Kako privatni sektor u Srbiji može da doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom stakelene bašte

20.11.2022

U svom najnovijem Nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC) Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), Republika Srbija se obavezala da će do 2030. godine smanjiti svoje nacionalne emisije gasova staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. Ovo smanjenje će se odvijati u svim askpektima privrede, a privatni sektor će imati ključnu ulogu u ispunjavanju ovog ambicioznog cilja.

Koja je uloga privatnog sektora?

Angažovanje privatnog sektora može da pored podsticaja valde mobiliše finansijska sredstva i tehničke sposobnosti, uspostavi saradnju sa civilnim društvom i zajednicom i da razvije inovativne klimatske usluge i tehnologije prilagođavanja. Uvođenje Mehanizma za prekogranično oporezivanje na emisije ugljenika (CBAM) od strane Evropske unije, može da bude značajan pokretač za ulaganja privatnog sektora u Srbiji. CBAM će postepeno uvoditi mere na određene proizvode sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene baste (GHG) među kojima su gvožđe, čelik, cement, đubrivo, aluminijum i proizvodnja električne energije. Sistem izveštavanja o emisijama GHG biće uspostavljen početkom 2023. a uvoznici će početi da plaćaju za prekoračenja u odnosu na prosečne vrednosti emisija za iste proizvode proizvedene u EU od 2026.

Koje su prioritetne oblasti za delovanje privatnog sektora?

Emisije gasova sa efektom staklene bašte mogu se smanjiti kroz energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, nisko-ugljenični transport, šumarstvo, vodoprivredu i poljoprivredu i upravljanjem otpadom.

Zašto je energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije prioritetna oblast?

Kako se navodi u NDC-u Srbije, potrošnja električne energije u zemlji je visoka zbog korišćenja električne energije za grejanje i niskog nivoa energetske efikasnosti. Usklađivanjem sa klimatskim i energetskim okvirom EU 2030 postavljen je cilj da se najmanje 32 odsto proizvodi iz obnovljivih izvora energije, i da se za najmanje 32,5 odsto poboljša energetska efikasnost. Akcije su poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama, transportu, industriji, uslugama, rudarstvu, poljoprivredi, proizvodnji iz alternativnih i održivih obnovljivih izvora energije, dekarbonizacija industrijskih procesa i rudarstva i kogeneraciji u sistemima daljinskog grejanja. Potencijalna uloga privatnog sektora uključuje privatna ulaganja u čistiju tehnologiju, proizvodnju, uvoz, distribuciju, maloprodaju i montažu energetski efikasne rasvete, uređaja i industrijske opreme, kao i čistih rešenja za grejanje, učešće u javno-privatnog partnerstva (PPP) za izgradnju postrojenja za proizvodnju solarne energije ili vetroelektrana.

Zašto se niskougljenični transport može smatrati prioritetnom oblasti?

Emisije u sektoru saobraćaja bile su 31,4 odsto veće u 2015. nego što su bile 1990. godine, a smanjenja u ovom sektoru nude značajne mogućnosti uštede sa vozilima koja štede gorivo, upotrebom čistih goriva, alternativnih goriva i električnih vozila. Potencijalna uloga privatnog sektora je da preduzeća uvoze, distribuiraju i prodaju ova vozila i goriva, ali i da investiraju u stanice za punjenje i uvedu korisničke naknade ili model pretplate.

Zašto su šumarstvo, vodoprivreda i poljoprivreda prioritetna oblast?

Srpski NDC ponavlja da su šumarstvo, vodni resursi i poljoprivreda ranjivi na klimatske promene i da će akcije prilagođavanja u ovim sektorima biti ključne. Delovanje je u poboljšanju navodnjavanja, regeneraciji degradiranih šuma, ulaganjima u modifikovane sorte useva, poboljšanju zemljišta za sekvestraciju ugljenika. Privatni sektor može učestvovati u sistemima javno-privatnog partnerstva (PPP) za prodaju usluga navodnjavanja, sadnje drveća, kupovinu i zakup mašina, uvoz, razmnožavanje i prodaju poboljšanih sorti semena i drugo.

Pročitajte još:

Zašto je i upravljanje otpadom prioritetna oblast?

Sektor otpada kao oblast u kojoj se emisije gasova staklene bašte mogu smanjiti identifikovao je Srpski NDC. U 2015. godini, emisije otpada su predstavljale 4,2 odsto ukupnih nacionalnih emisija. Upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji se uglavnom zasniva na deponovanju, bez sistema za sakupljanje i tretmanu deponijskog gasa. Može se unaprediti upravljanje otpadom u cilju povećanja reciklaže, izgradnje postrojenja za mehaničko-biološki tretman komunalnog otpada. Privatni sektor može da pruži usluge sakupljanja i upravljanja otpadom, i učestvuje u sistemima javno-privatnog partnerstva (PPP) za deponovanje i sakupljanje deponijskog gasa za korišćenje energije.

Koja je uloga finansijskih institucija?

Komercijalne banke i druge finansijske institucije imaju ključnu ulogu u stavljanju kapitala na raspolaganje za investicije privatnog sektora. Angažovanje finansijskih institucija uključuje investicije privatnog sektora kao izvor sufinansiranja u predlozima projekata ka organizacijama kao što je Zeleni klimatski fond (GCF). Banke sa većinskim srpskim vlasništvom mogu da pokažu više interesovanja za klimatske investicije u zemlji, kao i druge banke.

Međunarodna podrška

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO), uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda, pomaže Srbiji da izgradi kapacitete za strateško angažovanje privatnog sektora u aktivnostima za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Projektne ideje „Jačanje otpornosti srpskih šuma i potencijala zemlje za skladištenje ugljenika kako bi se podržao i pospešio proces dekarbonizacije kroz ulaganja u prilagođavanje i ublažavanje posledica“ i „Poljoprivredni sektor u Srbiji koji je pozitivan i otporan na klimu“ u izradi prioritetnih oblasti, kako bi se iskoristila inovativnost i resursi privatnog sektora Srbije. Ove projektne ideje su dizajnirane da privuku finansiranje međunarodnih izvora, kao što su Zeleni klimatski fond ( https://www.greenclimate.fund/) i drugi finansijeri. U osnovi GCF finansira projekte koji doprinose paradigmi prelaza na nisko-ugljenični razvoj i razvoj otporan na klimatske promene, odnosno koji dovodi do uspostavljanja puta sistemskog i suštinskog smanjenja emisija GHG i povećanja otpornosti na promene klime.

Na 27. Konferenciji UNFCCC-a (COP 27) koja se održala u Egiptu, Srbija učestvuje sa ciljem nadogradnje prethodnih uspeha i identifikovanja međunarodne finansijske podrške za klimatske akcije zemlje.

Izvor: Proglas

Održan 6. Međunarodni festival pametnih gradova

19.11.2022

Nemačka fondacija „Fridrih Nauman“ u saradnji sa partnerima iz Srbije i regiona organizovala je 6. Međunarodni festival pametnih gradova „Smart City Festival 2022 – Smart Reshape (#SCF22)“.

Učesnici festivala imali su priliku da čuju sve o budućnosti regionalnog ekonomskog razvoja, pametnim rešenjima kompanija koje poboljšavaju živote pacijenata u Srbiji i preoblikovanju održivosti i uticaju na životnu sredinu i prosperitet.

Nikola Grubor iz kompanije MT-KOMEX, jedan od učesnika Smart City Festivala govorio je o solarnim elektranama i kako postati kupac-proizvođač (prozjumer).

On je istakao je da kompanija MT-KOMEX lider u našoj zemlji kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. Izgradili su prvu solarnu elektranu u privatnom vlasništvu u Srbiji koja se nalazi u Kladovu. Osvrnuo se na to da je elektrana izgrađena 2012. godine i u tada je to bio najveći poduhvat u našoj zemlji u ovoj oblasti.

Grubor je podsetio na to da je usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u aprilu 2021. godine došlo do velikih promena, te je sada mnogo lakše izgraditi solarnu elektranu.

Pročitajte još:

“Samim donošenjem zakona otvorena je mogućnost za sve investitore koji žele da ulažu u ovu oblast, a ujedno mogu da utiču na smanjenje zagađenja. Već sada je proces izgradnje solarne elektrane olakšan i trenutno vlada veliko interesovanje za njihovu izgradnju. Tome je doprinela i celokupna situacija u kojoj se trenutno nalazimo i ovo je momenat kada pojedinac može da doprinese promenama, ali i da učini da postane energetski nezavistan”, kaže Nikola.

On je pojasnio da je proces za izgradnju solarne elektrane na krovovima kuća pojednostavljen. Nakon što se izgradi elektrana, sledi obraćanje Distribuciji, a zatim i prilagođavanje mernog mesta.

“Bilo koji višak energije može da se plasira u mrežu i to može da se obračunava na dvosmernom brojilu”, dodaje on.

Šesti “Smart City Festival” održan je 17. novembra u hotelu Crowne Plaza u Beogradu. Ovaj događaj podržalo je i nemačko federalno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Energetski portal

Samit lidera G20: Indonezija dobija finansijsku pomoć za pravednu energetsku tranziciju

19.11.2022

mountains-gf6fcd9192_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Kanenori)

Prethodnih dana, pored Konferencije COP27, održan je i Samit lidera G20 na Baliju, u Indoneziji, u okviru kojeg je tema klimatskih promena takođe bila na dnevnom redu.

Zemlje G20 ponovo su potvrdile ciljeve Pariskog sporazuma da se porast globalne temperature ograniči na 1,5^oC.

Važna odluka donesena na Samitu jeste najava novog Partnerstva za pravednu energetsku tranziciju Indonezije (JETP) kojoj će se u narednih pet godina isporučiti paket od 20 milijardi dolara, kao pomoć za prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije i proširenje pristupa energiji.

Partnerstvo su posredovali prvenstveno SAD i Japan, a podršku pružaju i Danska, UK, Kanada i druge zemlje.

Pročitajte još:

Polovina finansija biće obezbeđena iz javnog finansiranja iz drugih zemalja, a druga polovina iz privatnih finansija.

Zahvaljujući finansijskoj pomoći, Indonezija se obavezala da će do 2050. godine dostići neto nulte emisije u svom energetskom sektoru, dok je prvobitni cilj bio do 2060.

Samit G20 takođe je pozitivno pozdravio temu ,,gubitaka i štete’’, odnosno pružanja finansijske pomoći zemljama u kojima su klimatske promene ostavile najveće posledice, o čemu se govorilo i na COP27.

Indonezija je četvrta zemlju po broju stanovnika i jedna od najvećih emitera emisija sa efektom staklene bašte.

G20 predstavlja neformali forum industrijski razvijenih zemalja koje čine oko 80 odsto svetskog BDP-a i 75 odsto globalne trgovine. Forum ima za cilj da radi na rešavanju važnih pitanja u vezi sa globalnom ekonomijom, finansijskom stabilnošću, ali i klimatskim promenama i održivim razvojem.

Katarina Vuinac

Energetska tranzicija u grejanju: Koje su najveće prepreke?

19.11.2022

Energetska tranzicija je na papiru “čista” stvar: cilj je zemlju koja se oslanja na fosilna goriva i niskoefikasne tehnologije pretvoriti u zemlju obnovljivih izvora koja energiju koristi na efikasan način; rezultat je ne samo čistija energija i smanjenje emisije gasova staklene bašte, već i energetske i finansijske uštede, piše za Klimu101 Boban Pavlović, istraživač na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

Realnost je, naravno, nešto komplikovanija.

U Srbiji, u finalnoj potrošnji energije prvo mesto zauzimaju domaćinstva (sektor sa najvećom potrošnjom). Od potrošene energije u domaćinstvima, ubedljivo najveći deo, oko 66 odsto, odlazi na grejanje, a među izvorima energije za individualno grejanje najzastupljenije je ogrevno drvo, koje koristi oko 58 odsto domaćinstava. Udeo prirodnog gasa je oko 12 odsto, a toplotnih pumpi tek oko 1 odsto. Polovina domaćinstava kao uređaje koristi šporete i peći na čvrsta goriva.

Posledice ovakve strukture su raznolike. Naime, procenjena realna efikasnost grejanja uz pomoć ogrevnog drveta je tek oko 30-35 odsto, dok kod grejanja uz pomoć efikasnijih tehnologija, kao što su toplotne pumpe, za uložen 1 kWh može se dobiti i 3-5 kWh toplotne energije. Dalje, po zvaničnim izveštajima, sagorevanje drvne biomase u šporetima, pećima i kotlovima odgovorno je za veliki udeo emisija suspendovanih čestica PM10 i PM2,5 tj. zagađenje vazduha; najzad, postavlja se i pitanje do kada je neefikasno sagorevanje ogrevnog drveta za grejanje zapravo održivo – i kada će se pojaviti problem ugroženosti šumskih resursa.

Pročitajte još:

Zbog svega toga, individualno grejanje je ključno mesto energetske tranzicije u Srbiji. Ali problem nije samo tehnološki: pored materijalnih prepreka koje treba ukloniti kako bi moglo da se uvede efikasnije i ekološki prihvatljivije grejanje, tranzicija zahteva i promene u stavovima i ponašanju potrošača. Da li je ovakav poduhvat uopšte moguć?

Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, 2020. godine sprovedeno je anketno istraživanje domaćinstava u Srbiji – njih ukupno 1100, a na temu energetske tranzicije.

Foto: Klima101 (Koja je glavna prepreka da zamenite trenutni sistem grejanja?)

Jedan očekivani rezultat je – problem novca. Kao što se može videti na priloženom grafikonu, većina domaćinstava identifikuje nedostatak novca da se uloži u zamenu trenutnog sistema za grejanje kao glavnu prepreku. Među njima, oko dve trećine se trenutno oslanja na grejanje pomoću šporeta i peći na čvrsta goriva. S obzirom na to da su ovo i najjeftiniji uređaji na tržištu, ovakav vid grejanja – i prepreke – jasna je posledica niskog životnog standarda. Prepreka nedostatka novca podjednako pogađa i problem finansiranja termoizolacije stambenog objekta, zamenu stolarije itd.

Međutim, kao druga najuticajnija prepreka pokazala se nezainteresovanost za tranziciju (25 odsto). Sama po sebi, ovako navedena barijera ne otkriva mnogo, osim da je subjektivna, ali su se tokom istraživanja izdvojili određeni ponavljajući odgovori.

Naime, neka domaćinstva su nezainteresovana za tranziciju jer su članovi jednostavno stari, i uopšteno nespremni na promene, druga domaćinstva poseduju sopstvene šume, neka su u statusu podstanara, a neka nemaju lokacijske uslove za instalacije drugog tipa uređaja. Razloga ima i “mekših”: postoji deo stanovništva koji se oslanja na zrele i dobro poznate tehnologije, koje su ranije generacije koristile na isti način, za zadovoljenje istih potreba, i nisu zainteresovani da se aktivno uključe u energetsku tranziciju.

Ovaj status quo pomažu i nepoverenje u nove tehnologije i sumnja u njihovu pouzdanost, što su važni gradivni elementi treće glavne prepreke za energetsku tranziciju – nedostatka informacija. Najzad, na četvrtom mestu nalazi se nedostatak podrške vladajućih struktura, koji se tumači ograničenim kapacitetima, resursima i političkom nepopularnošću neophodnih tranzicionih mera.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je 2021. godine javni poziv za odobravanje subvencija za zamenu stolarije, izolaciju stambenih objekata, instaliranja kotlova i peći na čistija goriva, kao i za ugradnju solarnih kolektora i solarnih panela. Ideja je da država obezbedi 50 odsto novca za investicije, a građani ostatak.

Međutim, rezultati o stavovima prema subvencijama ukazuju da bi samo oko trećine domaćinstava pristalo na subvenciju od 50 odsto. Za određeni broj domaćinstava, subvencija od 50 odsto je nedovoljna da bi se upustili u investicije za popravljanje termoizolacije, ili zamenu postorećih uređaja za grejanje: najveći problem da se domaćinstva upuste u transformaciju su inicijalni, kapitalni troškovi kupovine i ugradnje modernih sistema grejanja.

Drugim rečima, kada je u pitanju individualno grejanje, tehnologije, cene i državni podsticaji idu ruku pod ruku sa materijalnim uslovima konkretnih domaćinstava, kao i sa (donekle) subjektivnim stavovima njihovih članova. Mere se moraju prilagoditi, a osim subvencija, nameće se potreba i za obrazovanjem i informisanjem o svim pozitivnim aspektima tranzicije ka održivom grejanju – grejanju koje podrazumeva smanjenje emisija zagađujućih materija, smanjenje emisije gasova staklene bašte, efikasnije korišćenje energije, ekonomske uštede i očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.

U svakom slučaju, brzih rešenja za ovaj problem nema. Da bi se efekti neke politike u energetici osetili, potrebno su da prođu godine, u nekim slučajevima i decenije. Kako je grejanje u Srbiji fragmentirano na veliki broj individualnih sistema grejanja, kako ga dominantno odlikuje zaostalo i neefikasna upotreba ogrevnog drveta, i kako se u dugom periodu ovim pitanjem niko nije aktivno bavio, sve ukazuje da je u pitanju akumuliran i duboko ukorenjen problem.

Poređenja radi, neke od najuspešnijih tranzicija u bližoj prošlosti, kao što je tranzicija na prirodni gas u Velikoj Britaniji, na toplotne pumpe u Finskoj ili na daljinsko grejanje i toplotne pumpe u Danskoj, trajale su od 18 do 35 godina – i to u povoljnijim materijalnim okolnostima, ali i uz aktivnu nacionalnu i lokalnu politiku u tim zemljama.

U Srbiji, prvi korak bi morao da bude prioritizacija politika koje zahtevaju duže rokove za sprovođenje. Bez toga, priče o energetskoj tranziciji prosto neće piti vodu.

Izvor: Klima101

Uz ProCredit do najveće solarne elektrane na zemlji u Srbiji

18.11.2022

Potpisivanje ugovora — Foto: ProCredit banka

Predstavnici ProCredit banke i kompanije MT-KOMEX potpisali su danas ugovor o finansiranju bifacijalne elektrane „DeLasol“, koja će biti najveća solarna elektrana na zemlji u Republici Srbiji.

Na području opštine Lapovo počeli su pripremni radovi na izgradnji elektrane koja će se prostirati na površini od 12 hektara i biće priključena na trafostanicu. Osim po veličini i broju solarnih panela kojih je čak 17.980, ova solarna elektrana biće najveća i po snazi. Na godišnjem nivou proizvodiće 15.000 megavat-sati električne energije.

Bifacijalni paneli imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli biće postavljeni na specijalno napravljenu konstrukciju koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja.

U skladu sa svim propisima izrađen je elaborat o proceni uticaja i zaključeno je da „DeLasol“ neće imati negativan uticaj na životnu sredinu.

Pročitajte još:

ProCredit banka je prepoznata kao banka prvog izbora kada je u pitanju finansiranje zelenih investicija. U ovom trenutku, više od 135 miliona evra portfolija banka, nalazi se upravo u „zelenim“ kreditima.

Da najbolji idu uz najbolje pokazuje i ova saradnja sa kompanijom MT-KOMEX koja je lider kada je reč o izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji. Do sada su izgradili i isporučili opremu za veliki broj solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage 60 MW.

Energetski portal

U okviru Tematskog dana rešenja COP27 pokrenute četiri inicijative

18.11.2022

Ministerial Meeting on Urbanization + SURGe 4 — Foto: Farah Shimy (COP27)

Tematski dani u okviru Konferencije COP27 su završeni, a tokom Tematskog dana rešenja predsedništvo COP27 pokrenulo je četiri inicijative.

Prva inicijativa pod nazivom Održiva urbana otpornost za sledeću generaciju (SURGe) fokusira se na razvoj održivih gradova, odnosno na stambene objekte, gradsku vodu, urbanu mobilnost, otpad i energiju.

Inicijativa Niskougljenični transport za urbanu održivost (LOTUS) ima za cilj da ubrza tranziciju prema transportnim sistemima sa niskim emisijama. Transport čini 37 odsto emisija CO2 iz sektora krajnje upotrebe, zbog čega ova inicijativa predstavlja prioritet za Predsedništvo COP27.

Pročitajte još:

Sledeća, inicijativa Prijatelji ekoloških nacionalnih investicionih planova u Africi i zemljama u razvoju, odnosi se na podršku u njihovim planovima za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena. Identifikovaće se nedostaci i predložiti skup osnovnih smernica, kriterijuma i saveta o politici, kako bi se ubrzala implementacija Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, Nacionalno utvrđenog doprinosa i Pariskog sporazuma.

Poslednja, inicijativa 50 do 2050, ima za cilj da se do 2050. godine tretira i reciklira 50 odsto čvrstog otpada proizvedenog u Africi.

Tokom dana u okviru nekoliko sesija skrenuta je pažnja na urbanizaciju i klimatske promene, a osigurano je i da gradovi širom sveta budu deo klimatskih rešenja za ubrzane akcije na više nivoa.

Takođe, održan je i ministarski sastanak za metan, gotovo godinu dana nakon početka pokretanja Globalnog obećanja o metanu na prošlogodišnjem COP26. Tom prilikom istaknuti su ključni napori koji su potrebni za postizanje smanjena emisije metana, a postavljen ambiciozan cilj glasi da se postigne smanjenje globalnih emisija metana od najmanje 30 odsto do 2030. godine, u odnosu na nivo iz 2020. godine.

Katarina Vuinac

COP27: pokretanje inicijative za rešenja zasnovana na prirodi

18.11.2022

more - okean - korali — Foto-ilustracija: Unsplash (Hiroko Yoshii)

Foto-ilustracija: Pixabay (jameswheeler)

Problem negativnog uticaja klimatskih promena na biodiverzitet zadobio je pažnju na Konferenciji COP27. U okviru Tematskog dana biodiverziteta predstavljeno je pokretanje inicijative ENACT za rešenja zasnovana na prirodi, navodi se na zvaničnom sajtu COP27.eg.

Klimatske promene i biodiverzitet razmatrani su kroz tri stuba – sadašnjost, nada i vizija. Stub sadašnjosti odnosio se na uspostavljanje veze između biodiverziteta i klimatskih promena, stub nade na uspešna rešenja u korist prirode, klime i ljudi, a stub vizije na diskusiju o tome na koji način postaviti hitnu akciju za rešavanje problema klime i prirode.

Putem inicijativa kao što je ENACT, egipatsko predsedništvo COP27 će se zalagati za integraciju dobro koordinisanih rešenja zasnovanih na prirodi na globalnom nivou.

Pročitajte još:

Inicijativa ENACT ima za cilj da poveća zaštitu najmanje jedne milijarde ugroženih ljudi od klimatskih uticaja, uključujući najmanje 500 miliona žena i devojčica. Cilj obuhvata i obezbeđenje do 2,4 milijarde hektara zdravih i održivih poljoprivrednih ekosistema, kroz zaštitu 45 miliona hektara, održivog upravljanja sa 2 milijarde hektara i obnavljanja 350 miliona hektara. Na kraju cilj je i značajno povećati globalne napore za ublažavanje uticaja kroz zaštitu, očuvanje i obnavljanje kopnenih, slatkovodnih i morskih ekosistema koji su bogati ugljenikom.

Koralni grebeni Crvenog mora zadobili su posebnu pažnju, kao dom najraznovrsnijeg biodiverziteta. Veza između klimatskih promena i koralnih grebena ogleda se u tome da je mogućnost da ovaj ekosistem opstane ograničavanje porasta prosečne globalne temperature na znatno ispod 2^oC u odnosu na predindustrijski nivo. Korali Crvenog mora spadaju među poslednje žive grebene, zbog čega je veoma važno da budu očuvani.

Katarina Vuinac

RERI: Kompanija “Ziđin” kažnjena zbog rada bez neophodnih saglasnosti i dozvola

18.11.2022

topionica-bakra — Foto-ilustracija: Printscreen/Youtube

Privredni sud u Zaječaru doneo je osuđujuću presudu i kaznio kompaniju “Ziđin Bor Koper”, jer je izgradnju i radove na proširenju topionice bakra u Boru započela bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Zbog tog prestupa kompanija je kažnjena sa svega 200.000 dinara, a odgovorno lice sa 30.000 dinara.

U istom postupku, kompanija je proglašena odgovornom i zbog toga što je sprovodila aktivnosti bez integrisane dozvole, najvažnije dozvole u oblasti zaštite životne sredine, za šta je kažnjena sa skromnih 250.000, dok je odgovorno lice kažnjeno sa 30.000 dinara.

Kompanija “Ziđin” i njeni predstavnici su pred sudom u potpunosti priznali izvršenje dela na koja je RERI ukazao tužilaštvu prijavama iz septembra i novembra 2021. godine, dok je predstavnik kompanije “Ziđin” naveo da su postrojenja puštena u rad bez neophodnih dozvola jer je tako zahtevano. Dodatno, predstavnici kompanije “Ziđin” izjavili su na sudu da su pri puštanju u rad svih postrojenja bili svesni kršenja zakona. Pored tužilaštva, i Ministarstvo zaštite životne sredine je takođe, u više navrata, od strane RERI-ja bilo obavešteno o navedenim nezakonitostima. Uprkos saznanjima da ne poštuju ključne zakone koji obezbeđuju zaštitu životne sredine, resorna ministarka je u zvaničnim posetama Boru pohvalila izgradnju postrojenja, kompanije koja je u tom trenutku poslovala i bez integrisane dozvole.

“Kazna od svega 450.000 dinara ne može biti zadovoljavajuća, međutim prema našim saznanjima, ovo je prvi put da je neka kompanija u sudskom postupku kažnjena zbog izgradnje i sprovođenja aktivnosti bez procene uticaja na životnu sredinu. Ovakve postupke ne bi trebalo da pokreću organizacije civilnog društva, već nadležni organi, pre svega inspekcija unutar Ministarstva zaštite životne sredine, koja je i ovog puta propustila da postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima”, ističe advokat RERI-ja Ljubica Vukčević.

Pročitajte još:

RERI podseća da je, za svako delo ponaosob, zaprećena kazna u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara, a da je kompanija kažnjena sa svega 200.000, odnosno 250.000 dinara.

Ovako niskim novčanim kaznama dovodi se u pitanje njihova svrsishodnost, jer je očigledno da propisani novčani iznosi ne odvraćaju kompanije od ponavljanja dela, naprotiv, motivišu ih da nastave sa nezakonitom i štetnom praksom, istovremeno podstičući druge kompanije da se ponašaju na isti način.

Naročito zabrinjava i kontinuitet u nezakonitom postupanju inspekcijskih organa Ministarstva zaštite životne sredine, koje uprkos saznanjima o nezakonitim praksama uporno odbija da pokreće postupke koji bi rezultirali kažnjavanjem ove kompanije.

Podsećamo da je značaj postupka procene uticaja na životnu sredinu u tome što on predstavlja preventivni mehanizam zaštite životne sredine, u kojem se identifikuju uticaji konkretnih projekata na životnu sredinu, zdravlje i dobrobit ljudi, kao i načini da se ti uticaji spreče, smanje ili neutrališu. Sa druge strane, integrisanim dozvolama se obezbeđuje sveobuhvatna zaštita vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, kao i da veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju i životnoj sredini.

Izvor: RERI

Srbija odlučna u nastojanju da postane energetski bezbedna

18.11.2022

solar-panel-solarni+paneli+energija — Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Regionalna poslovna konferencija “Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu” koja je održana juče u Palati Srbija okupila je veliki broj učesnika iz Norveške i iz čitavog Zapadnog Balkana.

Na konferenciji, pored predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, učestvovali su i predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama, predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Dimitar Кovačevski, predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija.

Osim visokih političkih predstavnika – premijera i brojnih ministara iz zemalja Zapadnog Balkana, na konferenciji je učestvovao i veliki broj predstavnika regulatornih agencija, javnih preduzeća, energetskih kompanija i predstavnika međunarodnih finansijskih institucija.

Norvešku Vladu je predstavljao gospodin Andreas B. Eriksen, zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera za pitanja energetike.

“Verujem da je ova Konferencija o mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije koliko važna toliko i pravovremena. Pozivanjem vodećih političkih i poslovnih predstavnika iz zemalja Zapadnog Balkana u Beograd, imamo mogućnost da razmenimo iskustva i diskutujemo o uzajamnim potrebama, a sve sa ciljem zelenijeg i efikasnijeg energetskog sektora. Savlađivanje našeg zajedničkog izazova – a to su klimatske promene, moguće je samo uz pomoć zajedničkih akcija – a vreme za delanje je došlo“, rekao je Jern Eugen Jelstad, ambasador Norveške u Srbiji.

Jedan od učesnika konferencija bila je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike koja je razgovarala sa Belindom Baluku, zamenicom premijera i ministarkom infrastrukture i energetike Republike Albanije, Fatmirom Bitićem, zamenikom premijera Republike Severne Makedonije zaduženim za ekonomiju, Admirom Šehmanovićem, državni sekretarom Ministarstva za kapitalne investicije Crne Gore i Petrom Đokićem, ministrom energetike i rudarstva Republike Srpske.

“U uslovima energetske krize, kad sve zemlje nastoje da se što više oslanjaju na sopstvene energetske resurse, i Republika Srbija teži da kroz veće korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije brže postane energetski samodovoljna i nezavisna”, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Pročitajte još:

LIDERI ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA: SARADNJA KLJUČNA ZA REŠAVANJE PROBLEMA U SEKTORU ENERGETIKE

Ministarka je naglasila da je Republika Srbija odlučna u nastojanju da preduzme sve neophodne korake kako bi se sprečile klimatske promene i očuvala životna sredina. Osvrnula se i na sve projekte na kojima zajedno radimo sa zemljama regiona i podsetila je na dugogodišnje saradnje i dobre prijateljske odnose.

„Srbija ima 270 sunčanih dana, procene kažu da imamo 600 km2 krovova. Ukoliko bismo na samo 10 odsto te površine postavili solarne panele moglo bi se instalisati 6 GW“, rekla je Đedović.

Kada je reč o vetroparkovima, dodala je, da je u perspektivi moguća gradnja kapaciteta u rejonima istočne Srbije, Braničevskom okrugu i Banatu.

„Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog i energetskog sporazuma i Deklaracije o Zelenoj Agendi za Zapadni Balkan, na putu je zelene energetske tranzicije, vodeći se time preduzimaćemo sve potrebne mere kako bi tranzicija ka čistoj energiji bila finansijski i socijalno održiva i pravedna“, objasnila je ministarka.

Kako je dalje navela, u tom smislu korišćenje pretpristupnih fondova i drugih izvora finansiranja koje obezbeđuje Evropska unija predstavlja važan instrument u bržem razvoju energetskog sektora i diverzifikaciji izvora finansiranja investicija u energetici.

Na marginama konferencije ministarka Đedović razgovarala je sa predstavnicima norveških energetskih kompanija „Emergy“ i „Statcraft“. Kompanija „Emergy“ posluje u Republici Srbiji već 12 godina i radi na projektima vetroparkova u Banatu. Sa, druge strane, norveška državna kompanija „Statcraft“ je najveća evropska kompanija za obnovljive izvore energije.

Energetski portal

Kako nas kornjače mogu izlečiti od egoizma

17.11.2022

morske_kornjače — Foto-ilustracija: Unsplash (Tai's Captures)

Ulazite na sajt vašeg pouzdanog portala, a prvi šokantan naslov glasi ,,Globalno zagrevanje ne posustaje, temperature će i narednog leta divljati više nego ikada’’.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristian Palmer)

Počinjete da razmišljate o topljenju ledenih glečera i porastu nivoa mora koje bi moglo da dovede do potapanja vašeg omiljenog letovališta uz obalu ili pak o basnoslovnim računima za struju zbog prekomernog uključivanja klima uređaja? Kud god da vas misli povedu, znajte da nisu daleko od istine. Štaviše, svakog dana sve su joj bliže.

Ukoliko pokušamo da potisnemo egoističnost, koja je tako duboko utkana u ljudsku vrstu, lako možemo uvideti da klimatske promene najviše nepravde nanose onima koji nemaju sposobnost da se sami zaštite, a ta bića nismo mi.

Saznanje da globalno zagrevanje ima uticaj ne samo na rođene jedinke, već i na neizlegnute mladunce kornjače, moje misli preokrenulo je u drugom smeru.

Istražujući uticaj klimatskih promena na biodiverzitet za potrebe rada na master studijama, naišla sam na podatak da porast globalne temperature utiče na određivanje pola mladunca morskih kornjača. Kako morska kornjača svoja jaja polaže na obali u pesku, u onim jajima koja su zakopana dublje formira se muška jedinka, dok jaja polegnuta uz površinu, zbog veće izloženosti zagrevanju temperature peska, stvaraju ženke.

Ukoliko bih izostavila ostale informacije, ovaj podatak bio bi samo još jedno zanimljivo saznanje, ali nije se zadugo kao takvo zadržalo. Sledeća rečenica usledila je kao šamar realnosti, zato što sa sobom donosi podatak da ovakvim trendom globalnog zagrevanja morske kornjače mogu da izumru. Porast globalne temperature direktno zagreva temperaturu peska u kojem su položena jaja, porastom temperature peska u jajima morskih kornjača formiraće se samo jedan pol, formiranjem samo jednog pola onemogućiće se njihovo dalje razmožavanje.

Naredna studija potvrdila je isto. Kornjače nemaju polne hromozome, već se njihov pol određuje na osnovu životne sredine i temperature u ključim trenucima razvoja embriona.

Iako poslednja studija koju sam pročitala nije sa sigurnošću izvela sve zaključke, pretpostavke i pokazatelji sve sigurnije dovode u vezu globalno zagrevanje i određivanje pola mladunaca morskih kornjača.

Negativne posledice globalnog zagrevanja ne zadržavaju se samo na morskom svetu. Biodiverzitet je rezultat 4,5 miliona godina evolucije, tokom koje su se živa bića susrela i sa ledenim dobom. Čovek je na dobrom putu da odnese pobedu u dvoboju, u kojem je sa jedne strane ledeno doba, a sa druge strane globalno zagrevanje velikim delom izazvano čovekovim delovanjem. Pobednik je onaj koji trajnije uspe da onemogući život na planeti. Možda čovek ne bi uspeo da odnese pobedu igrajući isključivo na kartu globalnog zagrevanja, ali su mu, kao kec u rukavu, i karte zagađenja, prekomernog lova, eksploatacije živih bića i druge.

Globalno zagrevanje doprinosi gubitku staništa mnogih vrsta, a Ujedinjene nacije su za sisare iznele sledeće podatke: ukoliko globalna temperatura poraste za 1,5^oC, svoje stanište izgubiće oko četiri odsto sisara. Porastom globalne temperature za 2^oC, stanište gubi osam odsto sisara, dok bi porastom za 3^oC stanište izgubilo čak 41 odsto sisara.

Za neke od nas ova informacija je više, a za neke manje važna. Bilo kako bilo, upuštajući se u ovakva saznanja širimo svoju svet o kompleksnosti problema globalnog zagrevanja, dopuštajući svom umu da ode korak dalje i nesebično prihvati da nismo sami na planeti.

Katarina Vuinac

Projekat O-dva-ja-mo u kome učestvuje 17 gradova i opština predstavljen u Šidu

17.11.2022

garbage-cans-kante-otpad-reciklaža — Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

Promocija projekta “Primarna separacija otpada u četiri regiona – IPA 2017”, koji se u 17 gradova i opština širom Srbije sprovodi uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, uz pomoć Evropske unije i Švedske, održana je u Šidu.

Cilj projekta O-DVA-JA-MO jeste recikliranje dela otpada koji se stvara u domaćinstvima, njegova separacija na samom mestu nastanka, kao i poboljšanje uslova upravljanja komunalnim otpadom u skladu sa standardima EU i srpskog zakonodavstva razvojem i uvođenjem infrastrukture za primarnu separaciju otpada, navedeno je na opštinskom sajtu.

Opština Šid je kroz projekat O-DVA-JA-MO dobila 3601 plavu kantu u kojoj će domaćinstva odvajati papir, karton, plastiku i metal, 42 plava kontejnera za istu namenu, 52 kontejnera žute boje za staklo, kao i kamion za odvoženje separiranog otpada.

Pročitajte još:

Promociji su prisustvovali predsednik Opštine Šid, Zoran Semenović, direktor JKP Standard Šid, Milenka Subić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine, Dušan Čarkić i prvi sekretar Ambasade Švedske, Ida Rojtersvard.

Svi prisutni složili su se da otpad koji pravilno separiramo postaje novi resurs koji lako može naći svoju novu primenu, te da samo zajedničkim snagama možemo doprineti očuvanju sredine u kojoj živimo i koju ostavljamo budućim naraštajima, dodaje se.

Izvor: eKapija

Lideri zemalja Zapadnog Balkana: Saradnja ključna za rešavanje problema u sektoru energetike

17.11.2022

power-poles-energetika — Foto-ilustracija: Pixabay

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Napredak u sektoru energetike, energetska tranzicija i prelazak na obnovljive izvore energije važna su pitanja za sve vlade u regionu, zaključak je regionalne konferencije “Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu”.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije istakao je da su u oblasti energetike potrebne brojne reforme, ali i promene navika i ogromna ulaganja, i to između 16 i 30 milijardi evra narednih godina.

“U Srbiji postoje duboki suštinski problemi i to ne samo kada je reč o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već kada je reč o nama, našem staromodnom pristupu, starim tehonlogijama u termoelektranama”, rekao je Vučić.

Kako je dodao ničeg novog nema ni kada je reč o hidropotencijalima, kao i da država nije u poziciji da poveća procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj ponudi i potrošnji.

“To znači da ćemo morati da sprovedemo mnogo reformi, da promenimo navike i da radimo na prilično drugačiji način. Nema lakih, ni jednostavnih odluka, ali moraćemo što pre da radimo, inače ćemo da se suočimo sa katastrofom. Kada vidite brojeve, novac koji ćemo morati da uložimo u naš energetski sektor, i ako uzmemo tri norveška predloga za narednih 10, 15 ili 20 godina, biće potrebno između 16 i 17 milijardi do čak 32-33 milijarde evra”, naglasio je Vučić.

Napomenuo je da će Srbija i danas potrošiti više od 2,5 miliona evra, za uvoz strujom sa evropske mreže.

Zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Kraljevine Norveške za energetiku Andreas Eriksen ocenio je da je regionalna saradnja ključna po pitanju rešavanja problema u oblasti energetike. Kako je istakao treba odmah delovati kako bi se obezbedila dobra budućnost za sve nas, kao i da zelena energija može da podstakne zelenu tranziciju u celom regionu.

Edi Rama, premijer Albanije osvrnuo se na otvaranje regionalnog tržišta energenata, njime bi zemlje Zapadnog Balkana imale lakši pristup energiji i investicijama u sektoru energetike.

Pročitajte još:

“Tržišta zemalja Zapadnog Balkana su mala, ako se zemlje pojedinačno budu bavile pitanjem energetike i nabavakom energenata, oni mogu biti samo skuplji. Ako bismo nastupalli na regionalni način u energetici, možemo imati jednostvaniji pristup finansijama i snažniji kontakt sa privatnim sektorom”, kaže Rama.

Zoran Tegeltija, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine, poručuje da oni proizvede više električne energije nego što je to potrebno za potrošnju unutar same BiH.

“Najveća ograničenja i problemi su postrojenja koja su davno izgrađena i osim jedne nove termoelektrane, koja je izgrađena pre nekoliko godina, sva postojeća postrojenja koja su izgrađena i traže mnogo ulaganja i modernizacije”, kaže on i dodaje da oko 60 odsto električne energije proizvode iz termoelektrana.

“Svesni smo da je za rešenja ovih problema i većine problema naših zemlja potrebna regionalna sasradnja. Mi smo u regionu, zajedno sa Srbijom, pokrenuli prvu ozbiljnu investiciju koja predstavlja zajedničku izgradnju hidroelektrane Buk Bijela”, naglasio je Tegeltija.

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije, poručuje da je ovo prilika da se iskoriste mogućnosti zelene energije u zemljama Zapadnog Balkana.

“U prethodnom periodu smo videli stvaranje jedne regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa. Takav odnos je jedini način da se prevaziđe kriza i stvori stabilniji energetski sistem koji će privući više investitora”, rekao je on.

Kako je dodao, njihov glavni cilj je proizvodnja hrane i energije, i najavio je da je namera Severne Makedonije da napravi kapacitet do jednog gigavata zelene energije.

Dritan Abazović, premijer Crne Gore, istakao je da je ne samo Zapadni Balkan, već i cela Evropa, pogođena energetskom krizom.

“Ono što možemo da kažemo da je neki zajednički zaključak je da su zemlje Zapadnog Balkana izuzetno otvorene za iskustva skandinavskih zemalja, naročito Norveške, kada je u pitanju izgradnja novih energetskih objekata”, rekao je Abazović.

Posebno je istakao to da Crna Gora želi da se brendira kao zelena destinacija, kao i da tokom konferencije najviše pričalo o obnovljivim izvorima energije.

“Opšta očekivanja svih je neophodnost da umanimo energetsku zavisnost, da idemo ka izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora”, dodao je Abazović.

Konferencija je organizovana zajedničkim radom norveških ambasada u Sarajevu i Beogradu uz saradnju sa “Norveškom poslovnom alijansom” (NBA), “Norveška – BiH poslovnom asocijacijom” (NBBA) i uz pomoć Norveških energetskih partnera (NORWEP)

Energetski portal

1...380381382...1,672 Page 381 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM