Evropska komisija odlučila je da uvede stroža pravila za aerozagađenje. To će postaviti nove standarde koji treba da se primene od 2030. godine, a koje bi kao kanditat za članstvo u Evropskoj uniji trebalo da primenjuje i Srbija.
Mi smo u poslednjih desetak godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju Evropskoj uniji izvršili transponovanje odgovarajuće pravne regulative u ovoj oblasti, kaže za Novu ekonomiju Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).
Kako podseća, to je primenjeno u Zakonu o zaštiti kvaliteta vazduha i u odgovarajućim podzakonskim aktima.
Prateći aerozagađenje čitav niz godina, kako naglašava, došlo se do podatka da se u Srbiji svake godine prekoračuju ti limiti, na različitim mestima, iz različitih razloga.
„Najčešće je to posledica različitih vrsta zagađenja. Imamo situaciju u Boru, to je slučaj koji se razlikuje od drugih. Tamo je praktično jedini uzrok zagađenja industrijsko zagađenje sumpor-dioksidom. U tom slučaju dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti’’, objašnjava naš sagovornik.
Pročitajte još:
U svim drugim slučajevima, kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije, radi se o prekoračenjima koncentracija suspenodovanih čestica, poznatijih kao PM čestice.
Uzroci aerizagađenja su takođe različiti, od termoenergetskog sektora koji vrši određeni stalni pritisak na vazduh, preko nekih slučajeva industrijskog zagađenja, kao što je to slučaj u Smederevu.
Pored toga, postoje i standardni doprinosi zagađenju PM česticama. Tu su i saobraćaj, a za zagađenje PM 2,5 česticama, dosta su odgovorna mala ložišta.
Kako Lekić dodaje, reč je o ložištima i kotlarnicama ispod 50 megavata snage (MW).
„Sve to je i prikazano u izveštajima o stanju vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA)’’, kaže Lekić.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je reagovala na činjenicu da je Svetska zdravstvena organizacija u septembru prošle godine snizila svoje preporuke za granične vrednosti, posebno za PM 2,5 čestice (čestice koje su prečnika 2,5 mikrona, odnosno mikrometara).
U odgovarajućim studijama koje uključuju i studije iz oblasti zaštite životne sredine i medicinske studije, pokazalo se da su posledice velike koncentracije tih čestica mnogo gore nego što se ranije mislilo.
To ne znači da vrednost, koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija, ne sme nikad da se prekorači, ali se preporučuje da srednja godišnja vrednost ne prelazi pet mikrogama po kubnom metru.
Prema zakonima Srbije, ta granica iznosi 25 mikrograma po kubiku, odnosno pet puta je veća.
EU je najavila promene politike, na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
Ona želi da smanji svoje ciljeve i granične vrednosti tako da u 2030. godini nova granična vrednost bude 10 mikrograma po metru kubnom, za PM 2,5 čestice, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.
„To još nije u nekom zvaničnom dokumentu, ali je to u stvari najava. Tim bi se približili standardima koje je preporučila Svetska zdravstvena organizacija’’, dodaje Lekić.
To bi, kako objašnjava, praktično značilo da na svim mernim mestima u Srbiji konstantno dolazi do prekoračenja aerozagađenja.
„Mi ćemo morati mnogo da učinimo u tom periodu, naravno, ukoliko želimo da primenimo standarde Evropske unije“, smatra naš sagovornik.
Lekić, koji je i tvorac aplikacije za merenje aerozagađenja xEco, kaže da se u Srbiji često pominje kako se Beograd ubraja u gradove s najvećim zagađenjem u svetu.
„Međutim, glavni grad Srbije na našim internim listama nije ni među prvih 20 gradova po aerozagađenju. Mi imamo bukvalno milione građana u Srbiji koji, niti znaju kakvo im je zagađenje, niti iko priča o tome, samo se pominje Beograd’’, ističe Dejan Lekić.
Taj problem opisan je i u izveštaju Koalicije 27, nevladine organizacije koja prati napredak Srbije u primeni ekoloških pravila koja važe na teritoriji EU, o čemu je Nova ekonomija takođe pisala prošle godine.
Izvor: Nova Ekonomija
Prelazak na cirkularni model ekonomije je višegodišnji i sistemski proces koji počevši od usvajanja i donošenja regulatornih dokumenata do potpune implementacije na tržištu zahteva aktivno učešće i posvećenost svih relevantnih aktera, kao što su donosioci odluka u nadležnim institucijama, predstavnici privatnog sektora, akademske zajednice, medija, ali i šire javnosti.
