog sa Instituta za meteorologiju kaže za RTS da je jedna od najgorih suša u poslednjih 500 godina pogodila Evropu. Ističe da su nivoi naših velikih reka, Dunava i Save, mesecima na minimumu.

Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je za RTS da su temperature od 40 stepeni i nevreme koje je usledilo u Zapadnoj Evropi prognozirani nekoliko dana unapred, ali da je neophodno efikasnije upozorenje za građane.

“Karika koja nedostaje je kako te prognoze efikasno saopštiti građanima, kako mogu relativno lako da budu upozoreni i da aktivnosti odlože za kasnije. Takvi sistemi postoje u Americi, kada građani dobijaju poruku upozorenja. Postoji incijativa da se takav sistem napravi globalno”, objašnjava Đurđević.

Dodaje da u preko 99 odsto slučajeva vremenske prognoze su dobre, te da jasno najavljuju nevreme.

“Preporuka za ljude kada vide da se dešava nešto neobično ili da dolazi do nagle promene vremena, pogledaju sajt RHMZ-a da li ima upozorenja. Ukoliko upozorenje postoji, građani treba da odlože svoje aktivnosti koje mogu da budu rizične”, savet je Đurđevića.

Pročitajte još:

“U junu i julu oboreni rekordi”

Klimatolog ističe da je ovo jedna od najgorih suša u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

“U našoj zemlji imamo kratkotrajno olakšanje po pitanju suše. U nekim delovima Evrope to olakšanje se nije desilo. Suša još uvek nije gotova i zato ne možemo da kažemo da li je najgora ili jedna od najgorih, ali je sigurno jedna od najgorih u poslednjih 500 godina”, ističe Đurđević.

Ističe da su u junu i julu oboreni temperaturni rekordi. Objašnjava da osim meterološke, postoji hidrološka, poljoprivredna i socio-ekonomska suša.

“Suša se dugo razvija i traje, a posle je potrebno dugo vremena da se stvari vrate na pređašnje stanje. Ne može jedna epizoda padavina da reši sušu. Morali bismo da imamo nekoliko meseci padavina iznad proseka da bi se stvari vratile u normalu”, navodi Đurđević.

“Posledice ozbiljne i dugotrajne”

Klimatolog dodaje da će posledice zbog suše biti veoma ozbiljne, dugo osećati, kao i da će biti potrebno “nekoliko meseci suficita padavina da se vratimo u normalne tokove”.

“Nivoi naših velikih reka, Dunava i Save, mesecima se kreću na minimumu”, ističe Đurđević.

Kakve se temperature očekuju narednih dana

Klimatolog kaže da prognoze pokazuju da ćemo narednih nekoliko dana imati pauzu od visokih temperatura, ali da će se one vratiti u narednih desetak dana.

“Neće biti visoke vrednosti temperatura kao pre epizode sa padavinama, ali će biti više u odnosu na očekivane vrednosti. Temperature početkom septembra biće iznad proseka”, kaže Đurđević.

Izvor: RTS

Veliko interesovanje Kragujevčana za mere energetske efikasnosti

21.08.2022

radovi_fasada — Foto: Masonry photo created by jcomp - www.freepik.com

Javni poziv za sufinansiranje mera energetske efikasnosti u domaćinstvima na teritoriji Kragujevca završen je prošle nedelje, a na njega se prijavilo više od 370 domaćinstava, saopšteno je na sajtu grada.

Grad je za potrebe sufinasiranja mera energetske sanacije izdvojio 15 miliona dinara, koliko i Ministarstvo rudarstva i energetike, sa kojim je javni poziv raspisan. Po ovom javnom pozivu utrošeno je 26 miliona dinara, dok je četiri miliona opredeljeno za naknadni konkurs za postavljanje solarnih panela. Najveće interesovanje bilo je za zamenu stolarije, zatim za subvencije za izolaciju i zamenu kotlova.

Prema rečima Dejana Ružića, načelnika Gradske uprave za razvoj i investicije, Grad je izdvojio i dodatna sredstva zbog većeg broja zainteresovanih u odnosu na odobrena sredstva.

“Odlučili smo da obezbedimo dodatnih 2,6 miliona dinara kako bi pozitivno rešili sve zahteve sugrađana koji su ispunili uslove konkursa”, rekao je Ružić.

Pročitajte još:

Ono što je trenutno aktuelno je javni poziv Ministarstva zaštite životne sredine za zamenu kotlova na čvrsta goriva (ugalj i drva) kotlovima na gas i pelet. Konkurs je otvoren do 23. avgusta i konkurisanje je potpuno isto kao kod konkursa Ministartsva rudarstva i energetike. Obrasci se preuzimaju na okruglom šalteru ili sa sajta grada i dokumentacija je identična. Svi oni građani koji nisu dobili subvencije na upravo završenom konkursu Ministartsva rudarstva i energetike, mogu sada ponovo da konkurišu i obezbede subvenciju za zamenu kotlova. Ukupan budžet, podsetio je Ružić, je 10 miliona dinara.

Kako je najavljeno, i konkurs za solarne panele biće raspisan do kraja godine. Čekaju se instrukcije resornog ministarstva koje je i inicijator tog konkursa za subvencionisanje mera energetske efikasnosti.

Energetski portal

Usvojen Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom u Beogradu

21.08.2022

Gradski odbornici usvojili su Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji grada Beograda 2021–2030, za 2021. godinu, saopšteno je na sajtu grada.

Sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević istakla je da su tokom 2021. godine nastavljeni radovi na izgradnji postrojenja na deponiji u Vinči.

“Do kraja 2021. godine izgrađena je nova sanitarna deponija, gornja platforma sa lagunama za procedne i atmosferske vode, interne saobraćajnice i komunalne staze, administrativna zgrada, operativna platforma, deo zelenog pojasa, postrojenje za tretman neopasnog otpada – plato drobilično postrojenje, nova inertna deponija I faza i drugo. Dana 2. avgusta 2021. godine započeto je pružanje privremenih usluga od strane privatnog partnera”, rekla je sekretarka za zaštitu životne sredine.

Ona je dodala da su tokom 2021. godine završeni hitni radovi na sanaciji potporne građevine na deponiji „Vinča”.

Pročitajte još:

“Radovi su imali za cilj stabilizaciju klizišta na postojećoj deponiji komunalnog otpada u Vinči. Sanacija je bila neophodna jer se aktiviralo klizište deponovanog otpada, što je dovelo do oštećenja izvedenih radova i drenažnog sistema za prikupljanje procednih voda, koji je sastavni deo potporne građevine. Nastavljene su aktivnosti na izradi planske i tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje transfer stanica (TS) i centara za sakupljanje otpada sa postrojenjima za razdvajanje otpada, te su sprovedene aktivnosti radi izgradnje TS u Mladenovcu, TS u Rakovici, TS u Zemunu i centra za sakupljanje otpada sa postrojenjem za razdvajanje reciklabila na teritoriji GO Zemun”, rekla je Vilotijević.

Sekretarka je istakla da je u cilju dostizanja odgovarajućeg stepena reciklaže nastavljena izrada planova za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu u periodu 2019–2029. godine. Dodala je da su tokom 2021. godine nastavljene aktivnosti kako bi se obezbedili uslovi za izgradnju i opremanje prostora i objekata za odlaganje i tretman građevinskog otpada i otpada od rušenja i kabastog otpada.

“Prilikom sprovođenja mera sanacije divljih deponija uklonjeno je 7.482 m³ otpada. U cilju rešavanja problema sanacije postojećih divljih deponija, kao i prevencije nastanka novih, tokom 2021. godine realizovan je projekat ‘Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac’. U 2021. godini, Sekretarijat je ukupno izdao šest dozvola za upravljanje otpadom na teritoriji grada Beograda. U fokusu su bile promocije, popularizacija, rad sa građanima i udruženjima radi podizanja javne svesti pravilnog postupanja sa otpadom”, precizirala je Vilotijević.

Kako je rekla, saradnja sa međunarodnim institucijama radi razmene iskustava i pružanja pomoći u upravljanju otpadom u Beogradu nastavljena je i u 2021. godini, te su doneti Akcioni plan za zeleni grad (GCAP) i Akcioni plan za održive izvore energije i klimu (SECAP).

Energetski portal

Cena struje na berzama divlja, evropske države najavljuju subvencije građanima

20.08.2022

struja_snabdevanje — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Transport gasa Severnim tokom biće obustavljen od 31. avgusta do 2. septembra zbog planiranih tehničkih radova, saopštio je “Gazprom”. Do kraja iduće godine norveška eletromreža neće naplaćivati tarife za prenos struje. I druge države pokušavaju da subvencijama pomognu građanima – ali ni to i ne ide lako jer cene na berzama divljaju.

Nemačka industrija koja u velikoj meri zavisi od gasa: proizvođači staklenih boca, čelika, lekova, hemikalija pa čak i perionica veša, već su u problemu i strepe od prekida rada. Kažu, i pre briselskog dogovora o štednji srezali su potrošnju, a za prelazak na drugo gorivo treba im vreme.

“Troškovi su ogromni, takve mere, to nije nešto što možemo da sprovedemo za pola godine ili godinu dana. Preduzeli smo razne mere i već uštedeli i do 20 odsto gasa, možemo da upravljamo elektranom samo ako imamo obezbeđeno snabdevanje. Ne možemo delimično da zatvorimo postrojenje, za nas je to uključeno ili isključeno”, rekao je Jan Ekerskorn, direktor kompanije “Cinkpauer Mekenhajn”.

Cena struje na Baltiku eksplodirala, Švedska najavljuje veće subvencije

Baltička berza struje ove sedmice je eksplodirala – struja u jednom času dostigla cenu od neverovatnih 4.000 evra za megavat-sat.

Prosečna cena za Litvaniju bila je rekordnih gotovo 830 evra, pa je zemlja pozvala regulatore Evropske unije da reaguju na tržištu električne energije. U strahu od još veće krize, preduzeća su zatražila od vlade da ograniči cenu i izvoz.

Pročitajte još:

“Treba pokrenuti ovaj problem na evropskom nivou. Ali ovo je samo jedan faktor. Drugi faktor je što trenutno, jednostavno fizički ne proizvodimo dovoljno struje. Država bi mogla da sve kapacitete i one što malo više zagađuju, kao što su gas i mazut – vrati na tržište”, naveo je Andrijus Romanovskis, predsednik litvanske poslovne konfederacije.

U Švedskoj najavljuju veće subvencije za struju kako bi zaštitili potrošače.

“Šveđani mogu biti sigurni da ćemo podržati domaćinstva i preduzeća, posebno ona koja su najteže pogođena. Želimo da uvedemo maksimalnu cenu električne energije, a to znači, najmanje 30 milijardi švedskih kruna za refundaciju struje za domaćinstvima”, rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.

Ekonomisti ocenjuju da je povećanje dotacija kontraproduktivno, jer će dovesti samo do veće potrošnje struje.

Izvor: RTS

Hrvatska ukida PDV na solarne panele

20.08.2022

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Vlada Republike Hrvatske na nedavno održanoj sednici, najavila je da će, uz sve mere za ublažavanje posledica energetske krize, ukinuti PDV na ulaganja u solarne panele.

Kako je objasnio Andrej Plenković, premijer Hrvatske, svi koji žele da investiraju u solarne panele, to će moći da urade bez PDV-a, ali nije precizirano ništa detaljnije.

“Tu ćemo ići sa stopom PDV-a od 0 odsto. Nakon konsultacija koje smo vodili proteklih dana to je jedna novost koju danas izgovaram”, rekao je on, navodi se u saopštenju Vlade.

Na ovaj način, vlada ove zemlje želi da dugoročno osigura snabdevanje električnom energijom.

Pročitajte još:

Plenković je podsetio da je Vlada ranije usvojenim paketom mera značajno sprečila rast cena energenata za građane, zaštitila socijalno ugrožene i smanjila PDV na toplotnu energiju i hranu.

Na istoj sednici Vlade doneta je odluka o izgradnji gasovoda Zlobin-Bosiljevo i povećanju kapaciteta LNG terminala na Krku, kako bi se povećala sigurnost snabdevanja gasom.

Energetski portal

Kontrola zbog pomora riba pokazala da se redovno zagadjuju Odra i druge poljske reke

20.08.2022

contamination_of_water_dead_fish_pomor_ribe_zagađenje_vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Prve kontrole preduzeća u Poljskoj posle pomora riba i ekološke katastrofe u Odri pokazale su da je samo duž Odre u Poljskoj skoro 6.000 mesta gde se nelegalno izlivaju otpadne ili industrijske vode a redovno se tako zagadjuju bez straha od kazne i ostale reke u Poljskoj.

Inspektori za zaštitu životne sredine u kontrolama koje je posle masovnog pomora riba od kraja jula u Odri konačno naredila poljska vodoprivreda otkrili su nelegalno izlivanje bez dozvola na čak 17.000 mesta na rekama širom Poljske dok od 5.816 mesta na Odri samo 3.500 ima dozvole da izliva u reku. “Do danas je potvrđeno da su 282 izlivanja u reku nelegalna. Prvih 57 prijava predato je policiji, od čega je 20 vezano za Odru”, saopštila je danas poljska vodoprivreda Vodi Polske.

Poljska opozicija uspela je da utvrdi da je KGHM, korporacija koja eksploatiše bakar i srebro, izmedju 29. jula i 10. avgusta kraj Glogova u Donjoj Šleziji, gde je i počela ekološka katastrofa i pomor riba, izlila velike količine slane vode iz flotacije ruda a poljska vodoprivreda nije zatražila da to prekine već je KGHM pet dana pošto su se u tom toku Odre pojavile mrtve ribe sam prekinuo izlivanje u reku.

Još uvek nije poznato šta je tačno izazvalo pomor stotina tona riba u Odri a jedna od teza koju je pomenula i poljska ministarka životne sredine Ana Moskva da je za to kriv veliki salinitet koji su u uzorcima sa svoje strane te granične reke osim poljskih vlasti otkrili i Nemci.

I poljske i nemačke vlasti smatraju da je za nevidjenu ekološku katastrofu kriv čovek, nelegalno ispuštanje otrovnih supstanci iz proizvodnje ili u otpadnim vodama dok bi prirodne okolnosti kao nizak vodostaj i visoke temperature mogle samo da doprinesu zagadjenju ali ne i da budu uzrok.

Pročitajte još:

Zagadjenje koje je počelo kod Olave na jugozapadu Poljske zagadilo je i izazvalo pomor riba u celom toku Odre kojoj su vlasti u nekoliko regiona zbog ekološke katastrofe zabranile prilazak a u donjem toku prema ušću u Baltik pretnja je sekundarno zagadjenje od mrtvih riba koje nosi reka.

“Postavili smo na 15 mesta 26 barijera i nadam se da smo uspeli da sprečimo u velikoj meri to sekundarno zagadjenje. Do sada smo u Zapadnoj Pomeraniji izvadili iz reke 82 tone mrtvih riba. To je s jedne strane loša vest da je toliko organizama uginulo ali s druge strane svaki izvadjeni kilogram sprečava da se dalje širi zagadjenje reke”, kazao je danas predsednik tog regiona na severu Poljske Zbignjev Bogucki.

Ekološka katastrofa na koju su poljske vlasti reagovale sa zakašnjenjem od čitavih 14 dana kada su već Poljaci počeli da pale sveće na obalama Odre za mrtvu reku u kojoj će se život oporavljati godinama izazvala je i demonstracije Poljaka.

Spontano su se udružili gradjani, preduzetnici čije poslovanje zavisi od reke i prosto ljubitelji prirode i u novoj inicijativi Koalicija mostova nad Odrom organizovali prvi protest i u sredu blokirali u mestu Ćigaćice most, sa planom da organizuju blokade i drugih mostova sve dok vlada ne otkrije uzrok ekološke katastrofe i trovače reke, javljaju poljski mediji.

Inspekcije životne sredine i tužlaštva vode istragu i u Poljskoj i u Nemačkoj, a poljski premijer Mateuš Moravjecki, koji je već smenio direktora vodoprivrede i glavnog inspektora za zaštitu životne sredine, obećao je da poljske službe neće stati dok ne nadju i kazne krivca za taj, kako je kazao, zločin nad prirodom.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Srbija pomaže Bugarskoj da obezbedi plovnost Dunava

20.08.2022

Vlada Bugarske prihvatila je pomoć koju je Srbija ponudila u vidu mehanizacije koja će već sledeće nedelje izvršiti interventne bagerske radove na Dunavu, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović u Sofiji.

On je, nakon sastanka sa ministrom transporta, informacionih tehnologija i komunikacija Bugarske Hristom Aleksijevim, naveo da je postignut dogovor o formiranju radne grupe koja će odgovoriti na sve izazove strateške prirode koji su pred nama, zbog ratnih okolnosti u kojima se našla Evropa, ali i energetske krize.

“Dunav je naš zajednički auto-put i od strateške je važnosti za obe države”, istakao je Momirović, iskazavši zahvalnost Aleksijevu na tome što je pokazao i spremnost da na njihovoj železničkoj transportnoj mreži daju prednost našem kargo saobraćaju koji će Srbiju snabdevati ugljem.

Pročitajte još:

On je ukazao na to da Srbija uspeva da obezbedi sigurnost snabdevanja ugljem sa reka za domaću elektroprivredu, pri čemu je izrazio očekivanje da će u tom smislu i problem na Dunavu u Bugarskoj uskoro biti regulisan.

Na sastanku je bilo reči i o budućoj saradnji Srbije i Bugarske u oblasti transporta, kao i o trenutnim aktivnostima i planovima za unapređenje infrastrukture na železničkom Koridoru 10 i plovnom putu između dve zemlje.

Energetski portal

Objavljene nove cene goriva

19.08.2022

novo gorivo — Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 19. avgusta 2022. godine do 15 časova 26. avgusta 2022. godine, i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 210,50 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 180,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Kreće projekat Novi Kovin? – U jedinstvenom rudniku u svetu u planu podvodna eksploatacija lignita

19.08.2022

ugalj - coal — Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine obavestio je javnost da je firma Energetski Kompleks doo Beograd, kao nosilac projekta, podnela zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta podvodna eksploatacija uglja i otkrivke na delu polja A i B kovinskog ležišta.

Reč je o projektu koji je najavljen pre više od decenije, a podrazumeva širenje ugljenokopa u opštini Kovin u kojem se od 1995. godine ugalj vadi iz Dunava metodom podvodne eksploatacije koja je jedinstvena u svetu.

Prema dokumentu koji je izradila ECOlogica URBO iz Kragujevca, u planu je podvodna eksploatacija uglja i otkrivke na delu polja A i B kovinskog ležišta.

Podvodna eksploatacija uglja planirana je unutar definisanih eksploatacionih zona i budućih podvodnih kopova.

Buduće eksploataciono polje je na površini od 34,2 km2 i obuhvatiće zone eksploatacije u poljima A i B, jalovu zonu između njih i pojas oko ovih zona, širine oko 100 m.

U oba ugljonosna polja A i B eksploatacija bi se, kako se precizira, vršila severno i južno od odbrambenog nasipa.

Pročitajte još:

Određena su dva lokaliteta sa kojih bi se odmah započelo sa eksploatacijom – prvi lokalitet se nalazi u krajnjem jugozapadnom delu polja A, u nastavku trenutnog eksploatacionog polja Rudnika Kovin a.d., i na tom lokalitetu dostupno je oko 2,25 miliona tona uglja, dok se na drugom lokalitetu, koji se nalazi u središnjem delu polja B, gde je ugljeni sloj najbliže površini, nalazi količina od 5,5 miliona tona uglja.

Prosečna energetska vrednost kovinskog rovnog uglja (lignita) je oko 9400 kJ/kg, a komercijalnog uglja, koji se podvodnom eksploatacijom rešava nečistoća, oko 12.000 kJ/kg.

Pored uglja, kao osnovne mineralne sirovine, izdvajaće se i šljunak iz otkrivke.

Iskorišćenje ležišta uglja Kovin planirano je na 85 odsto, stoji u dokumentu, sa godišnjim kapacitetom od tri miliona tona lignita godišnje, tokom četrdesetdvogodišnjeg radnog veka rudinka.

Godišnje bi se otkopavalo i 15,7 miliona m3 materijala iz otkrivke (šljunak i pesak, približno u odnosu 1:1), i oko 2.600.000 m3 peska iz međuslojne jalovine.

Ostatak možete pročitati OVDE.

Izvor: eKapija

Konkurs za dodelu strateških grantova 2022

19.08.2022

Raspisan je prvi konkurs za dodelu strateških grantova u okviru projekta Akcije Srbije u oblasti zaštite životne sredine, prirode i klime – Bezbedna priroda i klima.

Ako se bavite pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena i registrovani ste kao udruženje građana/organizacija civilnog društva u Republici Srbiji, ispunjavate uslove da se prijavite za Program strateškog granta u visini od maksimum 18.000 evra.

Akcije Srbije u oblasti zaštite životne sredine, prirode i klime – Bezbedna priroda i klima je projekat WWF koji ima za cilj da se formira mreža organizacija civilnog društva u Srbiji, koja će sprovoditi održive ideje iz oblasti zaštite životne sredine i klime, a ujedno će i ojačati kapacitete kako bi zajedno kreirali politike iz ove oblasti.

Projekat je podržala Evropska unija kroz Program podrške civilnom društvu.

Pročitajte još:

Na konkurs se mogu prijaviti Organizacije civilnog društva koje su registrovane u Srbiji, a bave se temama zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Konkurs za podnošenje koncepta projekta je stalno otvoren do 22. septembra 2022. godine, do 15 časova.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: WWF

Crna Gora – Poskupljenje struje i restrikcije opcija ako se stanje ne popravi

19.08.2022

Situacija je delikatna, a restrikcije i poskupljenje struje jedna su od opcija ukoliko se stanje ne popravi u narednom periodu, saopštio je rukovodilac sektora za korporativne komunikacije “Elektroprivrede Crne Gore” (EPCG) Tomaš Damjanović.

On je u emisiji “Dobro jutro Crna Goro” na TVCG kazao da ta kompanija ima obezbeđene količine električne energije za avgust i septembar, ali da će za ostatak godine zavisiti od više faktora, pre svega hidrološke situacije, prenosi RTCG.

“Restrikcije su generalno posledica globalne energetske krize, koja na sve utiče, pa i nas. Situacija na tržištu je delikatna i nezgodna za sve učesnike. Može da se desi da imate dovoljno novca da nabavite električnu energiju, ali da na tržištu nema dovoljno robe”, naveo je Damjanović.

Kazao je da je za električnu energiju za prvih sedam meseci utrošeno 117 miliona, dok je za isti period lani izdvojeno 28 miliona.

“Mi ćemo nastojati da ne dođemo u situaciju kao neke države u regionu, ali restrikcije su jedna od opcija. Potrebna nam je ispružena ruka i kupaca – domaćinstva, privreda, javna uprava…”, naveo je Damjanović.

Na pitanje o poskupljenju struje, on odgovara:

“Ako situacija u postrojenjima i hidrološka situacija bude povoljna, ne bismo posezali za tim. Cene svih artikala su skočile, poskupljenja su nepopularna mera i radimo sve što možemo da do toga ne dođe. Naravno, i to je jedna od opcija ako okolnosti ne odu po planu.”

Pročitajte još:

Železara ozbiljan resurs

Kako će rezultirati razgovori EPCG i turskog Tosijalija, rano je govoriti, ocenio je Damjanović.

“Razgovori su počeli i nastaviće se, a čime će rezultirati rano je govoriti. Interes EPCG je da posluje u opštem inetersu i da dođe do što više izvora električne energije.”

Ističe da su kao problematičan detektovali drugi i treći kvartal, što ranije nije bio slučaj jer su, kako kaže cene bile drugačije.

“Osnovni cilj EPCG je proširenje proizvodnog portfolija, i Železara predstavlja ozbiljan resurs u pogledu energetskog potencijala. U narednom periodu skeniraće se i prezentovati javnosti zahtevi turske kompanije”, dodao je Damjanović.

Saopštio je i da u kompaniji ozbiljno razmatraju sugestiju Vlade i da li bi investiranje u Železaru zadovoljilo njihove potrebe.

“Ponuda od Vlade za kupovinu Železare do ovog trenutka nismo dobili, samo zeleno svetlo da se može otpočeti razgovor sa sadašnjim vlasnikom na tu temu”, pojasnio je Damjanović.

Izvor: RTCG

Srbija utrostručila uvoz energenata u prvom polugođu

19.08.2022

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Uvoz enegenata u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 3,1 milijardi evra, što je za 2,1 milijardu evra više u odnosu na prvih šest meseci 2021. godine, piše u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).

Rast svetskih cena energenata uticao je i na ovogodišnje povećenje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Defticit tekućeg računa u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 2,7 milijardi evra (9,6 odsto BDP-a) što je iznad ranijih očekivanja. NBS iz ovog razloga i povećala projekcije za deficit tekućeg računa na kraju godine, pa se sada očekuje da on bude 9,4 odsto BDP-a.

Defticit tekućeg računa u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 2,7 milijardi evra (9,6 odsto BDP-a) što je iznad ranijih očekivanja.

Ako se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre i to dovede do daljeg smanjenja snabdevenosti Evrope ruskim gasom ili njegovog prekida, Srbija bi mogla da se suoči sa dodatnim pogoršanjem tekućeg deficita, navodi NBS.

Pročitajte još:

Povećanje deficita bilo je prouzrokovano pre svega rastom robnog deificita, koji je bio pod velikim uticajem rasta uvoznih cena energenata.

Deficit u robnoj razmeni u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 4,7 milijardi evra, uz brži rast uvoza od izvoza robe. Naime, uvoz je porastao za 43,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz porasta 32,6 odsto.

U odnosu na prvu polovinu 2021. godinu robni uvoz je povećan za 5,3 milijardi evra, a izvoz za 3,1 miliju evra. To je uticalo da robni deficit bude povećan za 2,2 milijardu evra.

Blizu 98 odsto tog povećanja odnosi se na rast vrednosti uvoza enegenata, koji je porastao za 2,1 milijardu evra.

Izvor: Nova Ekonomija

1...413414415...1,673 Page 414 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM