Prva mapa urbanih toplotnih ostrva Beograda: gde su najčešće tropske noći?

15.07.2023

kalemegdan-gee7b40890_1920 — Foto-Ilustracija: Pixabay (Djordjeuuu)

Foto-ilustracija: Unsplash (Elion Jashari)

Toplotno ostrvo je fenomen gde urbana područja imaju više temperature u poređenju sa ruralnim ili prirodnim okruženjem. Uzrok tome je promena zemljišnog pokrivača, namene zemljišta i izgrađene sredine: urbane sredine se ponašaju kao sakupljači toplote, posebno u letnjim periodima, što ima različite posledice, pre svega po javno zdravlje, piše za Klima101 dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta.

Toplotno ostrvo može se meriti na razne načine, a jedan od boljih je kroz tzv. tropske noći (tokom kojih se temperatura ne spušta ispod 20 °C). Indeks tropskih noći je vrlo jednostavna brojka: u pitanju je tropskih noći u toku jedne godine, a ovaj indeks je, pokazuju istraživanja, znatno viši u urbanim sredinama nego u njihovom okruženju, parkovima i drugim zelenim površinama, i to upravo zbog efekta toplotnog ostrva.

Ali nisu sve urbane površine iste. Koliko će toplotno ostrvo biti izraženo, pa i koliko će jedan grad imati „viška” tropskih noći zavisi od prirodnih, ali i od ljudskih faktora, pre svega od karaktera urbanog prostora, odnosno zemljišta.

Pročitajte još:

Toplotno ostrvo može uzrokovati velike probleme kada je u pitanju javno zdravlje stanovništva. One dokazano mogu dovesti do zdravstvenih problema posebno kod starije populacije i hroničnih bolesnika jer onemogućavaju normalan san i efikasno regenerisanje organizma u toku noći. Dodatno, efekat toplotnog ostrva utiče i na povećano zagađenje vazduha zbog karakteristike da veća hrapavost urbane morfologije usporava strujanje vetra.

Po svemu sudeći, i nažalost, Beograd je po ovim parametrima „šampion”, a to vrlo jasno možemo videti na ovoj mapi tropskih noći u Beogradu, koja prikazuje razlike između prosečnog broja tropskih noći u toku godine od 2008. do 2017. godine:

Foto: (Klima101) Mapa tropskih noći Beograda. Podaci preuzeti iz: Filipovic L. and Djurdjevic V., 2023, Spatio-temporal Analysis of the Urban Heat Island in Belgrade Using Urban Climate Model Data. International Conference on Hydro-Climate Extremes and Society, Jun, 27-30 2023, University of Novi Sad, Serbia

Mapu u visokoj rezoluciji možete pogledati OVDE.

Kako je napravljena ova mapa?

Kako bi dobili mapu indeksa tropskih noći za Beograd klimatolozi sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimir Đurđević i saradnik Lazar Filipović koristili su računarski model UrbClim koji koji simulira interakciju između planetarnog graničnog sloja atmosfere (PGS, ili eng. Planetary Boundary Layer – PBL) i podloge.

Atmosferski deo modela čini prvih nekoliko kilometara njene visine dok su karakteristike podloge opisane preko CORINE (eng. Coordination of information on the environment) seta satelitskih podataka prikupljenih za 2012. godinu. Suština je da se karakteristike zemljišnih podloga u urbanoj sredini (neporoznost, veća hrapavost, odsustvo zelenila, nereflektivnost) utiču na veće zagrevanje vazduha jer akumuliraju i zadržavaju više toplote ali i usporavaju vazdušno strujanje što usporava hlađenje. Pored toga, urbani obrasci generišu i antropogeno oslobađanje toplote (grejanje zgrada, saobraćaj, ljudski metabolizam) što je takođe značajan faktor toplotnog ostrva.

Urbanista sa Arhitektonskog fakulteta u Univerziteta u Beogradu doc. dr Ivan Simić je mapu tropskih noći povezao sa mapom urbane matrice Beograda koristeći QGIS softver i OSM (Open Street Map) bazu podataka. Rezultat je georeferencirana kompozitna mapa koja nam ukazuje da je urbano toplotno ostrvo rezultat složene interakcije prirodnih parametara (atmosfere i podloge- poroznosti, morfologije i sastava) i antropogenih uticaja, tj. vrste i intenziteta izgrađenosti.

Gde su vrhovi toplotnog ostrva u Beogradu?

Posmatrajući kartu broja tropskih noći možemo reći da je celokupan širi centar Beograda uključujući veliki deo Novog Beograda značajno pogođen efektom toplotnog ostrva. Postoje varijacije u prosečnoj temperaturi između određenih centralnih delova grada ali svi oni se kreću u rasponu od 40 do 50 tropskih noći. Izuzetak predstavljaju velike parkovske i šumske površine i delovi naselja u njihovoj neposrednoj blizini, kao i tokovi reka.

Tekst u celosti možete da pročitate ovde

Izvor: Klima101

Koliko je degradacija prirode uticala na sigurnost hrane

15.07.2023

povrće , hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Neodrživo korišćenje zemljišta i morskih ekosistema, dovelo je do nesigurnosti u poljoprivredi i ribarstvu, odnosno snabdevanja hranom. Jedini način da dođe do promene jeste da se ekosistemi obnavljaju na rešenjima zasnovanim na prirodi.

Oko 80 odsto globalnog obradivog zemljišta je pod uticajem najmanje jednog oblika degradacije, a samo erozija zemljišta pogađa petinu poljoprivrednih površina širom sveta. Procene su da je erozija zemljišta porasla za oko 2,5 odsto u periodu od 2001. do 2012. godine, prevashodno zbog krčenja šuma i povećane površine obradivog zemljišta, navodi se na sajtu UNEP-a.

Posledicama degradacije zemljišta pogođeno je oko 3,2 milijarde ljudi, a predviđanja pokazuju da bi degradacija mogla da smanji produktivnost hrane za 12 odsto, što dovodi i do porasta cene hrane.

Pročitajte još:

Obnovom prirode pospešili bi se uslovi i da oporavak pčela, koje su jedan od najboljih oprašivača. Prema podacima UNEP-a, od 100 vrste useva koje obezbeđuju 90 odsto svetske hrane, preko 70 oprašuju pčele. U narednim decenijama uz postojeće prakse moglo bi da se izgubi oko 20.000 biljnih vrsta koje su važne za pčele. Značajan negativan uticaj na njih ima poljopriveda, usled korišćenja pesticida i monokulture.

Iako postoji preko 50.000 biljaka koje možemo da koristimo u ishrani, samo pirinač, kukuruz i pšenica obezbeđuju preko 50 odsto svetske hrane. Ukoliko se nastavi praksa u kojoj se čovečanstvo oslanja samo na pomenute tri vrste, može doći do nesigurnosti hrane. Zbog toga je potrebno da se usvoje održive poljoprivredne prakse i da se uzgajaju raznovrsno povrće, voće i usevi, koji će ujedno doprineti oporavku biodiverziteta.

Koliko je hitna obnova prirode govore činjenice da je milion vrsta u opasnosti od izumiranja, dok zemljište postaje neplodno, a izvori vode presušuju.

Energetski portal

Spremaju se stroža pravila za automobilsku industriju

15.07.2023

otpad — Foto:-lustracija: Unsplash (justine poirrier)

gume — Foto-ilustracija: Unsplash (adam-kring)

Preko šest miliona vozila u Evropi završi s svojom funkcijom i odsluži svoje za jednu godinu. To znači da mnogi delovi tih automobila odlaze na deponiju. Međutim, nekada se automobili voze i preko njihovih mogućnosti, čak prodaju dalje, zagađuju više jer su stari, i na kraju se neadekvatno postupa sa otpadnim delovima.

Inspirisana idejom održive budućnosti, Evropska komisija uvodi predloge za redizajn regulative za automobilske industrije kako bi bila bliža cirkularnoj ekonomiji. Ove inicijative razmatraju sve faze, od dizajna i proizvodnje do prerade i oživljavanja delova na kraju životnog veka vozila.

Predlozi Komisije imaju dalekosežne uticaje, i očekuje se da će ostvarivanje ideje proizvesti 1,8 milijardi evra neto prihoda do 2035. Oni ne samo da podstiču ekonomiju EU, već i doprinose njenim ekološkim i klimatskim ciljevima svojom transformacijom automobilske industrije, navodi se na sajtu Komisije.

Pročitajte još:

Pored toga, ove mere su postavljene da unaprede standarde bezbednosti na putevima na globalnom nivou ograničavanjem izvoza neispravnih vozila, smanjenjem nivoa zagađenja i zdravstvenih rizika u zemljama koje uvoze polovna vozila iz EU.

Automobili u EU u proseku su stari 12 godina dok Grčka i Estonija, prema podacima koje je ACEA objavila, imaju najstarije – oko 17 godina. Luksemburg ima najmlađi vozni park, nešto više od 7 godina.

Predložena uredba predviđa godišnje smanjenje emisije CO2 za 12,3 miliona tona do 2035. godine. Cilj joj je da optimizuje upotrebu 5,4 miliona tona materijala i poveća oporavak neobnovljivih sirovina, dodatno smanjujući oslanjanje na uvoz.

Mere takođe podstiču kružni pristup dizajnu i proizvodnji u automobilskoj industriji. Oni predviđaju da će četvrtina plastike koja se koristi u proizvodnji vozila biti iz recikliranih izvora. Štaviše, oni se zalažu za reciklažu 30 odsto plastike iz vozila na kraju radnog veka i promovišu ponovnu upotrebu i renoviranje delova vozila.

Da bi se poboljšalo sprovođenje, Komisija predlaže više inspekcija, digitalno praćenje vozila na kraju životnog veka i strože kazne za prekršaje. Obim ovih propisa postepeno će se proširiti i na dodatne kategorije vozila kao što su motocikli, kamioni i autobusi.

Energetski portal

Apel za pristup javnim česmama svih građana Srbije

15.07.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Sve češće ekstremne temperature uzrokovane klimatskim promenama, zahtevaju ispravne i besplatne vode za piće iz javnih česmi u Srbiji, na šta apeluje inicijativa Pravo na vodu. Zbog toga je potrebna sanacija starih, kao i izgradnja novih javnih česmi.

U poslednje dve decenije, trend rasta prosečne godišnje temperature je očigledan, dok je prethodna godina bila peta najtoplija od kada se vrše merenja. Ekstremne temperature naročito su opasne po zdravlje u uslovima visoke vlažnosti vazduha i intenzivne fizičke aktivnosti. Ranjive grupe predstavljaju starije osobe, zatim osobe sa hroničnim bolestima i deca.

Iako unos tečnosti predstavlja najvažniju preporuku za zaštitu od sunčanice i toplotnog udara, nemaju svi građani pristup ispravnoj vodi za piće iz javnih česmi.

Pročitajte još:

,,Na primer, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Beograda – na teritoriji glavnog grada „postoji više od 180 česama sa vodom za piće iz distributivne mreže beogradskog vodovoda (prerađena, prečišćena, hlorisana voda).” Rezultati poslednjeg popisa govore da Beograd ima 1.685.563 stanovnika, pa bi grubo procenjen broj stanovnika na jednu javnu česmu iznosio više od 9.300. Kako se većina javnih česmi nalazi u gradskom jezgru – jasno je da postoje značajne nejednakosti u pristupačnosti vodi za piće iz javnih česmi u različitim delovima Beograda. Grad Niš može da se pohvali sa samo 17 javnih česmi, što nas dovodi do cifre od čak 14.676 stanovnika na jednu česmu. Situacija nije mnogo bolja ni u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, voda nije dostupna u javnim prostorima već se sve više kupuje u plastičnoj ambalaži čime postaje roba, a ne ljudsko pravo. Oni koji nemaju novca da vodu kupe, ugrožavaju svoje zdravlje’’, navodi se u saopštenju.

Obezbeđen pristup javnim česmama sa bezbednom pijaćom vodom, osnovni je i najbrži način da se građani zaštite od negativnih posledica ekstremnih temperatura, zbog čega se ovom inicijativom apeluje na institucije na nacionalnom i lokalnom nivou da ozbiljno shvate ovaj problem i na vreme obezbede neophodnu infrastrukturu kako bi svaki stanovnik Srbije imao pravo na vodu.

Energetski portal

Kako providni solarni paneli pomažu poljoprivredi?

14.07.2023

tomato-plants-growing-inside-greenhouse-with-white-narrow-roads-with-colofrul-harvest — Foto-ilustracija: Freepik (azerbaijan_stockers)

Povećana potražnja za hranom traži iznalaženje novih načina uzgoja useva. Jedno od rešenja predstavljaju plastenici, koji povećavaju unos do 100 odsto po hektaru u odnosu na uzgoj na otvorenom.

Ipak, plastenici zahtevaju velike količine električne energije, za održavanje optimalne temperature, zbog čega se u uslovima energetske i ekološke krize dovode u pitanje. Kako bi ovaj problem bio rešen, bilo je potrebno da se pronađe način kako da se njihovo snabdevanje energijom učini održivijim.

Solarni paneli jesu dobar izvor obnovljive energije, međutim ukoliko se postave na krov staklenika sprečiće prodiranje sunčeve svetlosti. Zbog toga tehnologija ide korak dalje, a na tržištu postaju dostupni providni paneli.

Pročitajte još:

Iako im je potrebna sunčeva energija za proizvodnju električne energije, količina koju apsorbuju je mala, dopuštajući da do biljaka dospe dovoljno energije za rast. Što više energije neko želi da proizvede iz solarnih panela, to će manje energije ostati za biljke. Međutim, ukoliko paneli treba da obezbede samo energiju za potrebe staklenika, biće je dovoljno i za useve.

Štaviše, paneli apsorbuju UV zrake koji biljkama nisu potrebni, a propuštaju one koji su im korisni.

Naučna istraživanja pokazala su da organski solarni paneli napravljeni od ugljeničnih materijala, koji su prekriveni slojem L-glutationa, a koji štiti organske materijale od razgradnje na suncu, donose koristi biljkama koje ne bi imale u uobičajenim staklenicima.

Naime, sloj kojim su premazani paneli zaustavljaju ultraljubičaste i infracrvene zrake koje mogu da oštete i previše zagreju biljke.

Zahvaljujući daljem razvoju ove tehnologije, uskoro bi njena primena mogla da bude šira, a značaj veći. Kako prenose svetski mediji, providni solarni paneli imaju potencijal da postanu zamena prozorima. Na ovaj način bi se značajno doprinelo zelenoj i efikasnijoj energiji, s obzirom na to da su istraživanja pokazala da su providne solarne ćelije i do hiljadu puta efikasnije kada je reč o proizvodnji struje.

Katarina Vuinac

Zemlje Afrike koje pokazuju interesovanje za zelenu tranziciju

14.07.2023

Afrika — Foto-ilustracija: Unsplash (Harshil Gudka )

Nekoliko zemalja u Africi pokazuje veće interesovanje za obnovljive izvore energije i zelenu tranziciju uopšte. Jedna od ovih zemalja ima vrlo ambiciozne i visoko postavljene ciljeve koje želi da ostvari. Ta zemlja je Niger, koji u velikoj meri zavisi od šumskih resursa za proizvodnju energije na selu. U tom cilju, Nacionalni plan za obnovljivu energiju Nigera nastoji da poveća doprinos solarne energije za 30 odsto u ukupnom miksu energije do 2030. Ova smela ambicija uključuje stvaranje pet novih solarnih elektrana, proširenje kapaciteta obnovljive energije i povećanje pristupa električnoj energiji sa 15,72 procenata stanovništva u 2020. na 65 procenata do 2030. Pored toga, zemlja promoviše inicijative za pošumljavanje koje imaju za cilj rehabilitaciju 15.000 hektara šuma do 2030. godine.

Demokratska Republika Kongo planira da poveća kapacitet obnovljive energije sa 2,9 megavata (MV) u 2020. na 42,7 MV do 2030. godine, proširujući pristup električnoj energiji.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergey Pesterev)

Mozambik – ova primorska država zagovara održive poljoprivredne prakse kao što je sakupljanje kišnice i oporavak metana kako bi se ograničile emisije gasova staklene bašte. Zemlja namerava da instalira 5.000 solarnih fotonaponskih sistema za podršku pumpanju vode za navodnjavanje u poljoprivredi i upotrebi u domaćinstvima, navodi UN.

Tunis, koji krasi mediteransku obalu severne Afrike, od 2010. godine je izdvojio približno 587 miliona dolara za projekte obnovljive energije, fokusirajući se na solarnu fotonaponsku energiju i energiju vetra, što je donelo uštedu goriva i smanjilo emisije gasova staklene.

Pored ove četiri zemlje, koje su objavljene u izveštaju UN-a za klimatske promene, Maroko ima ambiciozni plan da bude jedna od afričkih zemalja sa najvećim kapacitetom u sektoru zelene energije, a ta ideja se najviše ogleda u zvaničnom planu da do 2030. godine proizvode 52 odsto električne energije iz OIE. Ranije smo pisali o njenim mnogo većim projektima koji potvrđuju težnje ove zemlje. Najveći solarni kompleks u blizini mesta Varzazat, gde je planirano da ceo projekat proizvodi 582 megavati, kada bude potpun, i drugi projekat jeste sa Velikom Britanijom – dve države povezane su sa četiri podvodna kabla dužine 3.800 kilometara, a prema procenama firme koja pokreće ovaj program, trebalo bi da obezbedi struju za preko sedam miliona britanskih domova do 2030. godine

Energetski portal

Folksvagen: nov igrač na evropskom tržištu električne energije?

14.07.2023

katka-pavlickova-Sf5Q7Ljjf58-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (katka-pavlickova)

Foto-ilustracija: Unsplash (israel-palacio)

Mnoge firme danas, pod pritiskom različitih regulatornih politika, ali i iz istinskog uverenja, nastoje da svoju proizvodnju i pogon u potpunosti prebace na obnovljive izvore energije. Jedan od najvećih proizvođača automobila, Folksvagen (Volkswagen), dosetio se inovativnog načina da iskoristi odbačene baterije iz svojih električnih vozila, i time poboljša udeo “zelene” energije u svojoj proizvodnji.

Naime, VW je uspostavio stacionarni sistem za skladištenje električne energije. Ovaj sistem funkcioniše tako što se električna energija dobijena iz OIE – poput energije vetra skladišti u odbačene, E-Up! baterije, koje dolaze iz istoimenog modela VW električnog automobila. Ovi stacionarni sistemi za skladištenje nisu ništa novo, i mnogi proizvođači automobila, poput Toyote takođe koriste svoje odbačene baterije za privremeno skladištenje struje.

Pročitajte još:

Međutim, kako se navodi u saopštenju za medije VW, inovacija ove firme jeste što će ovako čuvanu struju početi da prodaje na tržištu električne energije. U partnerstvu sa “Elli” – najsavremenijom platformom za digitalnu trgovinu električnom energijom, VW će početi da trguje strujom na spot tržištu EU. Sva trgovina će se obavljati preko EPEKS Spota – najpoznatije evropske berze za električnu energiju.

Ovaj projekat, nazvan “PowerCenter”, omogućava dvostruku upotrebljivost sistema za skladištenje električne energije. Njegovom realizacijom, VW može da odluči da li će sačuvanu energiju da iskoristi za potrebe svog pogona, ili – ukoliko su uslovi na tržištu povoljni, tj. cena struje je u skladu sa strategijom koju VW ima za svoje delovanje na tržištu, on će tu struju prodati, a novac iskoristiti u druge operativne svrhe. Oni se nadaju da će integrisati rastuće skladišne kapacitete električnih automobila i baterija u energetski sistem, dajući značajan doprinos energetskoj tranziciji.

Folksvagenov ulazak na tržište električne energije je razborit potez iz nekoliko razloga. On pruža nov izvor prihoda za firmu, značajno doprinosi mogućnostima VW-a da upravlja sopstvenom energijom i daje mu ulogu značajnog igrača na tržištu električne energije, s obzirom na veličinu i kapacitete ove firme.

Ono što je možda i najznačajnije jeste podsticaj koji će projekat “PowerCenter” imati na druge firme da i one integrišu ovakav sistem i time doprinesu sveukupnoj zelenoj tranziciji. Zbog toga je ovo izuzetno važan projekat za automobilsku industriju i budućnost održivog upravljanja energijom.

Milica Vučković

Direktor EPS-a: Poskupljenje struje nije izvesno, odluka o promeni cene posle detaljne analize

14.07.2023

sijalica , energija , električna energija , struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Dušan Živković navodi da je usled vrelog talasa primetan porast potrošnje struje ove nedelje.

“Protekla nedelje je bila na nivou 80.000 megavat-sati dnevno, ova nedelja je već došla do 90.000 megavat-sati. Porast potrošnje je već na nivou desetak procenata, ali Elektroprivreda nesmetano obezbeđuje dovoljne količine električne energije iz sopstvenih izvora”, dodaje Živković.

Ukazuje da su blaga zima i dobra hidrologija stvorili uslove da akumulacije i deponije budu pune.

,,U akumulacijama trenutno imamo preko 600 gigavat-sati, deponije su na nivou dva miliona tona uglja, tako da spremno dočekujemo sledeću zimu”, kaže Živković.

Kada je reč o proizvodnji uglja, poručuje da je ona na planiranom nivou, kao i da je cilj da se održavaju deponije uglja na visokom nivou.

,,U tom smislu ne očekujemo neke izazove i verujemo da će to tako i biti”, kaže Živković i dodao da se za sada sve podmiruje iz sopstvenih potreba.

Ističe da je sada ključna priprema za zimu.

,,Da bi se održala maksimalna količina vode u akumulacijama, maksimalna količina uglja na deponijama i pripremimo taj zimski period za bezbedno snabdevanje naših građana”, rekao je Živković.

Pročitajte još:

Hoće li biti otpuštanja u EPS-u

Već mesec dana u javnosti se pominju i otkazi u EPS-u. Na pitanje da li su takve glasine tačne i ima li viška zaposlenih, Živković kaže da je cilj da se zadrže zaposleni, stručni ljudi.

,,Otpuštanja su duže vreme tema koja se provlači u javnosti, ali ja to ne bih tako posmatrao. Cilj jeste da zadržati zaposlene, stručne ljude, kvalitetne radnike, napraviti im prostor za profesionalno usavršavanje i unapređenje”, dodaje.

Veruje da do toga neće doći i, kako kaže, gotovo je siguran da je put kojim idu upravo zadržavanje kvalitetnih zaposlenih od radnika do inženjera.

U maju je imenovan novi Nadzorni odbor EPS-a, a prvi put su u njemu tri stranca. Živković napominje da su svi oni stručnjaci i da mogu da pomognu razvoju EPS-a.

,,Svi članovi Nadzornog odbora imaju sjajne karijere, sjajni su stručnjaci i prvi korak moj je bio da se uspostavi dobra saradnja sa svima njima, dobro razumevanje, jer to znanje kojim oni raspolažu pomoći će nam da ovaj period tranzicije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo bude na pravi način, jer ja mislim da EPS treba da bude moderna kompanija, da treba da se menja, a zaista su oni tu da pomognu”, dodaje.

“Svaki put cena struje pažljivo analizirana”

Po preporuci MMF-a pominju se još dva poskupljenja struje, jedno bi trebalo da usledi već od novembra. Živković kaže da je svaki put cena struje pažljivo analizirana.

,,Nije bio rast cene zbog rasta cene, ta pažljiva analiza je vodila računa o tome da se obezbedi održivost poslovanja, bezbedno i sigurno snabdevanje dugoročno potrošača, stvore uslovi za razvoj, za investicije i cena upravo iz te pažljive analize će proisteći sa osnovnim ciljem da stvorimo uslove za razvoj, za investicije i za dalje unapređenje kompanije”, ističe Živković.

Na pitanje da li to znači da nije izvesno da će do poskupljenja i doći, kaže da nije izvesno, ali da je cilj pažljiva analiza koja treba da dobro sagleda da li postoji potreba za tim.

“Zelena energija je nešto na čemu ćemo maksimalno raditi”

Prioritet EPS-a jeste zelena energija. Živković navodi da se dugo bavio time i da je zelena energija nešto što EPS-u predstoji.

,,Predstoji nam kada je u pitanju razvoj energetike, predstoji nam kada je u pitanju razvoj privrede, predstoji nam i kada su u pitanju neki događaji koji obeležavaju period ispred nas, a tiču se i zelene energije i cirkularne ekonomije i u nekom delu veštačke inteligencije. Tako da zelena energija je nešto na čemu ćemo maksimalno raditi i u tom smislu gledati da podignemo nivo naših usluga kada je u pitanju zelena energija i projekti koje razvijamo”, dodaje Živković.

Pomenuo je i projekat RHE Bistrice koja treba dugoročno da pomogne razvoju zelene energije.

Izvor: RTS

Konferencija „OIE Srbija 2023” 14. septembra u Vrdniku

13.07.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Nakon izuzetno uspešnih konferencija održanih 2021. i 2022. godine, sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da će se konferencija „OIE Srbija 2023” održati 14. septembra u etno kompleksu Vrdnička kula na Fruškoj gori.

Učešće na konferenciji, koja je već postala tradicionalno nacionalno i regionalno okupljanje najvažnijih učesnika u industriji zelene energije, potvrdili su najviši zvaničnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, EMS-a, EBRD-a, kompanija Masdar, Enlight, Elicio, Nordex, evropskih asocijacija WindEurope i SolarPower Europe, predstavnici vodećih finansijskih institucija, kao i drugi predstavnici sektora obnovljivih izvora energije.

Registracioni link, kao i više informacija o kotizacijama učešća možete pronaći ovde.

Kako se konferencija „OIE Srbija 2023“ organizuje tačno mesec dana nakon održavanja prvih aukcija za vetar i solar, biće ovo izuzetna prilika da se analiziraju uslovi i rezultati aukcija, kao i potencijalna tržišna rešenja za OIE projekte koji će se realizovati mimo aukcijskih podsticaja. Takođe, diskutovaće se o uslovima finansiranja, problemima u lancu snabdevanja opreme za vetroelektrane i velikim poskupljenjima opreme, transporta, logistike. Celodnevna konferencija sastojaće se od svečanog otvaranja i pet panel diskusija.

Etno kompleks Vrdnička kula nalazi se u Vrdniku, na Fruškoj gori, 78.3 km od Beograda (60 km od aerodroma Nikola Tesla), na adresi Staza zdravlja 34, Vrdnik, Srbija. Za učesnike konferencije obezbeđen je smeštaj po specijalnim cenama.

U okviru promotivnog perioda koji traje do 01.08.2023. cena kotizacija iznosi 200 evra plus PDV, za uplate do 01.08.2023. godine.

Cena kotizacija za uplate od 01.08.2023. do dana održavanja konferencije iznosi 300 evra plus PDV.

Za učesnike konferencije je obezbeđen ograničen broj cena sa popustima u hotelima Vrdnička Kula, Fruške terme i Aqua Premier Spa.

Članovi Udruženja OIE Srbija imaju 20 odsto popusta na cenu kotizacija.

Za više informacija, možete se obratiti na office@oie.rs

Izvor: OIE Srbija

Rusija pokreće proizvodnju litijuma

13.07.2023

rude_kopanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (stafichukanatoly)

Rusija je najavila pokretanje proizvodnje litijuma koji se koristi za izradu baterija za električna vozila. Prema rečima potpredsednika ruske vlade Denisa Manturova, Rusija ima ogromne rezerve litijuma, kao i mnogih drugih metala i minerala.

„Rusija će u potpunosti pokriti svoju domaću potražnju za retkim zemnim metalima do 2030. godine, dok će industrijske potrebe za litijumom biti zadovoljene još ranije, izjavio je Manturov, prenosi Politika, pozivajući se na Interfax.

PROČITAJTE JOŠ:

Manturov je istakao da Rusija poseduje jednu od najvećih svetskih rezervi minerala, uključujući i retke zemne metale. „Mi smo drugi u svetu posle Kine. Domaća sirovinska baza je sposobna da zadovolji sadašnje i buduće potrebe ruske industrije, uključujući puštanje u rad novih ležišta i izgradnju najkompletnijeg ciklusa prerade sirovina“, rekao je Manturov koji na čelu Ministarstva industrije i trgovine.

Rusija će se fokusirati na proizvodnju litijuma jer zemlja želi da postane jedan od vodećih svetskih proizvođača „belog zlata“ i „nema problema sa preradom“ metala, rekao je ruski zvaničnik. „Imamo neophodne kapacitete za preradu litijuma u nekoliko fabrika. Ukupan obim proizvodnje litijuma će u potpunosti pokriti domaću tražnju do 2025. godine, a do 2030. godine biće dovoljno količina i za izvoz, naveo je potpredsednik ruske vlade.

Potražnja za litijumom raste iz godine u godinu širom sveta jer se koristi za proizvodnju baterija koje su od vitalnog značaja za većinu potrošačke elektronike i električnih vozila. Ujedinjene nacije smatraju litijum „stubom ekonomije bez fosilnih goriva“ jer se očekuje da će biti primarni način skladištenja energije u čistim energetskim mrežama budućnosti.

Izvor: Biznis.rs

Ajkula i čovek – ko je kome veća pretnja?

13.07.2023

životinje , ajkula — Foto-ilustracija: Unsplash (Gerald Schömbs)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Geller)

Ovog jutra razmišljam o tome koliko sam puta, i da li sam uopšte, pogledala film u kojem je ajkula bila predstavljena u pozitivnom kontekstu, dok je čovek bio negativan lik. Ne mislim na dokumentarne filmove koji su posvećeni zaštiti biodiverziteta, već na one komercijalne, poput holivudskih. Ja nisam ni jedan, ne znam da li ste vi? Krvoločni predatori koji čekaju samo na čoveka, uglavnom je njihova uloga u filmovima.

Činjenice pokazuju ipak jedan drugačiji scenario. Čovekovo prirodno stanište predstavlja kopno, na kojem je on u potpunosti bezbedan od napada ajkula, dok one ne mogu da budu sigurne od napada čoveka u svom prirodnom staništu. Dakle, samo ukoliko uđemo na njihovu teritoriju u potencijalnoj smo opasnosti, a one su ugrožene od strane nas čak iako ne mogu da isplivaju na kopno, odnosno na našu teritoriju, već ih ugrožavamo na njihovoj. Napadi ajkula na čoveka dešavaju se svake godine, ipak ova morska stvorenja su u mnogo većoj opasnosti od nas, nego što smo mi od njih. Šta ako kažem da od strane čoveka godišnje strada oko 100 miliona ajkula?

Najveće pretnje za ajkule

Zagađenje i degradacija mora, okeana i priobalja imaju uticaj na ugroženost ovih bića, međutim, za razliku od nekog drugog dela biodiverziteta kojeg ljudi uništavaju posredno kroz ugrožavanje njihovih staništa, pojačavanje klimatskih promena i drugog, ovde je reč o direktnim čovekovim akcijama.

Prekomerni ribolov – Izlovljavanje ajkula čini se iz različitih ciljeva. Prvi je povezan sa onim o čemu sam pisala na početku ovog bloga – strah od napada na ljude. Kako bismo bili bezbedni na plažama tokom godišnjih odmora, ove ribe se ubijaju. Drugi predstavljaju recimo modna i kozmetička industrija. Koža ajkule koristi se za proizvodnju obuće ili recimo kaiševa, dok se ulje iz jetre ajkule nalazi u nekim kozmetičkim proizvodima kao što su šminka ili sapuni. Treći je verovatno najznačajniji – uživanje u specijalitetima koji se prave od ajkule. Prvo bih pomenula meso koje se dobija od njih, ali dalje ne bih ulazila u tu temu, zato što mi veću pažnju privlači nešto drugo – specijalitet od peraja ajkule. Iako prema nekim informacijama do kojih sam došla, peraja nemaju nikakvu hranljivu vrednost, supa od peraja ajkule predstavlja tradicionalni specijalitet u određenim delovima sveta. Problem u vezi sa ovim jeste tužna činjenica da se ova stvorenja masovno love samo zbog njihovih peraja koja se iseku, a njihovo telo baca se nazad u more kao nepotrebno. Nastaviću o ovoj temi i kroz pisanje o narednoj direktnoj akciji čoveka.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pena Lambarri)

Usputni ulov – Ovo je veliki problem na čijem se rešavanju ne radi dovoljno. Tuna je vrsta ribe koju mnogi vole, zbog čega se lovi u velikim količinama, međutim tokom lova na nju, stradaju i druga morska bića koja nisu meta. Kada se zabaci ribarska mreža, ne može da se kontroliše da se u nju uhvate samo ciljane vrste. Zbog toga se godišnje u mrežama nađe preko 50 miliona ajkula. Iako one nisu ciljana meta, tokom izvlačenja mreže dolazi do povreda, te i ako se ajkule puste nazad u vodu one neretko ne prežive. Vraćajući se na temu peraja, mnogi ribari iskoriste priliku da od usputno ulovljene ajkule uzmu peraja, a onda ih tako osakaćene vrate u more – bez šanse da prežive.

Ajkule su izuzetno važna karika u lancu ishrane i opstanku zdravih ekosistema. Primera radi, ajkule koje se hrane morskim kornjačama, onemogućavaju njihovo prekomerno razmnožavanje. Zašto je ovo važno? Kornjače se hrane morskom travom koja skladišti značajne količine ugljen-dioksida, a prisustvom ajkula u morima i okeanima održava se prirodni balans.

Ove životinje postoje na planeti više od 400 miliona godina, a čovek je za svega 50 godina uspeo da smanji njihovu populaciju za 70 odsto. Nekada brojevi i statistika ne znače previše, ali u ovom slučaju govore nam mnogo. Više od brojke, oni su pokazatelji čovekovog odnosa prema živom svetu i nesvesnosti šta čini. Zbog toga, svake godine 14. jula obeležava se Dan svesti o ajkulama, sa ciljem da se čovečanstvo probudi i shvati ozbiljnost problema ugroženosti ovih bića, te da bi film u kojem je ajkula predstavljena kao pozitivan, a čovek kao negativan lik, možda bio i realniji prikaz odnosa nas i njih.

Katarina Vuinac

Kako peščane i prašinske oluje utiču na ciljeve održivog razvoja

13.07.2023

pustinja — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Peščane i prašinske oluje predstavljaju značajan problem kada je reč o postizanju ciljeva održivog razvoja (SDG), zbog njihovog uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi, poljoprivredu i sigurnost hrane, a ujedno i na socio-ekonomsko blagostanje. Iako one jesu prirodna pojava, njihovoj učestalosti i intenzitetu doprinosi delom i čovek kroz uticaj na klimatske promene, ali i na neodrživo upravljanje zemljištem i korišćenje vode, navodi se na sajtu UN.

U jednom uzročno-posledičnom odnosu, peščane oluje dalje pospešuju klimatske promene, ali i zagađenje vazduha. Zbog svog negativnog uticaja, ove oluje jesu izazov da postizanje velikog broja ciljeva održivog razvoja, među kojima su i svet bez gladi, zdravlje, čista voda i sanitarni uslovi, ekonomski rast, akcija za klimu, život na zemlji – odnosno biodiverzitet i drugi.

Iako se pojavljuju u pustinjskim područjima, njihove posledice osećaju se na velikim udaljenostima. Čestice prašine mogu da izazovu razne respiratorne bolesti, iritaciju kože i očiju, ali i druge zdravstvene probleme. Takođe, utiču i na zdravlje morskih ekosistema ugrožavajući korale. Ovakve oluje doprinose formiranju uragana, a problem su i za vazdušni i kopneni saobraćaj. Njihove negativne posledice osećaju se u oko 150 zemalja širom sveta. Pored toga, oluje su sa jedne strane izazov za poljoprivredu, a sa druge strane neodržive poljoprivredne prakse doprinose njihovom nastanku. Zbog toga je važno da se na održiv način upravlja zemljištem i vodama, uz pošumljavanje i obnavljanje pejzaža.

Kako bi ovaj problem bio prevaziđen, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je proglasila 12. jul za Međunarodni dan borbe protiv peščanih i prašinskih oluja. Pored toga, pokrenuta je i Koalicija UN za borbu protiv peščanih i prašinskih oluja, kako bi se koordinisalo rešavanjem problema.

Za postizanje cilja potrebna je saradnja na globalnom nivou, kojom će se olakšati razmena znanja i porast svesti o uzrocima i posledicama ovih oluja, ali olakšati i identifikovanje najranjivijih prostora i sprovođenje zajedničkih akcija.

Energetski portal

Energetska tranzicija: Dostupna energija uz zaštitu životne sredine

13.07.2023

solarni paneli Gazprom station — Foto: NIS

Prema podacima Ujedinjenih nacija, pristup električnoj energiji u 2020. godini nije imalo čak 733 miliona ljudi na Zemlji. Jedan od ciljeva Agende UN do 2030. jeste da do te godine svi stanovnici planete imaju pristup dostupnim, pouzdanim i savremenim energetskim sistemima. Kako sada stvari stoje, ovaj cilj je prilično ambiciozan, posebno kada se ima u vidu da se od svih učesnika na energetskom tržištu istovremeno zahteva da energiju proizvode na način koji doprinosi drugom cilju održivog razvoja UN – zaustavljanju klimatskih promena.

Zbog toga su sve kompanije u ovoj industriji suočene sa svojevrsnom energetskom tranzicijom, a jedan od ciljeva je i dekarbonizacija, odnosno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kako to izgleda u praksi raspitali smo se u NIS-u, najvećoj domaćoj naftnoj kompaniji.

Stručnjaci NIS-a najpre navode da je u ekološke projekte i biznis projekte koji indirektno doprinose unapređenju zaštite životne sredine od 2009. godine uloženo više od 900 miliona evra. Rezultat ovih ulaganja je da je kompanija u poslednjih 10 godina smanjila emisije štetnih gasova za čak 90 odsto.

U NIS-u dodaju da kompanija posluje u skladu sa principima održivog razvoja i da svojim aktivnostima doprinosi ispunjenju 12 od 17 ciljeva UN. Među njima su i oni koji se tiču dostupne i obnovljive energije, kao i ciljevi usko vezani za zaustavljanje klimatskih promena. O tome svedoče i izveštaji kompanije o održivom razvoju. Naime, NIS je nedavno objavio 13. uzastopni verifikovani izveštaj o održivom razvoju pod sloganom „Naša održiva zajednica“ u kome obaveštava javnost o svojim ključnim aktivnostima u 2022. godini.

Pročitajte još:

ODGOVORNOST PREMA PRIRODNIM RESURSIMA I ZAJEDNICI

Između ostalog, navodi se i da je prošle godine u rad puštena TE-TO Pančevo, prva gasno-parna elektrana u Srbiji, namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivijeg goriva. Proizvedena električna energija se usmerava u elektroenergetski sistem Srbije, čime NIS doprinosi energetskoj stabilnosti naše zemlje.

U 2022. godini, NIS je, sprovodeći svoju zelenu agendu i sledeći opredeljenje da poveća udeo obnovljivih izvora energije, započeo i realizaciju projekta ugradnje solarnih panela na svoje maloprodajne objekte. Do sada je ovaj projekat realizovan na 15 benzinskih stanica, gde je ukupno ugrađeno 1.175 komada panela. Ovim projektom se ostvaruju pozitivni poslovni i ekološki efekti, kažu u kompaniji NIS. Naime, upotrebom solarnih panela ukupna ušteda u nabavci električne energije iznosiće oko 600 MWh na godišnjem nivou, dok se smanjenje emisije ugljen dioksida procenjuje na više od 600 tona godišnje. U kompaniji navode da će i u narednom periodu nastaviti sa postavljanjem fotonaponskih elektrana na svoju maloprodajnu mrežu i druge objekte.

Važno je istaći i da je u NIS-u 2022. godine uvedena praksa praćenja i izveštavanja o emisijama GHG na kvartalnom nivou, u cilju njihove preciznije kvantifikacije i praćenja trendova.

Stručnjaci kompanije ističu i da su projekti u oblasti energetske efikasnosti od velikog značaja za energetsku tranziciju. Tako je NIS od 2012. do 2022. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto, što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine. Naša najveća naftna kompanija doprinosi dekarbonizaciji i kroz realizaciju projekta utiskivanja izdvojenog ugljen-dioksida u ležišta, čime se ostvaruju pozitivni biznis efekti, ali i smanjuju emisije gasova. Takođe, u Izveštaju o održivom razvoju NIS-a za 2022. godinu se navodi da je u okviru kompanije formiran i Blok „Energetika“ čiji je jedan od osnovnih zadataka upravo ubrzanje energetske tranzicije kompanije. Na ovaj način NIS će dodatno doprineti ostvarenju ciljeva održivog razvoja UN.

Izvor: NIS

1...300301302...1,673 Page 301 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM