U EU smanjena potrošnja gasa za 19,3 odsto

24.02.2023

heating-grejanje-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

U periodu od avgusta 2022. godine do januara 2023, u Evropskoj uniji potrošnja prirodnog gasa opala je za oko 19,3 odsto, u poređenju sa prosečnom potrošnjom gasa za iste mesece između 2017. i 2022. godine, piše Eurostat.

Kao deo REPowerEU, predloga Evropske komisije za okončanje oslanjanja na ruska fosilna goriva pre 2030. godine, postavljeno je za cilj bilo da se u navedenom periodu potrošnja smanji za 15 odsto u odnosu na prosek u istom periodu od pet prethodnih uzastopnih godina.

Govoreći o zemljama EU, Irska je sa smanjenjem od 0,3 odsto ostvarila najmanji pad potrošnje. Španija sa 13,7 odsto i Slovenija sa 14,2 odsto, zabeležile su značajniji pad, ali ipak nisu dostigle cilj od 15 odsto. U drugim državama EU potrošnja je pala preko ciljanih 15 odsto, u nekima je čak opala i za 40 odsto.

Pročitajte još:

Potrošnja je najviše opala u Finskoj sa 57,3 odsto, zatim Litvaniji sa 47,9 odsto i Švedskoj sa 40,2 odsto.

Najveći pad zabeležen je u drugoj polovini godine počevši od avgusta 2022. godine, sa smanjenjem potrošnje od 14,0 odsto, nakon čega sledi 14,3 odsto u septembru, 24,7 odsto u oktobru i 25,0 odsto u novembru.

Iako je januar mesec u kojem se beleže niske temperature, zbog čega je potrebna veća potrošnja u odnosu na ostale mesece u godini, u tom mesecu u 2023. godini ipak je došlo do smanjenja potrošnje u odnosu na decembar i januar 2022. godine.

Energetski portal

Objavljene nove cene goriva – produžena zabrana izvoza evrodizela

24.02.2023

gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 24. februara 2023. godine do 3. marta 2023. godine iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 191,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 171,00 dinara za jedan litar.

Vlada je na sednici izmenila Odluku o privremenoj zabrani izvoza evrodizela EN 590 kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta derivatima nafte. Privremena zabrana izvoza tog naftnog derivata produžena je do 31. marta 2023. godine.

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Energetski portal

Novi Sad – Raspisan poziv za ostvarivanje statusa energetski ugroženog kupca

24.02.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (jplenio)

Status energetski zaštićenog kupca kojim se vrši umanjenje računa za struju, gas i toplotnu energiju, mogu ostvariti stanovnici Grada Novog Sada koji imaju prebivalište na teritoriji grada prema Uredbi o energetski ugroženom kupcu.

Zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca se podnosi na pisarnici Gradske kuće, Trg slobode br. 1, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova, navodi se na sajtu grada.

Zahtev se podnosi na Obrascu ZEUK1 koji je možete pronaći ovde ili se lično mogu preuzeti u Šalter sali Gradske kuće, Trg slobode br. 1.

Pročitajte još:

Na zahtevu, osim osnovnih podataka treba navesti i osnovi po kojem se podnosi Zahtev – da li je po osnovu materijalnog položaja, ili je korisnik novčane socijalne pomoći i/ili dečijeg dodatka i/ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica i da li se Zahtev odnosi na električnu energiju, prirodni gas ili toplotnu energiju.

Izbeglice i interno raseljena lica Zahtev podnose u mestu boravišta u Republici Srbiji.

Energetski portal

Malinari žele odmah da dogovore akontnu cenu, mnogi još čekaju novac od hladnjačara

24.02.2023

malina maline — Foto-ilustracija: Unsplash (Stan Slade)

Počinju pripremni radovi u malinjacima, a malinari, da bi izbegli uobičajene probleme, pozivaju državu da posreduje u dogovoru sa hladnjačarima i da se utvrdi otkupna cena. Prošle godine bila je do 600 dinara za kilogram, ali su zaradili samo oni koji su malinu u prvom talasu prodali velikim izvoznicima. Ostali su dobili upola manje, a neki još čekaju novac od hladnjača.

Trideset evra košta kilogram srpske maline u Zapadnoj Evropi, ali dugačak je put do tamo, popločan skupom proizvodnjom, nedostatkom dobrih sadnica, mentalitetom. Zato će malinari 15. marta sa Ministarstvom poljoprivrede i hladnjačarima pokušati da dogovore takozvanu akontnu cenu i nove kredite.

,,Da ponovo ne idemo na krilima cene od 1000 dinara i od 800 dinara, a onda dobijemo kontraefekat i budemo kolateralna šteta. Ako je neko davao cenu, nismo je mi davali nego neko iznad nas. Taj menadžment izvoza. Oni su je formirali, cenu otkupa, oni su i pogrešili, u svemu tome nismo dobili prave signale”, poručuje Božo Joković iz “AgroEko voća” iz Arilja.

Pročitajte još:

Mnogi hladnjačari su ostali dužni proizvođačima, pa od države traže zalog za nove kredite za isplatu dugova. Bez toga proizvođači ne mogu da krenu u proizvodnju.

,,Sezona počinje već za dva meseca i moramo jako brzo da reagujemo kako bi proizvođači spremno ušli u početak vegetacije“, ističe savetnik ministarke poljoprivrede Nenad Dolovac.

Rešenje za problem maline stručnjaci vide u udruživanju – po modelu italijanskih proizvođača jabuka koji su i akcionari hladnjača.

,,Oni dobiju u vreme berbe 30 posto od cene, kasnije 35 posto i kada se proda ta jabuka onda se to sve deli, a ovde smo kod proizvodnje maline krenuli pogrešnim putem. Hladnjačari su odvojeni od samih proizvođača”, navodi prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Devedeset pet odsto srpske maline pojede se u inistranstvu, a najviše u Francuskoj i Nemačkoj. U 2022. godini izvezli smo za trećinu manje nego prethodne, ali je zbog visoke cene vrednost izvoza bio isti. Strahuje se da će ove godine rod biti još manji ako se ne izmire dugovi proizvođačima.

Izvor: RTS

BERLIN IZLAŽE PLAN ZA VRAĆANJE SOLARNE INDUSTRIJE : Proizvodni kapaciteti postaju prioritet

23.02.2023

solar-gb0880495b_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

Nekada davno, Nemačka je bila dom novonastalog i obećavajućeg industrijskog pejzaža proizvođača solarnih panela i vetroturbina. Međutim, kako je domaća finansijska podrška presušila, nestala je i industrija.

Danas, domaći proizvodni kapaciteti ponovo postaju prioritet nakon ruskog napada na Ukrajinu i iznenadnog prekida tokova jeftinog gasa koji dolazi iz Rusije.

Nakon što su javne konsultacije održane od aprila 2022. do februara 2023. godine, nemačka vlada ima plan u tri koraka.

„Moramo da ojačamo proizvodne kapacitete za obnovljive izvore energije i električne mreže u Nemačkoj i Evropi”, rekao je Robert Habek, ministar ekonomije i klimatske akcije, tokom govora u Berlinu.

Pre svega, istakao je inicijativu da pomogne kompanijama da investiraju i podrže rad obnovljivih proizvodnih kapaciteta.

„Želimo da identifikujemo dalje instrumente”, rekao je Habek, posebno navodeći posebnu tarifu za električnu energiju za industriju, kao i podršku operativnim troškovima koji su trenutno u suprotnosti sa propisima EU. Širom sveta, zemlje poput Kine, na primer, nude jeftine tarife za struju industriji po ceni od 0,07 evra po kilovat-satu.

Pored toga, vlada želi da stvori „fond za transformaciju” kroz koji će nastojati da stekne udeo u kompanijama za obnovljivu energiju.

„Hibridni kapital i hedžing treba da omoguće investicije, a ne trajno učešće države”, objasnio je Habek.

Drugo, vlada nastoji da „privremeno” smanji rizik od širenja mreže vetra i električne energije na kopnu.

Pročitajte još:

Berlin izlaže plan za vraćanje solarne industrije vetra na nemačko tlo

Projektant vetroparka koji nije u mogućnosti da proda svoju električnu energiju zbog zaostajanja kapaciteta mreže može da bude nadoknađen novim instrumentom. Ove garancije bi mogle da obuhvataju ugovore o otkupu koji obezbeđuju dugoročne garantovane tokove gotovine programerima projekta.

„To su sredstva koja ne bi trebalo da teku”, istakao je Habek, napominjući da će predstojeći „nalet” na obnovljive izvore energije uskoro učiniti takva uveravanja suvišnim. Davanje takvih garancija predstavljalo bi „veoma proračunat rizik” i „hrabar korak napred”, dok se ne odobri Brisel, rekao je on.

Treće, Habeck želi da pokrene novu rundu inovativnih šema finansiranja koje je odobrila EU pod nazivom Važni projekti od zajedničkog evropskog interesa (IPCEI) i proširi ih na solarnu energiju. Ovde Berlin traži podršku od Španije, koja je prvobitno pokrenula ideju.

Ali vlada će takođe sprovesti studiju o obnavljanju solarnog fotonaponskog lanca vrednosti u Nemačkoj, gde se trenutno samo početni proizvod, polisilicijum, proizvodi na nemačkom tlu.

Nedavni izveštaji da Kina razmatra ograničavanje izvoza solarnih fotonaponskih modula, samo su ojačali argument industrije.

„Nemačka želi da utrostruči fotonaponski udeo u snabdevanju električnom energijom sa trenutnog nivoa od oko 10 odsto na oko 30 odsto za samo deset godina”, rekao je Jorg Ebel, šef udruženja za lobiranje solarne industrije BSV.

Habek je bio posebno zatvoren u vezi sa cenom inicijative, pozivajući se na „grube procene” koje bi mogle biti podložne promenama. Ipak, malo je verovatno da bi vladina podrška operativnim troškovima (OpEk) u velikim razmerama mogla biti jeftina.

Klađenje na kretanje u Briselu

Veliki deo nemačkog plana za jačanje industrije čiste tehnologije na svom tlu zavisi od promena na nivou EU. Sputane pravilima EU o državnoj pomoći, mere poput namenske podrške operacijama bile bi nezamislive.

Da bi sprovela mere, „Komisija prvo mora da stvori pravni okvir prema zakonu EU o državnoj pomoći”, navodi se u vladinom dokumentu.

Habek se nada da će nemački pritisak „dopuniti” industrijski plan EU o Zelenom dogovoru koji je Evropska komisija predstavila ranije ovog meseca. „To nije alternativni program, već se oslanja na to da Evropa stvori priliku ili da potom prepozna naše želje”, rekao je nemački ministar novinarima.

Postoji još jedna potencijalna prepreka, a to je liberalna partija FDP koja kontroliše ministarstvo finansija pod koalicijom tročlane vlade u Berlinu.

„Savezna vlada mora stvoriti pravni okvir za budžet”, rekao je Habek.

Vlada je zaglavila u kolotečini, a ministar finansija Kristijan Lindner odbio je Habekov zahtev za dodatnim novcem u oštroj razmeni pisama sredinom februara. Kancelar Olaf Šolc tek treba da interveniše.

Lindner i njegov liberalni FDP bi takođe mogli sa zabrinutošću da vide Habekov plan da stekne udeo u instalacijama obnovljive energije, zbog preferencije FDP za privatizaciju. Zakon o energetskoj bezbednosti koji je korišćen za eksproprijaciju Gasproma Germanije prošle godine, bio je opremljen klauzulom da bi na kraju reprivatizacija postala obavezna.

Izvor: Euractiv

Povoljniji obračun PDV-a za kupce-proizvođače

23.02.2023

solar-panels-solarna-energija-krov-kuća-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Računi kupaca-proizvođača koji su domaćinstva, iz januara 2023. godine pokazuju da se izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost započelo sa povoljnijim obračunom poreza, čime je delimično unapređena primena ovog instituta koji omogućava proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe kroz upotrebu obnovljivih izvora energije. Osim što će troškovi kupaca-proizvođača biti umanjeni i period povraćaja investicije u solarne elektrane biti skraćen, došlo je do boljeg usklađivanja zakona iz oblasti energetike i finansija.

Porez na dodatu vrednost je, pre promene Zakona o PDV-u, bio obračunavan na ukupno preuzetu električnu energiju, bez obzira na proizvedene viškove, dok je novim zakonskim rešenjem osnovica za obračun postala utrošena električna energija, odnosno razlika između preuzete i proizvedene energije, ali i naknada za pristup distributivnom sistemu za razliku preuzete i utrošene električne energije. Ovom promenom je delimično uklonjena jedna od barijera na putu pune primene instituta kupac-proizvođač sa neto merenjem.

Ovo je važan korak za pospešivanje učešća građana u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji. Promena ovako važnog zakona u korist kupaca-proizvođača je dobar signal države da želi da izgradi adekvatan regulatorni okvir koji je podsticajan za građane da se uključe u proizvodnju električne energije.

Postoji još prostora za dalje unapređenje zakonodavstva i statusa kupaca-proizvođača, a isti princip promene obračuna kroz Zakon o PDV-u bi mogao biti primenjen i na Zakona o akcizama. Pored toga, bilo bi poželjno kupce-proizvođače osloboditi i Naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača električne energije.

Pročitajte još:

Od početka aktivne primene u aprilu 2022. godine, više od 730 domaćinstava u Srbiji je ostvarilo status kupac-proizvođač i sada je već instalirano nešto preko 6 MW solarnih elektrana na krovovima porodičnih kuća.

Veoma je važno da se, i na ovaj način, nastavi sa dekarbonizacijom sektora energetike, kao i omogući građanima da daju svoj doprinos energetskoj tranziciji.

Podsećamo da se Republika Srbija, kao članica Energetske zajednice i potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj Agendi za Zapadni Balkan, obavezala da do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40.3 odsto u odnosu na 1990. godinu, i poveća udeo obnovljivih izvora na 40.7 odsto u ukupnoj finalnoj potrošnji električne energije. U svrhu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza i dostizanja navedenih ciljeva, u toku je priprema Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine. Ovaj dokument će odrediti pravac energetske i klimatske politike i formiraće okvir za proces pravedne energetske tranzicije u Republici Srbiji.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Drveće u borbi protiv klimatskih promena

23.02.2023

drvo, drveće — Foto-ilustracija: Pixabay (Tama66)

Ulaganje u prirodu biće glavni bedem u borbi protiv klimatskih promena, navodi se u poslednjem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Naučnici i istraživači kažu da je pošumljavanje trenutno jedno od najefikasnijih rešenja. Tvrde da na Zemlji ima dovoljno prostora da se zasadi šuma površine Sjedinjenih Američkih Država, odnosno oko milijardu hektara. Time bi se smanjio ugljen-dioksid u atmosferi za oko 25 odsto do nivoa s početka 20. veka

„Drveće, kao što znamo, ima mogućnost apsorpcije ugljen-dioksida i jedno drvo tokom godine može da apsorbuje između 10 i 40 kg ugljen-dioksida. To je jedan aspekt važnosti drveća u borbi protiv klimatskih promena, ta, kako je mi zovemo, mitigacija – apsorbovanje ugljen-dioksida i smanjenje efekta staklene bašte”, kaže Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).

Osim što je prirodni regulator ugljen-dioksida u atmosferi, poznato je da drveće hladi gradove, pa je njegova uloga u urbanim zonama veoma važna.

Prof. dr Milka Glavendekić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu kaže da je drveće, kao i ostale biljke koje gajimo na zelenim površinama, izuzetno važno u gradskim sredinama, jer ublažava mnoge ekstreme koji se zbog klimatskih promena sve češće javljaju.

Pročitajte još:

„Temperatura na zelenim površinama može da bude umanjena i nekoliko stepeni. Brojna istraživanja pokazuju da to varira od dva do čak osam stepeni, zavisno od klimatskih uslova, od doba dana kada se meri. Takođe, fiziološko stanje same biljke mnogo određuje koliko će nam taj koristan efekat u smislu smanjenja temperature biti efikasan”.

Strateška sadnja drveća oko kuća i zgrada donosi mnogo koristi i za životnu sredinu i za ljude, jer snižava temperaturu i smanjuje potrebu za klima uređajima u letnjim mesecima.

„Šta nam to jedno drvo pruža u gradu, mislim da to vrlo dobro svi znamo, pogotovu kad upeče tokom leta. Koliko jedan park, koliko i jedno drvo znači – od kiseonika, zaštite biodiverziteta, do stvaranja mikroklimatskih uslova koji su veoma važni generalno”, kaže Goran Sekulić.

Osim toga, same biljke emituju fitocide. To su materije koje imaju antibakterijska dejstva. Emituju negativne jone kiseonika, takođe.

„Jonizacija vazduha u zelenim površinama je isto veliki benefit za same korisnike tih prostora”, ističe profesorka Glavendekić.

Prema nekim procenama, jedno drvo proizvede oko 260 kg kiseonika svake godine, a dva zrela stabla mogu obezbediti dovoljno kiseonika za četvoročlanu porodicu. To je samo još jedan od razloga zašto je sadnja drveta uvek dobra ideja, naročito u borbi protiv klimatskih promena.

Izvor: RTS

Užice – Potvrđen projekat izgradnje obilaznice

23.02.2023

Ministrstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе potvrdilo je urbanistički projеkat gradnjе obilaznicе oko Užica, dugе skoro pеt kilomеtara, koja ćе značajno rastеrеtiti saobraćaj kroz cеntar tog grada.

Planirano je da početak obilaznice bude kod mesta Surduk na spoju sa Zlatiborskim putеm, iza kojеg jе prеdviđеna gradnja mosta prеko Đеtinjе u dužini oko 260 mеtara.

“Projеktom jе prеdviđеno da most čini lučna konstrukcija sa rasponom od oko 180 mеtara i grеdom koja jе monolitno spojеna sa lukom u srеdišnjеm dеlu, čimе ćе sе Đеtinja prеmostiti bеz narušavanja korita i bližе okolinе. Osim tog mosta, prеdviđеna gradnja sеdam mostovskih konstrukcija, raspona od 20 do 130 mеtara”, rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Na dužini trasе od približno 250 mеtara prеdviđеna jе sanacija nеstabilnih padina i klizišta.

Ministar jе napomеnuo da jе ugovor o projеktovanju i izgradnji sa kinеskim partnеrom potpisan u martu prošlе godinе, kada su počеli priprеmni radovi, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Nakon potvrdе urbanističkog projеkta, izradе Idеjnog projеkta i završеtka procеdura u Rеvizionoj komisiji očеkujе sе do kraja lеta izdavanjе prvе građеvinskе dozvolе na osnovu kojе ćе sе stvoriti uslovi za počеtak radova.

Vesić je istakao da je ovo vеoma važan projеkat, koji ćе u značajnoj mеri rastеrеtiti saobraćaj kroz grad, a na koji stanovnici Užica čеkaju vеć dеcеnijama.

Energetski portal

Regionalno energetsko povezivanje ključno za privredu

23.02.2023

solar — Photo-illustration: Pexels (Kelly)

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Za privredu Srbije je prioritet regionalno energetsko povezivanje i ulaganje u nove infrastrukturne kapacitete kako bi se obezbedila dugoročna energetska stabilnost industrije i ostvario neophodan preduslov energetske tranzicije na obnovljive izvore energije u zemlji i regionu, rečeno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije i Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike.

„Izgradnja novih magistralnih gasovoda je od izuzetnog značaja, posebno za kompanije koje proizvode strateški bitne proizvode, poput proizvođače etanola, cementa, i drugih proizvoda. Važno je ispitati prioritete u vezi sa alternativnim pravcima gasifikacije Srbije, poput povezivanja na LNG terminal na Krku izgadnjom nedostajućeg dela gasovoda Slavonski Brod – Bačko Novo Selo, kao i gasno povezivanje sa Rumunijom“, ukazao je Čadež.

Pročitajte još:

Na sastanku je bilo reči i o mogućnostima obezbeđivanja podsticaja za nabaku opreme za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe u privredi i prelazak na izvore energije na bazi OIE, poput solarne i geotermalne energije kao značajnog potencijala za proizvodnju struje i toplotne energije.

„Važno je omogućiti da privreda brže pređe na korišćenje obnovljivih izvora energije, poput solarne energije, jer je interesovanje među kompanijama i industrijskim parkovima izuzetno veliko“, rekao je Čadež.

Prema rečima predsednika PKS, postoji značajan prostor u primeni korišćenja geotermalne energije tako što bi se pre izgradnje velikih objekata ispitalo tlo ispod objekta i mogućnost korišćenja tog energetskog potencijala u sistemu grejanja i hlađenja.

Zajednički zadatak sa Privrednom komorom Srbije jeste da slušamo potrebe privrede i olakšamo poslovanje kompanija u ovim izazovnim vremenima, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Ministarka je istakla da su ulaganja u energetsku infrastrukturu i nove energetske kapacitete neophodna kako bi se osigurala energetska bezbednost i obezbedile rastuće potrebe privrede za energijom.

Izvor: PKS

Kada arhitektura otvori vrata ekologiji nastaju Vertikalne šume

22.02.2023

balconies-balkon-terasa-zgrada-zelenilo — Foto ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Victor Garcia)

Ozelenjavanje zgrada kroz zelene fasade, kao i postavljanje sadnica na terase i krovove, trend je koji postaje sve zastupljeniji u arhitekturi i građevini. Osim zadivljujućeg izgleda, ovako projektovane zgrade pozitivno doprinose na različite načine životnoj sredini.

Sadnice doprinose obnovi biodiverziteta, odnosno povratku većeg broja ptica, slepih miševa, pčela ali i drugih insekata u gradove. Urbane sredine, usled nedostatka zelenih površina suočavaju se sa višim temperaturama i to ne samo zagrevanjem asfalta već i građevinskih objekata. Postavljanjem zelenila na zgrade smanjuje se temperatura vazduha, ali i samih zgrada. Na taj način, zelenilo na prirodan način doprinosi energetskoj efikasnosti zgrada, zahtevajući da se manje koriste rashladni uređaji. Ne treba zaboraviti i na preveliku zagađenost vazduha, a upravo povećanjem sadnica u urbanim sredinama doprinosi se smanjenju ugljenika.

Ovako projektovanom zgradom Barselona može i te kako da se pohvali, s obzirom na to da je upravo jedna ovakva zgrada izgrađena još 1987. godine.

Pročitajte još:

Jedno od značajnih imena ove oblasti jeste Stefano Boeri, arhitekta koji je veliku pažnju i važnost dobio nakon što je u Milanu izgrađena zgrada prema njegovom projektu. Ovaj objekat kojeg čine dve kule, poneo je naziv Vertikalna šuma (Bosco verticale) i opravdao ga je činjenicom da se na ovoj zgradi nalazi čak oko 100 različitih biljnih vrsta. Za svoj projekat dobio je i priznanje International Highrise Award za 2014. godinu.

Nakon ovog, usledili su i naredni projekti, a zanimljivo je da je Stefano Boeri na prošlogodišnjoj Konferenciji stranaka (COP27), predstavio i novi projekat Vertikalne šume koji se planira za Dubai, grad u kojem će se održati COP 2023. godine.

Nove dve kule biće visoke 190 i 150 metara, a na njihovim fasadama biće postavljeno preko 2.500 stabala i preko 27.000 žbunova. Uz to, na objektu će biti postavljeni solarni paneli i durgi ekološki projekti.

Katarina Vuinac

Rešenja za umreženu i klimatski neutralnu industriju

22.02.2023

HM22_Al_4_1577896.original — Foto: HANNOVER MESSE

Spisak izazova sa kojima se industrija suočava je dugačak: klimatske promene, nedostatak energetskih resursa, poremećaji u lancima snabdevanja, nedostatak kvalifikovane radne snage. Rešenje leži u doslednoj upotrebi tehnologije. Uz to je potrebno da ekonomsko-politički okviri bude postavljeni na pravi način. HANNOVER MESSE 2023 pruža i jedno i drugo: tehnologije za umreženu i klimatski neutralnu industriju, kao i svetsku pozornicu za diskurs između industrije, politike, nauke i društva.

„Ugljenično neutralna proizvodnja, veštačka inteligencija, tehnologije vodonika, upravljanje energijom i industrija 4.0 – ovo su ključne teme sajma HANNOVER MESSE 2023“, kaže dr. Johen Kekler, izvršni direktor Deutsche Messe AG. „Jedino u interakciji ovih tehnologija možemo da obezbedimo prosperitet na duge staze i istovremeno unapredimo zaštitu okoline.“ Na vodećem svetskom sajmu industrijskih tehnologija će oko 4.000 kompanija iz oblasti mašinstva, elektro i digitalne industrije i energetike prikazati najsavremenija rešenja za proizvodnju i snabdevanje energijom u budućnosti.

Od digitalizacije i automatizacije složenih proizvodnih procesa do upotrebe vodonika za snabdevanje fabrika energijom, do upotrebe softvera za beleženje i smanjenje CO2 otiska, HANNOVER MESSE nudi holističku sliku. Kekler dodaje: „Rešenja za svaki od trenutnih globalnih izazova biće predstavljena na HANNOVER MESSE.“

U kompanije koje će nastupiti kao izlagači ubrajaju se globalni tehnološki giganti kao što su Amazon Web Services, Microsoft, Google, SAP, Siemens, Bosch, NOKIA, ServiceNov i Schneider Electric, kao i lideri srednje veličine poput Beckhoff, Festo, Harting, ifm, Pepperl+Fuchs i Phoenik Contact, Rittal ili SEV. Poznati istraživački instituti kao Fraunhofer i KIT (Institut za tehnologiju Karlsruhe) kao i više od 300 startap kompanija obećavaju vrhunske tehnologije i potpuno nove poslovne modele.

HANNOVER MESSE će otvoriti nemački kancelar Olaf Šolc i Džoko Vidodo, predsednik Indonezije, koja je ovogodišnja zemlja partner sajma. Indonezija je najveća privredna sila jugoistočne Azije, a prognoze su da će do 2030. biti jedna od deset najvećih ekonomija sveta.

ChatGPT za industriju?

Veštačka inteligencija (AI) igra sve važniju ulogu u industriji. Pored optimizacije procesa, prerađivačka industrija se sve više oslanja na AI u simulaciji i razvoju proizvoda. Takozvana generativna AI će takođe pronaći svoj put u industriji. Sistemi kao što su ChatGPT ili DALL-E već daju značajnu podršku u sastavljanju tekstova, programiranju i dizajnu. „U budućnosti je sasvim realno da će veštačka inteligencija dizajnirati mašinu, a onda će čovek proveriti koja su podešavanja neophodna za stvarni rad. Ovo štedi vreme i nudi značajan potencijal s obzirom na sve veći nedostatak kvalifikovanih radnika“, kaže Kekler. Na temu AI, široka ponuda HANNOVER MESSE obuhvata vođene ture za posetioce, forume, prezentacije AI alata, kao i slučajeve upotrebe koje će predstaviti izlagači.

Tokove i potrošnju energije učiniti vidljivim

Interakcija softvera i mašina otkriva veliki potencijal za uštedu energije. Izlagači na HANNOVER MESSE će predstaviti „Smart Energy Monitoring“ rešenja koja pomažu u određivanju i optimizaciji potrošnje energije na nivou mašine i na taj način smanjuju emisiju štetnih gasova. „Većina industrijskih korisnika još uvek nije svesna mnogih skrivenih utrošaka energije“, kaže Kekler. Neregulisani motori u pumpama, ventilatorima, kompresorima ili mašinama i dalje su svakodnevica u mnogim fabrikama. Bez inteligentnih tehnologija za upravljanje i interakciju elektrotehnike i IT-a, teško se može povećati energetska efikasnosti. Kekler dodaje: „Industrija troši oko 45 posto električne energije u Nemačkoj. Rešenja kompanija izlagača mogu značajno doprineti da proizvodnja bude energetski efikasnija.”

Vodonik kao izvor energije i nade za budućnost

Zeleni vodonik je trenutno vrlo aktuelna tema. Industrija želi da se oslobodi zavisnosti od fosilne energije i smanji emisiju ugljen-dioksida. Nemačko ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine vidi vodonik kao ključni faktor neophodan za dugoročni uspeh energetske tranzicije i zaštitu okoline. Ipak, u ovoj oblasti postoje brojni izazovi. Proces proizvodnje vodonika je složen i skup. Pitanja dostupnosti, transporta, i skladištenja velikih količina tek treba da budu rešena. „Više od 500 kompanija na HANNOVER MESSE će predstaviti rešenja za upotrebu vodonika u industriji. To Hanover čini najvažnijom i najvećom svetskom platformom za temu vodoničnih tehnologija”, kaže Kekler.

Srbija na HANNOVER MESSE

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije će i ove godine organizovati nacionalni štand u hali 3 hanoverskog sajma, koja nosi tematski naziv „Engineered Parts & Solutions“. Na štandu od 100 m² će se predstaviti dobavljači komponenti i rešenja za industriju, prvenstveno iz metaloprerađivačkog sektora. U halama 12 odnosno 13, čiji je fokus na energetici, sada već tradicionalno će sa samostalnim štandovima nastupiti FMT iz Zaječara i Comel iz Beograda. Obe firme će predstaviti industrijske transformatore. Prijave izlagača su moguće i u poslednjim nedeljama pred sajam, pa nije isključeno da bude još izlagača iz Srbije.

O sajmu HANNOVER MESSE

HANNOVER MESSE je vodeći svetski sajam industrijskih tehnologija. Glavna tema sajma glasi „Industrijska transformacija – stvaranje razlike“ i povezuje izložbene oblasti: Automation, Motion & Drives, Digital Ecosystems, Energy Solutions, Engineered Parts & Solutions, Future Hub, Compressed Air & Vacuum, Global Business & Markets. Ostale ključne teme uključuju klimatski neutralnu proizvodnju, industriju 4.0, IT bezbednost, veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, cirkularnu ekonomiju, logistiku 4.0, kao i tehnologije vodonika i gorivnih ćelija. Konferencije, forumi i stručna predavanja upotpunjuju izložbeni program sajma. Naredno izdanje će se održati u Hanoveru, Nemačka od 17. do 21. aprila 2023, a zemlja partner će biti Indonezija.

Izvor: HANNOVER MESSE

NOVI ŽIVOT ZA STARE TERMOELEKTRANE

22.02.2023

Foto-ilustracija: : Unsplash (Albert Hyseni)

Činjenica je da se Elektroprivreda Srbije još uvek u najvećoj meri oslanja na ugalj, ali ideja da se pojedine termoelektrane ugase, a da se na njihovim pepelištima izgrade solarne elektrane, sve je bliža realizaciji.

Prošlogodišnji tender za izradu studije na osnovu koje će se na pepelištima TE „Morava”, Svilajnac i TE „Kolubara A”, Veliki Crljeni, izgraditi solarne elektrane poveren je renomiranoj domaćoj kompaniji CEEFOR koja se više od 10 godina bavi projektovanjem solarnih elektrana.

Isidora Mladenović, jedna od 11 inženjera kompanije CEEFOR koji su bili angažovani na izradi studije, sprovela nas je kroz ovaj proces neposredno nakon što je studija uručena EPS-u.

Prema njenim rečima, projekat je trajao tačno godinu dana i sastojao se od četiri faze. Inicijalni plan EPS-a bio je da pomenute dve elektrane ugasi, te da na njihovim pepelištima izgradi solarne elektrane.

Nakon analize lokacija i potencijala dostupnih površina, solarne radijacije i temperature u prvoj fazi studije, CEEFOR-ov tim je procenio da pun kapacitet površine za TE „Morava” iznosi 45 MW, dok za TE „Kolubara A” 71 MW.

U obzir su uzete i slične solarne elektrane u svetu, pa se tako studija osvrće na solarnu elektranu izgrađenu 2015. godine na deponiji pepela u Visonti u Mađarskoj. Postrojenje od 16 MW predstavljalo je najveću solarnu elektranu u Mađarskoj u tom periodu i najveći koncept u centralnoj Evropi koji se oslanja na obnovljive izvore energije.

Solarna farma snage 4 MW izgrađena je na površini nekadašnjeg rudnika uglja u Saru, Nemačka. Projekat je razvila nemačka kompanija BayWa r.e 2012. godine, kako bi iskoristila iscrpljeni rudnik uglja za proizvodnju energije.

Ovakav proces donosi brojne benefite vlasnicima elektrana, ali i rudnika, s obzirom na to da se procenjuje da su troškovi pretvaranja ovakvih lokacija u solarne parkove mnogo niži nego u slučaju drugih namena kao što su razvoj poljoprivrede ili turizma.

Slični projekti mogu se naći u Belgiji, Poljskoj, Engleskoj, SAD, Francuskoj, Kini i drugim zemljama što dokazuje da domaća elektroprivreda ide u korak sa svetom.

Plan EPS-a je da za početak izgradi dve solarne elektrane, pojedinačne snage od 10 MW, pa su se druga i treća faza studije usmerile na ovaj pilot projekat.

U FOKUSU:

Najbolja rešenja stižu iz CEEFOR-a

Druge dve faze studije obuhvatile su kompletno tehničko, građevinsko i elektro rešenje za dve potencijalne solarne elektrane, a uključena je i ekonomsko-finansijska analiza isplativosti pomenutih 10 MW.

Kako nam je Isidora Mladenović objasnila, u slučaju solarne elektrane na pepelištu TE „Morava”, očekivana godišnja proizvodnja iznosiće 13.850.589 kWh, dok se period isplativosti investicije procenjuje na osam godina i 11 meseci.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida iznosiće 270.094 tona godišnje, a zarada na uštedi emisije biće oko 22,6 miliona evra.

Govoreći o TE „Kolubara A”, Mladenovićeva iznosi slične brojke: očekivana godišnja proizvodnja elektrane će iznositi 13.627.597 kWh, dok je period isplativosti investicije oko devet godina. Smanjenje emisije procenjeno je na 265.745 tona CO2 godišnje što će omogućiti uštedu od oko 22,3 miliona evra.

CEEFOR-ov tim predložio je EPS-u izbor fiksnog fotonaponskog sistema imajući u vidu da se takav tip sistema pokazao kao optimalno rešenje sa aspekta proizvodnje, te da odgovara solarnom potencijalu na ovom podneblju. Takođe, ovakav sistem odlikuje jednostavan način korišćenja i održavanja, ali i prihodovanja na osnovu proizvodnje elektrane.

S obzirom na to da je usvojen fiksni položaj fotonaponskih panela, postoji međusobni uticaj senki redova panela. Kako bi se smanjio uticaj senki i time izbegli gubici u proizvodnji elektrane, usvojen je razmak između svih redova panela od 4 m, sa minimalno dozvoljenim uticajem zasenčenja.

Predloženo je da se koriste savremeni fotonaponski paneli maksimalne snage od 640-665 W pri čemu će dvadeset panela formirati jedan lanac (string). Na jedan invertor snage 100 kW priključiće se devet lanaca, odnosno 180 panela. Ukupan broj invertora je 100, te je ukupan broj panela 18.000, kaže Mladenovićeva.

„Celokupna studija zapravo predstavlja inovativni projekat, prvi ovakve vrste u Srbiji, gde bi se dostupne i neupotrebljene površine pepelišta iskoristile za izgradnju solarnih elektrana i proizvodnju zelene energije. Od velikog značaja bili su primeri sličnih projekata realizovani u regionu”, rekla je naša sagovornica.

Ona dodaje da je ovom studijom portfolio CEEFOR-a, pored velikog broja realizovanih solarnih elektrana na krovnim površinama i zemlji, obogaćen još jednim posebnim iskustvom koje donosi mogućnost izrade solarne elektrane na dosad nepoznatom tipu zemljišta.

„Posebnu zahvalnost dugujemo i kolegama iz EPS-a, sa kojima smo imali odličnu saradnju kroz ceo postupak izrade studije, kao i njihovim kolegama iz ostalih službi koji su doprineli uspešnom završetku studije i svih pratećih procedura”, zaključila je Mladenovićeva za Energetski portal.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Energentika kao sistem spojenih sudova – prelivanje cena i strah od sledeće zime

22.02.2023

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Rat u Ukrajini korenito je promenio svetsko energetsko tržište. Analize upozoravaju – 2023. biće teža od prošle. Lider za energetiku u Dilojtu Željko Marković kaže da moramo biti spremni za najgori scenario, a neka bude kao i ove zime, nemamo ništa protiv.

Direktna posledica rusko-ukrajinskog sukoba je – svetska energetska kriza. Najviše trpi evropsko energetsko tržište jer je zavisilo od ruskog gasa i nafte. 2022. ostaće ubeležena i po rekordnim cenama svih energenta. Dugoročno gledano – stručne analize ukazuju na neizvesnost snabdevanja gasom i strujom i to, pre svega, evropskih potrošača.

Lider za energetiku u Dilojtu Željko Marković rekao je da su procene pre zimske sezone pokazivale da će biti problema sa snabdevanjem električnom energijom u zemljama poput Francuiske, ali je taj scenario izbegnuto zbog toplog vremena.

Evropska unija tvrdi da je zavisnost od ruskog gasa uspela sa 40 posto da smanji na devet posto.

Pročitajte još:

Marković kaže da je neki deo isporuka iz Rusije nadomešten tečnim gasom iz Amerike, ali da i dalje postoji veliki rizik od nestašica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

,,Napravljene su uštede tokom zime zahvaljajući toploj zimi. Napravljene su uštede. Finska je uštedela čak 48 odsto, to je bilo i zbog visokih cena ali i zbog toplog vremena”, kaže Marković.

Brisel je uveo oštre energetske sankcije – prvo embargo na ruski ugalj, zatim naftu i derivate i ograničio cene. Ipak, još nema embarga na ruski gas, samo je ograničena cena i prošle nedelje se odustalo od embarga na nuklernu rusku energiju.

Marković kaže da se sankcije uvode gde mogu da se zamene drugim izvorima, a i dalje nisu uvedene sankcije na gas.

,,Cene svih energenata prošle godine dostigle su istorijske maksimume. Povećanje cena se preliva i sa jednih na druge energente. Električna energija se koristi u proizvodnji peleta pa je logično da ako poskupi struja da će poskupeti i pelet“, napomenuo je lider za energetiku u Dilojtu.

Prema njegovim rečima, kada smo izašli iz prošle zime imali smo nezapamćenu sušu, cena je na visokom nivou i tokom leta, došlo je do značajnog smanjenja potrošnje i to je oborilo cenu električne energiju.

Ipak “Međunarodna agencija za energetiku” pre neki dan je upozorila na nestašice energenata sledeće zime.

,,Ovo je dato pod pretpostavkom da neće biti isporuka gasa iz Rusije i da će biti hladnija zima od ove. Sada se gleda kako bi se to nadomestilo. Ali teška je situcija. Mi moramo biti spremni za najgori scenario, a neka bude kao i ove zime, nemamo ništa protiv”, kaže Marković.

Kada je reč o Srbiji, kaže da je priprema rađena, imali smo pored skladišta u Banatskom dvoru i skladište u Mađarskoj, a bilo je ušteda i električne energije, a pored toga i vreme je doprinelo.

Izvor: RTS

„Elektroprivreda RS“ gradi mrežu stanica za punjenje električnih automobila

22.02.2023

plug-in-električni-automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

„Elektroprivreda Republike Srpske’’ kreće u izgradnju mreže za punjenje električnih vozila u koju će uložiti 2,4 miliona maraka. Ako se plan ispuni, svaki četvrti punjač u Bosni i Hercegovini biće njihov.

Planom javnih nabavki ovog preduzeća, predviđena je izrada studije izvodljivosti za 50 stanica na koju će biti utrošeno 400.000 KM, a zatim i njihovo postavljanje koje će prema procenama koštati dva miliona maraka.

Finansije su obezbeđene iz vlastitih sredstava, a za sada ostaje nejasno hoće li se korišćenje punjača naplaćivati ili će biti besplatno kao što je sada slučaj na većini stanica. Na upit CAPITAL-a, do objave ovog teksta odgovor nije stigao.

Generalno, u Bosni i Hercegovini je postavljeno 180 punjača sa 216 konektora. Veći deo istih je dostupan svima, dok je određeni broj rezervisan, primera radi za goste hotela i prodavnica koji su ih kupili.

Pročitajte još:

Iako je broj električnih automobila u BiH i dalje beznačajan, u Udruženju za elektromobilnost kažu da je potrebno raditi na infrastrukturi.

„Potrebno nam je još stanica, pogotovo sa brzim DC punjačima kojih imamo desetak u celoj zemlji. Većina postojećih su spori, a znamo koliko nam je vreme svima bitno kada negde idemo’’, rekli su oni.

Inače, na njihovoj internet stranici chargerbih.ba nalazi se mapa sa svim punjačima u BiH, a tu su i informacije o tome koja je njihova snaga kao i kome je sve dostupan te da li se plaća.

Električni automobili u Bosni i Hercegovini su na nivou statističke greške.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH u prošloj godini uvezeno ih je 70, a godinu ranije 48.

Na uvoz novih električnih automobila u BiH u narednoj godini se neće plaćati carina kako bi se stimulisao ovaj vid transporta.

Za automobile na hibridni pogon carina će biti spuštena sa 15 na pet odsto.

Uvoznici smatraju da će to biti dobar podsticaj za razvoj e – mobilnosti.

Izvor: CAPITAL

1...348349350...1,672 Page 349 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM