Kanada uvodi carinu od 100 odsto na uvoz kineskih električnih vozila

30.08.2024

canada-Kanada — Foto-ilustracija: Pixabay (toptop54)

Kanadska vlada najavila je uvođenje carine od 100 odsto na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini u nameri da zaštiti domaću industriju i radnike od, kako navode kanadski zvaničnici, nefer konkurencije kineskih proizvođača.

Ova mera odnosi se na električne i hibridne putničke automobile, kamione, autobuse i dostavna vozila, a dolazi kao dodatak trenutnoj uvoznoj tarifi od 6,1 odsto.

Odluka je doneta nakon konsultacija sa zainteresovanim stranama koje su potvrdile potrebu za hitnim merama u cilju rešavanja pretnje po ekonomski prosperitet Kanade izazvane kineskom tržišnom politikom.

Kako se dodaje u saopštenju Vlade Kanade, pored taksi na električna vozila, zemlja će od 15. oktobra 2024. godine primeniti i dodatne neposredne poreze od 25 odsto na uvoz proizvoda od čelika i aluminijuma iz Kine, kako bi i na taj način zaštitila domaće proizvođače od “nepoštene trgovinske prakse”.

Pročitajte još:

„Da bi Kanada mogla da se takmiči u ekonomiji budućnosti, mora da obezbedi dobra radna mesta, unapredi čiste inovacije i da bude zaštićena od nepoštenih tržišnih akcija. Napravili smo istorijske investicije da bismo privukli i stvorili dobro plaćena radna mesta budućnosti širom lanca snabdevanja električnim vozilima, uključujući čelik i aluminijum. Lanac nabavke automobila u Kanadi podržava skoro 550.000 direktnih i indirektnih poslova, a automobilska industrija je jedna od najvećih izvoznih industrija u zemlji”, rekao je ministar za inovacije, nauku i industriju, Fransoa-Filip Šampanj.

Vlada je takođe najavila planove za dalju konsultaciju o uvođenju sličnih mera u drugim ključnim sektorima, uključujući baterije, poluprovodnike i kritične minerale, dok će se u narednom periodu preispitati i kvalifikovanost za podsticaje za vozila sa nultom emisijom, ograničavajući ih na proizvode iz zemalja koje imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa Kanadom.

Ove mere stupaju na snagu 1. oktobra 2024. godine, a u narednih godinu dana će biti preispitane. Postoji mogućnost njihovog produžetka i dopune dodatnim merama ukoliko se proceni da je to potrebno.

Milena Maglovski

Poslovi u sektoru čiste energije u SAD rastu duplo brže od ostatka ekonomije

30.08.2024

solar — Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Mead)

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

Radna mesta u sektoru čiste energije u Sjedinjenim Državama porasla su za 5,3 odsto u 2023. godini, a Ministarstvo energetike SAD-a očekuje da će to udvostručiti udeo proizvodnje električne energije iz čistih izvora do 2030. godine, prema podacima Izveštaja o energiji i zapošljavanju u Sjedinjenim Američkim Državama 2024 (USEER).

Podstaknuto rekordnim ulaganjima u klimu, čistu energiju i proizvodnju, zapošljavanje u sektoru čiste energije povećano je za 142.000 radnih mesta u 2023. godini, čineći više od polovine novih radnih mesta u energetskom sektoru.

Solarni i vetroenergetski sektori beleže snažan rast radnih mesta – skočivši za 5,3 i 4,5 odsto.

Pored radnih mesta u energetskoj infrastrukturi kao što su obnovljivi izvori energije i unapređenja mreže, ove godine su prvi put praćena i radna mesta nastala izgradnjom domaćih fabrika za proizvodnju čiste energije i lanaca snabdevanja. U ovom delu zaposleno je 28.000 radnika koji rade u fabrikama za baterije i solarne module, lukama za vetroenergiju na moru, skladištima za čuvanje i transport proizvoda čiste energije.

Pročitajte još:

Radna mesta su rasla u svih 50 saveznih država i Distriktu Kolumbija, a najveći rast imao je Idaho od 7,7 odto, Teksas 6,0 odsto i Novi Meksiko sa 5,9 odsto. Zapošljavanje je poraslo u svih pet kategorija koje prati USEER, energetske tehnologije koje obuhvata proizvodnju električne energije, energetsku efikasnost, goriva, motorna vozila i prenos, distribuciju i skladištenje.

Veliki rast beleži motorna industrija, gde je najbrži u vezi sa vozilima bez emisija, gde je zaposleno dodatnih 24.826 osoba. Tehnologije čiste energije činile su 79 odsto neto novih radnih mesta u proizvodnji električne energije, dodajući 28.086 radnih mesta.

„Podaci jasno pokazuju da čista energija znači poslove – dobre poslove, sindikalne poslove i očuvane poslove – u zajednicama širom zemlje dok se takmičimo da dominiramo globalnom ekonomijom čiste energije“, saopštila je Dženifer M. Granholm, američka ministarka energetike.

Od 2020. godine, broj radnih mesta u sektoru čiste energije porastao je za 400.000, što predstavlja stopu rasta od 12, 8 odsto. Ova stopa rasta je brža u poređenju sa ostatkom energetskog sektora, koji je dodao više od 427.000 novih radnih mesta uz stopu rasta od 9,7 odsto u istom periodu.

Izveštaj o energiji i zapošljavanju u SAD se objavljuje od 2016. godine, kako bi se bolje pratilo zapošljavanje unutar ključnih energetskih sektora koje je bilo teško ili nemoguće pratiti koristeći druge javno dostupne izvore podataka.

Jasna Dragojević

Kina šest i po godina pre roka dostigla cilj za OIE

30.08.2024

NOVO vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Griepenstroh)

U Kini je tokom prvih sedam meseci ove godine instalirani kapacitet za proizvodnju energije povećan za 14 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, čime je dostigao približno 3,1 milijardu kilovata do kraja jula. Prema podacima Nacionalne energetske administracije Kine, ukupni kapacitet vetro i solarne energije dosegao je 1.200 GW, što znači da je Kina pre roka ostvarila cilj koji je bio planiran za 2030. godinu. Štaviše, cilj je postignut gotovo šest i po godina pre roka.

Velike energetske kompanije u Kini investirale su ukupno 415,8 milijardi juana (oko 58 milijardi dolara) u projekte snabdevanja energijom, što je povećanje od 2,6 odsto u poređenju sa prošlom godinom.

Ova zemlja nastavlja s razvojem energetike kroz značajno poboljšanje opreme i tehnologije u ključnim sektorima energije. Kako se navodi, cilj je da se do 2027. godine povećaju ulaganja za 25 odsto u odnosu na nivoe iz 2023. godine. Ova ulaganja obuhvatiće termoelektrane kroz modifikaciju grejnih objekata, brže digitalno i pametno unapređenje, prenos i distribuciju električne energije kroz renoviranje starih trafostanica i dalekovoda, kao i sisteme solarne energije i energije vetra.

Pročitajte još:

Prema podacima koje je u julu ove godine objavila nevladina organizacija Global Energy Monitor, Kina je dom za gotovo dve trećine svetske solarne i energije vetra u velikim postrojenjima koja su u izgradnji. U ovom trenutku, Kina gradi velike kapacitete za proizvodnju električne energije iz solarnih i vetroelektrana. Kako se ističe, kada se saberu ova dva kapaciteta u izgradnji, oni predstavljaju dvostruko veći kapacitet u odnosu na ono što ostatak sveta gradi zajedno.

State Grid Corp of China i China Southern Power Grid, dve najveće elektroenergetske kompanije u Kini, investiraće značajna sredstva u unapređenje mreže. State Grid Corp of China ove godine investiraće preko 600 milijardi juana (84 milijarde dolara), dok će China Southern Power Grid investirati 195,3 milijarde juana (oko 27 milijardi dolara).

Katarina Vuinac

Poništena dozvola za izgradnju hidroelektrane „Dabar“

30.08.2024

Okružni sud u Banjaluci poništio je dozvolu za izgradnju infrastrukturnih objekata hidroelektrane “Dabar” Trebinje u okviru projekta “Gornji horizonti”.

Okružni sud u Banja Luci doneo je presudu u korist Udruženja “Resursni Aarhus centar u BiH” iz Sarajeva, poništivši rešenje Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, koje je odobravalo izgradnju hidroelektrane “Dabar” na slivu reke Zalomke, u sklopu projekta Gornji horizonti.

„Ovo je važan korak u očuvanju reka Hercegovine i zaštiti naše životne sredine od nepopravljivih šteta. Aarhus centar u Bosni i Hercegovini, zajedno sa Centrom za životnu, ukazao je na nepravilnosti u primeni zakona i kršenje Aarhuske konvencije, ističući važnost javnog učešća i adekvatnih procena uticaja na životnu sredinu. Ova presuda šalje jasnu poruku da će se životna sredina štititi od svih projekata koji prete našim prirodnim resursima i biološkoj raznolikosti“, saopštili su iz u “Aarhaus centra“.

Radovi na hidroelektrani “Dabar” svečano su ozvaničeni prošle godine u junu na području Bileće u mestu Vrijeka. Najavljeni su kao najveći projekat te vrste na Balkanu u poslednjih 30 godina, a saopšteno da je vredan 338 miliona evra.

Pročitajte još:

Radi se o hidroelektrani snage 160 megavata, čije je izvodi kineska kompanija “Gezuba grupa”. Previđeno je da HE „Dabar“ bude u sistemu Elektoprivrede RS 2027.godine.

Na gradilištima HE „Dabar“ trenutno se izvode radovi na dovodnom tunelu na četiri napadna mesta, kao i građevinski radovi na ulaznom tunelu, kojima je glavna funkcija zahvatanje vode iz akumulacije Nevesinje i sprovođenje do odvodnog tunela.

HE “Dabar” pripada hidroenergetskom sistemu HET-a i predstavlja najvažniju hidroelektranu u sistemu “Gornji horizonti”. Taj sistem, osim HE “Dabar”, predviđa i izgradnju HE “Bileća” i HE “Nevesinje”.

Energetski portal

Još uvek aktivni požari u Srbiji – nema ugroženog stanovništva

30.08.2024

U protekla 24 časa na teritoriji Republike Srbije, pripadnici Sektora za vanredne situacije bili su angažovani na 108 požara na otvorenom prostoru, saopštio je MUP Srbije na svom instagram nalogu.

Požar na planini Vidlič, gde je gorela suva trava i nisko rastinje na površini od oko 2.500 hektara, lokalizovan je u 19:10 časova. U akciji je učestvovalo 15 vatrogasaca-spasilaca sa devet vozila i 40 radnika JP „Srbijašume“ sa 21 vozilom.

View this post on Instagram

A post shared by МУП Републике Србије 🇷🇸 (@mupsrbije)

Požar u mestu Stanča kod Kraljeva je takođe lokalizovan, dok je požar u Kraljevu kod Ušća i dalje aktivan. Požar je pod kontrolom sa tri strane, dok četvrta strana ostaje na nepristupačnom terenu u kotlini. Na ovoj lokaciji interveniše 25 vatrogasaca-spasilaca sa 10 vozila, uključujući pripadnike VSJ iz Kraljeva, Ušća, Raške, Kopaonika, Vrnjačke Banje, Novog Pazara i Čačka, kao i 10 radnika JP „Srbijašume“ sa četiri vozila i dva vatrogasca iz DVD Studenica sa jednim vozilom. Nema ugroženih stambenih objekata i stanovništva.

Požar u Žagubici kod Požarevca je zaokružen sa svih strana, a vatrogasci-spasioci će i narednog dana nastaviti da obilaze i kontrolišu opožareni deo.

Pročitajte još:

Situacija sa požarima u Kučevu i na lokaciji Banjska Stena, opština Bajina Bašta, se znatno poboljšala, te se radi na lokalizaciji i opkoljavanju oboda požara uz sve mere obezbeđenja.

Požari u Boru na planini Stol, u ataru sela Dušanovac kod Negotina, u mestu Beljan kod Kladova, kao i u mestu Lalinac kod Niša, Meminac kod Požarevca, i u Žitorađi su ugašeni.

Energetski portal

Vlada – Usvojeni novi zakoni o zaštiti životne sredine

29.08.2024

dokument — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Na sednici Vlade Republike Srbije, usvojeno je više dokumenata – memoranduma o razumevanju o saradnji i protokola između Republike Srbije i Republike Francuske, koji se odnose se na oblasti digitalnih tehnologija, rudarstva i energetike, nauke, tehnološkog razvoja, turizma, poljoprivrede i druge.

Usvojen je i Predlog zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, kojim je predviđeno da se ova procena obavlja za sve planove i programe u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata. Ovim dokumentom se uređuju uslovi, način i postupak procene uticaja na životnu sredinu usvojenih strategija i programa.

Kako se navodi, jedan od ključnih poboljšanja novih zakonskih rešenja jeste i usaglašenost sa pojedinim odredbama Direktive Evropskog parlamenta i drugim dokumentima, uspostavljanje zakonskog okvira za izradu dva pravilnika – o radu stručne komisije i o obaveštavanju javnosti i sprovođenju javne rasprave o nacrtu plana i programa i izveštaju o strateškoj proceni uticaja.

Takođe, kaznene odredbe usaglašene su sa Zakonom o prekršajima, a propisane su i sankcije za privredni prestup, koje do sada nisu postojale.

Predložena rešenja imaće pozitivan uticaj na sve segmente društva, jer će doprineti usvajanju povoljnijih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Takođe je usvojen i Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kojim se postiže veći stepen usaglašenosti sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o proceni uticaja na životnu sredinu određenih javnih i privatnih projekata. Ovim predlogom zakona produžen je rok za dostavljanje mišljenja zainteresovane javnosti na zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu sa 10 na 15 dana, pri čemu je rok za dostavljanje mišljenja na zahtev za određivanje obima i sadržaja 15 dana, ali se odlukom nadležnog organa može produžiti do 30 dana.

Rok za uvid u studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu je produžen sa 20 na 30 dana od trenutka oglašavanja u sredstvima informisanja do momenta održavanja javne rasprave, dok je rok za dostavljanje mišljenja zainteresovane javnosti na studiju 40 dana od oglašavanja, uz mogućnost da ga nadležni organ produži do 60 dana.

Pored pomenutih, usvojen je i Predlog zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Ovim dokumentom uređuju se pravila prevencije velikih udesa koji uključuju ove vrste supstanci i ograničavanja njihovih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Takođe, unapređuje se sistem kontrole opasnosti od velikih udesa kroz uspostavljanje i primenu odgovarajućih mera prevencije na svim nivoima.

Vlada Srbije usvojila je i Predlog zakona o potvrđivanju Minamata konvencije o živi, koja teži rešavanju pitanja vezanih za ispuštanje i korišćenje žive u trgovini i industrijskim procesima. Implementacijom ove konvencije postiže se smanjenje i prestanak snabdevanja i trgovine živom, fazno isključivanje ili fazno smanjivanje određenih proizvoda i procesa u kojima se nalazi ili koristi živa, kao i smanjenje emisija žive i njenog ispuštanja u životnu sredinu.

Energetski portal

EEA: Upsala ima najčistiji gradski vazduh u Evropi

29.08.2024

švedska-upsala — Foto-ilustracija: Unsplash (Niclas Lundin)

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) objavila je ažurirani pregled kvaliteta vazduha u evropskim gradovima koji pokazuje da Upsala i Umeo u Švedskoj i Faro u Portugalu imaju najčistiji vazduh.

Pregled kvaliteta vazduha u evropskim gradovima rangira 375 gradova od najčistijih do najzagađenijih na osnovu prosečnih nivoa finih čestica (PM 2,5) jer je to zagađivač vazduha sa najvećim negativnim uticajima na zdravlje. Podaci su prikupljeni sa preko 500 stanica za praćenje na urbanim lokacijama širom zemalja članica EEA u poslednje dve kalendarske godine – 2022. i 2023.

Ovaj dokument pokazuje da je samo 13 evropskih gradova imalo prosečne koncentracije sitnih čestica koje su bile ispod dozvoljenog nivoa koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija, a koji iznosi pet mikrograma po kubnom metru vazduha. Ovi gradovi uključuju i četiri severne prestonice: Rejkjavik, Talin, Stokholm i Helsinki.

Pročitajte još:

Tri od četiri Evropljana žive u urbanim sredinama i većina njih je izložena nebezbednom nivou zagađenja vazduha. Poboljšanje kvaliteta vazduha do nivoa koje preporučuje SZO moglo bi značajno da smanji preuranjene smrti uzrokovane zagađenjem vazduha.

Akcioni plan Evropskog zelenog dogovora o nultom zagađenju postavlja cilj da do 2030. godine smanjenji broj prevremenih smrti uzrokovanih finim česticama za najmanje 55 odsto, u poređenju sa nivoima iz 2005. godine, dok je dugoročni cilj da do 2050. godine nema značajnih uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje.

Kasnije ove godine, EEA će objaviti analizu o uticaju zagađenja vazduha na ekosisteme i zdravlje ljudi. Ovo uključuje procene smrtnih slučajeva i lošeg zdravlja koji se mogu pripisati lošem kvalitetu vazduha.

Energetski portal

Zbog čega reciklaža nije dovoljna za borbu protiv plastike?

29.08.2024

NOVO plastika , eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Koliko puta dnevno naletimo na temu reciklaže? Čitamo o njoj u medijima, vidimo simbole na ambalaži i prolazimo pored reciklažnih kanti na ulicama. Za neke od nas, reciklaža je možda očigledno važna, dok je drugima postala samo još jedan deo svakodnevnog okruženja – nešto na što obratimo pažnju, ali retko preduzmemo konkretne korake. I iako je reciklaža svakako važna, ona je samo jedan od poslednjih koraka u borbi protiv plastičnog zagađenja.

Pravi značaj leži u onome što se dešava na početku životnog ciklusa plastike. Priča o plastici počinje duboko pod zemljom, gde se nafta i gas izvlače, pretvaraju u plastične polimere i oblikuju u proizvode koje koristimo. Ova priča nije samo o plastičnim flašama i kesama koje bacamo, već o svemu što se dešava pre nego što ti proizvodi postanu otpad.

Postoji mnogo pristupa za rešavanje problema plastičnog zagađenja, i reciklaža je jedan od njih. Ali da bismo zaista ušli u srž problema, moramo da učinimo da reciklaža bude obavezna na međunarodnom nivou. Zato će se pregovarači okupiti u Koreji krajem godine da nastave rad na pravno obavezujućem sporazumu za borbu protiv plastičnog zagađenja.

Svake godine, svet proizvede oko 430 miliona tona plastike, a većina te plastike vrlo brzo postane otpad. Ovaj rastući problem ne samo da ugrožava naše ekosisteme, već doprinosi klimatskim promenama i izlaže ljude štetnim hemikalijama.

Da bismo efikasno rešavali problem, moramo se usredsrediti na pristup životnog ciklusa plastike. Ovaj pristup nije samo još jedan uobičajeni koncept – reč je o sistemskom pristupu koji obuhvata svaki korak u životu plastike: od proizvodnje, preko upotrebe, pa do trenutka kada postane otpad.

Pristup životnog ciklusa omogućava da se ograniči šteta koju plastika može izazvati u svakoj fazi njenog postojanja. To može uključivati zabranu proizvoda za jednokratnu upotrebu ili podsticanje razvoja ekološki prihvatljivih alternativa. Vlade mogu regulisati dizajn plastičnih proizvoda kako bi se osiguralo da se mogu reciklirati ili ponovo koristiti, a ne samo postati još jedan komad otpada.

Ovaj pristup takođe uzima u obzir socio-ekonomske aspekte. Plastična industrija pruža poslove milionima ljudi širom sveta, uključujući mnoge koji se bave sakupljanjem otpada. Pristup životnog ciklusa teži usklađivanju ekoloških potreba sa socio-ekonomskim aspektima, kao što su prava radnika i pristup pravednim uslovima rada.

Reciklaža je važna, ali nije dovoljna. Na primer, skoro 80 odsto plastike u proizvodima za jednokratnu upotrebu nije ekonomski isplativo za reciklažu, a više od 2,7 milijardi ljudi na svetu nema pristup osnovnim uslugama sakupljanja otpada. Da bismo zaista razumeli i rešavali problem plastičnog zagađenja, važno je razmatrati ceo životni ciklus plastike. Pristup životnog ciklusa pomaže nam da prepoznamo ključne tačke za smanjenje uticaja na životnu sredinu i unapređenje socio-ekonomskih uslova.

Razmišljanje o plastici, trebalo bi da obuhvati neka od sledećih pitanja. Kako se sirovine za plastiku nabavljaju i obrađuju? Kakav je njihov ekološki uticaj? Koliko energije i resursa se koristi, i kakvi su otpad i emisije tokom proizvodnje? Koliki je uticaj transporta na životnu sredinu? Kako se proizvod koristi tokom svog života i kakvi su njegovi uticaji na životnu sredinu? Šta se događa sa proizvodom kada postane otpad? Da li se može reciklirati ili kompostirati?

Sva ova pitanja pomažu nam da razumemo da borba protiv zagađenja plastikom počinje mnogo pre nego što proizvod postane otpad.

Katarina Vuinac

Od 1. septembra do kraja oktobra 81 vrsta proizvoda po najnižim cenama

29.08.2024

grocery-hrana-namirnice — Foto-ilustracija: Pixabay

Građani će od 1. septembra do kraja oktobra, u okviru akcije „Najbolja cenaˮ, 81 vrstu proizvoda u 2.500 maloprodajnih objekata moći da kupe po cenama povoljnijim od akcijskih, navodi se u saopštenju Vlade.

Sniženje će u proseku iznositi 26,82 odsto u odnosu na najbolje cene koje su proizvodi imali do sada, a domaćinstva će moći da uštede od osam do 22.000 dinara.

Cena kilograma piletine biće umanjena za 15,22 odsto, cena svinjskog mesa biće 11,57 odsto niža nego do sada, dok će zamrznuta riba koštati u proseku 30,65 odsto manje.

Cena litra jogurta sa 2,8 odsto mlečne masti biće niža za 16,84 odsto, a 180 grama kiselog mleka koštaće 20,59 odsto manje nego sada, cena jaja biti umanjena za 13,41 odsto, dok će 250 grama čokoladnog mleka koštati 15,30 odsto manje.

Pročitajte još:

Stišnjena šunka biće jeftinija za 12,09 odsto, cena brašna tip 500 za 21,55 odsto, a kilogram pirinča 17,85 odsto. Cena kilograma belog krompira biće umanjena za 27,65 odsto, a za kilogram jabuka građani Srbije će plaćati 28,96 odsto manje, dok će kilogram crnog luka koštati 26,67 odsto manje.

Takođe, cena instant kafe od 200 grama biće umanjena za 32,50 odsto, cena tunjevine prosečno 48,86, sardine za 27,42 odsto, a 700 grama meda koštaće građane 22,87 odsto manje nego sada.

Smrznuti grašak od 450 grama koštaće 19,29 odsto manje, sladoled od jedan i po litar biće jeftiniji za 21,67, a puding za 25,53 odsto.

Energetski portal

Vojvodina – 50 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija

29.08.2024

Za uklanjanje divljih deponija i za sanaciju i rekultivaciju degradiranih površina u nekoliko lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine, potpisani su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava.

Na ovogodišnjem konkursu resornog sekretarijata opredeljeno je ukupno 50 miliona dinara, a podržani su projekti na teritoriji Kikinde, Zrenjanina, Novog Sada, Bele Crkve, Odžaka, Žitišta, Sremskih Karlovaca i Beočina.

Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine istakao je značaj podrške lokalnim samoupravama da zbrinu nelegalni otpad, najčešće komunalni otpad iz domaćinstava, i reše problem divljih deponija.

„Godinama unazad radimo na rešavanju ovog problema i do sada je izdvojeno više stotina miliona dinara za uklanjanje divljih deponija’’, kazao je Erceg dodajući da je od 600 divljih deponija taj broj danas prepolovljen.

Kada je reč o komunalnom otpadu, kako je resorni sekretar naveo, značajan segment u njegovom zbrinjavanju jeste infrastruktura, od kanti, kontejnera, kamiona smećara, preko legalnog zbrinjavanja kroz izgradnju regionalnog sistema za uklanjanje otpada sa transfer stanicama, do regionalnih centra za upravljanje komunalnim otpadom, gde se prvo radi separacija i na kraju deponovanje.

Pročitajte još:

Na području AP Vojvodine trenutno ima nekoliko uspostavljenih regiona za uklanjanje komunalnog otpada, rekao je Erceg i dodao da kako se taj broj bude povećavao radiće se na zatvaranju opštinskih smetlišta.

Grad Zrenjanin je na konkursu dobio 15 miliona dinara za uklanjanje divlje deponije u Industrijskoj zoni “Jugoistok 2” u Zrenjaninu, a na teritoriji Kikinde je sa 12 miliona dinara podržano uklanjanje otpada na smetlištima u naseljenim mestima Bašaid, Banatska Topola i Kikinda.

Za uklanjanje divlje deponije u naseljenom mestu Torak, opština Žitište je dobila sedam miliona dinara, a Grad Novi Sad pet miliona dinara za uklanjanje neadekvatno odloženog otpada u naselju Bangladeš.

Sa sedam miliona dinara sufinansirano je uklanjanje nelegalnih odlagališta otpada na teritoriji opštine Odžaci.

Sredstva su dobili i Sremski Karlovci za uklanjanje divlje deponije na lokaciji Magarčev breg i to 1,25 miliona dinara, Opštine Bela Crkva za deponiju u naseljenom mestu Kusić 1,25 miliona dinara, dok je Opština Beočin dobila 1,5 miliona dinara za preventivne mere za rešavanje problema nelegalnog odlaganja otpada.

Energetski portal

Borba sa požarima na 123 lokacije širom zemlje

29.08.2024

Još uvek nisu ugašeni požari na Staroj planini, a trenutno najveći aktivni požari su u okolini Pirota i Dimitrovgrada. Pripadnici Sektora za vanredne situacije su tokom proteklog dana na teritoriji Srbije reagovali na 151 vanrednom događaju, od čega su 123 požara, a 118 je na otvorenom prostoru, saopštio je MUP Srbije.

Na teritoriji Pirota vatrogasci-spasioci štitili su od požara selo u regionu planine Vidlič, nakon čega se situacija znatno poboljšala, a požar se gasio na četiri rejona: selo Basara, Visočka Ržana-Vaganica i Krupac kod Pirota i selo Smilovci kod Dimitrovgrada.

Opožarena površina je približno 2.500 hektara, a na gašenju požara su angažovana 62 vatrogasca-spasioca sa 24 vozila, četiri pripadnika dobrovoljno-vatrogasnog društva sa jednim vozilom, 70 šumara sa 16 vozila, 14 pripadnika Specijalizovane jedinice civilne zaštite, 15 pripadnika javnih komunalnih preduzeća sa dva vozila, kao i osam radnih mašina.

Na teritoriji Prokuplja – Žitorađe, pripadnici Sektora za vanredne situacije i dalje su angažovani na gašenju požara, koji je sada već slabog intenziteta na površini od približno 200 hektara.

Na tom području gore suva trava i nisko rastinje obraslo žbunjem kao i delovi bukove šume, a angažovano je 12 vatrogasaca-spasilaca sa sedam vozila.

Pročitajte još:

Na teritoriji Požarevca aktivna su dva požara i to u Kučevu, u Neresnici, gde je angažovano 13 vatrogasaca-spasilaca sa šest vozila, devet članova dobrovoljno-vatrogasnog društva sa tri vozila, kao i pet šumara sa tri vozila.

Na gašenju požara na lokaciji Banjska stena kod Bajine Bašte angažovano je 11 vatrogasaca-spasilaca sa tri vozila i dva čuvara Nacionalnog parka Tara sa dva vozila.

Ukupna požarom zahvaćena površina je približno 60 hektara i intenzivno se radi na opkoljavanju oboda požara na izuzetno nepristupačnom terenu, dodaje se u saopštenju.

Kako javlja RTS, požar koji je ugrožavao naselja Žagubicu i Suvi Do je lokalizovan i gotovo ugašen. Sada se prati situacija kako pod uticajem vremenskih prilika vatra ne bi ponovo oživela.

Energetski portal

Upućen poziv naučnoj zajednici da učestvuje u diskusiji o projektu Jadar

28.08.2024

rudnik_ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Gerold Hinzen)

Vlada Srbije pozvala je predstavnike naučne zajednice da se uključe u diskusiji o projektu „Jadar“ i da iznesu svoje mišljenje zasnovano na činjenicama.

Oni su se u Palati Srbija sastali sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, a sastanku su prisustvovali i Miloš Vučević, predsednik Vlade, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije.

Vučić je istakao da očekuje od naučne zajednice da se uključi u raspravu, ne zauzimajući unapred pozitivan ili negativan stav prema projektu, već da se vodi svojim znanjem. Naglasio je da, ukoliko ne budu obezbeđene sve potrebne garancije i koristi za građane Srbije, projekat neće biti realizovan.

Pročitajte još:

Ministarka Begović je podsetila na dogovor sa naučnom zajednicom da se uspostavi javni digitalni portal za praćenje stanja životne sredine, uključujući vazduh, vodu i zemljište. Portal će omogućiti transparentnost i informisanost javnosti, a građani će preko mobilne aplikacije moći da prijave probleme u vezi sa životnom sredinom.

“Preko ovog portala, građani će moći da imaju svakodnevni otvoreni uvid u sve relevantne informacije, kao i da dobiju informacije o svakom projektu u oblasti ekologije, ali i odgovor na važna pitanja”, navela je ona.

Takođe, građani će preko mobilne aplikacije moći da pošalju informaciju ukoliko primete da se nešto negativno dešava sa životnom sredinom. Na taj način će, kako je rekla, i država i javnost imati pravovremene informacije.

Foto-ilustracija; Unsplash (Miningwatch Portugal)

Begović je naglasila važnost uloge nauke u zaštiti životne sredine, ističući da nauka, iako nije donosilac odluka, može biti pouzdan partner. Prema njenim rečima, nauka treba da doprinese transparentnosti, informisanju i uključivanju građana, jer se bazira na validnim činjenicama i konstruktivnom kritičkom mišljenju.

“Srbija ima izuzetno posvećene naučnike koji rade na naučnim institutima i fakultetima, a mnogi od njih su posvetili svoje karijere baš temi ekologije i zaštite životne sredine. Nauka treba da bude predvodnik u utvrđivanju validnih činjenica zasnovanih na podacima jer se i sama bavi i bazira na konstruktivnom kritičkom mišljenju i predlaže rešenja”, navela je Begović.

Energetski portal

Koliko su degradirani slatkovodni sistemi – Šta pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija

28.08.2024

NOVO voda, reka , vodopad — Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Smoter)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ezra Jeffrey-Comeau)

Koliko brinemo o zdravlju naših slatkovodnih ekosistema, pokazalo je istraživanje sprovedeno od strane UN-Water i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Kroz tri izveštaja o napretku u oblasti slatkovodnih resursa, prikazano je da veliki broj zemalja širom sveta beleži degradaciju jednog ili više tipova slatkovodnih ekosistema, što uključuje reke, jezera i vodonosne slojeve. Ova serija izveštaja objavljuje se svake tri godine kako bi se uvideo ostvareni napredak u postizanju Cilja održivog razvoja 6, odnosno čiste vode i sanitarnih uslova za sve kroz zaštitu i obnovu slatkovodnih izvora.

Glavne promene koje su zapažene jesu značajno smanjenje protoka reka, smanjenje površinskih vodnih tela ili njihovo potpuno nestajanje, zatim pogoršanje kvaliteta ambijentalne vode, a tu je i podatak da upravljanje vodama nije na dobrom putu.

Preciznije gledano, 90 odsto zemalja, od kojih se većina nalazi u Africi i Centralnoj ili Jugoistočnoj Aziji, beleži degradaciju jednog ili više slatkovodnih sistema. Tome doprinose zagađenje, postavljanje brana, prenamena zemljišta, prekomerno crpljenje vode, kao i klimatske promene.

Kako se navodi, protok reka je smanjen u 402 rečna basena širom sveta, i to pod uticajem klimatskih promena i korišćenja zemljišta. Ovo predstavlja petostruko povećanje u odnosu na 2000. godinu. U značajno manjem broju rečnih basena dolazi do povećanja protoka reka.

U Jugoistočnoj Aziji beleži se drastičan pad mangrova, a njihov gubitak izazvan čovekovim delovanjem dovodi do ozbiljnog rizika kako za obalne zajednice, tako i za slatkovodne resurse, biodiverzitet i klimu. Njihova uloga u očuvanju ekosistema je višestruka. Pojašnjenja radi, mangrove su obalni šumski sistemi koji se nalaze u tropskim i suptropskim područjima. Značaj ovih sistema ogleda se u sposobnosti da skladište i do četiri puta više ugljenika iz atmosfere od drugih vrsta šuma. Pored toga, oni deluju kao prirodna barijera koja štiti obalne zajednice od erozije, oluja ili cunamija, a stanište su značajnom delu biodiverziteta. Kao još jedan primer, može da se istakne da mangrove imaju sposobnost da filtriraju vodu pre nego što dospe u otvorene vodene sisteme.

Pročitajte još:

Izveštaji su pokazali i da se jezera i druga površinska vodna tela smanjuju ili nestaju, i to u 364 basena širom sveta.

Najsiromašnija polovina sveta, kako se navodi, daje manje od tri odsto globalnih podataka o kvalitetu vode. Potrebno je da se praćenje stanja ovih sistema hitno unapredi, zato što je to ključno za adekvatno upravljanje vodnim resursima. Tamo gde podaci i postoje, pokazuje se da je kvalitet slatke vode pogoršan od 2017. godine. U izveštajima se preporučuje proširenje vladinih programa za praćenje kvaliteta vode, uključivanje građanske nauke i korišćenje satelitskih tehnologija za popunjavanje praznina u podacima.

Kako bi se na održiv način koristila voda, potrebno je sprovođenje integrisanog upravljanja vodnim resursima u svim sektorima do 2030. godine. Iako je 47 zemalja postiglo ili skoro postiglo ovakvo upravljanje, čak 63 zemlje moraju da ubrzaju implementaciju, dok njih 73 imaju ograničene kapacitete. Ukoliko se nastavi ovakav trend, svet će održivo upravljanje vodama postići tek 2049. godine. To dalje znači da će do 2030. godine 3,3 milijarde ljudi u preko 100 zemalja vrlo verovatno imati neefikasne sisteme upravljanja vodom.

Katarina Vuinac

Ubrzan trend rasta solarnih kapaciteta

28.08.2024

Foto: Ljubaznošću Prof. dr Nikole Rajakovića

Ključni stav koji danas dominira u vezi sa solarnom energetikom u stručnim krugovima je definitivno pozitivan uz posebno isticanje dostignute tehnološke zrelosti i ubedljivo najbrži trend rasta u poređenju sa ostalim obnovljivim izvorima energije, pri čemu su još ubedljivija poređenja sa budućim udelom fosilnih goriva. Sigurno je da se za dalju energetsku budućnost razmišlja o optimalnom miksu koji uključuje i vetroenergetiku i hidroenergetiku, sa pažljivo odmerenim mestom nuklearnih tehnologija i sa umerenom nadom u pogledu tehnologija nuklearne fuzije u još daljoj budućnosti. Energetske perspektive na strani potrošnje svakako moraju uvažiti elektrifikaciju transporta (u onim segmentima gde je to realno), jaku elektrifikaciju sektora grejanja odnosno hlađenja kao i industrije.

Bitno je voditi računa i o smanjenju potrošnje energije zbog poboljšanja pokazatelja energetske efikasnosti, kao i eventualno zbog promene vrednosnih sistema na onom što nazivamo geopolitički Zapad, gde se stidljivo čuju teorije o potrebi smanjenja specifične potrošnje po glavi stanovnika na ovom nivou razvijenosti, a u cilju dostizanja održivosti sektora (de-growthers). Perspektivama potrošnje ravnotežu drže perspektive proizvodnje električne energije. Tako smo u Evropi u 2022. godini imali proizvodnju od 5,7 MWh/po osobi, a u 2050. godini se očekuje proizvodnja od 11,7 MWh/ po osobi u kojoj dominiraju obnovljivi izvori energije (OIE), prvenstveno solar.

Kao ilustraciju treba sagledati i činjenicu da je finalna potrošnja svih vrsta energije u Evropi iznosila u 2022. godini 31 MWh/po osobi, a da se očekuje da će zbog uticaja prethodno analiziranih trendova u 2050. godini iznositi 23 MWh/po osobi. Koncept održivog razvoja koji vidi ugrožavanje prirode kao centralni problem je često praćen sa mnogo demagogije i glavni mu je oponent u osnovi liberalni kapitalizam kao takav koji je sa rastućom gladi za profitom praktično u trajnom ratu sa održivošću.

U FOKUSU:

U 2023. godini je izgrađeno 500 GW OIE kapaciteta – rekordna godina! S tim da je od toga 50 odsto novih OIE kapaciteta izgrađeno u Kini. Gotovo sve analize pokazuju da je izvesno da ćemo pre 2030. imati maksimum upotrebe svih fosilnih goriva i da iza toga sledi ubrzani trend opadanja udela fosilnih goriva u energetskom sektoru. Valja ukazati da će prema analizama sektor OIE u 2030. godini učestvovati sa oko 80 odsto u izgradnji novih energetskih kapaciteta, a u njemu će dominirati solarne tehnologije sa više od 50 odsto udela. Trend rasta solarnih kapaciteta dovoljno je ilustrovati činjenicom da je u 2022. godini izgrađeno 220 GW novih solarnih kapaciteta u solarnim elektranama, a da se već u 2030. godini očekuje 500 GW novih solarnih kapaciteta.

Decentralizacija se odnosi na sektor proizvodnje električne energije iz malih geografski raspodeljenih obnovljivih izvora energije. Decentralizacija (distribuirana proizvodnja) unosi i elemente demokratizacije u sektor u smislu demonopolizacije velikih energetskih giganata. Za solarne tehnologije posebno je značajan ovaj segment sa solarnim panelima instaliranim na krovovima porodičnih kuća, javnih ustanova, parkirališta, samoposluga, fabrika. U perspektivi bi decentralizovana proizvodnja svih vrsta energije trebalo da dosegne gotovo trećinu ukupnih energetskih potreba i tu se solarne tehnologije izdvajaju opet kao dominantne, jer su modularne, jeftine, ekološki najprihvatljivije, otvaraju perspektive ugradnje i na vertikalnim fasadama, krovovima automobila i kroz nebrojeno mnogo nekonvencionalnih rešenja.

Prirodno je da centralizovana proizvodnja ostaje kao dominantna (velike elektrane), ali u sinergiji sa decentralizovanom proizvodnjom, koja praktično ne opterećuje visokonaponske prenosne mreže, nalazi se optimalan hibridni miks. Kao značajan segment primene solarnih tehnologija vidi se i agrosolar, odnosno jednovremeno iskorišćenje zemljišta za proizvodnju električne energije pomoću solarnih panela i za proizvodnju hrane, odnosno biomase. Kao posebno uspešna primena već se dokazala primena agrosolara u vinogradarstvu, gde se nešto smanjuje prinos grožđa pod solarnim panelima, koji su sa upravljivim nagibom, ali se ubrzanim provetravanjem čokota posle kiše smanjuje razvoj gljivičnih oboljenja i postižu optimalni uslovi u pogledu osunčanosti (ni puno, ni malo sunca) tako da se uz dodatne prihode od proizvedene električne energije ima win‑win situacija.

Kod razvoja velikih solarnih projekata bitno je uspešno rešiti tri dela složenog mozaika: zemljište (sa lavirintom urbanističkog razvoja projekta), priključak na mrežu (sa realnim ali i sa konzervativnim ograničenjima koja nameću operatori mreža) i kupoprodajni ugovor o preuzimanju proizvedene električne energije (obezbeđenje bankabilnosti projekta). Značajna karakteristika energetske tranzicije u poslednjim godinama je svakako brzina promena, posebno u smanjenju cena tehnologija solarnih panela i baterija. Posebno je važno ukazati da su hibridna rešenja (kombinacija solarne elektrane sa moćnim baterijama na istoj lokaciji kao jedna balansna grupa) danas veoma kompetitivna.

Prof. Dr Nikola Rajaković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

1...333435...1.559 Page 34 of 1.559

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM