Vujović i Šapić: Koordinisanom akcijom do čistijeg Beograda

10.11.2022

Састанак 8112022_1 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić razgovarali su o planiranim aktivnostima i konkretnim merama na planu zaštite životne sredine u Beogradu.

Vodili su razgovor o problemima deponija, kanalizacionih mreža i postrojenja, kvalitetu vazduha, kao i efikasnijem korišćenju sredstava IPA fondova namenjenih projektima zaštite životne sredine.

Ministarka Vujović istakla je da je dogovorena koordinacija i zajednička akcija Ministarstva i Grada, na koji način bi se primenjivale obaveze zaštite prirodne sredine, koje su definisane strateškim dokumentima države.

Pročitajte još:

,,Posebnu pažnju posvetili smo i budućem postrojenju i planovima za realizaciju projekata prečišćavanja otpadnih voda u Velikom selu’’, rekla je ministarka Irena Vujović.

Gradonačelnik Šapić je izjavio da će Grad i Ministarstvo značajno unaprediti upravljanje otpadom, kako zakonski, tako i konkretnim aktivnostima.

,,Sekretarijat za zaštitu životne sredine Akcionim planom za period 2022-2030. predvideo je da se pored Vinče obezbedi još jedna lokacija za stacionirano postrojenje koja će pokriti opštine Novi Beograd, Zemun i Surčin. Namera nam je, takođe, da podignemo ekološki standard i izgradimo više parkova i zelenih površina, kako bi glavni grad imao kvalitetniji vazduh’’, objasnio je gradonačelnik Beograda.

Energetski portal

Širom Srbije je zabeležen pad cene drveta – može li se očekivati dodatno pojeftinjenje

09.11.2022

wood_drvo_ogrev_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Početak novembra doneo je i smirivanje tržišta ogrevnog drveta. Na stovarištima drva ima dovoljno, a beleži se blagi pad cena – od 500 do 2.000 dinara, pa se u nekim mestima sada kubik može kupiti i za 6.000 dinara. Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić rekao je za RTS da je rano davati prognoze za predstojeći period, ali da prvi signali pokazuju da se pad cena može očekivati.

Prema njegovim rečima, istraživanja o ceni drva vrše se na dvonedeljnom nivou i da je primećeno da je na pojedinim stovarištima u poslednje dve nedelje došlo do blagog pojeftinjenja drveta.

“U Vranju, koje nema klasična stovarišta, kao što postoje stovarišta u Beogradu i većim gradovima, kod privatnih preduzetnika drvo je u ovom trenutku 7.000 dinara, bilo je 7.500 dinara. Zatim na jednom stovarištu u Subotici, cena je 1. novembra iznosila 11.000, pre toga je bila 11.500 dinara. Zatim, na jednom stovarištu u Kruševcu, cena je snižena sa 11.000 na 10.500 dinara”, istakao je Glavonjić.

Dodao je najjeftinije drvo trenutno u Istočnoj i delovima Jugozapadne Srbije koji su bogati šumom.

“Kod jednog od prodavaca u Petrovcu na Mlavi, cena drveta je sada 6.500 dinara. Sve zavisi od količine koja se kupuje. Isto tako, u regionu Ivanjice, primetan je pad cena za nekih 500 dinara. Sve u svemu, kod pojedinih prodavaca i na pojedinim stovarištima, cene su nešto pale u odnosu na period sa početka oktobra. Mada, kod većine stovarišta, pogotovo u velikim gradovima, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, cene su i dalje na istom nivou kao što su bile na početku oktobra”, istakao je Glavonjić i napomenuo da nema rasta cena, ali i da nema ni pojeftinjenja.

Pročitajte još:

Koji su faktori uticali na blago pojeftinjenje

Govoreći o faktorima koji su uticali na blago pojeftinjenje, profesor Glavonjić je istakao da je na to uticalo ograničenje izvoza drveta koje je Vlada donela i produžila, ali i to da su domaćinstva ove godine nabavila drva na vreme.

“Mi smo poslali poruku potrošačima još u martu mesecu, dok je trajala prethodna grejna sezona, da je vreme da krenu nabavljaju ogrevno drvo, ogrevni pelet i druga drvna goriva i tu poruku smo nekoliko puta ponavljali u proteklih šest meseci”, naveo je profesor i ocenio da ove godine nije bilo stampeda potrošača na stovarišta kakvih je bilo prethodnih godina.

Razlog za pojeftinjenje drveta, dodao je, jeste i da su neki od proizvođača u drvnoj industriji snizili od 1. novembra cenu ogrevnog drveta koje kupuju za svoje potrebe za 1.000 dinara po toni.

Profesor Glavonjić je naveo da je rano davati prognoze za predstojeći period u smislu da se može očekivati siguran pad cene drveta, ali da su prvi signali koji su zabeleženi početkom novembra pozitivan pokazatelj da se nešto tako može očekivati u narednom periodu i da će to zavisiti od snabdevenosti i od dostupnosti ostalih energenata.

“Situacija sa peletom se popravlja”

Govoreći o situaciji sa peletom, profesor Glavonjić je istakao da se stanje popravlja i da su primetili da u drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra veći broj stovarišta ima pelet na stanju i da se može kupiti na većim stovarištima koja se bave isključivo trgovinom.

“Cene peleta su one koje je Vlada propisala, s tim što se kod tih trgovaca, na tu cenu naplaćuje i prevoz do potrošača”, naveo je Glavonjić.

Dodao je da su cene peleta u regionu i Evropi visoke u poređenju sa Srbijom, kao i da su najniže cene peleta u regionu u Beogradu i Podgorici, dok su najviše u Zagrebu (660 evra) i Ljubljani (612 evra).

“Kada su u pitanju ostale zemlje u Evropi, posebno bih izdvojio Austriju sa cenom od 630 evra po toni i Nemačku u kojoj su trenutno cene 570 evra po toni. Nemačka je interesantna zemlja iz razloga što je do pre nekih mesec i po dana cena drvnog peleta u regionu Berlina bila 809 evra po jednoj toni. Za nekih nepunih mesec i po dana, cena je pala za oko 240 evra po toni sada je 570 evra”, naveo je profesor Glavonjić.

Istakao je da je Evropa lider u potrošnji peleta i da je samo na našem kontinentu potrošeno 86 odsto svetske proizvodnje peleta.

Izvor: RTS

SZO: Najmanje 15.000 umrlih u Evropi zbog vrućina ove godine

09.11.2022

thermometer-leto-temperatura-sunce — Foto-ilustracija: Pixabay

Leto 2022. godine biće zapamćeno kao jedno od najtoplijih. Rekordne temperature beležene su tokom avgusta i bile su praćene šumskim požarima širom kontinenta. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije smrt 15.000 ljudi u Evropi direktno je povezana sa velikim toplotnim talasima.

„Na osnovu već objavljenih nacionalnih podataka, procenjuje se da je 15.000 ljudi umrlo direktno zbog vrućine u 2022. godini“, rekao je Hans Kluge, direktor evropskog ogranka SZO, navodi se u saopštenju.

Kako je objašnjeno u Nemačkoj je preminulo 4.500 ljudi, gotovo 4.000 u Španiji, više od 3.200 u Velikoj Britaniji i oko 1.000 u Portugalu. Nažalost, kako nisu sve zemlje dostavile izveštaje o broju preminulih usled vrućina, očekuje se da ih je mnogo više od 15.000.

Prema podacima SZO ekstremne temperature odgovorne su za 148.000 smrti u Evropi u poslednjih 50 godina. Sa 15.000 umrlih, verovatno i više, u jednoj godini, samo 2022. godina bi predstavljala 10 odsto od tog ukupnog broja.

U 2021. godini, vremenski i klimatski događaji sa velikim uticajem prouzrokovali su stotine smrtnih slučajeva i direktno uticali na više od pola miliona ljudi.

Pročitajte još:

Ekstremne temperature mogu da pogoršaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebrovaskularne bolesti, i stanja povezana sa dijabetesom.

Prema izveštaju UN objavljenom prošle nedelje Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, beležeći porast temperatura više od dva puta veći od proseka na planeti tokom poslednjih 30 godina.

Već godinama se priča o promenama, na sreću još uvek ima nade, ali neophodno je da svi zajedno delamo. U narednim decenijama toplotni talasi i druge ekstremne vremenske prilike uticaće na zdravlje ljudi i zato je potrebno preduzeti drastične mere prilagođavanja i ublažavanje uticaja klimatskih promena.

Milica Radičević

Više odlučnosti i političke volje za promenu odnosa prema resursima

09.11.2022

priroda-zemlja-planeta — Foto: Pexels (Arthur Ogleznev)

Šta Srbija treba da preduzme kako bi smanjila zagađenje životne sredine, očuvala biodiverzitet i adekvatno odgovorila na izazove klimatskih promena? Da li će se pravni okvir ponovo usklađivati sa Zelenom agendom? Odgovore smo potražili u razgovoru sa Radovanom Nikčevićem koji se više od dve decenije bavi energetikom i održivim razvojem u zemljama Zapadnog Balkana, a odnedavno je na poziciji menadžera projekta Zelena agenda u Srbiji u okviru UNDP-a.

EP: Bili ste angažovani na pripremi Sofijske deklaracije kojom su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale da će zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. godine Evropa postigne klimatsku neutralnost. Da li je napravljen pomak?

Radovan Nikčević: Posmatran kao celina, region još uvek ima prostora da punim kapacitetom menja svoj odnos prema životnoj sredini i da se krene sa ispunjavanjem obaveza koje su data prilikom potpisivanja Deklaracije o Zelenoj agendi u novembru 2020. u Sofiji. Postoje određene inicijative, projekti, ali je neophodno ubrzati procese, biti efikasniji i efektivniji. Često na regionalnom nivou, nedostaje i odlučnosti i rešenja, a dobrim delom i političke volje da se promeni paradigma našeg odnosa prema resursima, ekonomskim aktivnostima i uopšte prema životnoj sredini.

Možda razloge možemo da tražimo i u pandemiji i u ratnim sukobima koji su značajno uzdrmali i globalnu ekonomiju i poremetili prioritete, ali i u nedostatku regionalne podrške. Međutim, svakako to ne bi smelo da bude opravdanje za izostanak odlučnije reakcije i kreiranje dugoročne vizije sa jasnim ciljem. Taj cilj je pre svega klimatska neutralnost ali i promena načina na koji obavljamo ekonomske aktivnosti, putujemo, odlazimo na posao i zadovoljavamo svakodnevne potrebe.

Sofijska deklaracija je kompleksan i zahtevan dokument, a ispunjavanje obaveza koje su njome predviđene zahtevaće izuzetno velika ulaganja i finansijska naprezanja. Zapravo najbolje je reći da će svaki uloženi dinar u razvoj u budućnosti zapravo biti dinar za zelenu tranziciju i da će prilikom svih ulaganja u budućnost, biti neophodno da se uzme u obzir i obezbedi princip održivosti investicije. Sve u svemu, ni ekološka slika, a ni perspektive po tom pitanju nisu se značajno promenile tokom prethodne dve godine.

U fokusu:

EP: Prošle godine donet je Akcioni plan koji obuhvata mere i obaveze za sve države regiona za usklađivanje sa evropskim Zelenim planom. Koliko su države regiona dosledne u ispunjavanju ovih obaveza?

Radovan Nikčević: Sama priprema akcionog plana bila je dugotrajan i zahtevan proces koji je uključivao pre svega Vlade iz regiona, ali i različite međunarodne organizacije aktivne u oblastima koje su obuhvaćene Zelenom agendom*, do određene mere i civilno društvo i naravno, sve to uz veliku podršku i neposrednu saradnju sa Evropskom komisijom. Region nije sam u celom tom sistemu, već postoji mreža organizacija koje pružaju podršku celom procesu sveobuhvatne transformacije društva. Naravno, taj proces i dinamika u velikoj meri zavise od spremnosti država da sprovedu reforme kroz razvoj strateškog i pravnog okvira, ali i kroz konkretne mere. Upravo tu postoji značajan prostor za ubrzanje tranzicije i odlučnije delovanje u smislu ispunjavanja obaveza predviđenih Akcionim planom. Međutim, pokazalo se da se kroz regionalni pristup i saradnju mogu razmenjivati iskustva ali ne i rešavati konkretni problemi. Stoga je potrebno okrenuti se sebi i videti šta svako od nas može da uradi.

EP: Nedavno ste izjavili da države regiona moraju usklađivati ekološke i pravne okvire sa Zelenim planom. Šta nam možete reći o naporima Srbije na ovom polju i da li je energetska kriza uticala na usklađivanje sa Zelenim planom?

Radovan Nikčević: Usklađivanje strateških i pravnih okvira nije samo obaveza prema Zelenoj agendi već i deo procesa pridruživanja. Evropski Zeleni plan je to potvrdio i doneo još jedan set kako strateških ciljeva tako i propisa koje je potrebno transponovati u nacionalni pravni okvir. Srbija je u prethodnim godinama usvojila veliki broj zakona u oblasti zaštite životne sredine i oko 200 podzakonskih akata. Međutim, sa novim, uvećanim klimatskim ambicijama (Fit for 55), kao i setom propisa u drugim sektorima kao što su energetika, saobraćaj i poljoprivreda, biće neophodno ažurirati i dodatno uskladiti pravni okvir.

To je kontinuiran proces. Strategija zaštite životne sredine – Zelena agenda, čiji se završetak očekuje u septembru 2023. godine, trebalo bi da da jasne smernice za dalji razvoj kako strateškog, tako i pravnog okvira. Pored aktivnosti na kreiranju odgovarajućeg ambijenta za zelenu tranziciju, ohrabruje činjenica da i u sektoru privrede, na nivou lokalnih samouprava, pa i kod pojedinaca, postoji interesovanje za primenu konkretnih mera i inovativnih rešenja koje doprinose dekarbonizaciji, stimulišu cirkularne modele poslovanja ili imaju druge pozitivne efekte na životnu sredinu. Na kraju, što se krize tiče i njenog uticaja na ubrzanje procesa usklađivanja sa Zelenim planom, efekti još uvek nisu vidljivi. Pred nama je neizvestan period i on će na najbolji način pokazati gde smo i da li ima obnovljive alternative gasu na kome počiva veliki deo evropske industrije, ili će se, kao što se to već dešava u Evropi, morati posezati za davno zaboravljenim rezervama uglja, što naravno sa ekološkog aspekta može imati nesagledive posledice.

EP: Nacionalne konsultacije okupile su brojne predstavnike institucija, civilnog društva, privatnog sektora i akademske zajednice. Kako je tekla njihova saradnja na rešavanju ekoloških problema?

Radovan Nikčević: Kao što su i pokazale nacionalne konsultacije, u ovoj oblasti ima mesta za poboljšanja. Spremnost i želja su prisutne, ali ima prostora da se saradnja kako između sektora tako i između različitih subjekata unapredi, da se sve uveže u jedan funkcionalan sistem, da se iskoristi veliko znanje i ideje kanališu na pravi način. Nadam se da će se to ostvariti u procesu pripreme Strategije zaštite životne sredi ne – Zelena agenda na kojoj će raditi tim UNDP-a, čiji sam odnedavno član, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine u narednih godinu dana.

Intervju vodila: Milica Marković
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

U Zagrebu 27 odsto manje mešanog komunalnog otpada

09.11.2022

kante_smeće (2) — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Fejsbuk skrinšot / Tomislav Tomašević

Gradonačelnik Zagreba, Tomislav Tomašević, izneo je da prvi podaci pokazuju da je od uvođenja novog modela odvoženja otpada u oktobru u odnosu na isti mesec lane u Zagrebu 27 odsto manje mešanog komunalnog otpada koji građani odlažu, a povećalo se razdvajanje otpada po vrstama.

Odvojeno je čak 40 odsto više plastike, 36 odsto više biootpada i devet odsto više papira, rekao je Tomašević novinarima.

Dodao je da provere u porodičnim kućama pokazuju da je vrlo dobro prihvaćen novi model odvoženja otpada u posebnim vrećama radi lakšeg sortiranja.

Pročitajte još:

Novi model sakupljanja otpada u centru Zagreba u primeni je od 1. oktobra i između ostalog predviđa odvoz mešanoga komunalnog otpada iz centra grada svaki dan sem nedelje.

Građani mešani komunalni otpad odlažu u plavim “ZG vrećama” ispred svojih ulaza između 20 i 22 sata da bi ih odnelo komunalno preduzeće “Čistoća”. Odlaganje “ZG vreća” van predviđenog vremena podleže kaznama.

Ostale vrste otpada se sakupljaju u posebnim kontejnerima.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Đedović: Obezbeđeno stabilno snabdevanje tržišta naftom i naftnim derivatima

09.11.2022

gasoline-nafta-gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa generalnim direktorom „Naftne industrije Srbije” Kirilom Tjurdenjevim o snabdevanju domaćeg tržišta naftom i naftnim derivatima.

Đedović je poručila da je za resorno Ministarstvo i Vladu Republike Srbije najvažnije da je obezbeđeno sigurno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima, kao i dovoljne količine sirove nafte za nesmetan rad rafinerije u Pančevu.

“Posle 5. decembra, kad stupa na snagu osmi paket sankcija EU prema Ruskoj Federaciji, obezbeđeno je nesmetano dopremanje svih tipova nafte koje su dostupne na slobodnom tržištu, čime će se zadržati sigurnost snabdevanja pančevačke rafinerije. Značajna količina nafte koju uvozimo nije sa teritorija zemalja pod sankcijama. Najvažnije je da bez obzira na energetsku krizu sa kojom se bori čitava Evropa, građani mogu da računaju na neometano snabdevanje svim naftnim derivatima”, navela je Đedović, piše u saopštenju.

Generalni direktor NIS-a čestitao je ministarki na imenovanju i naglasio da NIS, kao društveno odgovorna kompanija, u potpunosti razume prioritete i nepredvidive okolnosti u kojima se naftna industrija nalazi u ovom trenutku na svetskom nivou.

„Zahvaljujući pravovremenom planiranju NIS je obezbedio dovoljne količine nafte za pančevačku rafineriju i posle 5. decembra. Rafinerija će nastaviti da radi maksimalnim kapacitetom, a nafte i naftnih derivata će biti dovoljno. U narednoj godini planiramo investicije u obnovljive izvore energije kao i nastavak naših društveno odgovornih projekata“, naglasio je Tjurdenjev.

Jedna od tema sastanka bila je i rad TE-TO Pančevo, snage oko 200 megavata, koja doprinosi stabilnom snabdevanju električnom energijom građana i privrede kroz proizvodnju toplotne i električne energije uz visoki stepen iskorišćenja prirodnog gasa kao energenta.

Pročitajte još:

Budžetska podrška Evropske unije od velike važnosti

Tema sastanka ministarke Đedović i Maćeje Popovskog, direktora Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju bila je energetska bezbednost.

„Energetska bezbednost apsolutni je prioritet, ne samo Srbije, već celog sveta. U ovim neizvesnim vremenima, sa rastućim troškovima energije i energenata, budžetska podrška Evropske unije je od velike važnosti za našu zemlju. Upravo je zbog sigurnosti snabdevanja, ali i zbog diverzifikacije izvora, za Srbiju od strateškog značaja gasna interkonekcija sa Bugarskom, kao i izgradnja Transbalkanskog koridora za prenos električne energije. Razmišljamo i o drugim interkonekcijama, jer samo umrežen region može biti energetski bezbedan“, izjavila je ministarka Đedović.

Naglasila je da je opredeljenje Srbije da ide ka stvaranju održivog i zelenog energetskog sektora, koji će obezbediti kontinuitet snabdevanja i dostupnost energije i energenata, uz poštovanje svih standarda zaštite životne sredine.

„Srbija kroz pristupne pregovore radi na usaglašavanju sa standardima Evropske unije u oblasti energetike. U toku je izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove Strategije razvoja energetike, kojima će se definisati put energetske tranzicije i ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije štetnih gasova, a poštujući principe pravedne tranzicije, koja ima visoke investicione i socijalne troškove“, poručila je Đedović.

Popovski je istakao da je EU je posvećena podršci Srbiji i u dugoročnom poboljšanju energetske bezbednosti, uključujući i smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva.

“Evropska komisija je u procesu pripreme značajnog paketa podrške za energetiku Zapadnog Balkana koji će uključivati i ciljanu budžetsku podršku od 165 miliona evra Srbiji za podršku ugroženim domaćinstvima i preduzećima, i dodatnih 500 miliona evra za region za ulaganja u energetsku infrastrukturu”, naveo je Popovski.

Na sastanku, kojem je prisustvovao i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, Popovski je pozvao Ministarstvo da koristi najnoviji izveštaj Evropske komisije o Srbiji kao smernicu za dalje reforme i istakao važnost proaktivnog učešća Srbije u energetskoj platformi EU.

Đedović je održala i odvojene radne sastanke sa rukovodstvom „Elektrodistribucije Srbije“ i „Elektromreže Srbije“ kako bi se detaljno upoznala sa trenutnom situacijom u tom javnim preduzećima i investicionim planovima za narednu godinu.

Na sastanku sa Bojanom Atlagićem, v.d. direktorom EDS-a istaknuta je važnost ulaganja u niskonaponsku mrežu kako bi se povećala pouzdanost snabdevanja električnom energijom. Konstatovano je da posebna pažnja u narednom periodu mora biti usmerena na realizaciju projekata koji imaju za cilj smanjenje gubitaka na mreži, odnosno, projekata izmeštanja mernih mesta, zamene brojila i automatizacije srednjenaponske distributivne mreže.

Kada je reč o EMS-u, konstatovano je da je da je neophodno nastaviti rad na započetim kapitalnim investicijama u elektroenergetsku infrastukturu, pre svega izgradnji strateškog projekta Transbalkanskog koridora. Na sastanku sa generalnom direktorkom tog preduzeća Jelenom Matejić bilo je reči i o novim energetiskim kapacitetima, reverzibilnim, hidroelektranama, solarnim i vetroelektranama.

Energetski portal

Solarni paneli u domaćinstvima i industriji pokrivaju potrebe jednog Dimitrovgrada

09.11.2022

solar-panels-solani-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Subvencije države za solarne panele omogućilo je priključenje domaćinstva i industrije na elektroenergtski sistem i oni već daju 6,6 megavata snage. Ta nova količina struje može da pokrije potrebe – jednog Dimitrovgrada, a u priremi su i novi priključci. Solarnim panelima, beogradski Dom učenika “Milutin Milanković” stao je na crtu enegetskoj krizi.

Solarnim panelima koje su postavili prošle godine u učeničkom domu “Milutin Milanković” već obezbeđuju toplu vodu za 300 učenika. Zahvaljući tome isključili su 40 bojlera od 80 litara koji su trošili struju. Do kraja sedmice na krovu će završiti i drugu fazu i iz sunčeve energije proizvoditi i struju.

“Ovde će biti postavljeno 120 panela. Svaki od tih panela je snage 450 vati. Ukupna snaga elektrane će biti preko 54 kilovata. To će se akumulirati prenosi se u naredne mesece. I već sledeće godine ući ćemo i u treću fazu projekta gde ćemo i na dugom objektu doma učenika postaviti fotonaponske panele”, kaže Nenad Milenović, direktor Doma učenika “Milutin Milanković”.

Pročitajte još:

Taj posao završavaju sredstvima koje je obezbedilo Ministarstvo prosvete. Nameravaju da konkurišu i za pogodnosti koje daju država i grad.

Radni vek ovih solarnih panela je 25 do 30 godina. Investicija se može isplatiti najduže za pet godina. I podsetimo, od prošle godine ugradnju subvecioniše država finasirajući polovinu troška.

Tokom zime učenički dom “Milutin Milanković” mesečno za struju izdvaja čak 550.000 dinara. Računica pokazuje da im je samo zagrevanje vode solarnim panelima već smanjilo izdatak za 115.000 dinara.

“Grubo rečeno to je 1.000 evra mesečno, puta 12 meseci imate preko milion dinara koje možete da upotrebite za neke druge stvari u Domu, a pre svega zbog dece”, kaže Nenad Milenović.

Preduzeće “Elektrodistribucija Srbije” u svom registru već ima 397 domaćinstava i 59 iz kategorije industrija koji su stekli satus “kupac – proizvođač” struje iz solanih panela. Oni obezbeđuju 6,6 megavata instalisane snage.

“Tih 6,6 megavata pokriva potrošnju jednog Dimitrovgarda, Pčelareva ili Mačvanske Mitrovice. A trenutno imamo 1.100 zinteresovanih što iz kategorije domaćinstva što iz kategorije industrije i jednu stambenu zajednicu sa ukupno instalisanim snagama 142 megavata što odgovara potrošnji jednog Kragujevca”, kaže Predrag Matić, direktor za planiranje i investicije u JP ” Elektrodistribucija Srbije”.

Iz “Elektrodistribucije Srbije” savetuju građane da se pri kupovini solarne opreme dobro informišu, jer na tržištu ima i one koja ne zadovoljava standarde bezbednosti.

Izvor: RTS

UNESKO: Trećina glečera nestaće do 2050. godine

08.11.2022

alps-Alpi-glečeri-sneg — Foto-ilustracija: Pixabay (DenisLinine)

Prema najnovijim podacima UNESKO-a, u toku je ubrzano topljenje glečera i trećina njih je na putu da se otopi do 2050. godine. Naučnici već godinama upozoravaju na to da se glečeri brzo tope, te i da to ima uticaja na celu planetu.

Na sreću još uvek je moguće spasiti druge dve trećine glečera i to ako porast globalnih temperatura ne pređe 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijski period, navedneo je na sajtu UNESKO-a. To će biti najveći izazov za COP27.

Na 50 lokacija svetske baštine UNESKO-a nalazi se ukupno 18.600 glečera koji pokrivaju oko 66.000 kvadratnih kilometara, što predstavlja skoro 10 odsto ukupne površine glečera na Zemlji.

Nova studija UNESKO-a, urađena u partnerstvu sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), pokazuje da se ovi glečeri ubrzano povlače od 2000. godine zbog emisije ugljen-dioksida, odnosno visokih temperatura.

Kako se dalje navodi, glečeri gube 58 milijardi tona leda svake godine što je ekvivalentno kombinovanoj godišnjoj upotrebi vode Francuske i Španije i odgovorni su za skoro pet odsto uočenog globalnog porasta nivoa mora.

Pročitajte još:

Poslednji glečeri Kilimandžara će nestati, kao i oni na Alpima i u Nacionalnom parku Josemiti u SAD.

Prema predviđanjima ugrožen je i Durmitor u Crnoj Gori.

“Ovaj izveštaj je poziv na akciju. Samo brzo smanjenje nivoa emisije CO2 može spasiti glečere i izuzetan biodiverzitet koji zavisi od njih. COP27 će imati ključnu ulogu u pronalaženju rešenja za ovo pitanje. UNESKO je odlučan da podrži države u ostvarivanju ovog cilja”, rekla je Odre Azula, generalna direktorka UNESKO-a.

UNESKO predlaže osnivanje Međunarodnog fonda za praćenje i očuvanje glečera.

Od glečera, direktno ili indirektno zavisi polovina čovečanstva, kao i značajan deo biodiverziteta i ekosistema.

Otapanje glečera utiče i na nestašicu vode, a u velikoj meri povećava rizik od prirodnih katastrofa kao što su poplave i raseljevanje ljudi zbog porasta nivoa mora.

Milica Radičević

Pitanje klimatske pravde na samitu COP27

08.11.2022

52484108222_faece21d38_b — Foto: UNFCCC flickr

Prvi dan Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2022. (COP27), obeležila je izjava Antonija Gutereša generalnog sekretara UN, da se nalazimo “na autoputu klimatskog pakla sa nogom na gasu”. Generalni sekretar rekao je da emisije gasova sa efektom staklene bašte i globalna temperatura i dalje rastu, kao i da se naša planeta brzo približava prekretnicama koje će klimatski haos učiniti nepovratnim.

Bivši potpredsednik Sjedinjenih Država Al Gor, izjavio je da nastavljamo ,,kulturu smrti’’ zbog iskopavanja fosilnih goriva koja nisu zaustavljena. Al Gor se osvrnuo na neke od klimatskih katastrofa koje su se dogodile tokom ove godine, ističući poplave u Pakistanu, toplotne talase, milione raseljenih ljudi u Nigeriji i druge.

Pročitajte još:

Glavna tema jučerašnjeg dana bila je ,,gubici i štete’’, o čemu se spekulisalo i pre početka Konferencije. Prisećanja radi, siromašne i zemlje u razvoju, koje su najviše pogođene posledicama klimatskih promena, traže pomoć od bogatih i razvijenih zemalja koje u najvećoj meri doprinose klimatskim promenama.

Govoreći o ovoj temi, pakistanski izaslanik Nabil Munir rekao je da pitanje ,,gubitka i štete’’ nije dobrotvorna svrha, već je to klimatska pravda.

Francuski predsednik Emanuel Makron se složio sa tim, ističući da bi bogatije zemlje koje su manje pogođene klimatskim slomom trebalo da plate. Predsednik je dodao i da rat u Ukrajini neće zaustaviti francuski napredak prema klimatskim ciljevima.

„Moramo se pomiriti sa idejom finansijske solidarnosti. To znači da bogate, zagađujuće nacije predaju novac siromašnijim, ranjivim nacijama’’, rekao je predsednik Makron.

Premijerka Barbadosa Mia Motli, rekla je da mora da dođe do transfera klimatske tehnologije na globalni jug kako bi se tim zemljama pomoglo da ispune neto nulte obaveze.

Britanski premijer Riši Sanuak, osvrnuo se na situaciju u kojoj se trenutno svet nalazi i rekao da rat u Ukrajini i porast cena energije treba da podstaknu zemlje da više ulažu u obnovljive izvore. Ovo je potvrdio i predsednik Makron, rekavši da rat u Ukrajini ne bi trebalo da promeni obaveze zemalja da smanje emisije gasova staklene bašte.

Više od stotinu svetskih lidera doputovalo je u egipatsko odmaralište Šarm el Šeik na Konferenciju o klimatskim promenama ili COP27 koji traje do 18. novembra.

Energetski portal

Kitovi dnevno progutaju oko 10 miliona čestica mikroplastike

08.11.2022

ocean-gd5f801814_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Three-shots)

Naučnici sa Stenford Univerziteta otkrili su da neki kitovi u potrazi za hranom dnevno progutaju i do 10 miliona čestica mikroplastike.

Istraživanjem je obuhvaćeno nekoliko vrsta kitova, a podatke pročitajte u nastavku.

Procenjuje se da grbavi kit, koji se uglavnom hrani ribom kao što su haringa i inćuni, dnevno unosi oko 200 hiljada čestica mikroplastike. Kit perajar se hrani ribom i krilom (kril je norveška reč koja na prevodu znači “hrana kitova”, a označava red planktonskih rakova iz reda Malacostraca), i procenjuje se da dnevno proguta između tri i 10 miliona čestica mikroplastike. Na kraju, plavi kit kao najveća životinja na planeti i ona koja se hrani gotovo samo krilom, dnevno proguta oko 10 miliona čestica mikroplastike.

Podatak koji još više zabrinjava jeste da kitovi koji traže hranu u još zagađenijim regionima, kao što je Sredozemno more, verovatno unose u organizam i veće količine mikroplastike.

Pročitajte još:

Do ovih zaključaka došlo se na osnovu praćenja stotine kitova kod obale Kalifornije u periodu od 2010. do 2019. godine. Pomoću postavljenih uređaja za praćenje otkriveno je da se kitovi uglavnom hrane na dubini od 50 do 250 metara ispod površine mora, što ujedno predstavlja dubinu na kojoj je koncentisana najveća količina mikroplastike u otvorenom okeanu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Todd Cravens)

Naučnici su otkrili i razlog zbog čega najveću količinu mikroplastike unose kitovi koji se hrane krilom. Naime, kitovi gotovo svu količinu mikroplastike unose kroz hranu, a ne kroz vodu koju gutaju dok love plen – lancem ishrane kril se hrani mikroplastikom, a kit krilom.

Sledeći korak u istraživanju naučnika biće kakav uticaj mikroplastika može da ima na kitove.

U izveštaju koji je objavila Svetska fondacija za prirodu (WWF), navodi se da gutanjem plastike dolazi do lažnog osećaja sitosti i blokade u digestivnom sistemu životinja, a da je mikroplastika pronađena kod mnogih nasukanih delfina i kitova.

Plavi kit, kao najveća životinja na planeti, koja teži oko 200 tona, predstavlja ugroženu vrstu. Međutim, i veliki broj ostalih vrsta kitova je veoma ugrožen, kako zbog prekomernog ribolova ili usputnog ulova, tako i zbog degradacije i zagađenja njihovog staništa. Procenjuje se da godišnje strada oko 300 hiljada delfina i kitova samo kroz usputni ulov.

Prema podacima navedenim u izveštaju Svetske fondacije za prirodu, očekuje se da će se proizvodnja plastike više nego udvostručiti do 2040. godine, a da će se zagađenje okeana plastikom utrostručiti. Ukoliko dođe do ovoga, do 2100. godine količina mikroplastike u okeanu povećaće se za 50 puta.

Ove životinje imaju važnu ulogu ne samo u ukupnom zdravlju morskog sveta, već i u klimatskim promenama, zato što apsorbuju velike količine ugljen-dioksida.

Katarina Vuinac

Država će morati da dotira elektroprivredu, za 12 meseci izgubljeno više od 860 miliona evra

08.11.2022

electricity-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Novi talas poskupljenja električne energije po svemu sudeći očekuje i građane i privredu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da dođe do povećanja cene struje od osam do deset odsto.

Sa druge strane, prema pisanju Demostata, aktuelna cena električne energije neće dugo potrajati i u narednom periodu biće određena nova još skuplja, što je, kako kažu, nedavno potvrdila i premijerka Srbije Ana Brnabić, piše Biznis.rs.

Prema njihovim saznanjima, cilj nadležnih je da cenu struje za privredu dižu u etapama u ukupnom iznosu od 70 odsto. Dosad su ostvarene dve etape u okviru te kampanje. Prva 1. januara, kada je proklamovana cena od 75 evra po megavat satu, a druga od 1. septembra kada je podignuta na 95 evra po megavat satu.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da su poskupljenja električne energije neminovna i da je pitanje trenutka kada će resorna ministarka izaći sa ovakvim predlogom.

“Koliko god zvučalo neverovatno, cena električne energije i dalje nije visoka. Da pojasnim – činjenica je da je kod nas cena električne energije socijalna kategorija, što je država uspešno “podnosila kao teret” jer smo od predaka nasledili daleko najbolju elektroprivredu u ovom delu Evrope, to jest konstantno smo više struje proizvodili nego trošili. Prosečna proizvodnja je bila na nivou od 35.000 gigavat-časa (GWh) godišnje, 2013. godine smo imali 37.000 GWh, a trošimo već više od decenije u proseku 34.300 GWh. Država je izvozom pokrivala gubitke i može se reći povlašćenu cenu električne energije. Nažalost, kao posledica lošeg upravljanja doživeli smo da smo postali veliki uvoznik struje”, ocenjuje Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.

Pročitajte još:

Zdravković ističe da sada imamo situaciju da moramo da se rukovodimo vizijom da EPS mora da preživi, ali i osiromašeni građani, te je stoga potrebno napraviti kompromis između potreba Elektroprivrede Srbije i mogućnosti stanovništva da plati poskupljenja, a to se odnosi i na privredu.

Dodatni problem za stanovništvo predstavljaju takse za obnovljive izvore energije (OIE), koje su za prethodno poskupljenje struje od 6,5 procenata za građane koji troše manje od 350 kWh učinile da to povećanje iznosi 12 procenata. Zdravković kaže da je reč o najsiromašnijim građanima, čija je potrošnja isključivo u zelenoj zoni.

Prema pisanju dnevnih novina Danas, za prvih devet meseci ove godine JP EPS je izgubio 79,5 milijardi dinara, što je za 2,9 milijardi dinara više od plana. To je neto gubitak od 676,6 miliona evra za devet meseci.

Kada se tome doda katastrofalno poslednje tromesečje prošle godine kada je napravljen gubitak od 22 milijarde dinara odnosno 187 miliona evra, to znači da je EPS za poslednjih 12 meseci, od septembra do septembra izgubio 863,3 miliona evra.

U prvih devet meseci ove godine potrošnja struje u Srbiji smanjena je za četiri odsto. Od ukupno isporučenih 26.643 gigavatsati struje, EPS je proizveo 22.525 gigavat sati što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Da bi se nadomestio gubitak u proizvodnji spolja je nabavljeno 4.118 gigavatsati električne energije, od čega 1,179 gigavatsati od povlašćenih proizvođača električne energije iz OIE, 2.017 gigavat sati na tržištu od trgovaca i 922 gigavat sati na ostale načine, pre svega na berzi i od Republike Srpske.

Termoelektrane su proizvele 15.798 gigavatsati struje što je za četiri odsto manje od prošlogodišnje proizvodnje.

Termoelektrane i dalje se suočavaju sa neadekvatnim kvalitetom i nedovoljnim količinama uglja iz Kolubare pa je za devet meseci potrošeno 7,1 milijardi dinara za uvoz uglja.

Kako se navodi u izveštaju o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja JP EPS za period 1. januara do 30. septembra 2022. ideja je da se uvozni ugalj boljeg kvaliteta meša sa lignitom iz kolubarskog basena i tako proizvodi struja u termoelektranama, umesto da se uvozi.

Hidroelektrane su proizvele 6.719 gigavat sati što je za 28 odsto manje nego lane, pre svega zbog suše i slabe hidrologije u slivovima Drine i Dunava. Na sve probleme sa ugljem, nadovezala se suša u kojoj su prosečni dnevni dotoci na Dunavu bili manji od prošlogodišnjih za 30 odsto, a na Drini za čak 37 odsto nego prošle godine.

Proizvodnja iz OIE je sa sedam gigavatsati bila manja za 18 odsto od planirane.

Od januara do septembra 2022. godine nastavljen je uvoz struje, ukupno 2.907 gigavat sati po prosečnoj ceni 254,36 evra po megavatsatu, što je blizu 740 miliona evra.

Energetski portal

Superbogataši najveći zagađivači planete

07.11.2022

smoke-zagađenje — Photo-illustration: Pixabay

Superbogati ljudi emituju gasove staklene bašte na nivou koji je ekvivalentan ukupnim investicijama Francuske, navodi se u danas objavljenoj analizi koja je predstavljana uoči Samita lidera na Konferenciji o klimatskim promenama u Šarm el Šeiku.

Ispitujući uticaj ugljen-dioksida kroz investicije 125 milijardera, dokazano je da bogataši ulažu u 183 kompanije koje najviše zagađuju planetu u iznosu od 2,4 milijarde dolara.

U proseku, svaki milijarder time posredno proizvede tri miliona tona CO2 godišnje, što je milion puta više od prosečne emisije od 2,76 tona CO2 koje proizvede 90 odsto ljudi na planeti sa najnižim zaradama.

Ukupno 125 superbogatih ljudi emitovalo je 393 miliona tona CO2 godišnje, što je više od emisije Francuske, koja ima 67 miliona stanovnika.

Izveštaj Oksfama (Oxfam) poziva na regulisanje ulaganja veoma bogatih i na porez na bogatstvo sa dodatnom visokom stopom na ulaganja u industrije koje najviše zagađuju.

Pročitajte još:

Oksfam je konfederacija 21 nezavisne dobrotvorne organizacije koja se fokusira na ublažavanje globalnog siromaštva, osnovana 1942. godine.

Izvršni direktor Oksfama Dani Sriskandarajah je naglasio da je COP27 nužno potreban da razotkrije i promeni ulogu koju velike korporacije i njihovi bogati investitori igraju u profitiranju od zagađenja koje pokreće globalnu klimatsku krizu.

“Najviše pate ljudi u zemljama sa niskim prihodima koji su najmanje učinili da to izazovu, kao što se vidi po razornoj suši u istočnoj Africi i katastrofalnim poplavama u Pakistanu”, kazao je Sriskandarajah.

Pojasnio je da je najčešće investirano u potrošačku industriju i energetiku, sa prosečno 14 odsto ulaganja u zagađujuće industrije, koje koriste fosilna goriva i cement. Istraživači su napravili proračune tako što su započeli sa listom 220 najbogatijih ljudi na svetu, prema Bloomberg listi milijardera iz avgusta 2022. godine. Potom su identifikovali koji procenat svake kompanije drže milijarderi i koliki je procenat emisija tih kompanija u globalnom zagađenju.

Istraživači su koristili analizu Blumberga za detaljnu analizu izvora bogatstva milijardera kako bi izračunali koji je procenat svake kompanije u vlasništvu milijardera.

Isključili su milijardere koji imaju manje od 10 odsto udela u “problematičnim” kompanijama.

“Svaki od ovih milijardera bi morao da okruži svet skoro 16 miliona puta privatnim avionom da bi stvorio tolike emisije”, navodi se u izveštaju i dodaje da bi skoro četiri miliona ljudi morali da postanu vegani kako bi nadoknadili emisije svakog od milijardera.

Oksfam je dodao da su neki od analiziranih superbogataša pokušali da ostvare pozitivan uticaj na suočavanje sa klimatskom krizom, ali i naglasio da su ovi napori bili veoma ograničeni i skromni.

Predlažu da bi nametanje poreza na bogatstvo superbogatašima u svetu moglo da prikupi 1,4 milijardi dolara godišnje, što bi moglo da pomogne zemljama u razvoju koje su najteže pogođene klimatskom krizom da se prilagode, pozabave gubitkom i štetom i izvrše pravednu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije.

Oksfam predlaže i drastično veće poreske stope za ulaganja u industrije koje zagađuju i poziva vlade da strogo reguliše ili zabrani dalja ulaganja u fosilna goriva.

Izvor: RTCG

Zašto cena nafte ponovo skače i da li bi Srbija trebalo da se plaši 5. decembra

07.11.2022

nafta-bušotina — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Pad dolara i najava da će Kina izaći iz nulte tolerancije prema kovidu izazvali su nagli skok cena nafte, ističe generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović. Ocenjuje da je opasnost od zabrane uvoza ruske nafte u Evropsku uniju za Srbiju onolika kolika je i za sve druge zemlje i da će nafta dolaziti iz drugih regiona. Veruje da NIS već zaključuje isporuke za decembar. Ističe da je važno da imamo što više zaliha i očekuje da će nova Vlada i nadležna Ministarstva preduzeti mere na strateškom planiranju.

Tomislav Mićović objasnio je da je prvi razlog naglog skoka cene nafte to što je Kina najavila da će izaći iz svoje politike nulte tolerancije prema kovidu, zbog čega bi ta država krenula onda malo više i da je kupuje.

Drugi razlog je, navodi, pad dolara prošle sedmice što automatski podiže aspiracije ka kupovini nafte.

,,Ta nagla povećanja kupovine nafte zapravo ne potiču od ljudi iz naftnog biznisa. Najčešće je to takozvani špekulativni kapital, odnosno novac koji se nalazi u drugim sferama, kada oseti mogućnost skoka cena, kreće se da se kupuje nafta”, ukazuje Mićović.

Pored toga, dodaje, približava se 5. decembar i primena odluke o zabrani uvoza ruske nafte u Evropsku uniju.

Ističe da je Rusija donela i odluku da neće prodavati sirovu naftu svim zemljama koje budu prihvatile ograničene cene njene nafte.

,,To su sada stvari za koje ljudi u svetu biznisa ne znaju kako će se dešavati, ne znaju scenarije i to je sve izazvalo veći rast”, navodi on.

Međutim, kako kaže. Daleki istok se već probudio s trgovinama, zato što je Kina demantovala da će biti nulte tolerancije kovida i da oni i dalje ostaju pri toj politici.

,,To je vrlo turbulentno vreme i ova energetska kriza će ostati zapamćena po tim oscilacijama gore-dole u kratkom vremenskom periodu. To je nešto s čime se svi susrećemo ovih meseci”, ocenio je Mićović.

Pročitajte još:

Rast cena i rast prometa

Navodi da je od početka godine najviša cena nafte na berzama bila 8. marta preko 120 dolara po barelu, ali kratko. Prosečna cena je u ovoj godini viša oko 43 procenta nego prošle i da je to dovoljan indikator koliko su cene sirove nafte više.

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Podseća da država već 35 nedelja određuje maksimalnu cenu derivata nafte i da se poslednjih meseci striktno vodi računa da se očuva uvozni paritet.

,,Od nekih uobičajenih 40, 50 pa i 60.000 tona dizela koji se uvozio u Srbiju, sad smo smanjili uvoz na nekih 20.000 tona mesečno. Ako tih 20.000 ne bude prisutno na tržištu to je ozbiljna nestašica i zato moraju da se sačuvaju te cene u veleprodaji”, upozorava on.

Problemi su, kaže, veoma izraženi kod onih vlasnika sa jednom ili dve benzinske stanice i oni ne mogu da izdrže ovaku malu razliku u ceni, jer je ona daleko niža od troškova koje imaju.

Za očekivati je da je prema ovakvim cenama promet na pumpama opao, međutim, ističe on je viši nego 2021. godine i ukupna potrošnja je viša za oko 12 procenata. U maloprodaji je to izraženije, jer se deo privrede prebacio na maloprodajno snabdevanje.

To, dodaje nije tipično samo za Srbiju već i za veći deo zemalja.

Šta 5. decembar znači za Srbiju

Mićović ukazuje da zabrana uvoza sirove ruske nafte u EU ima i odredbu koja zabranjuje i prodaju te nafte trećim zemljama.

,,Sve kompanije koje učestvuju u prometu nafte između Rusije i trećih zemalja, neće smeti da učestvuju u toj transakciji, tačnije moći će da učestvujuju u njoj ukoliko cena sirove nafte bude ona koju Evropa odredi kao granicu koju prihvata”, precizirao je Mićović.

Ističe da tako nešto još nismo imali na međunarodnom tržištu.

Opasnost toga za Srbiju je, ocenjuje, onolika koliko za sve druge. NIS, koji jedini prerađuje sirovu naftu u Srbiji imaće priliku da na međunarodnom tržištu, na Mediteranu gde je kupuje, pokuša da dođe do određenih količina kao i svi drugi. Nafta će, kaže dolaziti i iz drugih regiona i već sada je prisutna na Mediteranu.

U poslednja tri, četiri meseca Rusija je smanjivala cenu svoje nafte kako bi povećala prodaju i svi su kupovali, nemačke, poljske britanske rafinerije i srpske i danas kupuju ukoliko mogu jeftinije.

,,Taj udeo u Srbiji je u ovoj godini oko 50 posto ruske nafte. Zagazili smo u novembar i sasvim sigurno je da NIS kao i sve druge kompanije uveliko zaključuju ugovore o terminskim isporukama decembra. Verujem da će se kao i drugi snaći na tržištu i obezbediti dovoljne količine sirove nafte”, zaključio je Mićović.

Posebno ističe da je važno da postoje i za Srbiju različiti izvori odakle dolaze ili derivati nafte ili sirova nafta kako bi se koristio svaki od njih kao mogućnost da se, kako je rekao spasete od eventualnih posledica od eventualnog prekidanja isporuka iz samo jednog pravca.

,,Srbija je oslonjena na ceo Podunavski region, rafinerije luke na Dunavu, transport kao što je nekada bilo i na sve to treba računati. Država je povećala zalihe derivata u poslednjih godinu, dve dana, nego što je ranije činila i to je dobra mera, ali nije dovoljno. Zalihe ne služe da vam reše problem, već da premoste do rešenja”, smatra Mićović.

Naglašava da je važno da zaliha imamo što više ukoliko dođe do nekog poremećaja i očekuje da će nova Vlada i nadležna Ministarstva preduzeti mere na strateškom planiranju.

Izvor: RTS

Edukacija predškolaca o važnosti reciklaže

07.11.2022

Više od 400 predškolaca vrtića „Poletarac“ iz Stare Pazove naučilo je zašto je važno da se ambalažni otpad odvaja i priprema za reciklažu, na koji način možemo svi zajedno doprineti lepšoj životnoj sredini, ali i da je čista i lepa planeta odgovornost svih nas. Uz podršku Lokalne fondacije Stara Pazova u okviru projekta „Baci pet za reciklažu“ deca su imala prilike da uživaju u pozorišnoj predstavi nakon koje su zajedno sa zaposlenima iz kompanija Delez i Sekopak doprineli ozeljenjavanju dvorišta njihovog vrtića i posadili 33 sadnice. Dodatni umetnički performans ovom događaju pružile su lokalne umetnice, Jovana Cetina i Ana Kričko, koje su naslikale mural „Recikliraj za lepšu planetu“ na zidu vrtića, a koji će zauvek podsećati najmlađe, ali i njihove roditelje, da na stvaranju zdravijeg i lepšeg okruženja možemo svi uticati.

Kako bi ceo događaj imao dugoročni efekat na najmlađe, posude za odvajanje PET plastike, AL limenki i Tetra Pak ambalaže postavljene su u okviru vrtića i time je dodatno omogućeno predškolcima da stečeno znanje o reciklaži primene i u praksi.

„Svaki segment današnjeg događaja ciljano je osmišljen kako bi najmlađi stekli ekološke navike. Predstava je tu da im da osnovu o reciklaži, mural i sadnja drveća su tu da ih podsete na sve ono što su danas naučili i da shvate da briga ka našoj planeti može da se izrazi na razne načine – možemo zasaditi drvo, brinuti o otpadu koji stvaramo i preduzeti konkretne korake kako bi naša planeta bila lepše mesto za život“, izjavila je marketing menadžerka Sekopaka, Milica Kuzmanov.

Pročitajte još:

Nikola Rajković, izvšni direktor Lokalne fondacije Stara Pazova ukazao je da je prošle godine kroz istu akciju u osnovnim školama u ovoj opštini sakupljena jedna tona PET plastike, kao i da je važno da ovakve akcije postanu tradicionalne: „Uvek je lepo kada se ovakve akcije nastave jer onda celokupan trud nije uzalud. Sticanje ekoloških navika jedino je moguće upornim i dugoročnim radom a saradnja koju smo kao Lokalna fondacija uspostavili sa kompanijom Delez i Sekopak upravo ide u tom, dugoročnom, pravcu. Nadam se da će današnji dan biti samo početak i da će deca zajedno sa roditeljima biti podstaknuta ovom akcijom da i u budućnosti nose ambalažni otpad na reciklažu“, dodaje Rajović.

Predstavu za decu „Sakupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu”, maestralno su izveli glumci Slobodan Boda Ninković, Jovica Tišma i Mirjana Trebinjac u pozorišnoj sali Stara Pazova, a simbolične ulaznice su bile nesvakidašnje – pet plastičnih flaša. Predškolci su na ovaj način sakupili više od 3.000 PET flaša koje su poslate na reciklažu, a predškolska ustanova „Poletarac“ ističe značaj ovakvih projekata za najmlađe.

“Predškolska ustanova „Poletarac“ već godinama učestvuje u programu “Za čistije i zelenije škole” i na taj način se deca kroz različite aktivnosti upoznaju sa značajem zaštite životne sredine i važnosti reciklaže. Ovakav vid saradnje sa firmama i udruženjima iz naše lokalne sredine čini naš program bogatijim i drago nam je što su deca predškolskog uzrasta prepoznata kao važni akteri u ovako bitnoj temi“, izjavila je stručni saradnik psiholog Olga Knežević.

Sekopak i Delez Srbija se tradicionalno trude da godinama unazad kroz različite inicijative i kampanje podignu svest o važnosti reciklaže i upravljanju amalažnim otpadom, ali i da edukuju najmlađe o različitim vrstama ambalaže i njihovoj ulozi u ekosistemu.

Izvor: Delez Srbija

1...383384385...1,671 Page 384 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM