Priroda je Limu dala sve najlepše što ima, a ljudi sve što ne valja i što mu ne treba

29.03.2023

Pre nekoliko dana, svet je obeležio Dan voda, uz upozorenje da dve milijarde ljudi na planeti nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Lim je u svoju lepotu upisao Ali-pašine izvore u podnožju Prokletija, pa se u Plavskom jezeru sakupio i izbistrio kao gorsko oko, da bi krenuo dalje, u blaženom neznanju ka Andrijevici, Bijelom Polju, Prijepolju, Rudom – na put dug 219 kilometara, do svog ušća u Drinu.

Ali, može da bude i čist i bistar i lep na ponos a ne na sramotu. Samo što je za to potreban potpuni preokret i to ne onaj koji se meri kilometrima i vremenom, već jednostavan – mentalni – da shvatimo da je voda, pa i ova, zaista uslov života.

Lim protiče kroz osam opština u tri države, ali nijedna nema reciklažne centre već niz divljih smetlišta i po koju sanitarnu, nedavno uređenu deponiju.

Nedovoljno za 300.000 stanovnika tog područja, a da bi bar nešto promenili, Bijelo Polje i Priboj su već imali nekoliko zajedničkih projekata – koje sufinansira Evropska unija, pa uz opremu koju dobijaju, traže i najbolji način da stanje poprave.

„Moramo jako puno da radimo na promjeni svijesti kada je u pitanju zaštita životne sredine i samo odlaganje komunalnog otpada. Ali mora se izmijeniti zakonska regulativa kad je u pitanju kaznena politika, jer bez ovih mehanizama, mislim da nećemo uspjeti da dođemo do cilja koji svi imamo, i zbog generacija koje dolaze iza nas“, naglašava Radenko Vujošević, direktor JKP „Komunalno – Lim” iz Bijelog Polja.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

„Mi smo konkurisali za kamion smećar za obalsko prikupljanje otpada i jedan čamac, katamaran koji će plutajući otpad po jezeru prikupljati i odnositi na našu deponiju“, kaže Željko Ječmenica, direktor JKP „Usluga“ iz Priboja.

Pribojci su već očistili desetak nelegalnih deponija, prikupili smeće iz jezera, Bjelopoljci uklonili 12 smetlišta, ali se i dalje na obalama Lima širi na desetine kubnih metara otpada.

„Broj nelegalnih odlagališta se svake godine povećava. Godine 2019. sam, u sklopu projekta, detektovala preko 230 nelegalnih odlagališta od granice sa Beranama do granice sa Srbijom. Malo se mijenja svijest kod naših učenika, jer se trudimo da učenike kroz nastavni proces koliko-toliko edukujemo i možemo da primjetimo za mlađe generacije žele nešto da urade“, navodi profesorka Danijela Veličković, ekološkinja iz Bijelog Polja.

Priroda je Limu dala sve najlepše što ima, ljudi mu ostavljaju sve što ne valja i što im ne treba. A kad se račun ispostavi, nema dileme ko će biti na gubitku.

Izvor: RTS

Unapređenje saradnje sa Nemačkom u oblasti energetskih i klimatskih politika

29.03.2023

cape-ortegal-vetar-vetroelektrana — Photo-illustration: Pixabay (makunin)

O saradnji Nemačke i Srbije u oblasti energetike i podršci Nemačke našoj zemlji u procesu energetske tranzicije, razgovarale su u okviru Berlinskog dijaloga o energetskoj tranziciji, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i državna ministarka za evropske poslove i klimatska pitanja SR Nemačke Ana Lirman.

Prema rečima ministarke Đedović, Srbija je spremna za unapređenje saradnje u oblasti energetskih i klimatskih politike, koje predstavljaju i važnu dimenziju procesa evropskih integracija.

Kako je naglasila, naša zemlja želi da postavi ambiciozne, ali ostvarive ciljeve u energetskoj tranziciji, što je predmet integrisanog energetskog i klimatskog plana čija je izrada u toku.

Ministarka je navela da se Srbija opredelila da sledi EU u njenim težnjama za dostizanjem karbonske neutralnosti, ali da bi bili uspešni u tom procesu važno je da imamo snažnu i kontinuiranu tehničku i finansijsku podršku naših partnera iz EU kako bi energetska tranzicija bila sprovedena na finansijski održiv i socijalno pravedan način.

Pročitajte još:

Naša zemlja zainteresovana je za nastavak saradnje na projektima koji se tiču razvoja energetske infrastrukture, gradnje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije (OIE) i povećanja energetske efikasnosti, rekla je ministarka i dodala da je zahvalna Nemačkoj na dosadašnjoj podršci projektima u energetskom sektoru.

Ona je navela da o benefitima te saradnje za građane Srbije najbolje govore napredak u izgradnji Transbalkanskog koridora, koji je važan za sigurnost snabdevanja, ali i regionalnu umreženost, zatim rekonstrukcija postojećih elektrana i priprema novih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije.

Lirman je upoznala ministarku Đedović sa planovima za uspostavljanje regionalne platforme za dijalog o klimatskom partnerstvu za region Zapadnog Balkana, koja ima za cilj da obezbedi veću energetsku sigurnost zemljama regiona za narednu zimu, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

SEEPEX pokreće unutar-dnevno tržište u Srbiji

28.03.2023

eletrična-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Kompanija SEEPEX, član ADEX grupe i Operator organizovanog tržišta električne energije u Srbiji, najavila je pokretanje organizovanog kontinuiranog unutar-dnevnog tržišta električne energije u Srbiji u junu ove godine.

Kontinuirano unutar-dnevno tržište predstavljaće novi proizvod SEEPEX-a, srpske berze struje, i dodatak već postojećem „dan-unapred“ tržištu, rečeno je na stručnom skupu „Unutar-dnevno tržište električne energije u Srbiji“ u Privrednoj komori Srbije.

Miroslav Lutovac, savetnik predsednika PKS, istakao je da je u pitanju važan korak za otvaranje tržišta električne energije i nastavak usaglašavanja domaćih i standarda EU u toj oblasti, posebno apostrofirajući značaj energije u današnje vreme globalnih neizvesnosti.

„Energija je u velikoj meri postala ozbiljan parametar u proceni poslovnih aktivnosti firme. Neizvesnost koju nosi energija sa cenom i raspoloživošću je u velikoj meri uticala i na cene električne energije koja je postala i berzanska roba, što sa sobom nosi dozu neizvesnosti i mogućih turbulencija“, rekao je Lutovac.

Pročitajte još:

OSNOVANA PRVA REGIONALNA BERZA ELEKTIČNE ENERGIJE – ADEX

Plan je da se domaće unutar-dnevno tržište električne energije, kako je najavljeno na skupu u PKS, što pre priključi jedinstvenom Evropskom prekograničnom unutar-dnevnom tržištu električne energije (Single Intraday Coupling – SIDC).

„Ovo je samo poslednji segment u uspostavljanju kompletnog tržišnog okvira u celom mozaiku tržišta električne energije u Srbiji. Budućnost je već ovde“, poručio je Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a i izrazio uverenje da će zelena tranzicija u Srbiji biti sprovedena na održiv i efikasan način.

Rade Mrdak, savetnik ministarske za energetiku i rudarstvo, ocenio je da je formiranje unutar-dnevnog segmenta organizovanog tržišta električne energije logičan i očekivan iskorak u sveukupnom razvoju tržišta električne energije u Srbije.

Mrdak je istakao da je Ministarstvo rudarstva i energetike započelo pripreme za izmenu Zakona o energetici kojima će se u domaće zakonodavstvo preneti devet uredbi i direktiva u oblast električne energije do kraja ove godine, čime će se, kaže, stvoriti uslovi za ulazak u finale reformi tržišta električne energije, odnosno, spajanje našeg domaćeg tržišta električne energije sa jedinstvenim evropskim tržištem i potpuna harmonizacija sa Evropskom unijom u ovoj oblasti.

Izvor: PKS

EU podsticaj za privatni sektor u turizmu i ugostiteljstvu

28.03.2023

Projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam” po drugi put dodeljuje bespovratna sredstva privatnom sektoru u turizmu, ugostiteljstvu i vinarstvu. Svrha ove finansijske podrške je da se podrže porodični i mali biznisi kako bi unapredili i razviili svoje turističke ponude i ugostiteljske usluge. Ukupan iznos bespovratnih sredstava je 350.000 evra.

Konkurs je bio otvoren od 19. septembra do 21. oktobra prošle godine. Ukupno se prijavilo 146 preduzetnika, poljoprivrednih gazdinstava, visnara, malih i srednjih preduzeća i fizičkih lica koja se bave iznajmljivanjem smeštaja. Evaluacijom nezavisne komisije određeno je 42 dobitnika bespovratnih finansijskih sredstava, koji će u tekućoj godini sprovesti svoje projekte u cilju unapređenja svojih usluga.

Mahom su sredstva opredeljana za podsticanje energetske efikasnosti i kupovinu neophodne opreme za privatne smeštaje, restorane, hotele, kafiće, a među dobitnicima se našao i pružalac usluga rečnog transporta iz Donjeg Milanovca. Maksimalni iznos pojedinačnih projekata je 10.000 evra.

Konkursom je obuhvaćeno osam gradova i opština na teritoriji Istočne Srbije i Donjeg Podunavlja: Zaječar, Negotin, Kladovo, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac i Smederevo, kao i Opština Topola u Centralnoj Srbiji.

Evropska unija je do sada opredelila preko milion evra za podsticaj privatnog sektora u turizmu i ugostiteljstvu Istočne Srbije i Donjeg Podunavlja, kroz projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Krajnji cilj projekta je da se podigne celokupna turistička ponuda regiona, ali i stvori prepoznatljiva turistička destinacija za turiste iz celog sveta.

Listu dobitnika bespovratnih sredstava možete pronaći ovde.

Izvor: GIZ

Od 1. maja poskupljenje cena struje i gasa

28.03.2023

pare , novac — Foto-ilustracija: Pixabay (blickpixel)

Od 1. maja cena električna energije za domaćinstva biće viša za osam odsto, a gasa za 10 odsto, što znači da će prosečan račun za električnu energiju biti uvećan za oko 250 dinara.

Zbog geopolitičkih dešavanja trenutna situacija sa energentima u Evropi je najteža u 21. veku, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike, ali kako se navodi Vlada Srbije ulaže dodatna sredstva kako bi naš energetski sistem funkcionisao nesmetano.

U saopštenju se navodi će cene u Srbiji i posle korekcije ostati jedne od najnižih u Evropi.

Upravo građani, i to oni najugroženiji, i dalje su prioritet Vlade, koja je u cilju pomoći socijalno ugroženim potrošačima iz budžeta izdvojila čak četiri milijarde dinara.

Pročitajte još:

Ministarstvo apeluje na lokalne samouprave da svima koji imaju pravo na status energetski ugroženog kupca pomognu da se prijave kako bi ostvarili značajna umanjenja računa, kao i na građane da se odgovorno ponašaju i da štede električnu i toplotnu energiju.

U saopštenju se podseća na to da su u periodu oktobar–januar 2022/23. godine građani ostvarili uštedu električne energije od 10 odsto, i dodaje da će država nastaviti da subvencioniše unapređenje energetske efikasnosti širom zemlje, a ubrzo će biti raspisan novi javni poziv.

Energetski portal

Silosi puni, traže se novi kupci

28.03.2023

poljoprivreda , pšenica — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Sunčica Savović iz Udruženja “Žita Srbije” rekla je za RTS da je najniža cena srpske pšenice prošle nedelje bila 23,5 dinara po kilogramu, a cena ukrajinske kretala se oko 16 dinara. Na zalihama je u ovom trenutku preko 800.000 tona pšenice koja je dostupna za izvoz i oko 600.000 tona kukuruza.

Preporučuje da je, bez obzira na geopolitičke okolnosti, najbolje prodavati trećinu pšenice pre žetve, trećinu u žetvi, a samo trećinu čuvati za posle žetve.

Sporazum Rusije i Ukrajine sredinom marta, svetskom tržištu je obezbedilo pšenicu po ceni od 16 dinara. Dok država traži nova tržišta, poljoprivrednici strahuju od dodatnog pada cene, ali i od toga da novi rod neće imati gde da smeste.

“Razlika u ceni između naše pšenice i ukrajinske je značajna imajući u vidu troškove transporta do pretovarne luke Konstanca koja je najznačajnija pretovarna luka za srpske žitarice i uljarice na putu ka svetskim kupcima”, rekla je Savovićeva.

Odgovarajući na pitanje da li će cena pšenice padati, Savovićeva kaže da kada se pogleda svetski bilans pšenice, potpuna je ista situacija u Bugarskoj, u Mađarskoj i u Rumuniji gde sukoličine dostupne za izvoz velike, a još im je nezahvalnija situacija nego kod nas, jer se ukrajinska pšenica u zemlje EU uzvozi bez carine.

“Dok je na snazi sporazum o transportu žitarica crnomorskim koridorom, ne postoji bitniji razlog da cenu pšenice primora da ide uzlaznom putanjom”, kaže ona.

Pročitajte još:

Koliko imamo pšenice i kukuruza u skladištima

“Započeli smo tržišnu godinu za pšenicu sa većim zalihama od uobičajenih zbog zabrane izvoza koji je trajao u periodu maj–jul, što je omelo redovne izvozne tokove. Prenesene zalihe od prošle godine su bile od oko 700.000 tona. Drugu god za redom imali smo dobar rod pšenice, prošle godine 3,2 miliona tona. Trošimo na mesečnom nivou oko 150.000 tona pšenice, što godišnju potrošnju dovodi na nivo od oko milion i 800 hiljada tona. Od jula do februara izvezli smo 611.000 tona pšenice i brašna. Na zalihama imamo preko 800.000 tona pšenice, koja je dostupna za izvoz i za završne zalihe”, istakla je Savovićeva.

Prema njenim rečima, što se tiče kukuruza, rod je bio desetkovan sušom, imali smo drugu sušnu godinu zaredom.

“Za prolećne ratarske kulture rod je bio na nivou od 4,65 miliona tona, prenesene zalihe su bile 380.000 tona, izvoz je bio simboličan. Nismo izvezli ni 270.000 tona od početka tržišne godine. Sa pokrivenim domaćim potrebama na zalihama imamo oko 600.000 tona kukuruza dostupnih za izvoz i za prenesene zalihe“, rekla je ona.

Kada kreće izvozna prodaja

Izvozna prodaja može da krene u svakom trenutku, ali pre svega toga cena naše pšenice mora da bude konkurentna ceni mađarske, bugarske, rumunske, ukrajinske i ruske pšenice.

U trenutku kada mi budemo mogli da pariramo sa cenom krenuće izvozna prodaja, to isključivo zavisi od vlasnika robe, trgovaca, skladištara. Kina je posredan kupac srpske robe.

“Naše žitarice već preko Konstance odlaze u Kinu, Južnu Koreju, Bliski i Daleki istok i Severnu Afriku“, kaže ona.

“Ono što je preporuka da bez obzira na geopolitičke okolnosti je najbolje prodavati trećinu pšenice pre žetve, trećinu u žetvi, samo trećinu čuvati za iza žetve”, ukazuje Savovićeva.

Setva, krediti

Dalje navodi da je naš kukuruz ove godine zbog lošeg kvaliteta teško izvesti, tako da je to razlog što izvoz ide sporo. Takođe krediti su nepovoljni.

“Kvalitet će trpeti samo ako budemo imali sušnu godinu kao dve godine ranije”, zaključila je Sunčica Savović.

Izvor: RTS

Srbija bogatija za pola miliona posađenih sadnica

28.03.2023

drvo_ekologija_environment — Foto:New life photo created by jcomp - www.freepik.com

Zahvaljujući projektu „Zasadi drvo“, Srbija je bogatija za neverovatnih pola miliona (500.000) sadnica, koliko je do sada ukupno posađeno na više od 300 lokacija od 2019. godine.

Ovom masovnom sadnjom zaposleni u kompanijama koje su pokrenule „Zasadi drvo“ doprineli su realizaciji najvećeg projekta masovnog pošumljavanja u Srbiji. Zajedničkom sadnjom na teritoriji ŠU Barajevo, zaposleni su još jednom pokazali da žive vrednosti za koje se zalažu i lično doprineli ostvarenju cilja četvrte sezone projekta, a to je ukupno pola miliona posađenih stabala.

Značaj projekta „Zasadi drvo“ iz sezone u sezonu sve je veći jer, pored rekordnog broja posađenih sadnica i permanentne kampanje za podizanje svesti o važnosti očuvanja životne sredine, podrazumeva i realizaciju brojnih drugih aktivnosti.

Do sada je ozelenjeno 13 gradova, očišćena je dugogodišnja divlja deponija i pretvorena u zelenu oazu, dve godine zaredom obezbeđene su sadnice za 1.215 osnovnih škola u Srbiji, održano je 28 edukativnih radionica za decu, oslikani su murali u Beogradu i Čačku, organizovani su forumi na kojima su okupljeni donosioci odluka iz državnog, nevladinog i privatnog sektora i brojne druge aktivnosti. Projekat nastavlja da živi, a najavljeni su novi ambiciozni planovi.

Pročitajte još:

“Sa svakom novom sadnjom raste osećaj ponosa kod svih nas u kompaniji dm zbog svakog postignutog rezultata u okviru projekta „Zasadi drvo“ i zbog činjenice da već četvrtu sezonu zaredom svakodnevno dokazujemo da je moguće pokrenuti masovnu ekološku inicijativu za izgradnju zdravije životne sredine. Neverovatan broj od pola miliona posađenih sadnica je dokaz da mi ljudi još možemo mnogo toga da vratimo prirodi. Mnogo radosti, entuzijazma i ljubavi prema našoj zajednici uloženo je u ovaj projekat i uverena sam da je to najbolji način da kao društvo radimo velike stvari. Uz podršku naših institucionalnih partnera, zaposlenih, njihovih porodica, brojnih volontera i javnih ličnosti, posadili smo zelene oaze širom Srbije i pokazali da svaki pojedinac ima priliku da pomogne našoj planeti da diše zdravije. Zato zahvaljujemo svima koji su pružili doprinos ovoj inicijativi, posebno našim koleginicama i kolegama koji su prepoznali da snagom zajedništva možemo da udahnemo novi život prirodi. Sa istim ciljem i entuzijazmom nastavljamo dalje, stvarajući nove šume, koje imaju nemerljiv značaj u životu naše lepe zemlje”, istakla je Alexandra Olivera Korichi, direktorka dm Srbija i Severna Makedonija, jedne od najosvešćenijih kompanija kada je reč o ekologiji.

Projekat „Zasadi drvo“ pokrenuli su 2019. godine kompanija dm drogerie markt i Adria Media Group sa institucionalnim partnerima: Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravom za šume, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“, Pokretom gorana Srbije, Privrednom komorom Srbije, Botaničkom baštom „Jevremovac“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Šumarskim fakultetom u Beogradu, Šumarskom školom Kraljevo, Zavodom za zaštitu prirode, a od ove sezone i sa dva nova institucionalna partnera, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i Institutom za šumarstvo.

Izvor: dm drogerie markt

“SET Trebinje 2023” – Cene električne energije, distriburana proizvodnja i usluge fleksibilnosti

27.03.2023

Drugi dan Samita energetike “SET – Trebinje 2023” bio je posvećen visokim cenama električne energije, snabdevanju istom, kao i o izazovima daljeg razvoja tržišta električne energije, integraciji velikog udela OIE, uslugama fleksibilnosti i ulozi distribuirane proizvodnje.

Učesnici panela govorili su o tome koliko su cene električne energije niže za domaćinstva u odnosu na industriju. Najavljeno je otvaranje tri nova tržišta, 26. aprila u Crnoj Gori, u Albaniji u aprilu ili maju, a u Severnoj Makedoniji 10. maja.

Spomenut je i novi paket mera Energetske zajednice za električnu energiju koji po prvi put potpuno obezbeđuje ravnopravan položaj našeg tržišta sa evropskim.

O fleksibilnosti i daljem razvoju tržišta i integraciji velikog udela OIE, razgovaralo se na panelu koji je moderirao Marko Janković iz EMS-a.

Davor Bajs, ekspert Sekretarijata Energetske zajednice posebno je istakao studiju izvora fleksibilnosti koja je urađena prošle godine. Sama studija je dala prikaz svih mogućih fleksibilnosti, o integraciji obnovljivih izvora energije na mrežu.

Pročitajte još:

Nemanja Pandurević, direktor Nezavisnog operatora sistema u BiH (NOSBiH), podsetio je na to da BiH trenutno ima sedam virtuelnih elektrana, koje su balansno odgovorne strane, i sada proizvođači električne energije na distributivnom nivou mogu da biraju kome će i pod kojim uslovima prodati struju. Ovih sedam elektrana imaju oko 120 MW instalisane snage.

Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a dotakao se tržišta fleksibilnosti i o unutar-dnevnom tržištu električne energije.

Učesnici panela razgovarali su i o sistemu skladištenja, o tome kako će ona dati svoj doprinos, ali i da je tehnologija njihove izrade koja prilično skupa. Svakako je sigurno da će skladišta imati svoju ulogu u budućnosti, ali da nije realno da će ona rešiti sve probleme i izazove priključenja OIE na mrežu. Oni su se složili da je potrebno više kapaciteta iz obnovljivih izvora, ali i da se mora raditi na razvoju i izgradnji distributivne mreže kako bi svi ti kapaciteti mogli neometano, bez negativnog uticaja, da se integrišu na istu.

Ogranizator “SET Trebinje 2023” bio je MH Elektroprivreda Republike Srpske, Grad Trebinje i SET d.o.o. Trebinje, a pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srpske. Na Samitu energetike bilo je više od 700 učesnika.

Milica Radičević

Mogućnost saradnje sa Brazilom u oblasti OIE i biogoriva

27.03.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O mogućnostima saradnje Srbije i Brazila u oblasti obnovljivih izvora energije i biogoriva razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Žoze Mauro da Fonseka Kosta Koutoa, ambasador Brazila.

Đedović je tom prilikom informisala sagovornika o strateškim dokumentima na kojima Ministarstvo rudarstva i energetike intenzivno radi, kako bi se što pre trasirao put energetske budućnosti zemlje.

Ona je istakla da je Vlada Srbije nedavno usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima energije i da će, kada se završi skupštinska procedura, biti otvoren put aukcijama za podsticaje proizvođačima električne energije iz OIE, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Zakonom će biti definisana odgovornost svih učesnika na tržištu. Dakle, država će nastaviti da podstiče integraciju obnovljivih izvora energije i ulaganja privatnog sektora, ali će istovremeno rešiti pitanje sigurnosti našeg elektroenergetskog sistema, navela je ministarka.

Ambasador Koutoa je preneo iskustva Brazila u korišćenju obnovljivih izvora energije, sa posebnim osvrtom na višedecenijsko iskustvo u oblasti saobraćaja i široko rasprostranjenoj upotrebi biogoriva, odnosno biodizela i etanola.

Energetski portal

SPOS: Srpski med traže u Kini i u arapskim zemljama

27.03.2023

med_tegle_pčele — Foto-ilustracija: Pixabay

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) saopštio je da je pre dva meseca pronašao „ozbiljne kupce“ za domaći med u Kini, kao i dve firme iz arapskog sveta. Kako navode iz ove organizacije stranci su zainteresovani za med iz pogona „Naš med“.

„Kineski milijarderi traže hranu vrhunskog kvaliteta i naš kupac je već naručio med, dok ga arapski kupci, koji takođe žele isključivo med iz standarda DPP (Dobra pčelarska praksa), još uvek nisu naručili, ali to se očekuje u narednom periodu“, navodi se na sajtu udruženja SPOS.

Kako dalje piše pogon „Naš med“ ne može trenutno da izveze med u Kinu, jer Srbija i ta zemlja još nisu završile usaglašavanje veterinarskog sertifikata, što se, kako se ističe, očekuje u maju, ako sve bude išlo po planu.

Pročitajte još:

„Kina je zemlja sa specijalnim zahtevima, nakon usaglašavanja sertifikata, sledi odobravanje izvoznih objekata u skladu sa zahtevima Kine“, dalje se ističe.

Energetski portal

Automobili i motocikli pretiču sva očekivanja, do utorka 28. marta

27.03.2023

sajam automobila — Foto: Beogradski sajam

Iako do zatvaranja kapija beogradskog Salona automobila i Sajma motocikala, kvadova, skutera i opreme “Motopassion” ima još puna dva radna dana, i organizatori i izlagači iznenađeni su neverovatnim dosadašnjim interesovanjem javnosti i posetilaca za sve što su ovi sajmovi ponudili.

Do nedelje poslepodne sajamske hale, ali i programe na otvorenom prostoru, obišlo je čak 85.000 posetilaca, što je broj kojemu se ipak nisu nadali ni veliki optimisti.

S obzirom na činjenicu da se radi o prelomnim trenucima u globalnoj auto-moto industriji i izrazito nepovoljnim okolnostima u kojima su uvoznici obezbeđivali sajamske eksponate, pogotovo premijere i novitete, s obzirom na sve rizike u vezi s tim, ali i na najavljeno odsustvo finansijskih olakšica za kupce, ovakva poseta govori o velikoj zainteresovanosti posetilaca da budu u toku sa svetskim trendovima i da im se blagovremeno priključe.

Pročitajte još:

Salon automobila im se odužio sa 250 izlagača, koji predstavljaju 33 automobilska i sedam brendova lakih privrednih vozila i više od 40 premijera. I nikad bogatiji Sajam motocikala aktivirao je 60 izlagača koji predstavljaju više od 40 brendova motocikala, kvadova i skutera.

Oni koji to još nisu učinili, ili se dvoume da li da budu svedoci automobilske i motociklističke istorije, imaju priliku da ovu svetsku ekskluzivu vide sve do utorka 28. marta, od 10 do 20 časova.

Cena pojedinačne ulaznice је 450 dinara, а parkinga u krugu Sajma 150 din/h.

Izvor: Beogradski sajam

Gašenjem svetla na sat vremena poslata poruka – Spasimo planetu Zemlju

27.03.2023

planeta — Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Foto-ilustracija: Pixabay (mrbobdobolina)

Na jedan sat poslednje subote u martu, milioni ljudi širom sveta isključuju svetla kako bi iskazali simboličan čin podrške Zemlji. Taj jedan sat u mraku, osim što uštedi električnu energiju, šalje i važne poruke.

Sat za našu planetu pokrenut je u Sidneju 2007. godine kao građanska inicijativa u znak protesta protiv klimatskih promena i poziv na hitnu akciju.

„Tokom ovog sata i ove Akcije, želimo da podstaknemo sve građane širom planete da se uključe u zaštitu životne sredine, kako svoje lokalne tako i na planetarnom nivou“, rekla je Aleksandra Ugarković iz “Svetske organizacije za zaštitu prirode u Srbiji”.

Najnovije objavljeno istraživanje koje se radi u 17 država širom sveta, počev od 2014. godine, pokazuje da 30 posto građana direktno pogađa nedostatak vode, a čak 58 odsto građana izražava veliku zabrinutost zbog tih nestašica.

Pročitajte još:

OBELEŽEN „SAT ZA NAŠU PLANETU“ – SVAKOG SATA IZGUBIMO JEDNU VRSTU

U istom tom istraživanju možemo da nađemo i podatak da čak 37 odsto ispitanika kao direktnog krivca za katastrofalne suše i nedostatak vode, navodi klimatske promene.

Svet se više od godinu dana suočava sa nezabeležnom energetskom krizom i štednja energije je neophodna. I naši građani su počeli da štede struju – u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine uštedeli su više od 36 odsto, a to znači da je skoro 1.400.000 domaćinstva uspelo i da smanji račune.

Izvor: RTS

TAG uređaji dostupni na šalterima Pošte – Uskoro završetak brze saobraćajnice Surčin–Novi Beograd

27.03.2023

highway_autoput_transport_saobraćaj — Foto-ilustracija: Pixabay

Ugovor o poslovnoj saradnji između JP „Pošta Srbije“ i JP „Putevi Srbije“, omogućuje svim vozačima da uređaje za elektronsku naplatu putarine (tagove) kupe i na šalterima Pošte.

Prema ugovoru, koji su potpisali v.d. direktora JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak i v.d. direktora JP „Pošta Srbije“ Zoran Đorđević, u 100 poslovnica Pošte vozači moći da kupe uređaj za elektronsku naplatu putarine po ceni od 2.022 dinara.

Planirano je da do kraja meseca ovu uslugu mogu da pruže i sve poslovnice Pošte.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić kaže da je trenutno u Srbiji registrovano 2,8 miliona automobila i da je, kada je reč o prolasku na naplatnim stanicama, samo 50 odsto onih koji koriste elektronsku naplatu putarine.

Zbog velikog protoka saobraćaja na naplatnim rampama i gužvi koje su, kako je rekao, očigledno veće tamo gde se putarina ne plaća elektronski, potrebno je motivisati vozače da koriste elektronsku naplatu.

“Vlada je nedavno donela odluku o poskupljenju putarine za 14 odsto, pri čemu je za elektronsko plaćanje povećanje samo osam odsto i na taj način prvi put u istoriji imamo dve cene, jer želimo ljude da stimulišemo da koriste elektronski načun plaćanja”, objasnio je ministar.

On je podsetio na to da je veb platforma za elektronsku naplatu napravljena zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom i da srpski tag može da se koristi u tim zemljama i obrnuto.

Pročitajte još:

Što se tiče najvažnijih projekata u infrastrukturi, kada je reč o saobraćajnicama, ministar je najavio da će u petak biti završena brza saobraćajnica Surčin–Novi Beograd.

“Upravo se sada postavlja poslednji sloj asfalta, poslednjih 450 metara, tako da ćemo dobiti i brzu vezu između Zemuna i Novog Beograda sa auto-putem Miloš Veliki. Radimo petlju Jakovo i to će omogućiti da 40.000 ljudi koji gravitira u tom kraju brže izlazi na Miloš Veliki. Rasteretićemo sam auto-put Beograd–Šid jer se neće preko njega izlaziti na Miloš Veliki”, istakao je Vesić.

On je najavio i da će 1. juna biti završena obilaznica oko Beograda do Bubanj Potoka, što znači da tranzitni saobraćaj više neće ići preko Gazele.

“U međuvremenu radimo punom parom deonicu Sremska Rača–Kuzmin koja treba da bude gotova krajem godine. To je deo auto-puta Beograd–Sarajevo. Radimo nastavak auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege, a u aprilu ćemo pustitii prvi deo Moravskog koridora od Pojata skoro do Kruševca”, rekao je Vesić, navodi se u saopštenju.

Pomoćnik direktora JP „Putevi Srbije“ za naplatu putarine Darko Savić ocenio je da je veb platforma za elektronsku naplatu putarine prekretnica u poslovanju JP „Putevi Srbije“ u delu elektronske naplate i da će se na taj način svim građanima olakšati putovanja.

On je naglasio da JP „Putevi Srbije“ sada ima 650.000 korisnika elektronske naplate putarine i da više od 50 odsto prihoda koji ostvari, odnosno oko 150 miliona evra, više ne ide kroz živ novac i ruke inkasanata, već se taj novac uplaćuje direktno elektonski i ta vozila prolaze kroz naplatne stanice bez zaustavljanja.

Energetski portal

Evropska komisija predlaže nove kriterijume za ekološke tvrdnje na proizvodima u cilju zaustavljanja zelenog pranja

26.03.2023

marcell-viragh-ZQas4Ehf-F4-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Marcell Viragh)

Foto-ilustracija: Unsplash (micheile henderson)

Evropska komisija prepoznaje problem grinvošinga i obmanjujućih ekoloških tvrdnji na proizvodima, zbog čega je ove nedelje predložila jedinstvene kriterijume kako bi se zeleno pranje zaustavilo.

Različita istraživanja pokazuju da se potrošači sve češće opredeljuju za proizvode i usluge koji su ekološki odgovorni, zbog čega se kompanije neretko u poslovanju pozivanju na ekologiju u trci sa konkurencijom u ostvarenju profita i ugleda. Problem ovakvog predstavljanja proizvoda i usluga jeste što se često prikazuju kao ‘‘zeleniji’’ nego što zapravo jesu.

Zbog toga je Komisija predložila nove kriterijume koji će potrošačima omogućiti jasnije razumevanje ekološkog označavanja proizvoda i usluga i kvalitetnije informisanje o tome na koji način da naprave dobar izbor.

Zbog mnogih kompanija koje se služe grinvošingom, one koje to ne rade teško mogu da se istaknu i da zadobiju poverenje svojih potrošača. Međutim, uvođenje novih kriterijuma biće značajno i za kompanije koje zaista posluju održivo zato što će potrošačima biti razumljivije kako da ih razlikuju od ostalih.

Pročitajte još:

Prema studiji koju je Komisija sprovela 2020. godine, preko 50 odsto ekoloških tvrdnji na proizvodima u EU okarakterisane su kao nejasne, pogrešne ili neosnovane, dok za 40 odsto njih nisu postojali dokazi koji bi ih potkrepili.

U EU postoji preko 230 različitih ekoloških oznaka, bez jasnih kriterijuma za njihovo dobijanje. Informacije na oznakama uglavnom su neodređene, bez konkretnijih podataka. Primera radi, ukoliko kompanija želi da istakne da je majica napravljena od recikliranog materijala, sada će morati da se navede i od kojeg i u kojem procentu. Kako bi se zaustavilo dalje širenje oznaka, koje dodatno zbunjuju potrošače, one će biti moguće samo ukoliko se donesu na nivou EU, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Nova pravila podrazumevaju da će svako predstavljanje prizvoda kao ‘‘zelenog’’ morati da bude verifikovano od nezavisne treće strane i potkrepljeno naučnim dokazima. Takođe, više neće biti dozvoljena zbirna ocena uticaja proizvoda na životnu sredinu, zato što se time prikrivaju njegova negativna svojstva.

Energetski portal

Značaj i potencijal biomase u razvoju nacionalne cirkularne ekonomije

26.03.2023

Nakon održane pete međunarodne konferencije SEE Energy u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, razgovarali smo sa Jelenom Bunčić, menadžerkom i koordinatorkom projekta, o potencijalima iskorišnjenja biomase.

„Poljoprivreda, kao delatnost, ima veoma veliki negativan uticaj na životnu sredinu upravo zbog kruženja zagađujućih materija kroz ceo proizvodni sistem – od zemljišta, izvorišta, kroz lanac ishrane, sve do čoveka, te je u ciklusu proizvodnje vrlo bitno uspostaviti sistem i kontrolu korišćenja svih inputa, kao i poštovanje principa cirkularne ekonomije. Model intenzivne poljoprivredne proizvodnje se mora transformisati u cirkularni model proizvodnje”, kaže Jelena.

Potencijal biogasa i biomase, koji prema zvaničnim podacima predstavlja najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji, iznosi 67 odsto i gotovo je neiskorišćen. Ovi podaci govore o velikom raspoloživom potencijalu, posebno kad je reč o poljoprivrednoj biomasi.

Srbija je peta u Evropi po proizvodnji toplotne energije po megavat času, odmah iza Finske, Litvanije, Danske i Austrije. Budući da danas snabdevanje gasom kao čistom energijom predstavlja izazov, sve se intenzivnije razmišlja o OIE, pa tako i o upotrebi biomase za grejanje. Kako bi ostvarili cilj karbonske neutralnosti do 2050. godine, neophodno je da se smanji uticaj energetike na životnu sredinu, samim tim i na zdravlje građana, da se što više oslonimo na održivi zeleni rast i na održive zelene izvore. Biomasa je upravo jedan od izvora OIE čiji je potencijal ogroman, posebno u Vojvodini, a nedovoljno iskorišćen i nedovoljno predstavljen javnosti tako da su njene koristi i mogućnosti za mnoge potpuna nepoznanica.

U FOKUSU:

Potrebna veća iskoristivost biomase

Između 63 i 84 odsto potencijala OIE u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto. U planu je da se ova brojka, shodno situaciji u svetu i kod nas, promeni, odnosno poveća.

Na nedavno održanoj petoj međunarodnoj konferenciji SEE ENERGY, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, mogla su se čuti mišljenja da naša zemlja može da proizvede više električne energije iz organskog otpada nego što danas proizvede iz uglja i to po približno istoj ceni. „Posetioci konferencije su saznali o istraživanjima kojima je utvrđeno da na svakom hektaru, od ukupno 2,5 miliona u Srbiji, ostane oko četiri tone žetvenih ostatak je ukupno 10 miliona tona. Upravo u tim žetvenim ostacima leži vredan potencijal”, rekla nam je Jelena.

Biomasa se smatra najvažnijim obnovljivim izvorom energije, a osim u energetici, identifikovane su i njene inovativne primene u građevinarstvu. Međutim, usled nedovoljno razvijene industrijske proizvodnje, nedovoljno razvijenih politika za promociju cirkularne ekonomije te nedovoljne informisanosti javnosti o neophodnosti cirkularne ekonomije i izvorima finansiranja, može se reći da su potencijali eko-inovacija, uključujući i one temeljene na biomasi, daleko od njihovog punog iskorišćenja.

„Osim organizovanja konferencija i radionica planiranih za sledeću godinu, Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO će se dodatno uključiti u izradu OIE projekata, paralelno radeći na aktivnom predstavljanju potencijala zainteresovanim investitorima i traženju finansijskih izvora za ove projekte”, zaključuje naša sagovornica.

Priredila: Milica Marković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Holandski KLM povećava broj letova za Beograd

26.03.2023

U svom letnjem redu letenja, koji počinje od 26. marta, holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines leteće do 165 destinacija, pokrivajući 96 evropskih i 69 interkontinentalnih odredišta. Avio-linija Beograd-Amsterdam, uvedena 2021. godine, pokazala se kao izuzetno uspešna, pa će u letnjem redu letenja KLM imati 12 nedeljnih letova, što je za četiri više nego u zimskom periodu. Pet dana će putnicima iz Srbije biti na raspolaganju jutarnji let u 5:50, dok će let u 12:50 biti svakodnevan. KLM će, takođe, udvostručiti broj letova ka Aziji u odnosu na 2022. godinu i proširiti kapacitete svoje nove Premium Comfort klase na interkontinentalnim linijama.

Usled popuštanja putnih restrikcija izazvanih pandemijom koronavirusa, KLM duplira broj letova ka Aziji u odnosu na 2022. godinu i počev od 26. marta leteće do 16 destinacija na ovom kontinentu. Putnici mogu računati na dnevne letovi za Peking i Šangaj, tri nedeljna leta za Hong Kong i dva za Tajpej. Što se tiče japanskih gradova, KLM ima dva leta nedeljno za Osaku i Tokio, a takođe nastavlja i avio-linije ka indonežanskim gradovima Denpasar i Džakarta, kao i ka Manili na Filipinima. Sa druge strane, dnevni letovi povezuju Amsterdam sa Delhijem i Mumbajem u Indiji, a pet nedeljnih sa gradom Bangalor. Od bliskoistočnih destinacija, KLM će imati svakodnevne letove za Dubai, Tel Aviv i Kuvajt.

Pročitajte još:

KLM pruža usluge do 18 severnoameričkih destinacija uključujući Njujork, Atlantu, Ostin, Vašington, Las Vegas, San Francisko i Los Anđeles. Ovog leta KLM povećava broj letova za Toronto i nastavlja sa letovima za kanadske gradove Edmonton, Montreal i Vankuver.*

Avio-kompanija povećava frekvencije i do karipskih destinacija, pa će Aruba i Boner imati dnevne letove iz Amsterdama, dok će u jeku sezone Kurasao biti pokriven sa deset nedeljnih letova. U letnjem redu letenja nalaze se i Paramaribo, Port od Spejn i Sent Marten.

U letnjem redu letenja KLM-a nalazi se i deset latinoameričkih destinacija, kao što su Sao Paolo, Buenos Ajres, Panama Siti i San Hoze, kao i deset afričkih destinacija, među kojima su i Zanzibar, Dar es Salam, Najrobi, Kejptaun i Johanesburg.

Što se tiče evropskih destinacija, KLM uvodi dnevni let do Rena, regionalne prestonice Bretanje i nastavlja sa letom za Nant, uvedenim prošle zime, podižući kapacitet rute na tri dnevna leta.

* KLM-ova nova Premium Comfort klasa dostupna je na letovima za Njujork, Los Anđeles, San Francisko, Ostin, Toronto, i Kalgari.

Izvor: Top One

1...338339340...1,673 Page 339 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM