OSNAŽIVANJE GRAĐANA DA POSTANU KUPCI-PROIZVOĐAČI SOLARNE ENERGIJE

16.08.2023

aerial-view-private-house-with-solar-panels-roof — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Srbija pravi značajne korake ka čistijoj i efikasnijoj energetskoj budućnosti uz podršku nemačke vlade kroz program Nemačke razvojne saradnje.

Projekat Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije, ima za cilj da unapredi i približi građanima model kupac-proizvođač u sistemu snabdevanja električnom energijom. Ova inicijativa doprinosi transformaciji energetskog pejzaža Srbije, osnažujući najpre građane da sami postanu aktivni učesnici u energetskoj tranziciji.

Najveći doprinos energetskoj održivosti daje se kada se u solarnu elektranu investira tek nakon primene mera energetske efikasnosti. Prvo treba smanjiti potrošnju električne i gubitke toplotne energije, preći na efikasnije sisteme hlađenja i grejanja, a zatim se orijentisati i na sopstvenu proizvodnju iz čistih izvora.

U FOKUSU:

Model kupac-proizvođač, uveden u praksu prošle godine, omogućava domaćinstvima, stambenim zajednicama i privredi da postanu proizvođači čiste energije za sopstvenu upotrebu, zadržavajući mogućnost da koriste i struju iz distributivne mreže kada „nema sunca“, odnosno kada nemaju sopstvenu proizvodnju ili je ona nedovoljna, ali i da svoje viškove čiste energije predaju u mrežu putem dvosmernog brojila.

Decentralizacija i demokratizacija proizvodnje električne energije omogućava građanima da direktno daju doprinos dekarbonizaciji i očuvanju životne sredine. Srbija ima odličan potencijal za korišćenje solarne energije – čak 30–40 odsto više osunčanosti nego Nemačka, ali daleko smo od instaliranih kapaciteta koji tamo postoje. Srećom, tokom protekle decenije došlo je do značajnog pada cena fotonaponskih sistema, te će nam put ka omasovljenju primene solarnih elektrana biti kraći i lakši, makar sa aspekta dostupnosti.

Drugi benefit koji građani mogu da imaju kao kupci-proizvođači su i finansijske uštede, jer značajan deo struje za sopstvene potrebe sada mogu da obezbede sami, te da manje kupuju od garantovanog snabdevača. Najveća ušteda se pravi kada se maksimalno troši sopstvena struja, u periodu dana kada je proizvodnja iz solarne elektrane najveća, što zahteva izvesne promene navika. Uz dobro projektovanje kapaciteta krovne solarne elektrane, prilagođenu potrošnju i subvencije za izgradnju koje daje Ministarstvo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, elektrane se domaćinstvima mogu isplatiti i za manje od osam godina, a životni vek im je bar 25 godina. Uz očekivana poskupljenja električne energije periodi isplativosti će biti i kraći.

Domaćinstva imaju dodatnu prednost – mogu da prave i „zalihe kilovat-časova“ u vreme kada je im je proizvodnja u solarnoj elektrani veća nego potrošnja, te višak kilovat-časova mogu da predaju u distributivnu mrežu, što im distribucija beleži kroz neto-merenje. Te „zalihe“ mogu da iskoriste do kraja obračunskog perioda koji traje od aprila jedne do kraja marta naredne godine. Međutim, ova praksa stvara pritisak na mrežu i snabdevača, jer prave se viškovi u doba godine kada je potrošnja u čitavom sistemu manja, a „zalihe“ se pak povlače onda kada je potrošnja najveća i proizvodnja struje najskuplja, te je održivost ovog načina obračuna upitna.

Iako energija sunca jeste obnovljiva, ona je varijabilan izvor energije. Proizvodnja u solarnoj elektrani je moguća samo tokom dana, a i tada, kada naiđe oblak, ona osetno opada. Kada kupcu-proizvođaču ponestane struje iz sopstvene proizvodnje, može razliku da povuče iz mreže. No, šta se dešava kada kupci-proizvođači imaju viškove, i to više njih u isto vreme? Svi viškovi čiste energije idu u mrežu kao prioritetan izvor u energetskom miksu, a garantovani snabdevač ih dopunjuje iz sopstvene proizvodnje u termo i hidro elektranama.

Izvor: GIZ

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Niška “Mediana” kupuje podzemne kontejnere za skoro 250.000 evra

16.08.2023

zero-waste-concept-composition — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

50 novih podzemnih kontejnera trebalo bi da uskoro bude postavljeno u Nišu, pošto je JKP Mediana raspisala tender vredan skoro 250.000 evra, preko kojeg traži firmu koja će kontejnere nabaviti i postaviti. Tačne lokacije za sada nisu navedene.

Prepuni kontejneri i male divlje deponije – neki su od problema na koje se Nišlije stalno žale i Južnim vestima preko aplikacije “Prijavi problem”.

Na pojedinim lokacijama, koje u tenderskoj dokumentaciji još nisu istaknute, taj problem mogao bi da bude rešen pošto Mediana planira da po Nišu rasporedi 50 novih podzemnih kontejnera.

Pročitajte još:

Iz tog preduzeća zahtevaju da kontejneri imaju nožnu komandu, da su nepropusni za vodu i da iz njih ne može da curi tečnost, kao i da prostor za otpad bude tri kvadrata.

Otvor za ubacivanje otpada treba da je minimalnih dimenzija 500 x 500 milimetara i da je pristupačan osobama sa invaliditetom i deci. Metalni poklopac iznad otvora za ubacivanje otpada treba da je konstruktivno rešen tako da se posle korišćenja sam zatvara prigušivanjem i nikada ne može ostati u otvorenom položaju, odnosno bez potrebe da ga korisnik sam zatvara posle upotrebe, kako se ne bi pospešivao ulazak vazduha, što bi moglo izazvati eventualni požar u kontejneru, širenje neprijatnih mirisa iz kontejnera i ulazak atmosferskih padavina – piše u dokumentaciji.

Procenjena vrednost 50 takvih kontejnera je 29.200.000 dinara, što je oko 250.000 evra, a rok za slanje ponuda je 13. septembar.

Izvor: Južne vesti

U septembru počinje prijava za subvencije za zamenu stolarije i izolaciju objekata – ko može da konkuriše

16.08.2023

glass-work-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay

Posebna savetnica za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike Maja Vukadinović rekla je za RTS da je procedura za prijavljivanje građana jednostavna i da nema promena u odnosu na prethodne godine.

,,Mi očekujemo da već u prvoj nedelji septembra bude raspisan javni poziv za građane. To građani mogu da prate na internet stranici jedinica lokalne samouprave. Takođe, mogu da odu u samu opštinu. Mogu pozvati i Ministarstvo. Od građana se očekuje samo da popune obrazac gde treba da navedu podatke o svom domaćinstvu, zatim da navedu mere za koje nameravaju da apliciraju”, navela je Maja Vukadinović.

Dodala je da je potrebno da podnosioci prijave budu vlasnici objekta, a ukoliko nisu vlasnici, treba da dobiju pisanu saglasnost vlasnika, a potrebno je dostaviti i račun za struju za prethodni mesec u kojem se vidi da je potrošnja struje bila najmanje 30 kilovata.

Pročitajte još:

Maja Vukadinović je navela da mogu da konkurišu svi građani, bez obzira na to da li žive u kućama ili stambenim zgradama, a da je potrebno da objekat bude nastanjen, da nije reč o vikendicama.

Građani će moći da konkurišu za zamenu stolarije i kotlova, izolaciju, a prvi put može da se konkuriše i za više mera, a ne samo za pojedinačne.

,,Postoji mogućnost da se konkuriše za pojedinačnu meru, kada će nivo subvencija biti niži, do 50 procenata. Pa smo mi, imajući u vidu veliku zainteresovanost građana da promovišemo taj program tako što smo predvideli viši procenat subvencije ukoliko se neko prijavi za više različitih mera”, navela je Vukadinovićeva.

Subvencije za više mera i do 65 odsto

Objasnila je da će, ukoliko se neko prijavi za zamenu stolarije i izolaciju, ostvariti subvencije do 55 odsto, a ako se uz to ugrade solarni paneli ili kolektori, subvencije će iznositi do 65 odsto.

Maja Vukadinović je navela da se ove godine prijavila 131 lokalna samouprava, a da njihovo prijavljivanje zavisi od sredstava koja su odvojena za tu namenu.

Dodala je kako u Beogradu u program nisu ušle samo tri opštine – Novi Beograd, Čukarica i Savski venac i da su obećale da će se prijaviti na narednom konkursu.

Govoreći o žalbama, Maja Vukadinović je navela da građani koji nisu zadovoljni mogu da se žale komisijama u lokalnim samoupravama, a da im na raspolaganju stoji i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Napomenula je da očekuju veliki odziv, kao i da će građani za subvencije moći da se prijave tokom cele godine.

Izvor: RTS

Crna Gora: Subvencije za projekte zaštite životne sredine

15.08.2023

novac — Foto-ilustracija: Freepik (master1305)

Fond za zaštitu životne sredine ( Eko – fond ) raspisao je dva javna konkursa za dodelu sredstava u cilju realizacije projekata koji su u vezi sa zaštitom životne sredine čija ukupna vrednost iznosi 360 000 hiljade evra.

Konkursi su namenjeni lokalnim samoupravama kao i nevladinim organizacijama koje se bave očuvanjem životne sredine.

Predmet Javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za realizaciju projekata uklanjanja otpada odbačenog u životnu sredinu (tzv. ,,divljih deponija”) namenjen je isključivo lokalnim samoupravama i privrednim društvima registrovanim za pružanje komunalnih usluga.

Govoreći o sredstvima za realizaciju ovog Javnog konkursa, 300.000 evra obezbeđena su od strane Eko-fonda. Maksimalni iznos sredstava podrške Eko-fonda koje korisnik može da ostvari po ovom Javnom konkursu je 80 odsto prihvatljivih i opravdanih troškova ukupne vrednosti ulaganja, odnosno maksimalno do 34.000 eura, u šta mora da bude uključen PDV, dok preostali iznos od najmanje 20 odsto ukupnih troškova snosi korisnik sredstava.

Pročitajte još:

Po ovom Javnom konkursu jedinica lokalne samouprave može samostalno ili preko komunalnog preduzeća da podnese jednu prijavu za dodelu bespovratnih sredstava za projekat uklanjanja otpada odbačenog u životnu sredinu kojom može biti obuhvaćena jedna ili više lokacija na kojima se nalazi ”divlja deponija”, odnosno nije moguće da se sa dva ili više projekata odvojeno jave opština i komunalno preduzeće iz iste opštine, navodi se na sajtu Eko-fond.

Pored ovog, Eko – Fond raspisao je i javni konkurs za dodelu sredstava za NVO sektor i projekte iz oblasti zaštite, očuvanja i unapređivanja životne sredine, kao i borbe protiv klimatskih promena.

Pravo na subvenciju Eko-fonda prema ovom Javnom konkursu mogu da ostvare isključivo nevladine organizacije registrovane u skladu sa Zakonom o nevladinim organizacijama sa prebivalištem, boravištem ili sedištem u Crnoj Gori, a koje su registrovane u Registru NVO koje se vodi kod Ministarstva javne uprave najmanje 12 meseci, zaključno sa danom objave konkursa i čiji projekat će se u potpunosti realizovati na teritoriji države Crne Gore.

Opredeljeni iznos Eko-fonda za dodelu bespovratnih sredstava za projekte nevladinih organizacija po ovom Javnom konkursu iznosi 60.000 evra, odnosno 12.000 evra po korisniku. Maksimalni iznos sredstava koji korisnici mogu da ostvare po ovom javnom konkursu ne može da bude veći od 80 odsto prihvatljivih i opravdanih troškova projekta, sa uračunatim PDV-om, dok preostala sredstva do ukupnog iznosa troškova projekta, od najmanje 20 odsto, kroz kofinansiranje obezbeđuje korisnik.

Nevladine organizacije prijavljuju se na Javni konkurs isključivo na jednu od prioritetnih oblasti koje su definisane predmetom konkursa, pod uslovom da je prioritetna oblast definisana kroz ciljeve i delatnosti u Statutu organizacije.

Energetski portal

SRBIJA POSLE AUKCIJA – Finalne pripreme za konferenciju OIE SRBIJA 2023

15.08.2023

solarni-paneli-radnik — Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

“Srbija posle aukcija” biće radni naziv konferencije OIE SRBIJA 2023 koja će se održati u zelenom ambijentu etno kompleksa Vrdnička kula na Fruškoj gori, 14. septembra.

Konferencija do koje je ostalo svega 30 dana održava se u najaktuelnijem mogućem trenutku – mesec dana nakon podnošenja aukcijskih ponuda za 400 MW vetra i 50 MW solara. Rok za podnošenje ponuda istekao je 14. avgusta u 23 časa i 59 minuta. Narednih pet dana Komisija će pregledati ispravnost i kompletnost ponuđene dokumentacije, nakon čega će biti izvršena evaluacija i formirana rang lista na osnovu koje će se popunjavati kvota. Konačni rezultati će biti poznati najkasnije 15 dana od formiranja rang liste.

Sudeći prema informacijama sa tržišta, interesovanje za aukcije je veliko, te su se za oba nadmetanja prijavili skoro svi investitori koji zadovoljavaju kriterijume u smislu razvijenosti projekta i čija izgradnja je izvesna u dogledno vreme. Maksimalna aukcijska cena od 105 evra po MWh za vetroelektrane, odnosno 90 evra po MWh za solar, za koje se Udruženje OIE Srbija zalagalo kako bi aukcijski proces bio kompetitivan, bile su dovoljno privlačne za veliki broj investitora.

O svemu tome, planovima za aukcije u 2024. godini, potencijalnim tržišnim rešenjima za OIE projekte koji će se realizovati mimo aukcijskih podsticaja, tržišnom modelu otkupa električne energije, stanju u oblasti energije vetra i solara u Srbiji i Evropi, izazovima finansiranja OIE projekata, kao i trendovima energetske tranzicije u regionu, diskutovaće se na trećoj OIE SRBIJA konferenciji.

Ogromno interesovanje i ove godine vlada za događaj koji otvara ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović zajedno sa v. d. generalnog direktora EPS AD Dušanom Živkovićem. Među učesnicima se nalaze najviši zvaničnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, EBRD-a, investitori, proizvođači turbina, predstavnici banaka i drugih sektora obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

ZAVRŠENE PRVE AUKCIJE ZA TRŽIŠNE PREMIJE ZA SOLARNE I VETROELEKTRANE

Iskustva iz sveta donose nam generalni direktor WindEurope Giles Dickson, direktorka Asocijacije SolarPower Europe Walburga Hemetsberger, finansijski direktor kompanije Masdar Niall Hannigan, generalna direktorka kompanije Nordex za Mediteran Anne-Catherine de Tourtier, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Buschle, direktor poslovnog razvoja kompanije Elicio Emmanuel Van Vyve.

Među panelistima nalaze se i regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Matteo Colangeli, direktor poslovnog razvoja u kompaniji New Energy Solutions Marijan Rančić, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS David Žarković, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija Nikola Vuletić, generalni direktor kompanije Fractal Ante Tojčić, direktorka međunarodne prodaje u GE VERNOVA Onshore Vind Nataša Pavlović, član Izvršnog odbora Erste Bank Srbija Nikola Stamenković, generalni direktor AskUs Aleksandar Savić, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Dejan Janjatović, predsedavajući Izvršnog odbora ProCredit banke Igor Anić i mnogi drugi.

Sponzori konferencije „OIE Srbija 2023“ su Elnos Group, Masdar Taaleri Generation, Enlight, Elektrozapad, New Energy Solutions, NLB Komercijalna banka, Wind Park Plandište, Elicio, UniCredit Banka, Erste Bank, kompanija Sungrow, u saradnji sa svojim ovlašćenim distributerom Comtrade Distribution, Nordex, CMS Beograd, Društvo za posredovanje u osiguranju ACB, ProCredit Bank, Ekostep Pelet, Putinvest, Zagrebtrans. Institucionalni pokrovitelji su EBRD i EPS, dok su medijski sponzori Energetski portal, eKapija, Nedeljnik, Montel energetika, E2.

Da podsetimo, konferencije održane prethodne dve godine privukle su veliku pažnju medija, stručne javnosti i građana. Učesnici, među kojima su bili predstavnici najvećih svetskih kompanija, banaka, investitora, državnih institucija, razgovarali su o najvažnijim temama iz oblasti energetske tranzicije i dekarbonizacije, a tradicija će se, i ove godine nastaviti.

Izvor: OIE Srbija

Završene prve aukcije za tržišne premije za solarne i vetroelektrane

15.08.2023

vetar_energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Sredinom juna 2023. godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenuli su aukcije za tržišne premije za solarne elektrane (50 MW) i vetroelektrane (400 MW), odnosno ukupno 450 novih zelenih megavata, koje su završene sinoć u 23 časa i 59 minuta.

Tačno u ponoć završene su prve aukcije u okviru Plana sistema podsticaja korišćenja obnovljivih izvora energije, kojim je predviđena ukupna dodela tržišnih premija za 1.300 MW, proizvođačima energije iz obnovljivih izvora.

Ovo su najveće aukcije koje se odjednom sprovode u regionu Zapadnog Balkana, a njihovom uspešnom realizacijom EPS će prihodovati sa više od tri miliona evra godišnje.

Kako je ranije navela ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, na ovaj način će se podstaći priliv direktnih stranih investicija, rast BDP-a, zatim razvoj građevinske industrije, kao i potencijalno smanjenje troškova električne energije i sigurnije snabdevanje srpske privrede i njenih građana.

Pročitajte još:

U roku od pet radnih dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, Komisija sprovodi otvaranje prijava. Faza kvalifikacije traje od otvaranja prijava do otvaranja finansijskih ponuda, a najviše pet radnih dana od otvaranja prijava. Nakon otvaranja i ocenjivanja prijava, Komisija objavljuje na ,,Portalu OIE – aukcije’’ u roku od pet radnih dana od otvaranja prijava, Izveštaj o ispunjenosti kvalifikacionih uslova, čime je faza kvalifikacije završena.

Nakon ovoga sledi faza nadmetanja i popunjavanja kvote. U roku od najviše pet radnih dana od završetka faze kvalifikacije, Komisija će otvoriti finansijske ponude, a u uslove za nadmetanje stiču one ponude one koje nisu veće od maksimalne ponuđene cene – za električnu energiju proizvedeno u vetroelektranama kapaciteta 3 MW i više koja se primenjuje u ovom postupku aukcije iznosi 105 evra/MWh, a u solarnim elektranama kapaciteta 500kW i više, iznosi 90 evra/MWh.

Popunjavanje kvote se vrši kroz ocenjivanje i rangiranje finansijskih ponuda.

Nakon sprovedene faze nadmetanja i popunjavanja kvote, Komisija priprema rang listu za dodelu tržišne premije uz izveštaj o sprovedenoj aukciji i dostavlja ih Ministarstvu, koje zatim u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog izveštaja donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju ili rešenje o odbijanju prava na tržišnu premiju.

Ministarstvo bez odlaganja nakon isteka roka za donošenje rešenja o dodeljivanju ili odbijanju, objavljuje rešenje na ,,Portalu OIE – aukcije’’, nakon čega je u roku od 30 dana učesnik aukcije kome je dodeljeno pravo, dužan je da podnese zahtev za zaključenje ugovora o tržišnoj premiji ovlašćenoj ugovorenoj strani u skladu za Zakonom.

Druge aukcije planirane su da se održe u prvom kvartalu 2024. godine i to 300 MW za vetroelektrane i 100 MW za solarne elektrane i u prvom kvartalu 2025. godine gde će 300 MW biti za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane.

Energetski portal

„BANJALUKA ENERGETSKI FORUM – UŠTEDIMO ENERGIJU“

15.08.2023

Banja_Luka_RS — Foto: Wikipedia/Rade Nagraisalovic (Tonka)

Unija poslodavaca Republike Srpske uz podršku Ministarstva privrede i preduzetništva Republike Srpske organizuje „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju“ koji će se održati u četvrtak, 7. septembra 2023. godine, u kompleksu “Ostrvo Stara Ada” u Banjaluci, sa početkom u 9 časova.

Događaj je koncipiran kao sajam na otvorenom uz uvodno izlaganje relevantnih panelista. Biće okupljeno više od 300 učesnika, uključujući regionalne proizvođače iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, potencijalne korisnike – kompanije, predstavnike Vlade Republike Srpske, EU, predstavnike bankarskog sektora i međunarodnih organizacija. Izlagači iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovenije i Hrvatske će svoje proizvode i usluge predstaviti u prezentacijskom delu događaja, kao i na štandovima.

Ušteda energije je goruća svetska tema koja zahteva prelazak na održive izvore energije. To ne samo da doprinosi očuvanju životne sredine, već i smanjuje troškove proizvodnje i povećava konkurentnost privrede. Prelazak na obnovljive izvore energije otvara prostor za nove industrije i investicije. Energetska efikasnost postaje klučni faktor za održiv ekonomski razvoj i konkurentsku prednost kompanija i država.

Cilj „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju“ je da pruži informacije domaćim kompanijama o mogućnostima uštede potrošnje električne energije, te predstaviti najnovija tehnička rešenja iz oblasti obnovljivih izvora energije. Događajem će se promovisati i mogućnosti finansiranja poboljšanja energetske efikasnosti objekata domaćih kompanija i implementacije projekata vezanih za obnovljive izvore energije u privredi.

Sve zainteresovane kompanije koje žele da pogledaju agendu događaja kao i da se akredituju, mogu to da urade putem internet prezentacije „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju“, pogledajte ovde.

Izvor: Unija poslodavaca Republike Srpske

Iz Velikog pacifičkog ostrva đubreta izvučeno preko 11.000 kilograma plastike

14.08.2023

okean — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Freepik (
rawpixel.com)

Prošlonedeljnim izvlačenjem smeća iz Velikog pacifičkog ostrva đubreta, od strane organizacije The Ocean Cleanup, prikupljeno je 11.353 kilograma plastike, što je ujedno njihova najuspešnija akcija.

Ova neprofitna ekološka organizacija postavila je pred sebe cilj da do 2040. godine bude uklonjeno 90 odsto plutajuće okeanske plastike.

Prema podacima dostupnim na njihovom sajtu, u ovom trenutku u okeanu se nalazi preko pet triliona komada plastike, najznačajnijim delom u pet okeanskih ostvra smeća, od kojeg je najveće Veliko pacifičko koje se nalazi između Havaja i Kalifornije.

Kako bi prikupili veliku količinu plastike, koriste takozvane veštačke obale, koje zapravo predstavljaju mrežu koja pluta po površini okeana u obliku latiničnog slova U. Dosadašnje akcije, koje se aktivno sprovode od 2021. godine, koristile su Sistem 002, a od sada će se koristiti novi Sistem 03.

Pročitajte još:

Iako je Sistem 002 bio uspešan, što pokazuje podatak da je uklonjeno ukupno 282.787 kilograma smeća, novim Sistemom 03, koji je tri puta veći od prethodnog, moći će da se izvlače još veće količine smeća.

Kako bi problem otpada u okeanima mogao da bude rešen, potrebno je da se reši i problem zagađenja reka, zato što se iz njih otpad uliva u okeane i time predstavljaju njihov glavni izvor zagađenja.

Zbog toga, ova organizacija je pred sebe postavila cilj da reši i problem 1.000 reka širom sveta koje najviše zagađuju okeane.

Katarina Vuinac

Obnova puta Kokin Brod–Priboj privodi se kraju

14.08.2023

RADOVI NA REKONSTRUKCIJI PUTA KOKIN BROD - PRIBOJSKA BANJA — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Rekonstrukcija putnog pravca Kokin Brod-Pribojska Banja- Priboj dužine 25 kilometara, privodi se kraju sa preostalim radovima na dužini od 2,4 kilometra.

Prilikom obilaska radova, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić objasnio je da je ovih 2,4 kilometra puta prema Pribojskoj Banji jedan od najzahtevnijih zadataka na obnovi celog poteza, jer se upravo tu nalazi veliko klizište.

Sada se postavljaju šipovi, na dubini do 16 metara, kako bi se klizište zaustavilo, put bio stabilan i trajan i kako bi se izbegle nesreće, naveo je on i napomenuo da na celom putu postoje dva klizišta, koja će biti regulisana, kao i da se rade dva mosta na toj trasi.

Pročitajte još:

Ministar je najavio i obnovu magistralnog puta od Čajetine do Priboja, kao i brzu saobraćajnicu od Nove Varoši do Duge poljane, koja će taj deo spojiti sa budućim auto-putem ka Crnoj Gori.

,,U septembru krećemo u rekonstrukciju magistralnog puta prema Crnoj Gori u delu koji najlošije izgleda, od obilaznice oko Zlatibora, 15 kilometara prema Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju’’, precizirao je ministar Vesić.

Na taj način će, kako je rekao, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenica biti povezani sa auto-putem, kako bi ovaj deo Srbije živeo bolje i dodatno se razvijao.

Energetski portal

Grad Beograd dobio energetskog menadžera

14.08.2023

belgrade-by-night-gee03babd7_1920 — Foto-Ilustracija: Pixabay (stevanaksentijevic)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitrije Milenković)

Donetim rešenjem gradonačelnika Beograda, doktor mašinskih nauka Miloš Banjac, imenovan je za energetskog menadžera Grada Beograda.

Kako se navodi u rešenju, energetski menadžer Grada Beograda imenuje se na period od dve godine, za obavljanje poslova propisanih Zakonom o energetskoj efikasnosti i recionalnoj upotrebi energije, Pravnilnikom o bližim uslovima za imenovanje energetskih menadžera, Pravilnikom o informacionom sistemu ISEM i Odlukom o uspostavljanju energetskog menadžmenta u gradu Beogradu.

Pročitajte još:

Konkretni poslovi podrazumevaju prikupljanje i analiziranje podataka o načinu korišćenja energije objekata za koje Grad Beograd, kao obaveznik sistema, ispunjava obaveze. Zatim da organizuje i učestvuje u pripremi programa i plana energetske efikasnosti Grada Beograda, kao i da predlaže mere energetske efikasnosti i učestvuje u njihovoj realizaciji. Takođe, energetski menadžer treba da preprema godišnji izveštaj i da preduzima druge aktivnosti i mere propisane programom i planom energetske efikasnosti, zakonskim propisima.

Sredstva za finansiranje rada energetskog menadžera Grada Beograda, obezbeđuju se iz budžeta Grada Beograda na razdelu Sektretarijata za energetiku Gradske uprave Grada Beograda, navodi se u rešenju.

U svom radu, energetski menadžer Grada Beograda nezavisan je i samostalan, a stručne i administrativno-tehničke poslove za njega obavlja Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za energetiku.

Energetski portal

Potencijal za budućnost – dvostruka upotreba poljoprivrednih površina za proizvodnju struje i hrane

14.08.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Od 2019. godine bečko energetsko preduzeće Vin Energi (Wien Energie) u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beču testira dvostruko korišćenje poljoprivrednih površina za proizvodnju solarne energije.

Na lokaciji Šaflerhofštrase (Schafflerhofstraße) u 22. opštini već od 2021. godine koristi se oko 400 vertikalno postavljenih dvostranih solarnih panela. Ovi paneli proizvode energiju s obe strane i uz to omogućavaju poljoprivredni uzgoj između njih. Na taj način se istovremeno mogu proizvoditi hrana i zelena energija.

U prvoj godini, uglavnom je korišćena lucerka za poboljšanje zemljišta. U 2022. godini gajene su različite vrste žitarica (ozima pšenica, ozima spelta i ozimi ječam) i soja, koja je već prve godine dala dobre prinose. Ove godine će se eksperiment nastaviti prema principu određenog redosleda u gajenju biljaka. Krajem godine će se konačno analizirati rezultati i odlučiti o daljem razvoju istraživačkog projekta. Vertikalni sistem na lokaciji Šaflerhofštrase je najveći takve vrste u Austriji.

Pročitajte još:

„Da bismo uspeli u energetskoj tranziciji do 2040. godine, potrebna nam je tehnološka kombinacija. Same fotonaponske instalacije na krovovima neće biti dovoljne da zadovolje potrebu za obnovljivom energijom u budućnosti. Da bismo iskoristili sve potencijale, neophodno je odabrati odgovarajuću fotonaponsku instalaciju u skladu s lokalnim uslovima. Instalacije na krovovima, na otvorenim površinama i poljoprivrednim dobrima predstavljaju dobru kombinaciju“, istakao je Mihael Štrebl, predsednik uprave bečkog energetskog preduzeća.

Kombinovanjem proizvodnje električne energije putem solarnih panela i proizvodnje hrane na istoj površini, efiksanost korišćenja zemljišta je veća nego kod jednostavnog obradivog zemljišta. Otprilike 85 odsto površine se koristi za poljoprivrednu, oko 14 odsto za tzv. cvetne staze, dok se oko jedan odsto koristi za postavljanje solarnih panela. Dvostruko koriščenje je ekonomski isplativije od čistog uzgoja biljaka jer poljoprivrednik ostvaruje dodatni prihod od proizvodnje električne energije. Time se postiže veća efikasnost korišćenja zemljišta.

Kako bi se zaštitili solarni paneli od oštećenja tokom poljoprivrednih radova, ostavljen je prostor od oko jednog metra između panela i polja. Deset metara širok razmak između panela omogućava tradicionalno korišćenje poljoprivrednih mašina.

Ovaj projekat dvostruke upotrebe poljoprivrednih površina za proizvodnju energije i hrane ima potencijal za budućnost i pruža pozitivne rezultate u smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu i podsticanju održive proizvodnje hrane i energije.

Izvor: City of Vienna

Biće jakih suša, a grad će biti češći i krupniji – šta treba da sadimo da bi usevi preživeli

14.08.2023

poljoprivreda , pšenica — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Realnost koja liči na apokaliptični film uveliko se živi širom sveta. Proizvođači grožđa u Španiji zbog suše moraju da računaju na upola manji rod. Kiše je bilo, ali nedovoljno da stigne do korena katalonskih sorti.

,,U strahu smo da će se ovo nastaviti, da će slika iz našeg vinograda postati opšta slika španske poljoprivrede“, kaže proizvođač grožđa iz Španije Oriol Roig.

Na drugom kraju sveta, u Južnoj Koreji, šezdesetogodišnja Kvon Dži Su razmišlja o tome šta da radi sa lubenicama koje su istrulile.

,,Ove lubenice su mi kao deca. Trebalo je uskoro da ih ponudim na tržištu. Ne znam šta ću raditi sa farmom sledeće sezone. Mnogo je teško i tužno”, kaže Kvong Dži Su.

Ni Srbija nije pošteđena. U Medveđi kraj Trstenika grad veličine pesnice potukao je plantaže sadnica i vinove loze. Ivan Lađarević kaže da je ovo jako teška godina.

,,Mi smo uspeli to da održimo, da dovedemo do pred berbu, ali priroda je ovog puta bila jača od nas. Sledeće godine neće sigurno moći da ponese rod, biće verovatno suvih čokota, možda za 2025. da bude nekog roda”, rekao je Lađarević.

Pročitajte još:

Potrebno da se unaprede sorte

Zbog promene klime, naučnici moraju da unaprede sorte, kako bi bile otporne i na padavine i na sušu. Stručnjaci kažu da je za to potrebno 10 do 15 godina, ali i da je sreća Srbije u tome što na Institutima za voćarstvo, ratarstvo i povrtarstvo rade naučnici koji su među najboljima na svetu.

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

,,Neće se stvarati samo nove sorte, već ćemo uvoditi i nove kulture. Radićemo introdukciju onog što dosad nismo imali. Mnoge vrste već i ulaze u našu poljoprivredu poslednjih godina. To ćete videti po supermarketima. Batat niste videli pre 10 godina, sada ga imate. Dolaziće tropske vrste, vrste koje kod nas u ovom trenutku nisu zastupljene. Ko zna, možda u nekom trenutku budemo imali banane i citruse”, navodi prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Ako ovako nastavimo da zagađujemo, ni ubuduće neće biti bolje. Emisije štetnih gasova sve više zagrevaju planetu. Grad, poplave i klizišta samo su posledica nepotrebne potrošnje i trke za privrednim rastom.

,,Recimo volimo jagode koje stižu zimi, to sve traži staklenu baštu. Staklena bašta daje gasove koji doprinose otopljavanju”, pojašnjava prof. Prodanović.

Klimatolog prof. dr Ana Vuković Vimić kaže da se očekuje da će se jake suše, poput one koju smo imali 2012. javljati tri do četiri puta po deceniji. Te 2012. je šteta u poljoprivredi bila dve milijarde dolara, a 2017. pet milijardi dolara.

,,Veća površina Srbije biće pogođena gradom, skoro svake godine, a prosečna veličina zrna grada će se povećavati”, upozorava Ana Vuković Vimić.

Da li je mogući balans ekonomskog razvoja i očuvanja prirode

U ratu prirode i društva, pobednik je uvek priroda. Ali stručnjaci smatraju da je moguć balans ekonomskog razvoja i očuvanja prirode. Smatraju da je Srbija bogom dana i za organsku poljoprivredu i za ekspolataciju ruda.

,,Hajde da uskladimo naše potrebe sa onim što priroda može da nam pruži, i pašnjaci i rudnici. Mislim da može da se nađe balans. Zakoni jesu dobri, ali mora da bude jača kontrola. Moramo da shvatimo da eksploatacija prirodnih resursa danas nije ista kao pre 100 ili 200 godina. Ako pogledamo sva ta rudna bogatsva koja Srbija ima, mi smo oduvek bili rudnička zemlja, pa nisu Sasi došli u Srbiju da bi bili farmaceuti”, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Darko Nadić.

Gledano šire, Srbija malo utiče na globalno zagađenje, odnosno zagrevanje. Iako nas na to obavezuju zakoni EU, problem divljih deponija treba da rešimo pre svega zbog sopstvenog zdravlja. Ako temperatura poraste za samo jedan stepen, do 2040. godine izgubićemo 15 i po milijardi dolara BDP-a.

Izvor: RTS

Održiviji način upotrebe pepela od uglja

13.08.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Photo-illustration: Unsplash (Hannen Krimly)

Pepeo od uglja nastaje sagorevanjem uglja, a njegovim nepravilnim upravljanjem dospeva u vazduh čime se šire PM10 čestice, koje se svrstavaju među najopasnije zagađivače vazduha. Ove čestice negativan uticaj imaju na životnu sredinu i poljoprivredu i tako indirektno utiču na zdravlje čoveka, ali imaju i direktne posledice gde kroz proces disanja ulaze u krvotok.

Naučnici sa različitih Univerziteta širom sveta istraživali su na koji način pepeo od uglja može da se upotrebi, kako ne bi završio kao otpad u životnoj sredini. Neki od njih svoja istraživanja usmerili su na to kako da se korišćenjem ovog pepela proizvede beton, čija uobičajena svojstva takođe imaju negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako bi se proizveo beton, cement se meša sa vodom i šljunkom. Međutim, proizvodnjom običnog portland cementa emituju se značajne emisije gasova staklene bašte – što potvrđuje podatak da samo ovo čini oko pet odsto ukupnih emisija na planeti.

Pročitajte još:

Istraživanjima, naučnici su pronašli način kako da obrade pepeo od uglja i iskoriste ga za dobijanje još kvalitetnijeg betona, ujedno smanjujući količinu cementa u sastavu betona.

Kvalitetniji beton kasnije, znači pravilno sušenje na početku. Kako bi se prvo osušila unutrašnjost razlivenog betona, a zatim spoljašnja, potrebno je da atmosferski uslovi budu pogodni, uz tačno pogođenu količinu vlage u betonu, koja je potrebna kako bi očvrsnuo. Ukoliko nema dovoljno vlage unutra, a beton spolja počne prvo da se suši, ona se ne može nadomestiti naknadno – što će beton učiniti manje dugovečnim i kvalitetnim.

Preradom pepela od uglja, dobija se bolji agregat od uobičajenih, koji može da zadrži više vode u sebi i ispušta je kako bi beton bilje očvrsnuo ispod površinskog sloja.

Govoreći o uglju, treba istaći njegovu visoku zastupljenost u Srbiji uzimajući u obzir podatak da Termoelektrana ,,Nikola Tesla’’ kao energent koristi ugalj, a upravo na ovaj način naša zemlja se snabdeva sa više od 50 odsto električne energije. Pored toga i značajan deo individualnih ložišta koristi ovaj energent. Nezaboravljajući koliko je kvalitet vazduha u Srbiji loš, primena metoda obrade ovog pepela u smesu za dobijanje betona ili drugog pogodnog načina upravljanja njime bilo bi vrlo značajno za našu zemlju.

Katarina Vuinac

1...288289290...1,671 Page 289 of 1,671

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM