Državni data centar u Kragujevcu dobio sertifikat za najviši nivo sigurnosti

30.08.2023

Državni data centru iz Kragujevca dobio je sertifikat za ispunjavanje najvišeg nivoa pouzdanosti, sigurnosti i efikasnosti čuvanja opreme i podataka – sertifikat za klasu četiri. Sertifikat prema standardu EN 50600 dodelila je kompanija „TÜVIT“.

Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, je istakao da je Međunarodni sertifikat EN 50600 klase četiri, još jedan pokazatelj da smo mi kao država, naše institucije i stručnjaci svojim znanjem i zalaganjem uspeli da se pozicioniramo kao regionalni lider u digitalnoj transformaciji i postanemo jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope kada je u pitanju pouzdanost i sigurnost čuvanja podataka i opreme.

EN 50600 je evropski standard koji se odnosi na projektovanje, izgradnju i upravljanje data centrima i sličnim digitalnim infrastrukturama. Za sada samo osam data centara u zemljama zapadne Evrope poseduje ovaj sertifikat za klasu četiri, tako da je Državni data centar u Kragujevcu prvi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

Pročitajte još:

Rukovodeći partner kompanije „Arthur D. Little“ za Austriju i Srbiju Bela Virag rekao je da je kompanija „Arthur D. Little strategy advisory“ ponosna na to što je odigrala ključnu ulogu u podršci Vladi Srbije u osmišljavanju, planiranju i razvoju Državnog data centra u Kragujevcu, koji je od danas međunarodno priznat dobijanjem EN 50600 sertifikata klase četiri, čije odličje drži samo nekoliko elitnih data centara širom sveta.

Prema njegovim rečima, ovo priznanje nije samo fantastično dostignuće za Srbiju i njene ljude, već i najavljuje uspon kragujevačkog data centra kao regionalnog šampiona u tehnološkoj infrastrukturi.

Generalni direktor TÜV NORD grupe Dirk Stenkamp istakao je da data centri imaju veliki potencijal za uštedu energije, sirovina i troškova, i dodao da su oni okosnica digitalizacije.

Energetski portal

Imaju li otpadne vode potencijal da budu korisne?

29.08.2023

Međusobno povezani, UN Ciljevi održivog razvoja ključni su za sprečavanje siromaštva, zaštitu životne sredine i klimu, ali i osiguranje za život u miru i prosperitetu. Šesti cilj – čista voda i sanitarni uslovi i dvanaesti – odgovorna potrošnja i proizvodnja, odnose se na izazov sa kojim se suočava veliki deo stanovništva širom planete.

Podstičući zaštitu osnovnog životnog resursa – vode, Ujedinjene nacije posebno ističu problem otpadnih voda, kao sve veće pretnje za zdravlje ljudi i životne sredine. Prema podacima UN, otpadne vode emituju emisije koje doprinose globalnom zagrevanju, gotovo isto koliko to čini i avioindustrija, preciznije oko 1,57 odsto globalnih emisija.

Razmatranjem ovog problema, postavlja se pitanje da li otpadne vode imaju potencijal da budu korisne, odnosno da li se njima samo upravlja pogrešno?

Pročitajte još:

Najnoviji izveštaj ,,Otpadne vode – pretvaranje problema u rešenje’’ koji je objavljen od strane UNEP-a (Program zaštite životne sredine UN), podstiče vlade i preduzeća da uz pravilnu politiku, otpadne vode mogu da postanu neprocenjiv resurs, predstavljajući alternativnu energiju za pola milijarde ljudi ili, recimo, nadoknađujući preko 10 odsto globalne upotrebe đubriva.

I pored dosadašnjih napora u rešavanju ovog problema, značajne količine otpadnih voda i dalje se ispuštaju neprečišćene u životnu sredinu. Novi Izveštaj ističe višestruke prednosti od pravilnog sakupljanja, prečišćanjava i korišćenja otpadnih voda, kao potencijala za cirkularnu ekonomiju.

Podaci UN ukazuju na to da se trenutno samo oko 11 odsto svetske prečišćene otpadne vode ponovo koristi, a da se oko polovine svetske neprečišćene otpadne vode i dalje ispušta u reke, jezera i mora.

Tri ključna koraka u rešavanju ovog problema jesu – smanjiti količinu otpadne vode koja se proizvodi, sprečiti i smanjiti kontaminaciju i upravljati otpadnim vodama kako bi se uhvatili resursi koji mogu da se bezbedno ponovo koriste.

Prema rečima glavne koordinatorke ogranka za morske i slatkovodne vode UNEP-a Leticije Karvaljo, vreme je da se shvati obećanje otpadnih voda kao alternativnog izvora čiste vode, energije i važnih hranljivih materija.

Pravilnim postupanjem otpadim vodama, one mogu da proizvedu oko pet puta više energije nego što je potrebno za njen tretman, obezbeđujući struju za oko pola milijarde ljudi na godišnjem nivou.

Takođe, ponovnom upotrebom azota, fosfora i kalijuma iz otpadnih voda, mogla bi da se smanji zavisnost od sintetičkih đubriva, čime bi se nadoknadilo oko 13 odsto globalne poljoprivredne potražnje za hranljivim materijama, navodi se na sajtu UNEP-a. Ovakve mogućnosti potvđivali su i naučnici, zaključivši da proizvodnja azota za đubrivo predstavlja energetski intenzivan proces i čini oko dva odsto globalnih emisija ugljen-dioksida. Međutim, ukoliko se ponovo koristi postojeći azot iz otpadnih voda umesto da se troši energija za dobijanje novog, proces će biti značajno ekološki prihvatljiviji.

Dodatna korist poljoprivredi jeste potencijal da se pravilnim upravljanjem ovakvim vodama obezbedi navodnjavanje za oko 40 miliona hektara.

Dalje od toga, postoje resursi koji mogu da se takođe povrate iz otpadnih voda, a koji se koriste u različitim industrijama među kojima su i sirovine za proizvodnju papira, gume, boje, biodizela, medicinu i drugo.

Otpadne vode imaju potencijal da obezbede značajnu korist kako za ljude tako i za životnu sredinu, ukoliko se njima upravlja na pravilan način, a to su već učinile neke države kao što su Švedska, Danska, Kina, Nemačka, Tunis, Singapur i druge.

Katarina Vuinac

Vozila budućnosti od sada i na gradskim ulicama

29.08.2023

električni_auto_punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Inovativne kompanije koje se bave proizvodnjom autonomnih vozila uskoro će svoja rešenja testirati na domaćim putevima, budući da su već izdate dozvole za probnu vožnju za dva vozila od strane nadležnog organa. Takva praksa dobila je i svoje zakonsko uređenje kroz nedavno izmenjeni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je Vlada usvojila krajem jula i trenutno je u skupštinskoj proceduri.

Na taj način delimično je rešena jedna od preporuka prvog izdanja NALED-ove Sive knjige inovacija koja se odnosi na uvođenje regulatornog sigurnog okruženja za testiranje autonomnih vozila.

– Uvođenje legislative za autonomna motorna vozila će našu zemlju svrstati među pionire u ovoj oblasti, nakon što je ista praksa zaživela u Americi, Izraelu i drugim razvijenim zemljama. Izmenama zakona se prvi put uvodi pojam autonomne vožnje, i propisuje da je autonomna vožnja na putu dozvoljena isključivo u cilju testiranja, na osnovu dozvole koju izdaje MUP. Nakon zakona, očekuje se usvajanje podzakonskih akata koji će bliže urediti uslove za ispitivanje autonomnih vozila, kao i za njihovo testiranje – objašnjava Irena Đorđević, šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u.

Prema njenim rečima, inicijalna preporuka Sive knjige inovacija bila je da se testiranje umesto na ulicama, obavlja u specijalno dizajniranom i opremljenom okruženju tzv. test bed centrima. Ovakva postrojenja omogućavaju kompanijama i istraživačkim ustanovama da testiraju tehnologije i usluge u oblasti automatizovane vožnje na posebno projektovanim putevima i autoputevima.

Pročitajte još:

Međutim, država se odlučila na liberalniji pristup testiranju autonomnih vozila u realnom okruženju i MUP je već izdao dozvole za probnu vožnju za dva autonomna vozila na Nivou 3 autonomne vožnje, sa vozačem koji bi u slučaju problema preuzeo komande. Planovi države su da do Ekspa 2027. u Srbiji testiraju i autonomna vozila bez vozača.

Prema podacima istraživanja stavova građana o autonomnim vozilima rađenog u okviru projekta StarTech, 41% ispitanika nije uopšte upoznato sa ovom vrstom vozila, dok se više od četvrtine ne bi osećalo sigurno kada bi bila prisutna u saobraćaju. Kao glavne prednosti, građani uočavaju bolje performanse, veću ugodnost tokom vožnje i bezbednost, a kao nedostatke vide visoke troškove nabavke i neprilagođenu infrastrukturu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Boros)

Prema zakonskom rešenju koje je u skupštinskoj proceduri, delimično se rešava još jedna preporuka Sive knjige inovacija, i to ona koja se odnosi na uređenje pitanja mikromobilnosti. Novi zakonski okvir od sada prepoznaje i savremena vozila – električne trotinete kojih u Srbiji, prema dosadašnjim procenama, ima više od 200.000. Predviđeno je da se takva vozila kreću biciklističkim i pešačko-biciklističkim stazama, kao i biciklističkom trakom, izuzetno i kolovozom ukoliko je brzina na toj deonici ograničena na 30km/h ili do 50km/h, ukoliko lice ima više od 18 godina. Ako su na ulici, vozači moraju da imaju zaštitnu opremu – fluorescentni prsluk i kacigu.

– Pohvalno je što je resorno ministarstvo zakonski uredilo ovu oblast imajući u vidu da nezgode na ulicama usled nedostatka regulacije nisu bile retkost. Time će se povećati bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Međutim, ostaje otvoreno pitanje na koji način se tretiraju druge vrste električnih vozila poput bicikla ili huverbordova koji mogu razviti značajnu brzinu, ali i malih autonomnih robota za isporuku budući da zakon za sada ne poznaje ove kategorije – istakla je Đorđević.

Dodatno, vozačima električnih trotineta nalaže se obaveza posedovanja nalepnice koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, zabrane prevoženja drugih lica, dok je mlađima od 14 godina zabranjena vožnja električnog trotineta na javnim putevima.

Siva knjiga inovacija je specijalizovana publikacija, kreirana u okviru projekta StarTech koji finansira kompanija Philip Morris, a sprovodi NALED. Prvo izdanje sadrži 60 preporuka za unapređenje uslova poslovanja za inovativno i visokotehnološko preduzetništvo. Tokom jeseni očekuje se objavljivanje i drugog izdanja sa ažuriranim i unapređenim preporukama.

Izvor: NALED

Zaječar – Unapređenje energetske efikasnosti

29.08.2023

U okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u Zaječaru su završeni radovi na domaćinstvima i školi za osnovno i srednje obrazovanje „Jelena Majstorović“.

Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, za sanaciju škole „Jelena Majstorović“ koja je sagrađena pre 55 godina, uz pomoć grada Zaječara, izdvojeno je 67 miliona dinara.

“Tim novcem unapređen je termički omotač zgrade škole, zamenjeni su prozori i vrata i modernizovano osvetljenje, što će doprineti komfornijem boravku za oko 130 đaka i nastavnika. Ovoj školi bila je neophodna sanacija i zbog toga smo želeli da se uverimo da su svi radovi završeni i da je sve spremno za početak nove školske godine. Tokom prethodnih godinu dana završena je energetska sanacija 38 objekata od javnog značaja u Srbiji, a biće urađena u još 20 objekata, među kojima su škole, vrtići, sportski centri. Povećanje energetske efikasnosti je važan prioritet države i nastavićemo sa finansiranjem mera koje doprinose efikasnijoj upotrebi energije i smanjenju troškova“, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je u Zaječaru posetila i dva domaćinstva koje su iskoristila subvencije Ministarstva i lokalne samouprave da smanji potrošnju energije.

„Domaćinstvo porodice Todorović je prvi kupac-proizvođač u Zaječaru i nadam se da će biti primer i ostalim sugrađanima kako ugradnjom solarnih panela mogu da zadovolje deo sopstvenih potreba za energijom. Subvencija države iznosila je oko 420.000 dinara, što nije mali iznos. S druge strane, domaćinstvo porodice Mitrović je primer kako se energetskom sanacijom samo jednog elementa, u ovom slučaju termičkom izolacijom zidova i podova, smanjuje potrošnja energije u proseku za oko 30 odsto, kolike su i očekivane uštede ovog domaćinstva nakon energetske sanacije“, rekla je ministarka.

Solarnu elektranu na domaćinstvu porodice Todorović instalirana je kompanija MT-KOMEX koja ih već dugi niz godina gradi i promoviše upotrebu solarne energiju. Za ovu solarnu elektranu koristili su Luxor Solar modele panela i invertore marke Fronius.

Vredni radnici ovog preduzeća, 130 inženjera i instalatera, zaduženi su za uvođenje novih oblasti poslovanja na domaćem tržištu. Kompanija je do sada izgradila i isporučila opremu za više od 180 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, čija je ukupna instalisana snaga više od 60 MW.

Energetski portal

U Parizu stupa na snagu zabrana iznajmljivanja e-trotineta

29.08.2023

trotineti — Foto-ilustracija: Unsplash (Ernest Ojeh)

Foto-ilustracija: Unsplash (Vince Jacob)

U Parizu će od 1. septembra biti u potpunosti zabranjeno iznajmljivanje električnih trotineta. Dilemu oko ove zabrane rešili su građani odlučivanjem na referendumu. Više od 10 godina bilo je dozvoljeno iznajmiti e-trotinet, što je naročito bilo dobro za turiste, međutim, prema rezultatima referenduma – od 103.084 ljudi koji su odlučili da se izjasne povodom ovog pitanja, čak 89 odsto glasalo je za ukidanje samouslužnih trotineta. Rok za operatere da uklone na hiljade svojih električnih vozila ističe 31. avgusta.

“Za ili protiv samouslužnih trotineta” – pitanje je čiji odgovor nije bio toliko neočekivan.

Kada govorimo o argumntima za zabranu, uglavnom se to odnosi na nepoštovanje javnog prostora – gde se sve trotineti ostavljaju, parkiraju, na koji način voze, kojim putevima voze i slične neregulacije, zbog kojih često odaju utisak nebezbednog prevoza, kao i prevoza koji nije kategorija koju zakon uvek prepoznaje.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Baumeister)

Argumenti onih koji nisu bili za zabranu, s druge strane, kretali su se u više smerova. Jedan od njih bio je da je jedina razlika između iznajmljivanja i posedovanja zapravo ime vlasnika, i misao da će ova odluka možda ići na ruku određenim poslodavcima i firmama. Takođe, neki smatraju da ako je u pitanju nebezbednost, da isto onda važi i za bilo koji drugi e-trotinet na ulici, osim iznajmljenog. Nekolicina smatra i da je mali broj građana odlučio na referndumu – jednocifren postotak ukupnog stanovništva Pariza, međutim, mogućnost su ipak imali svi stanovnici.

Problem koji se potencijalno javlja sada, jeste što će se na hiljade vožnji koje su se obavljale na ovaj način – prema nekim podacima oko 17.000 vožnji dnevno sa iznajmljenim trotinetom, sada morati pronaći alternativu, bilo da se radi o kupovini sopstvenog trotineta, pešačenja, vožnje gradskim prevozom, taksijem ili ličnim automobilom.

Energetski portal

Za žensko preduzetništvo bespovratno 600 miliona dinara

29.08.2023

žene-sastanak-preduzetništvo — Foto-ilustracija: Unsplash (cowomen)

Ministarstvo privrede raspisalo je Javni poziv u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo u 2023. godini, kojim je opredeljeno 600 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Prema rečima Siniše Malog, sada iznos bespovratnih sredstava ide i do 50 odsto, što je najviši procenat po svim programima podrške preduzetništvu.

„Želimo da osnažimo žene da se upuste u preduzetničke vode, da pokrenu, ali i nastave sa razvojem svog biznisa. Sistemskom podrškom ženskog preduzetništva podstičemo jačanje sektora malih i srednjih preduzeća koji je kičma razvoja naše privrede i čiji je napredak prioritet svake ekonomije“, rekao je Mali.

Podrška predstavlja kombinaciju 40 odsto bespovratnih sredstava i 60 odsto povoljnog kredita Fonda za razvoj, kao i po 50 odsto bespovratnih sredstava i povoljnog kredita Fonda za razvoj za privredne subjekte koji posluju u manje razvijenim opštinama razvrstanim u treću ili četvrtu grupu razvijenosti.

Sredstva su namenjena za nabavku opreme, transportnih sredstava potrebnih za obavljanje delatnosti, tekuće održavanje i adaptaciju poslovnog i/ili proizvodnog prostora, a 25 odsto sredstava može biti upotrebljeno za operativne troškove.

Pročitajte još:

Maksimalni iznos kreditnih i bespovratnih sredstava za koje preduzetnice mogu da konkurišu je šest miliona dinara, odnosno 12 miliona dinara za preduzetnice registrovane pre 2021. godine koje zapošljavaju najmanje pet zaposlenih na dan 31.12.2022, a koje dodatno mogu konkurisati i za kupovinu poslovnog ili proizvodnog prostora.

Programe podrške ženskom preduzetništvu Ministarstvo privrede i Fond za razvoj uspešno sprovode od 2021. godine.

Žene preduzetnice, koje konkurišu za sredstva, mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi im se pružila besplatna savetodavna i tehnička pomoć u vezi sa javnim pozivom, a početnicama je na raspolaganju i besplatna obuka za započinjanje poslovanja Za više informacija pogledajte ovde.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a sve informacije i potrebnu dokumentaciju zainteresovani mogu pronaći na portalu preduzetništva, kao i na sajtu Ministarstva privrede i Fonda za razvoj.

Energetski portal

Mićović: Nema najava da će doći do nekog većeg povećanja cena goriva, tržište je snabdeveno

29.08.2023

stanica_gorivo_auto — Foto-ilustracija: Pexels

Od 18. avgusta litar dizela je iznad takozvane “magične granice” od 200 dinara. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da se cene goriva u Srbiji menjaju u skladu sa promenom troškova. Ocenio je da je cena realna i dodao da nema nikakvih posebnih nagoveštaja da bi ona mogla da se povećava. U prethodnih sedam nedelja barel je u Londonu poskupeo za oko 16 odsto, a na američkom tržištu za više od 18 odsto. Smanjena proizvodnja članica Opeka, tačnije Rusije i Saudijske Arabije, pokrenula je cene još krajem juna, a pored toga i američke zalihe sirove nafte su na najmanjoj meri od januara.

Ove nedelje litar dizela koštaće 202 dinara a litar bezolovnog benzina 189 dinara. I nije ovo najviša cena za koju znamo. Pre oko godinu dana, dizel je u Srbiji koštao oko 220 dinara. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da se takve promene cena dešavaju bez najave, a da indikatori sa svetskog tržišta služe kako bi mogle da se naslute cene derivata nafte na tržištu u Srbiji.

,,Govorimo o tim globalnim cenama, sirove nafte, zalihama, američkoj, kineskoj ekonomiji i tako dalje. Sadašnji pokazatelji ne ukazuju na mogućnost uopšte da dođe do tako velikog povećanja cena od još dodatnih 20 dinara, ali kažem vam, te promene se ne dešavaju sa najavom. One se mogu desiti zbog nekih nepredviđenih okolnosti, kao što je to prošle godine zapravo bila eskalacija sukoba u Ukrajini, koji, kada je počeo nije se moglo naslutiti i da će ovoliko dugo trajati”, rekao je Mićović.

Pročitajte još:

,,Cena goriva se menja u skladu sa promenom troškova”

Govoreći o cenama u Srbiji, Mićović je naveo da se cena goriva, za razliku od mnogih drugih proizvoda, menja u skladu sa promenom troškova i da su zbog toga fluktuacije velike.

,,Od 220 dinara koje smo pominjali, cena dizela se spustila do 180 dinara. To je 40 dinara manje. To je ozbiljno smanjenje kao posledica smanjenja troškova stavljanja tog dizela na tržište. Sada se ti troškovi donekle podižu u određenoj meri i gledajući te cene na globalnom tržištu berzanske kotacije. Međutim, i kurs dolara daje svoj doprinos, zato što kad pričamo cenu na pumpama, to vam je u dinarima po litri, a ovamo je nabavka u dolarima po toni, kada je u pitanju dizel. Tako da morate uzeti i kurs u obzir. Sve to zajedno je zapravo dovelo do toga da se cena lagano podizala od ovih 200, 202 dinara, koliko je trenutno cena dizela”, naveo je Mićović.

Ocenio je da je cena realna i dodao da nema nikakvih posebnih nagoveštaja da bi mogla da se povećava.

,,Ukoliko se troškovi stavljanja dizela na tržište budu smanjivali, i cena će se sigurno smanjivati”, dodao je Mićović.

Govoreći o švercu goriva, Mićović je naveo da je ta pojava sve češća zbog velikih dažbina države.

,,Kad kažete, evo, 202 dinara je cena dizela, 100 dinara su državne dažbine. Znači, da vi možete u svakom trenutku kupiti dizel bez državnih dažbina za 100 dinara, na legalnom tržištu. Veliki je prostor koliko može da se ukrade ukoliko to ne prođe kroz legalne tokove. To je u svim zemljama veliki pokretač šverca, tako da ne treba gajiti ambiciju da će to nestati.

Istakao je da je pitanje svih pitanja da li će se cena goriva povećavati u petak.

,,Ja bih naglasio da je tržište stabilno snabdeveno i da će goriva sigurno biti, da za sad nema nikakvih poremećaja u tom smislu. A cena, u onoj meri u kojoj je određuje taj globalni uticaj, nema najava da će doći do nekog većeg povećanja. Država takođe ima mogućnost da, ukoliko se nešto desi, smanji akcize i time smanji pritisak”, rekao je Tomislav Mićović za RTS.

Izvor: RTS

Globalno zagrevanje moglo bi da onemogući fotosintezu?

28.08.2023

Izuzetno visoke temperature u tropskim šumama, mogle bi da ugroze proces fotosinteze, pokazuju istraživanja. Štaviše, iako je i dalje reč o malom procentu, lišće na najvišim tačkama krošnji drveća u ovakvim područjima već je ugroženo.

Naučnici kažu da je problem taj što se list zagreva brže od vazduha. Kako objašnjavaju, ukoliko temperatura vazduha poraste za dva do tri stepena, lišće će se zagrejati za osam stepeni.

Predviđanja najgoreg scenarija, u kojem bi prosečna površinska temperatura u tropskim šumama porasla za četiri stepena Celzijusa, ukazuju na moguću potpuno uništenje listova, odnosno njegove funkcije fotosinteze.

Pročitajte još:

Hitnost delovanja u zaustavljanju globalnog zagrevanja podiže se na viši nivo kada se predstavi računica naučnika, koja kaže – ukoliko porast temperature vazduha godišnje bude bio za 0,03 stepena Celzijusa, uništenje krošnji drveća moglo bi da postane masovno za malo više od jednog veka.

Ništa manje važno nije ni zaustavljanje krčenja šuma uz njihovo obnavljanje. Prema objašnjenju naučnika, što više šuma ima, njihova temperatura je niža. Preciznije, ukoliko određeni delovi šuma nestanu usled krčenja, prostale površine pod šumom dostići će više temperature.

Uzročno-posledično, zahvaljujući drveću koje obezbeđuje hlad, temperature su niže – što je naročito značajno u gradovima koji leže na betonskim površinama – ali usled globalnog zagrevanja drveće strada, čime se zagrevanje pospešuje.

Tropske šume predstavljaju pluća planete Zemlje, što nije začuđujuće s obzirom na to da se procenjuje da preko 50 odsto svih biljih vrsta nastanjuje ova područja, a dom su i za vrlo raznovsan životinjski svet.

Katarina Vuinac

Kojom brzinom nestaju farme?

28.08.2023

farm-soda-zalivanje-farma — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Migracije u veće gradove trend su koji traje već duže vreme. Bolje obrazovne ustanove, veća tržišta rada, pristup modernijim medicinskim uslugama, samo su neki od razloga zašto se ljudi sve više odlučuju za život u urbanim sredinama. Kulturna i zabavna ponuda gradova, brz i dinamičan život, privlače mlade generacije.

S druge strane, poljoprivreda, koja je nekada bila glavna pokretačka snaga ekonomije mnogih zemalja, suočava se s brojnim izazovima. Klimatske promene, erozija tla, niska profitabilnost, često odvraćaju nove generacije od zemljoradnje. Uz to, modernizacija i automatizacija poljoprivrednih procesa smanjuju potrebu za radnom snagom na farmama.

U prilog ovom trendu, govore i različita istraživanja i statistike.

Jedna detaljna studija, prateći 180 zemalja, njihov BDP, namenu zemljišta, podatke UN-a, promene u poljoprivredi i društvu, formirala je zanimljivu tezu. Studija Univerziteta Kolorado Bolder otkriva zapanjujuću promenu u poljoprivrednim obrascima. Do kraja 21. veka, moglo bi da dođe do drastičnog smanjenja broja farmi – za 50 odsto na globalnom nivou. Takva evolucija će sigurno imati duboke implikacije na globalnu sigurnost hrane i održivost životne sredine. Male farme mogle bi da se gase, i da ostaju samo velike farme koje sa sobom nose manju raznolikost biodiverziteta, što je samo prateći problem. Istraživanje je došlo do procene da bi sa preko 600 miliona farmi u 2020. godini, broj farmi ovim tempom mogao opasti na samo 272 miliona do 2100 godine.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Taj trend se već može primetiti u EU, gde je 2020. godine bilo 157 miliona hektara zemlje za poljoprivrednu proizvodnju – 38 odsto ukupne površine unije. Na teritoriji unije je 2020. bilo 9,1 milion gazdinstava, ali je više od 63 odsto bilo ispod pet hektara. U odnosu na 2005. godinu, to je 5,3 miliona manje gazdinstava, navodi Eurostat.

Isti trend dešava se i u SAD-u, gde je bilo je dva miliona farmi u 2022. godini, što je manje u odnosu na 2,20 miliona u 2007. Slično tome, hektari zemlje na farmama nastavljaju trend smanjenja sa 893 miliona hektara u 2022. godini, na 915 miliona hektara deset godina ranije, podaci su Službe za ekonomska istraživanja SAD-a.

Pretpostavka je da će ovaj proces jednog dana naglo pogoditi i područja koja su nama danas poznata isključivo kao poljopriveredna.

Zanimljivo je da se najveće farme na svetu nalaze u Kini, zemlji od preko milijardu stanovnika gde su potrebne velike količine hrane i namirnica. Takođe, posle Kine, Australija raspolaže sa nekim od najvećih farmi na svetu.

Energetski portal

Cena hleba od brašna „T-500” i dalje ograničena

28.08.2023

brašno_jaja_oklagija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ronaldo de Oliveira)

Vlada Srbije odlučila je da do 30. novembra produži Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500”, kojom je propisana i njegova maksimalna maloprodajna cena od 54 dinara.

Kako se dalje navodi na sajtu Vlade, imajući u vidu to da se nastavlja ograničenje cene ove vrste hleba, doneta je odluku da se iz Republičke direkcije za robne rezerve proizvođačima hleba koji koriste brašno „T-500” dodatno podeli 42.000 tona, što znači da će im do tog datuma biti podeljeno ukupno 74.000 tona brašna.

Dodaje se da je izmenjena Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna “T-500” doneta u cilju zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena ove robe koja je veoma važna za snabdevanje potrošača, naročitno nižih socijalnih kategorija i zato je produžen njen period važenja.

Pročitajte još:

Vlada Srbije je u junu propisala da maksimalna prodajna cena hleba od brašna „T-500” bude 54 dinara i da ukupna stopa marže, koja se obračunava na neto fakturu cene, ne sme biti veća od šest odsto.

Vlada je usvojila Predlog odluke o izmeni Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, kojom je plaćanje povećanog iznosa posebne dažbine za evaporisano mleko, sir i urdu, osim za surutku, produženo do 31. oktobra 2023. godine.

Usled velikog skoka uvoza mleka i mlečnih proizvoda u odnosu na prethodne godine, došlo je do pada otkupne cene mleka na domaćem tržištu, što je kao rezultat imalo pad proizvodnje mleka i smanjenje stočnog fonda, odnosno mlečnih grla krava.

U međuvremenu, situacija je počela postepeno da se stabilizuje, ali je potreban još jedan period kako bi se definisala otkupna cena kojom će proizvođači biti zadovoljni i obezbedio nesmetan i stabilan priliv mleka u mlekare i nesmetano snabdevanje tom namirnicom.

Energetski portal

Analiza Grinpisa: uprkos zelenim frazama, fosilne kompanije ulažu sitniš u zelenu energiju!

27.08.2023

gas-brdo- treminal — Foto-ilustracija: Pixabay (tudor-radu)

Izvještaj pod naslovom The Dirty Dozen: The Climate Greenwashing of 12 European Oil Companies (srp. “Prljavih dvanaest: klimatske floskule 12 evropskih naftnih kompanija”), analizira godišnje izveštaje za 2022. godinu šest globalnih naftnih giganata i šest evropskih naftno-gasnih kompanija, među kojima je i INA Grupa, te okriva da tek mizernih 0.3 odsto njihove ukupne proizvodnje energije dolazi iz obnovljivih izvora. Isto tako, svega 7.3 odsto (6.57 milijardi evra) ulaganja ovih dvanaest kompanija u 2022. godini je za zelenu energiju, dok je 92.7 odsto (81.52 milijarde evra) potrošeno na uobičajene fosilne projekte pa čak i širenje fosilnog poslovanja, navodi se u izveštaju Grinpisa.

,,Dok se u svetu i našem neposrednom okruženju suočavamo sa toplotnim udarima, katastrofalnim poplavama i olujama bez presedana, naftni biznis i dalje se grčevito drži svoje destruktivne poslovne prakse kojom podstiču klimatsku krizu. Njegovi planovi za dekarbonizaciju prazna su ljuska – umesto da nam isporučuju nasušno potrebnu čistu energiju, oni nam podvaljuju šarene laže i zelene fraze. Odbijanje naftnog megabiznisa da počne šuštinski da se menja je zločin protiv klime i budućih naraštaja. Vlade moraju da prestanu da drže lestvicu fosilnim kompanijama, uvedu strogu regulativu i počnu da već danas razvijaju plan za ukidanje fosilnih goriva, jer se naftne kompanije neće promeniti same od sebe”, izjavio je Jakub Gogolevski, finansijski stručnjak u Grinpisu CEE.

Pročitajte još:

Kako se navodi u izveštaju Grinpisa, naftni biznis podriva napore za očuvanje klime smišljeno koristeći koktel zelenog pranja (grinvošing), promovišući opasna kvazi rešenja kao što su hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) ili kompenzacija ugljenika, obmanjujući grafikone sopstvenih prioriteta i aktivnosti, i objavljivanje delimičnih rezultata kako bi se zamaglila stvarnost. Nema naznaka bilo kakve promene temeljne orijentacije fosilne industrije koja bi joj omogućila značajniju ulogu u energetskoj tranziciji. Prema ovom izveštaju BP, Equinor, Wintershall Dea i TotalEnergies zapravo su u 2022. smanjili investicije u niskougljenične i obnovljive proizvode u odnosu na 2021. godinu.

,,Ni INA tu nije izuzetak, pa tako njenom poslovnom strategijom i dalje dominira fosilna orijentacija, a spominjanje održivosti, klimatske krize ili energetske tranzicije uglavnom ostaje na načelnom niovu. Istovremeno, INA beleži rekordne prihode i dobit: za godinu dana neto dobit joj je porasla gotovo 100 odsto, a u odnosu na prosek prethodne tri godine više od 400 odsto”, istakao je Zoran Tomić, direktor kancelarije Grinpisa u Hrvatskoj.

Premda je većina od dvanaest analiziranih kompanija javno izrazila predanost postizanju cilja “neto nulte emisije” do 2050. godine – i nastavila da uveranja javnost kako ulaže u obnovljive izvore energije – nijedna od njih nije izradila koherentnu strategiju za postizanje tog cilja. Velika većina njih namerava ili da zadrži ili čak pojača proizvodnju nafte i gasa barem do 2030, navodi se u izveštaju Grinpisa.

Grinpis poziva vlade EU na strogo regulisanje poslovanja industrije fosilnih goriva kako bi se sprečile još razornije posledice klimatskih promena, kao i na izradu jasnog i obvezujućeg plana za postupno ukidanje nafte i gasa u celoj Evropi, počevši od izuzetno zagađujućih sektora prevoza (što čini dve trećine potrošnje nafte u EU). Takve regulatorne mere takođe moraju da uključuju i obavezu ulaganja u istinski zelenu infrastrukturu.

Izvor: Greepeace

VODONIK EKOLOŠKO GORIVO BUDUĆNOSTI

27.08.2023

Masina M1 — Foto: ljubaznošću Jasmine Grbović Novaković

Foto: ljubaznošću Jasmine Grbović Novaković

Osnivanje Centra izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije CONVINCE rezultat je sistematskih dugogodišnjih istraživanja na polju materijala za primenu u energetici i zaštiti životne sredine u Institutu za nuklearne nauke Vinča. U okviru šire slike ispitivanje osobina materijala sa potencijalnom primenom u skladištenju vodonika u čvrstom stanju zauzima posebno mesto, pre svega zbog značaja koji vodonik kao industrijska sirovina ima danas, kao i zbog potencijala i buduće uloge zelenog vodonika u energetici i dekarbonizaciji industrije u okviru paradigme „vodonične ekonomije“. Postojeće primene vodonika se kreću od hemijske industrije, dobijanja metanola, hidrogenizacije biljnih ulja do industrije čelika. O mogućoj budućoj primeni vodonika u domenu transporta – velike radne mašine, dugodometni avioni, brodovi, vozovi i kamionski transport, razvijanju tanka za skladištenje vodonika i njegovim prednostima u industriji i energetici razgovarali smo sa Jasminom Grbović Novaković, rukovodiocem Centra izuzetnih vrednosti CONVINCE Instituta za nuklearne nauke Vinča.

„Primena vodonika moguća je i u oblasti energetike (dugoročno čuvanje energije, neprekidni izvori i izolovana stabilna napajanja, industrijski izvori toplote itd.). Prognoze aktuelnih analiza razvoja vodonične energetike i mogućih primena vodonika se uglavnom oslanjaju na ograničenja povezana sa gasovitim skladištenjem. Ovaj problem može biti prevaziđen skladištenjem vodonika u čvrstom stanju, to jest hemijskim vezivanjem vodonika u formi metalnih hidrida“, kaže Jasmina Grbović Novaković.

U FOKUSU:

Istraživači su razvili tank za skladištenje vodonika u čvrstom stanju, tzv. pilot postrojenje. Kako ono radi i na koji način gorivo budućnosti može da se primeni?

Čuvanje vodonika u čvrstom stanju predstavlja alternativu konvencionalnim načinima skladištenja, pre svega zbog uklanjanja bezbednosnih rizika. Vodonik se hemijski vezuje u materijalu iz koga ne može da izađe bez povišenja temperature pod kontrolisanim uslovima. Gustina skladištenja može biti jako visoka – kod nekih materijala gustina uskladištenog vodonika odgovara skladištenju u gasovitom stanju pod pritiskom od 600 bara! Tank koji je dizajniran i konstruisan u Centru CONVINCE radi po principu vezivanja u čvrstom stanju, sa aktivnim prahom hidrida u formi presovanih cilindara i kontrolisanim dovođenjem, odnosno odvođenjem toplote, u zavisnosti od toga da li se tank puni ili prazni. Ovakav tank je tipično spregnut sa gorivnom ćelijom u cilju proizvodnje i skladištenja električne energije.

Kako bi funkcionisao automobil na čvrsti, odnosno hibridni vodonik?

Za razliku od električnih vozila kod kojih se elektromotori napajaju direktno iz baterija, kod vozila na vodonik moguća su dva scenarija. Prvi je korišćenje vodonika u modifikovanim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a drugi funkcioniše na principu sprega vodonični tank – gorivna ćelija. Oslobođena električna energija se koristi za napajanje elektromotora vozila. Postojeća tehnološka rešenja podrazumevaju korišćenje gasovitog vodonika uskladištenog u kompozitnim bocama pod jako visokim pritiskom. Korišćenjem tankova sa vodonikom u čvrstom stanju prevenira se mogućnost eksplozije usled mehaničkog oštećenja tankova uz stotinak puta niže radne pritiske, dok čak i mehaničko oštećenje i pucanje tanka neće izazvati značajno curenje vodonika, čak i ako vozilo zahvati plamen.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA

27.08.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Tradicionalno 38. međunarodno Savetovanje, koje će biti održano od 12. do 15. septembra na Zlatiboru, ostvariće značajan i pozitivan uticaj na dalji razvoj nauke i energetskog sektora u celini, kako u Srbiji tako i u regionu. Ovogodišnji skup pod nazivom ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost daće odgovore na mnoga važna pitanja.

“Naša Savetovanja su definitivno dostigla takav nivo da predstavljaju avangardu energetskog sektora jer sučeljavanje nauke i struke sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom, omogućava duboku analizu i unapređenje primenjenih i budućih tehnologija, postojećeg regulatornog okvira i ekonomsko – finansijskog ambijenta”, poručuju organizaotori.

Strateški ciljevi energetske tranzicije, koji se u osnovi svode na dekarbonizaciju sektora uz široko korišćenje obnovljivih izvora energije, delom su potisnuti u drugi plan zbog zaoštrenog pitanja sigurnosti i bezbednosti isporuke energije i energenata.

Dugoročni ciljevi energetske tranzicije ostaju konstante i zato struka mora da analizira sve aspekte kako bi se pronašla optimalna trajektorija kretanja ka dekarbonizovanim sektorima: energetike, saobraćaja, grejanja / hlađenja, industrije,…

Potrebno je odgovoriti u kojoj meri sektor domaćinstva treba da nosi teret energetske tranzicije. Struka treba da odgovori i na pitanje da li je i nuklearna energetika „zelena energetika“, što sve više zagovara interesna grupa država sa nuklearnim elektranama.

Otvoreno pitanje je svakako i da li energetičari umeju da planiraju i zatim da uspešno upravljaju energetskim sistemima u kojima je 100 odsto obnovljivih izvora… Kakva će uloga skladišta energije biti u svemu tome, da li će, pored reverzibilnih hidroelektrana, baterijska skladišta biti ključna i nezaobilazna i kakvi su trendovi razvoja u toj oblasti?

Može li se to uraditi bez primene vodoničnih tehnologija i ako ne može koji deo finalne potrošnje će pokriti vodonik. Da li trećinu, ili manje, ili čak više od trećine. Pred nama je radikalna transformacija energetike koja ne može da uspe bez primene holističkog koncepta, odnosno bez integralne energetike u najširem smislu reči.

Puna digitalizacija sektora je nasušna potreba da bi se izgradila pametna energetska infrastruktura u kojoj je decentralizacija proizvodnje jedan od važnih principa, jer institucije kupac – proizvođač i energetska zadruga, odnosno mikromreža, omogućavaju da lokalno proizvedeni zeleni kWh električne energije ne opterećuju prenosne mreže, neke su od tema o kojima će se govoriti.

Tokom nekoliko dana Savetovanja govoriće se o:

strateško planiranje u uslovima energetske tranzicije;
pravična energetska tranzicija
analiza aktuelne krize u energetskom sektoru;
nove mogućnosti finansiranja energetske tranzicije sa specifičnostima regulative u energetici;
savremeni elektroenergetski sistemi i pametne (smart) tehnologije;
savremene tehnologije u korišćenju uglja, nafte i prirodnog gasa i u proizvodnji toplotne i električne energije;
analiza energetskih sistema (savremene analitičke metode i alati za modeliranje energetskih sistema, energetske ankete, sistemske analize, rezultati);
povezanost zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i optimalnog energetskog razvoja;
ekološki, ekonomski i socijalni efekti korišćenja obnovljivih izvora energije;
održivi razvoj energetike sa aspekta smanjenja uticaja na klimatske promene;
softverski alati u službi povećanja brzine i kvaliteta projektovanja, gradnje i eksploatacije, kao i energetske efikasnosti energetske i procesne opreme i postrojenja;
savremena naučna istraživanja, tehničko-tehnološka unapređenja i inovacije u energetskom sektoru;
savremeni sistemi upravljanja i automatske regulacije u energetici i procesnoj tehnici;
studentski akademski projekti i
promotivno-marketinške prezentacije i izložbe o energo-dostignućima u energoprivredi, industriji, poljoprivredi, komunalnim sistemima, saobraćaju, zgradarstvu, obnovljivim i novim izvorima energije.

Za detaljan program Savetovanja pogledajte ovde.

Energetski portal

Schneider Electric Serbia Business Run 7. septembra u Nišu

27.08.2023

SE Niš Business Run foto Saša Đorđević — Foto: Saša Đorđević

Pod sloganom „samo održivo“ poslovna trka Schneider Electric Serbia Business Run biće održana u četvrtak, 7. septembra u 18 časova u Nišu.

Biznis trka u Nišu je treća u nizu Serbia Business Run događaja i predstavlja najveću sportsko-poslovnu manifestaciju u ovom gradu. Za ovogodišnju trku u Nišu prijavljeno je preko 1500 trkača iz 102 kompanije.

Veroljub Zmijanac, izvršni direktor serije je povodom trke u Nišu rekao: “Neverovatno nam je kako Niš dobro reaguje na aktivni tim bilding i ponosan sam što svake godine trka i naš tim raste. Zahvaljujući odličnom radu i našoj saradnji sa DELI prostorom, Naučno-tehnološkim parkom u Nišu, opštinom Crveni Krst i drugim partnerima, trka će ove godine izaći na ulice grada Niša, a mi koji dolazimo jedva čekamo i njen kraj i proslavu na Letnjoj pozornici. Vidimo se”.

„Ovogodišnji Business Run u Nišu definitivno je kruna naše saradnje i posvećenosti tima. Business Run 2023 u Nišu obara sve rekorde, sa brojkama koje potvrđuju vrednosti koje promoviše niška trka. Ovako veliko interesovanje za trku pokazuje da kompanije razumeju ideju i cilj trke, a to je da se povezujemo, družimo i stvaramo partnerstva među sobom. Ovo je najznačajniji sportsko-poslovni događaj na jugu Srbije!“ izjavio je Nenad Stojanović, direktor DELI prostora, partnera trke.

Pročitajte još

U biznis trkama učestvuju zaposleni iz kompanija, udruženja, javnih preduzeća, škola i fakulteta i drugih organizacija, bez ograničenja pola i maksimalnog broja učesnika. Svaku kompaniju predstavlja jedan kompanijski tim.

Za timski plasman potrebno je minimum tri učesnika, a ukoliko kompanija ima samo jednog predstavnika, on/ona se takmiči u individualnom plasmanu. I ove godine zaposlene očekuje bogat startni paket, a nakon istrčanih ili ishodanih 5k biće održana After Work & Run žurka koju će ove godine nastupiti bend Blackbarries.

Priliku da uživaju u druženju i bodrenju kolega imaće i svi oni koji ne trče. U navijački paket uključeno je prisustvo na odličnoj žurci sa kolegama, kao i kupon za hranu i piće.

Kompanije i njihovi zaposleni se takmiče u sledećim kategorijama: Najbrži tim (najbolje zbirno vreme prva tri trkača u timu), NajFIT kompanija – kompanija sa najviše finišera, Najbrži kolega i Najbrža koleginica. Najbolje očekuju pehari kao i robne nagrade partnera.

Schneider Electric, svetski lider u oblasti upravljanja energijom i ponosni sponzor čuvenog maratona u Parizu, i ove godine je partner najvećeg sportsko-poslovnog događaja u Srbiji. Kao kompanija koja na globalnom nivou važi za jednu od najodrživijih, Schneider Electric nastavlja da bude pokrovitelj ovog događaja, sa jasnim ciljem da do 2025. godine, Serbia Business Run postane najveći sportsko-poslovni događaj u regionu koji je potpuno održiv.

Rad na postizanju ovog ambicioznog cilja počeo je tokom 2022. godine, uvođenjem inovativnih tehnoloških rešenja poput solarnih panela, pametnih solarnih klupa, reciklažnog sistema na svakoj trci, te digitalnog startnog paketa. Reciklirano je više od 400kg PET i MET materijala i obezbeđeno 100kW solarne struje. Ceo događaj je dodatno ozelenjen kroz Trku za šume, humanitarni događaj kroz koji su kompanije donirale 250 odraslih stabala, zasađenih na Savskom keju u Beogradu u decembru 2022.

Posle trke u Nišu Serbia Business Run biće održan u Beogradu, u četvrtak, 21. septembra.

Ideja događaja jeste širenje svesti o zdravlju i zdravim životnim stilovima kroz trčanje kao idealnom načinu rekreacije. Serbia Business Run tradicionalno podržavaju kompanije koje su zdrav način života i aktivnost zaposlenih prepoznale kao suštinske vrednosti. Ipak, kako je reč o vrednostima koje su jednako značajne za sve, tako je i Serbia Business Run mesto za sve kompanije i sve zaposlene.

Pored naslovnog sponzora partneri događaja su i Intersport i Herbalife. Svaka od kompanija, pored toga što je stala iza događaja, njemu direktno i doprinosi kroz zanimljive aktivacije ili poklone za učesnike. Do sada je na događajima učestvovalo više od 750 kompanija i 16.000 zaposlenih.

Više o trci u Nišu: https://serbiabusinessrun.com/nis/

Izvor: Schneider Electric

1...290291292...1,674 Page 291 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM