Raž – zelenišno đubrivo koje poboljšava i obogaćuje zemljište

01.10.2022

zemljište_obrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Raž je izuzetna kao zelenišno đubrivo koje poboljšava i obogaćuje zemljište. Veoma je cenjena za setvu posle intenzivnih kultura, jer zemljištu vraća plodnost i čisti ga od prouzrokovača oboljenja i štetnih organizama. Daje odlične rezultate kada se poseje pre paradajza, cvekle, krompira, kupusa, krastavca, lubenice, tikvi.

Kada se zaore raspada se, poboljšava mikrofloru, reguliše sadržaj vode i vazduha, obogaćuje zemljište azotom i kalijumom, olakšava usvajanje fosfora i razmenu korisnih zemljišnih materija, a sprečava ispiravanje hranljivih.

Zbog toga je ova žitarica veoma cenjena kao organsko đubrivo. Kada se koristi kao malč, omogućava zadržavanje vlage u zemljištu, štiti od delovanja vetra i usporava rast korova.

Pročitajte još:

Dva načina primene

Photo-illustration: Unsplash (Roman Synkevych)

Setva se obavlja posle uklanjanja pretkulture i pripreme zemljišta. Kada nikne korov, pripremi se setveni sloj. Ovakva kultivacija doprineće uništavanju korova.

Obavlja se na međuredni razmak od 10 do 15 centimetara. Dubina je četiri centimetra.

U zavisnosti od namene razlikujemo dva načina primene ovog siderata. Obično se za povrtarske gredice unosi u zemlju dok su biljke još mlade. Kada iznikne, usev se ne ostavlja predugo na gredicama jer biljke razvijaju snažan koren. Zbog toga je teže zaorati vegetativnu masu i pripremiti setvenu površinu za sledeću kulturu. Zaorava se 35 do 50 dana posle nicanja kada je visoka 15 do 25 centimetara. Potrebno je bar dve nedelje da zelena masa istrune kada je unesemo u zemlju.

Drugi način je da se usev ostavi preko zime i tokom ranog proleća unese u zemlju.

Mane koje možete izbeći

Raž ima potrebu za većim količinama vode, a može da se raširi po celoj parceli ako se pogreši sa setvom i zakasni sa zaoravanjem.

Veliki je problem što privlači štetočine koje se hrane žitaricama, kao što su: lisne vaši, grinje, stenice.

Na parcelu gde smo je zaorali ne sejati kukuruz, jer će loše napredovati.

Izvor: Agroklub

Biogas – Sigurna energija za stabilnu budućnost

01.10.2022

Uzimajući u obzir dostupne energente i poljoprivredni potencijal, u Srbiji se, bez ikakvih problema, može dobiti 500 MW iz biogasa. Elektrane na biogas rade 24 sata, 7 dana u nedelji i obezbeđuju energetsku stabilnost i balansiranje čitavog sistema. O tome kakva je trenutna situacija u našoj zemlji kada je reč o biogasu, potencijalima za razvoj, novim tehnologijama i planovima za budućnost razgovarali samo sa Lidijom Carević iz Udruženja Biogas Srbija.

EP: Kada je osnovano Udruženje Biogas Srbija?

Lidija Carević: Udruženje Biogas Srbija je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano u martu 2012. godine kada su se tri vlasnika prvih biogas postrojenja okupila kako bi izdejstvovali što bolje uslove poslovanja u sektoru. Danas je Udruženje Biogas reprezentativno udruženje koje okuplja oko 50 članova, biogas postrojenja, ali i druge institucije: proizvođače opreme, nove investitore u biogas, univerzitete, osiguravajuće kuće, konsultantske firme. U saradnji sa domaćim i međunarodnim institucijama, Udruženje intenzivno radi na stručnom usavršavanju svojih članova, u segmentu korišćenja obnovljivih izvora energije i upravljanju biogas postrojenjima. Posebna čast, ali i dodatna odgovornost ukazana nam je 2020. godine kada je udruženje dobilo odobrenje od Vlade da u svoje ime doda i naziv Republike Srbije. Od avgusta 2020. godine Udruženje Biogas nosi naziv Udruženje Biogas Srbija. Na ovaj način postali smo krovno udruženje za biogas na teritoriji naše zemlje.

U fokusu:

EP: Šta je biogas, koliki je njegov potencijal u Srbiji? Da li je biogas dovoljno iskorišćen?

Lidija Carević: Biogas je mešavina gasova koja nastaje razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika (anaerobnim uslovima). Formirana mešavina gasova sastoji se pretežno od metana (50–75 vol%) i ugljen-dioksida (25–50 vol%). Pored toga, u biogasu se nalaze i male količine vodonika, vodonik-sulfida, amonijaka i drugih gasova u tragovima. Proces nastanka biogasa sličan je procesu varenja u želucu preživara i taj proces se naziva anaerobna digestija. Biogas se generiše iz tečnog i čvrstog životinjskog stajnjaka, organskog otpada i/ili energetskih useva, u tehnološkom postupku koji se odvija u hermetički zatvorenom rezervoaru Biogas se proizvodi na efikasan način u kontrolisanim uslovima u postrojenjima koje se nazivaju biogas elektrane. Biogas može da se iskoristi za proizvodnju električne i toplotne (rashladne) energije u sklopu kogenerativnog postrojenja (CHP), za spaljivanje, odnosno proizvodnju toplote, kao i za proizvodnju čistog metana (obogaćeni biogas).

Značajno je napomenuti da u Republici Srbiji još uvek ne postoji regulativa za proizvodnju čistog metana iz biogasa. Kao ostatak od fermentacije dobija se đubrivo visokog kvaliteta čija primena je dozvoljena u organskoj poljoprivredi, pa možemo reći da je reč o zaokruženom procesu. Potencijali Srbije u proizvodnji biogasa su ogromni. S obzirom da je Srbija poljoprivredna zemlja i da čak 65 odsto površine Srbije čini obradiva površina, govorimo o velikoj količini otpada sa farmi, odnosno sirovini koja se koristi za dobijanje biogasa. Godišnja proizvodnja biogasa u Srbiji je oko 256 GWh/g. Trenutno u Srbiji u punom kapacitetu rade čak 34 biogas elektrane. S obzirom da smo mlado tržište, ovo je impozantna cifra. Pokazatelj da se tržište razvija u dobrom pravcu jeste da trenutno imamo čak 81 postrojenje u privremenom statusu, a to znači da će u naredne dve do tri godine sektor značajno porasti.

EP: Koje su prednosti upotrebe biogasa i da li je on i na koji način štetan za životnu sredinu?

Lidija Carević: Prednosti upotrebe biogasa su brojne, a pre svega bih spomenula ekološke benefite. Izgradnjom biogas postrojenja i proizvodnjom biogasa se rešava problem zbrinjavanja biološkog i organskog otpada sa farmi. Otpad, odnosno sirovina za rad biogas postrojenja, u procesu proizvodnje biogasa, dobija novu ekonomsku vrednost, kako u vidu električne i toplotne energije, tako i organskog đubriva. Pored svega navedenog, izgradnja jednog biogas postrojenja ima čitav niz benefita – razvija se ruralna sredina, kreiraju se nova radna mesta za lokalno stanovništvo, stiče se finansijska stabilnost za lokalne poljoprivrednike, stabilizuje se naponska mreža u ruralnim područjima, vrši se redukcija patogena u stajskom đubrivu, a čak 90 odsto se redukuju neprijatni mirisi sa farmi. Svakako treba spomenuti i benefite za investitora u vidu finansijske dobiti od prodaje električne energije iz biogasa.

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Proizvodnja mesa – više od potražnje

01.10.2022

meso — Foto-ilustracija: Pixabay (Shutterbug75)

Foto-ilustracija: Pixabay (Shutterbug75)

Nedavno objavljena studija Poljoprivrednog fakulteta u Beču argumentuje da se negativni ekološki uticaji porizvodnje mesa i namirnica životinjskog porekla ne mogu pripisati samo potrošačima. Činjenica da su proizvodnja i potrošnja ovih proizvoda u zapadnim zemljama poput Austrije toliko visoke rezultat je političkih i ekonomskih odluka koje utiču na sve faze u lancu snabdevanja mesom, životinjskim proizvodima i stočnom hranom.

Mnoge zemlje imaju previše intenzivan uzgoj stoke sa dramatičnim posledicama po ekosisteme koje dovode do gubitka biodiverziteta, krčenja šuma i zagađenja vode i zemljišta.

Od Drugog svetskog rata politika u industrijskim zemljama je imala za cilj povećanje proizvodnje i industrijalizacije u uzgoju stoke, a prvi cilj zajedničke poljoprivredne politike EU je bio povećanje produktivnosti. Zemlje članice OECD godišnje izdvajaju 52 milijarde dolara za podršku proizvodnji stočne hrane i proizvoda životinjskog porekla. Od 1980-ih godina deregulacija i usvajanje genetičkog inženjeringa od strane velikih poljoprivrednih kompanija podstakli su izvoz soje u Južnoj Americi.

Pročitajte još:

Liberalizacija trgovine je takođe značajan pokretač promena u ishrani kroz povećanje dostupnosti stočne hrane i životinjskih proizvoda. Na kraju su marketinške kampanje stočarske industrije i vlada doprinele tome da se ta povećana proizvodnja učini privlačnom za potrošače. EU je između 2016. i 2020. godine potrošila 252,4 miliona evra za promovisanje prodaje evropskih mesnih i mlečnih proizvoda.

Rezultat studije bečkog Poljoprivrednog fakulteta jeste da dve trećine globalnog pritiska na ekosisteme i biodiverzitet koji uzrokuje poljoprivreda izaziva stočarstvo. Posebno u mnogim zapadnim zemljama poput Austrije proizvodnja i potrošnja mesa i životinjskih proizvoda prevazilazi preporuke za održivost i zdravlje.

Proizvodi životinjskog porekla, čak i kada su proizvedeni korišćenjem najboljih mogućih procesa, imaju veći ekološki uticaj od hrane biljnog porekla iste nutritivne vrednosti.

„Lokalni i efikasniji lanci snabdevanja nisu dovoljni. Potrebno je manje proizvoda životinjskog porekla. Argumentacija da proizvođači treba da budu efikasniji, a da potrošači treba da konzumiraju manje nema smisla. Prodaju određuju ponuda i potražnja odnosno odluke koje se donose na svim nivoima lanca snabdevanja’’, objašnjava rukovodilac studije Nikolas Rou sa Instituta za socijalnu ekologiju Poljoprivrednog fakulteta. Često se daje prednost narativu koji je usmeren na potrošača, zato što ne cilja na određene ekonomske aktere.

U okviru smanjenja proizvodnje pravedno smanjenje igra značajnu ulogu, posebno u krajevima u kojima poljoprivrednici nemaju alternativu, pa stočarstvo ne mogu zameniti drugim izvorima prihoda. „Ovo ne bi trebalo da obeshrabri potrošače u nameri da smanje konzumaciju mesa i životinjskih proizvoda. Celokupna odgovornost ne bi trebalo da bude na potrošačima. Poljoprivrednicima, klanicama, prehrambenim kompanijama i supermarketima je takođe potrebna regulativa, podsticaji i podrška da bi prešli na proizvode biljnog porekla’’, dodaje Rou.

Izvor: Eurocomm-PR

Severni tok – delovanje sa predumišljajem?

30.09.2022

2022-09-30 (2) — Foto: Printscreen/Youtube

Curenja na gasovodima “Severni tok 1” i “Severni tok 2” uticala su na pad pritiska u gasovodu “Severni tok”. Zvanično je saopšteno da su otkrivena curenja gasa na dva mesta, u Baltičkom moru na “Severnom toku 1” i na “Severnom toku 2” kod ostrva Bornholm.

Evropska unija smatra da je uzrok curenja na gasovodima najverovatnije sabotaža, sa čime se slažu i Poljska, Švedska, Danska i Rusija.

#US #EU #NordStream2
“To be an enemy of America can be dangerous, but to be a friend is fatal.”

— Henry Kissinger pic.twitter.com/017Pf6Snhi

— Meiguolao Watcher ☭ (@Dragondescendan) September 28, 2022

“Prema svim raspoloživim informacijama uzrok curenja je delovanje sa predumišljajem“, izjavio je u sredu šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj u ime 27 država članica i zapretio “robusnom i zajedničkom reakcijom“ na svaku namernu smetnju evropske energetske infrastrukture.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov kaže da je reč o “oštećenjima cevi”, a da se ne može isključiti da je do toga došlo usled sabotaže, prenose mediji. Kako je istakao, Moskva je veoma zabrinuta zbog trenutne situacije i zahteva istragu.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da u pitanju sabotaža i najavila “najsnažniji mogući odgovor” ukoliko bude napadnuta evropska energetska infrastruktura.

Ni Nemačka ne isključuje mogućnost sabotaže na gasovodima, i sve zemlje traže detaljnu istragu. U Ministarstvu privrede i Agenciji za mreže u Berlinu rekli su da nema posledica po sigurnost snabdevanja u Nemačkoj.

Pročitajte još:

Dok se čekaju rezultati istrage i planira sanacija gasovoda, aktivisti i ekolozi upozoravaju na različite opasnosti po morski svet.

“Postoji opasnost gušenja životinja, posebno onih koje ne mogu brzo da pobegnu. Na površini vode je povećana opasnost od eksplozije, što je pre svega opasnost za brodove”, rekla je Nađa Cibart, a prenosi agencija dpa.

Šef danske Agencije za energetiku, Kristofer Bocau, istakao je da bi curenje gasovoda koji pumpa ogromne količine prirodnog gasa po dnu Baltičkog mora moglo da emituje zagađenje jednako trećini ukupne godišnje emisije GHG u Danskoj.

Gasovod “Severni tok” je jedini koji sprovodi gas od Rusije od Evrope. “Severni tok 1” od 2011. godine isporučivao je gas direktno iz Rusije u Nemačku, međutim od kraja avgusta nije u funkciji jer nije ponovo pokrenut nakon redovnog remonta.

“Severni tok 2” paralelno se prostire sa “Severnim tokom 1” i izgrađen je 2021. godine, napunjen je gasom, ali nikada nije pušten u rad.

Milica Radičević

Utvrđene najviše maloprodajne cene goriva

30.09.2022

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija utvrdilo je nove maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 30. septembra 2022. godine do 15 časova 7. oktobra 2022. godine i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 213,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 172,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Uz podršku Nemačke do energetske tranzicije

30.09.2022

Dijalog o zelenoj energetskoj tranziciji — Foto: GIZ-Vojislav Gelevski

Energetska tranzicija i razvoj energetskog sektora Srbije teme su o kojima se razgovaralo na konferenciji “Dijalog o zelenoj energetskoj tranziciji” na kojoj su učestvovali predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i delegacija Nemačke.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, rekla je da se svi nalazimo pred velikom izazovom i da nam je trenutno neophodno da ulažemo u energetsku tranziciju, ali i u energetsku efikasnost. Napomenula je da je neophodno da svi štedimo energiju i da je Nemačka tu da podrži Srbiju u ovom veoma izazovnom periodu.

“Nemačka već značajno podržava Srbiju u energetskoj tranziciji i povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Za projekte u ovoj oblasti u Srbiji prošle godine izdvojili smo preko 200 miliona evra,” rekla je na skupu ambasadorka Konrad.

Na ovoj konferenciji su učestvovali dr Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata energetske zajednice, dr Franciska Brantner, parlamentarna državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i klimatsku akciju Nemačke, Manuel Saracin, specijalni izaslanik Vlade Nemačke za Zapadni Balkan, Zorana Mihalović, ministarska rudarstva i energetike, Jovanka Atanacković, Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, Ljubinko Savić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i Aleksandar Macura, suosnivač i programski direktor RES fondacije.

Franciska Brantner je istakla da “hoćemo zajedno da radimo”, da je neophodno da razmenjujemo iskustva, kao i da Srbija i Nemačka imaju iste ciljeve kada je reč o energetskoj tranziciji i Zelenoj Agendi.

Pročitajte još:

“Važno je ubrzati razvoj i broj kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije, zbog toga što je to važan faktor za našu privredu i nemačke investicije. Neophodne su zelene tehnologije i čisti obnovljivi izvori energije, jer je to veoma važan faktor za industriju. Investitori posebnu pažnju energiji i da li ona dolazi iz obnovljivih izvora, jer svaka kompanija ima svoj plan dekarbonizacije”, istakla je Brantner.

Ministarka Mihajlović kaže da je energetska kriza pokazala koliko je važno da koristimo energiju sunca i vetra, da govorimo o vodoniku, skladištima energije, jer je to jedini put da budemo energetski stabilni i da ne zavisimo ni od koga u budućnosti, energetska nezavisnost je i energetska bezbednosti.

“Ministarstvo je započelo projekte unapređenja energetske efikasnosti zahvaljujući Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije. Radimo na podzakonskim aktima, ali ni to nije dovoljno, neophodne su nam investicije u OIE. Partnerstvo sa Nemačkom traje 71 godinu, a investicije u energetiku dve decenije. Samo projekti sa KfW bankom vredni su više od 1,4 milijardi evra”, istakla je Mihalović.

Kako je dodala nastavlja se saradnja sa Nemačkom, zajedno se radi na projektima i prave se planovi za budućnost.

“Razgovarali smo o tome kako da ubrzamo napuštanje prljavih, fosilnih izvora i ujedno ubrzamo povećanje obnovljivih izvora energije. Da izađemo iz uglja, a istovremeno imamo veći broj kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Za nas je važno što ćemo zajedno raditi na tome i što imamo podršku i Vlade Nemačke i njihove privrede”, objasnila je ministarka.

Prema njenim rečima radi se na svemu što se tiče zelene ekonomije i energetike, a izazovna vremena sa kojima se suočavamo pokazuju da je danas više nego ikad važno da budemo energetski stabilni i sigurni i koliko su obnovljivi izvori energije značajni za energetsku bezbednost.

Konferencija je organizovana u okviru Srpsko-nemačkog klimatskog partnerstva i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, koje sprovode Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) i Nemačka razvojna banka KfW.

Energetski portal

Značaj baterijskih skladišnih sistema u energetskoj tranziciji

30.09.2022

Battery storage (1) — Foto-ilustraija: Shutterstock

Povećanje potreba potrošača da se u svakom trenutku obezbedi električna energija za sve njihove potrebe predstavlja jedan od osnovnih uzroka složenosti elektroenergetskog sistema. Sve veća potrošnja električne energije u odnosu na njenu proizvodnju dovodi u pitanje stabilnost i rad celog sistema što za posledicu ima odstupanje napona i frekvencije od njihovih nominalnih vrednosti.

Problem se dodatno usložnjava pojavom obnovljivih izvora električne energije i njihovim sve većim udelom u distributivnoj mreži. Obzirom na njihovu varijabilnu prirodu, tačnije fluktuaciju proizvodnje električne energije koja se dobija iz tih izvora, problem napona i frekvencije u distributivnoj mreži se dodatno usložnjava.

Naime, pokrenuta energetska tranzicija i gašenje termoelektrana, tačnije odricanje od sagorevanja fosilnih goriva za dobijanje električne energije, ima za cilj smanjenje emitovanja gasova staklene bašte, a pre svega CO2. Istovremeno, kompletan energetski sistem je stavljen pred veliki izazov stabilnosti i kontinuiteta snabdevanja električnom energijom.

Poznato je da su termoelektrane stubovi stabilnosti elektroenergetskog sistema dok su obnovljivi izvori nestabilni činioci istih. Kako bi se obezbedio stabilan i održiv prelaz elektroenergetskog sistema proizvodnje električne energije sa termoelektrana na obnovljive izvore energije, stručna zajednica je složna u tome da je, uz nastavak povećanja instalisane snage vetrogeneratora i solarnih panela, potrebno uključiti i izgradnju optimalnih sistema za skladištenje električne energije. U upotrebi je nekoliko tehnoloških rešenja sistema za skladištenje električne energije kao što su: baterijski sistemi za skladištenje električne energije, komprimovani vazduh, zamajac i hidro pumpe (reverzibilne hidroelektrane).

Obzirom na prednosti u korišćenju određene tehnologije, baterijski sistemi za skladištenje električne energije su se izdvojili kao favoriti u odnosu na ostala tehnološka rešenja. Ono što izdvaja baterijske sisteme jeste njihova fleksibilnost u radu, brza izgradnja (implementacija), ekonomski brzo isplativo rešenje, a najbitnije od svega je to što imaju brz odziv koji se meri u milisekundama.

U fokusu:

Baterijski sistemi skladištenja električne energije već su globalno prisutni sa preko 20 gigavata instalisane snage, a tokom aprila ove godine u našem regionu je pušten u rad baterijski sistem skladištenja električne energije instalisane snage 10 megavata. Razlog za priključenje sve više ovakvih vrsta skladištenja električne energije su benefiti ekonomske, ekološke i tehničke prirode koje pružaju. Ove prednosti direktno uključuju poboljšanje kvaliteta električne energije, ublažavanje devijacije napona, frekventnu regulaciju, pomeranje opterećenja, nivelisanje opterećenja i smanjenje pikova. Olakšavaju integraciju obnovljivih izvora energije, proširenje mreže i sveukupno smanjenje troškova operativnih rezervi i redukcije gasova sa efektom staklene bašte.

Jedan od pozitivnih primera iz regiona je interesovanje termoelektrane „Gacko“ za ugradnju baterijskog skladišnog sistema. Termoelektrana „Gacko“ je u saradnji sa firmom Lidac, domaćim liderom u pogledu baterijskog menadžmenta, projektovanja i održavanja baterijskih sistema izradila idejni projekat baterijskog skladišnog sistema projektovane instalisane snage 30 megavata.

Na ovaj način termoelektrana bi smanjivala količinu sagorevanja uglja za dobijanje električne energije u pik časovima.

Baterijski skladišni sistem pozicioniran kod konvencionalnih proizvođača električne energije pomogao bi tranziciji ka potpunom prestanku korišćenja fosilnih goriva za dobijanje električne energije. Potrebno je znati da su pogrešnom procenom i projektovanjem moguće greške neadekvatne upotrebe ili pogrešnog lociranja baterijskog skladišnog sistema koje može dovesti do pogoršanja kvaliteta električne energije u distributivnim mrežama, smanjiti pouzdanost kao i kontrolu opterećenja, a takođe može negativno uticati na regulaciju napona i frekvencije.

Potreba za energetskim skladišnim sistemima električne energije postoji, a posebno za baterijskim skladišnim sistemima. Međutim, potrebno je da budemo maksimalno obazrivi prilikom njihovog projektovanja i pozicioniranja kako bismo izbegli pogoršanje postojećeg stanja energetskog sistema, a izvukli maksimum pozitivnih karakteristika i mogućnosti koje pružaju baterijski skladišni sistemi.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Od maline u Srbiji živi pola miliona ljudi, najavljena strategija razvoja

30.09.2022

raspberries-g93b0ca3dc_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Saramukitza)

Foto-ilustracija: Pixabay (Kathas_Fotos)

Skupa proizvodnja, loš sadni materijal i problem sa otkupom, okupili su malinare oko izrade Nacionalne malinarske strategije od 2022. do 2025. godine. Kažu da je ovo prvi put da su probleme, ali i rešenje na isti način sagledali struka i nauka kao i predstavnici izvoznika i resornog ministarstva, te će po formiranju nove Vlade tražiti da strategija postane pravno obavezujuća za sve učesnike u proizvodnji – od njive do police.

Od blata do zlata i nazad. Srpskoj malini poslednje decenije čak ni status nacionalnog ponosa i značajnog učesnika u BDP-u nije uspeo da obezbedi mirnu sezonu. Zaradom gotovo niko nikada nije bio zadovoljan. Ni proizvođači, ni hladnjačari, ni izvoznici.

Taman kada su velika svetska potražnja i dobra cena 2021. obećale bolje dane, stigao je hladan tuš rekordnog povećanja troškova.

Pročitajte još:

,,Otkup je bio maline od 510 do 630 dinara, a ako sada hladnjače nude 470 za smrznutu prerađenu malinu koja je uključuje inpute struje, kutije, kese, najam radnika, onda o čemu mi pričamo. Mi smo svi svesni da je teško vreme, ali proglašavati malinu luksuzom, mislim da to nije na mestu’’, kaže Božo Joković, proizvođač maline.

S pravom ili bez, luksuzom je proglašavaju izvoznici. Kažu da nemački, francuski i belgijski potrošači kojima najviše izvozimo, na geopolitiču krizu i hladnu zimu reaguju stezanjem kaiša. Izvoz na ta tržišta je gotovo prepolovljen.

,,Najveći pad je upravo u tom konzumnom delu, manje se troši, manje se kupuje, smanjuju se ambalaže, manja pakovanja, da bi se zadržala količina pakovanja koja se prodaju’’, navodi Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Čak i da je potražnja za malinom rekordna, a cena astronomska – ne bi bilo mnogo vajde, jer imamo nizak prinos od oko pet tona po hektaru. Jedan odsto zasada ima protivgradne mreže, a tek tri procenta se navodnjava. Još veći problem je nedostatak sertifikovanog sadnog materijala.

,,Srbija je trebalo da uradi klonsku selekciju pre svega onih sorti koje su vodeće u Srbiji. Mi nismo, nažalost, to odradili i zato se dosta zasadi maline podižu sa nekvalitetnim sadnim materijalom, čak se koristi i sadni materijal iz proizvodnih zasada’’, naglašava prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Podsticaji za sadni materijal

Država daje podsticaje za proizvodnju kvalitetnog voćnog sadnog materijala, koriste ih proizvođači jabuke, trešnje i borovnice, ali ne i maline.

,,Ministarstvo ima meru koja iznosi čak do 10 miliona dinara, odnosi se isključivo na naučno-istraživačke kuće, jer to je vrlo specifičan posao. Da je neko aplicirao mogao je da dobije sredstva i mogao je da počne da radi”, ističe Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

“Mislim da tu nije postojala neka vrsta jednostavno dobre veze saradnje između institucija naučnih, zatim republičkih institucija i samih proizvođača’’, poručuje Keserović.

Do saradnje mora da dođe što pre, jer bez nje nema opstanka ni jednog učesnika u lancu proizvodnje.

Za početak treba dobiti tačne podatke o tome na koliko hektara uzgajamo malinu. Ono što se sigurno zna, to je da od maline u Srbiji direktno živi 500.000 ljudi.

Izvor: RTS

EPS ponovo pokreće svoju prvu mini hidroelektranu – MHE Prvonek u Vranjskoj Banji proradiće posle 2 godine pauze

30.09.2022

river-reka-voda — Photo-illustration: Unsplash (Kazuend)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

Elektroprivreda Srbije ponovo će staviti u pogon MHE Prvonek. Ova prva EPS-ova mini hidroelektrana izgrađena je pre 11 godina na brani Prvonek, na reci Banjštici u Vranjskoj Banji, a poslednje dve godine nije u funkciji.

JP EPS raspisao je tender za usluge korišćenja raspoloživih količina vode, upravljanje i nadzor nad radom MHE Prvonek.

Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, agregati u MHE Prvonek bili su “na pauzi” gotovo dve godine zbog nepostojanja jasno definisanog odnosa sa JP Vodovod Vranje, na čijem se zemljištu elektrana nalazi.

Pročitajte još:

U planu je da se za proizvodnju struje koristi višak vode iz akumulacionog jezera koje služi za napajanje grada Vranja i okoline vodom.

Stoga je, kako je objašnjeno, potrebno da se obezbedi da višak vode stigne do pogona MHE, da se održavaju pristupni putevi do MHE i da se održava rasveta u krugu MHE itd, kako bi se odvijala nesmetana proizvodnja električne energije u MHE Prvonek.

Prvonek strujom može da snabdeva 500 domaćinstava.

Izvor: eKapija

U Pirotu formirani timovi za prevazilaženje krize

30.09.2022

Pirot_pogled — Foto: Wikipedia/Đorđe Marković

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić izjavio je u četvrtak da su formirana tri tima koji razrađuju planove za prevazilaženje krize i pomoć najugroženijim građanima.

„Jedan je za ublažavanje mera energetske krize sa zadatkom da obezbedimo ogrev za najugroženije, hranu i novčanu pomoć za plaćanje određenih socijalnih i komunalnih usluga“, rekao je Vasić za agenciju Beta.

Istakao je da je „najteže da se odrede kriterijumi i broj ljudi kojima će se pomoći“, što će biti urađeno uz pomoć Centra za socijalni rad i Crvenog krsta.

Drugi tim će se baviti školama, ustanovama kulture i sportskim objektima, „kako bi se omogućila ušteda“, dok se treći tim bavi dugoročnim planovima i energetskom tranzicijom grada ka obnovljivim izvorima energije.

Pročitajte još:

„Cilj je da budemo što je moguće samostalniji, odnosno da se oslonimo na biomasu, sunce, štednju, da pozivamo ljude na energetsku efikasnost i da još više novca izdvajamo za tu namenu“, rekao je Vasić.

Izvor: Biznis.rs

Švajcarski glečeri nestaju, tropske vrućine ubrzale otapanje

29.09.2022

mountains-glečeri-sneg-planina-led — Foto-ilustracija: Pixabay (Sonyuser)

Iz Švajcarske stižu zabrinjavajuće vesti. Prema nedavno objavljenim podacima glečeri se tope velikom brzinom i izgubili su više od polovine svoje zapremine za manje od sto godina. Dugo i toplo leto dodatno je uticalo na to brzinu otapanja leda i snega, te su tako ove godine izgubili šest odsto preostale zapremine ili gotovo duplo više od prethodnog rekorda iz 2003. godine.

Mali glečeri su skoro nestali, dok je stena, koja je snegom bila zatrpana hiljadu godina, ne nekim mestima vidljiva. Istraživači su pronašli i ostatke olupina aviona koji su u ovoj oblasti nestali pre nekoliko decenija.

Posebno zabrinjava to što su naučnici predviđali da će do ovih situacija doći, ali u budućnosti. Nisu mogli da predvide da je “budućnost sada”.

Pročitajte još:

Švajcarska trenutno ima 1.400 glečera čija je ukupna površina oko 960 km2 i čine gotovo polovinu svih glečera u evropskim Alpima. Švajcarski glečeri se prostiru na nadmorskoj visini u rasponu od 1.357 i 4.599 metara. Na ovom području temperature rastu gotovo dvostruko brže od globalnog proseka.

Kako bi se zaštitili glečeri i zaustavilo njihovo otapanje neophodno je na globalnom nivou smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ukoliko ove emisije nastave da rastu glečeri na Alpima izgubiće više od 80 odsto površine do 2100. godine.

Naučnici se nadaju da će tokom zime biti jakih snežnih padavina koje će biti dobre za glečere.

Milica Radičević

CG bi mogla biti prva stanica širenja finskih kompanija na Balkanu – Potencijal za saradnju u rudarskoj industriji, energetici i organskoj proizvodnji

29.09.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Sve više investitora iz Finske, posebno iz oblasti čiste/zelene tehnologije, pokazuje interesovanje za Crnu Goru. Položaj Crne Gore, kao i njen privredni potencijal, mogu doprineti da upravo Crna Gora bude prva stanica u širenju finskih kompanija na Balkanu, ocenjeno je na forumu privrednika koji su organizovale Privredna komora Crne Gore (PKCG) i Ambasada Finske.

Kako je saopšteno iz Komore, cilj foruma bio je osnažavanje ekonomskih veza između dve države i uspostavljanje partnerstava među kompanijama.

Bila je to prilika da se razmene informacije o ekonomskim ambijentima Crne Gore i Finske, kao i da se kroz bilateralne razgovore privrednika uspostavi konkretna saradnja na zajedničkim projektima.

U radu foruma učestvovalo je više od 40 predstavnika kompanija dve države, među kojima su najzastupljenije bile metalska i procesna industrija, energetika i rudarstvo, te upravljanje otpadom.

Pročitajte još:

Predsednica Privredne komore Nina Drakić, ocenila je da je u poslednjem periodu primetan rast broja finskih kompanija na tržištu Crne Gore.

,,Položaj Crne Gore i njen privredni potencijal, mogao bi da doprinese da ona postane prva stanica širenja kompanija iz Finske na područje Balkana’’, kazala je Drakić.

Predsednica prostor za saradnju vidi u proizvodnji organske hrane, vode, šumarstvu, ribarstvu, turizmu sa naglaskom na obnovljivim izvorima energije i upravljanju otpadom.

Smatra da iskustva Finske mogu doprineti zelenoj transformaciji crnogorske ekonomije, ali i pomoći da kompanije lakše usvoje model cirkularnog poslovanja.

,,Znajući da je Finska jedna od zemalja lidera u razvoju rudarske industrije, sa odličnom reputacijom u svetu, pre svega zbog primene najviših standarda, tehničkih i ekoloških – otvara se veliki prostor za saradnju u ovoj oblasti, posebno imajući u vidu ekonomske trendove i potrebe tržišta u Evropi’’, rekla je Drakić, dodajući i da iskustva Finske u razvoju startapova i inovacija, posebno u IT sektoru, mogu biti od izuzetne koristi za privredu Crne Gore.

Predsednica je pozvala i na razmenu znanja i ideja u cilju podsticanja razvoja preduzetništva u svim segmentima društva.

Generalna direktorka Direktorata za industrijski i regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma Renata Milutinović, rekla je da Crna Gora ima jako liberalan ekonomski režim što predstavlja povoljnost za sve potencijalne investitore.

,,Ukupna robna razmena sa Finskom u 2021. godini bila je simboličnih 3,3 miliona evra, dok je 2.213 turista iz te zemlje posetilo Crnu Goru. Investicije iz Finske su na niskom nivou. Nadam se da će vrlo brzo doći do korekcije ovih podataka, jer postoji veliki prostor za uspostavljanje jače i kvalitetnije poslovne saradnje’’, rekla je Milutinović.

Dolaskom na crnogorsko tržište, investitori bi doneli kapital, znanje i iskustvo, ali i sistem vrednosti zasnovan na društveno odgovornom poslovanju, istakla je ona.

,,Podržaćemo sve aktivnosti koje pomažu značajnom povećanju robne razmene između naše dve zemlje. Očekujemo da će naša i podrška privrednih komora Crne Gore i Finske doprineti snažnijem povezivanju privrednika i brzim rezultatima današnjeg foruma’’, kazala je Milutinović.

Ambasador Finske Kimmo Lähdevirta kazao je da forum predstavlja dobru priliku za nastavak saradnje finskih i crnogorskih kompanija i institucija.

,,Iako je trgovinska razmena između naših zemalja značajno porasla prošle godine, ona je i dalje na veoma niskom nivou i ima mnogo prostora za unapređenje. Međutim, ovaj događaj pokazuje da postoji veći interes Finske za ekonomsku saradnju sa Crnom Gorom’’, istakao je on.

Prema njegovim rečima, sve se više investitora, posebno iz oblasti čiste/zelene tehnologije, interesuje za Crnu Goru, a napredovanje Crne Gore na evropskom putu će doneti još više mogućnosti za bližu saradnju i veze ove dve zemlje.

Izvor: eKapija

Gutljaj kafe je još ukusniji kada je i šolja od kafe

29.09.2022

Dnod0dmXcAA2WrB — Foto: Twitter Screenshot

Volim sve u vezi kafe – miris, ukus, činjenicu da je proglašena hrišćanskim pićem početkom 17. veka, a sada i to što je našla svoje mesto u svetu cirkularne ekonomije.

Omiljeni crni napitak nije samo jutarnja poslastica kojom milioni ljudi započinju svoj dan, već i osnova za dobijanje održivog materijala koji može poslužiti kao ekološka alternativa za plastiku.

Tragajući za najuspešnijim biznisima iz oblasti cirkularne ekonomije, naletela sam na Nemačku kompaniju Kaffeeform koju krase sve vrline održivog poslovanja.

Nakon što su punih pet godina istraživali i eksperimentisali ne bi li talog od kafe transformisali u izdržljivi, višenamenski material, 2015. godine napokon dolaze do idealne formule za materijal koji ne sadrži veziva na bazi nafte, formaldehide i druge plastifikatore, a odmah potom i do prvih ekoloških šolja za kafu.

These reusable cups are made from leftover coffee pic.twitter.com/CFZgA2CNrj

— Mashable (@mashable) October 15, 2018

Činjenica da talog od kafe prikupljaju iz berlinskih restorana i kafića isključivo vozeći bicikl dodatno smanjuje ekološki otisak ove kompanije, a ostatak procesa dobijanja materijala uključuje sušenje soca i njegovo mešanje sa biljnim polimerima, te najzad proizvodnju šolja.

Na taj način ono što bi inače bilo bačeno postaje dragoceni resurs i dobija novi život zahvaljujući kreativnim, determinisanim i ekološki osvešćenim pojedincima.

Nedavno je kompanija počela da reciklira i staru bukovu građu sa deponija koju takođe meša sa biljnim polimerima radi dobijanja čvrstog materijala nalik plastici. Ovi revolucionarni materijali otvaraju nam jednu novu dimenziju u kojoj nećemo morati da se odreknemo naših omiljenih plastičnih predmeta zarad zaštite životne sredine, jer na scenu stupaju njihove ekološke alternative.

Ali, zašto vam sve ovo pričam? Iako ovaj tekst nije nikakv plaćeni PR (mada bih volela da jeste), smatram da na primerima uspešnih održivih stranih kompanija možemo mnogo toga da naučimo i, nadam se, ponešto primenimo u domaćem poslovanju.

Iako je u početku sigurno teško opstati i steći ime u moru konkurenstih kompanija kojima i nije baš stalo do životne sredine, verujem da su hrabrost, upornost i doslednost elološkim načelima ključni za uspešan održivi biznis, a kompanija Kafeeform to i dokazuje.

Milena Maglovski

Funkcionalne probe sistema daljinskog grejanja u Beogradu od 1. do 10. oktobra

29.09.2022

radiator_heating_radijator_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru završnih priprema za grejnu sezonu, koja u Beogradu zvanično počinje 15. oktobra, JKP “Beogradske elektrane” će obavljati funkcionalne probe sistema daljinskog grejanja, počev od subote, 1. oktobra do ponedeljka, 10. oktobra. U tom periodu biće provereno funkcionisanje toplotnih izvora koji pripadaju “Beogradskim elektranama”.

“Funkcionalne probe podrazumevaju proveru rada toplana i kotlarnica, toplovodne mreže, toplotnih predajnih stanica, a prema potrebi i pojedinih grejnih instalacija u objektima, kako bi proizvodna i distributivna postrojenja bila što bolje pripremljena za predstojeću grejnu sezonu”, navodi se u saopštenju ovog preduzeća.

Funkcionalne probe nisu takozvane “tople probe” i ne podrazumevaju početak isporuke toplotne energije potrošačima.

“Zbog toga apelujemo na potrošače da ne upućuju prijave kvara Dispečerskom centru ukoliko im radijatori nisu topli, jer se pod funkcionalnim probama podrazumeva provera rada sistema u hladno-dinamičkom režimu, a ne u režimu zagrevanja stambenog i poslovnog prostora”, dalje se navodi.

Pročitajte još:

Probe toplotnih izvora, distributivne mreže, podstanica i pojedinih grejnih instalacija obavljaće se prema sledećem rasporedu:

Ponedeljak, 3. oktobar – Toplane: “Banovo brdo” i “Mladenovac”. Kotlarnice: “Janka Veselinovića”, “Uprava prihoda”, “Sremčica”, “Železnik” i “Šeher – Andre Nikolića 3”.

Utorak, 4. oktobar – Toplane: “Novi Beograd”, “Konjarnik”, “Zemun” i “Medaković”. Kotlarnice: “Vrtlarska”, “Ljutice Bogdana 2” i Dom zdravlja “Braće Jerković”.

Sreda, 5. oktobar – Toplane: “Cerak”, “Batajnica”, “Borča” i “Višnjička banja”. Kotlarnice: “Braće Marić 3–7” i “Barajevo”, kao i obnovljiv izvor energije “Ovča”.

Četvrtak, 6. oktobar – Toplana “Mirijevo”. Kotlarnice: “Makedonska (Jakšićeva)”, Institut “Majka i dete”, KBC “Bežanijska kosa”, KBC “Zvezdara – Preševska 31”, KBC “Zvezdara – Dimitrija Tucovića 161” i KBC “Zvezdara – Dimitrija Tucovića 161 (parna)”.

Petak, 7. oktobar – Toplane: “Dunav”, “Voždovac” i “Miljakovac”. Kotlarnice: GAK “Narodni front”, “Luka Beograd” i “Resnik”.

Svi koji primete curenje vode iz instalacija mogu da prijave kvar dispečerskom centru pozivom na broj telefona 011/2093-100.

Energetski portal

Održana konferencija “Put ka oporavku: budućnost globalnog lanca snabdevanja”

29.09.2022

U Beogradu je 27. septembra održana međunarodna konferencija o lancima snabdevanja u organizaciji Konfindustrije Srbije – predstavništva konfederacije italijanske industrije u Srbiji, Slovenačkog poslovnog kluba i Privredne komore Srbije.

Na konferenciji su internacionalni stručnjaci iz ove oblasti govorili o sveobuhvatnom uticaju pandemije i najnovijim geopolitičkim uticajima na svetsku logistiku, situacije specifične za industriju ali i o novim modelima organizacije lanca snabdevanja.

Konferenciju su otvorili visoki zvaničnici Privredne komore Srbije, Konfindustrije Srbije, Slovenačkog poslovnog kluba, ambasadori Italije i Slovenije i direktor Koridora Srbije.

Potpredsednik Konfindustrije Srbije, Romano Rosi, rekao je da je organizovani skup način da se prevaziđu izazovi u kontekstu globalne krize koja je zahvatila čitav svet. Prema njegovim rečima, preduzetnici i investitori moraju da se suoče sa novom realnošću: „Suočavamo se sa problemima kapaciteta i efikasnosti pružalaca logističkih usluga, sa inflacijom koja se vratila na nivo iz 80-ih, sa kašnjenjima isporuke, sa ponekad nepromišljenim povećanjem troškova transporta, sa nivoom zaliha smanjenim na minimum, sa manjkom radne snage i sve više poteškoća u njenom pronalaženju i sa sve većim komplikacijama u upravljanju vršnom potražnjom. Na nama će biti da tražimo hitna rešenja za ove probleme.”

Pročitajte još:

Ambasador Italije u Srbiji Nj.E. Luka Gori kazao je da Srbija, Italija i Slovenija moraju da iskoriste prilike koje im se pružaju i učine sve da se skrati lanac snabdevanja. Naglasio je da se sva preduzeća ove tri zemlje, ali i ostala širom Evrope moraju integrisati, jer je to jedini put da se prevaziđe kriza koja će potrajati narednih meseci. Gori je rekao da je Italija jedan od najvažnijih partnera Srbije.

“Naša uloga je ne samo da ostvarimo investicije u tradicionalnim sektorima, već i u onima u kojima ključnu ulogu igraju visoke tehnologije, a to su pre svega zelena tranzicija, digitalizacija i makro-ekonomski sektor”, naveo je Gori.

“Srpska privreda je internacionalizovana i svaki problem evropske ekonomije jeste i domaći problem i obrnuto, zbog velikog broja evropskih kompanija u našoj zemlji”, izjavio je na konferenciji direktor sektora za strateške analize i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović, i poručio da Srbija samo saradnjom sa evropskim zemljama i razmenom iskustava može da prevaziđe globalnu krizu.

Direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić rekao je da je ključno u ovom trenutku da tri zemlje udruženo pristupe iznalaženju rešenja za prevazilaženje krize. Naveo je da najveće izazove trenutno predstavljaju obezbeđivanje energetske stabilnosti i snabdevanje energentima, ekonomska, politička i finansijska stabilnost i snažna regionalna saradnja.

Učesnici su zaključili da su lanci snabdevanja jedna od ključnih tema poslovanja i spajanja proizvođača, prevoznika i maloprodajnih lanaca i krajnjih kupaca i složili se da je od izuzetnog značaja saradnja i koordinacija svih aktera u procesu: Uprave carina, ministarstava, prevoznika i kompanija u oblasti logistike i snabdevanja.

Direktorka Konfindustrije Srbije, Irena Brajović, izjavila je na samom kraju, da je konferencija dala odgovor na pitanje o budućnosti lanaca snabdevanja, ponudila određena rešenja, unela optimizam da je napredak moguć i ostvariv i stavila u prvi plan poruku svih panelista – da su saradnja u regionu i saradnja svih operatera u sektoru – ključ rešenja problema – o čemu ćemo svakako detaljnije razgovarati i na narednoj konferenciji.

Zahvaljujemo se sponzorima konferencije: Dragon Maritime, Mediteransko brodska kompanija – MSC, NLB Komercijalna banka, Nelt, Transfera, Slovenske železnice, Sava osiguranje, medijskom partneru Pluton Logistics.

Izvor: Confindustria Serbia

Atanacković: Moramo da menjamo navike i odnos prema potrošnji energije

29.09.2022

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Srbija se kao i ceo svet suočava sa energetskom krizom, rekla je državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković i dodala da je Ministarstvo pre mesec dana objavilo neobavezujuće preporuke za štednju energije kako bi se izdvajalo što manje novca za uvoz električne energije tokom predstojeće zime.

Državna sekretarka je rekla da neće biti restrikcija električne energije i da će grejna sezona početi na vreme, ističiću da imamo dovoljne količine gasa i mazuta ali da moramo da štedimo energiju kako bi se manje novca izdvajalo za uvoz tokom zime.

,,Ministarstvo je objavilo preporuke za štednju za domaćinstva, ustanove, institucije, javna preduzeća i privredu koje nisu obavezujuće i projektovali smo da možemo uštedeti 15 odsto energije. Do sada je 35 od 39 javnih preduzeća dostavilo planove štednje, među kojima je i „Elektroprivreda Srbije’’ koja je veliki potrošač, i očekujemo da će i ostala preduzeća uskoro dostaviti svoje planove koje ćemo predstaviti na našem sajtu. Mi moramo da promenimo navike i odnos prema električnoj energiji činjenjem malih koraka koji doprinose smanjenju potrošnje a koji ne utiču na bezbednost i komfor’’, rekla je državna sekretarka.

Pročitajte još:

Državna sekretarka je dodala da je Ministarstvo predstavilo značaj štednje električne i toplotne energije i pre početka energetske krize, u aprilu 2021. godine kada je donet novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Nakon donošenja četiri nova zakona u aprilu 2021, među kojima je i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Ministarstvo je pokrenulo projekte za građane koji od države dobijaju subvencije u iznosi od 50 odsto ulaganja za zamenu dotrajale fasade na domaćinstvima, stolarije i krovova, ali i za postavljenje solarnih panela, čime se kako navodi državna sekretarka smanjuju nepotrebni troškovi i prekomerna potrošnja energije.

,,Uprostili smo sve procedure, solarni paneli se mogu priključiti na sistem za samo nekoliko nedelja i od aprila imamo 253 prozjumera na mreži. Takođe, do sada smo završili radove na unapređenju energetske efikasnosti u 4.000 domaćinstava i u toku je javni poziv na kome će preko 20.000 domaćinstava moći da učestvuje. Energetska efikasnost je važan stub energetske bezbednosti i mi ćemo i u budućnosti nastaviti da finansijski pomažemo građane kako bi uštedeli energiju“, rekla je ona.

Državna sekretarka napomenula je veliki značaj izgradnje novih kapaciteta OIE i da zbog dobrog rada vetroelektrana poslednjih dana nije bilo uvoza električne energije.

Energetski portal

1...397398399...1,671 Page 398 of 1,671

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM