Deset gradova i opština unaprediće sisteme daljinskog grejanja prelaskom na OIE

08.09.2023

energy-saving-energija-grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Svoje sisteme daljinskog grejanja i zaštitu životne sredine unaprediće 10 gradova i opština u Srbiji, prelaskom na korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE), kroz novi projekat Ministarstva rudarstva i energetike vredan 40,5 miliona evra.

U okviru Projekta obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Republike Austrije i Švajcarske konfederacije, izabrano je 10 jedinica lokalne samouprave koje će učestvovati u programu: Bečej, Bogatić, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Pazar, Pančevo, Paraćin i Vršac.

Procenjena vrednost Faze 1 je 40,5 miliona evra, a uskoro se očekuje potpisivanje finansijskih sporazuma, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Prema rečima ministarke Dubravke Đedović, ovim projektom se nastavlja uvođenje obnovljivih izvora energije u sektor daljinskog grejanja koji su uspešno započeti izgradnjom toplana na biomasu, od kojih su tri puštene u rad, a na četvrtoj uskoro počinju radovi.

,,Nove investicije obezbediće da građani imaju pouzdano i kvalitetno grejanje, a da toplane funkcionišu efikasnije, da koriste zelenu energiju i istovremeno čuvamo životnu sredinu”, kaže ministarka.

Ona dodaje da će se projektom finansirati zelene tehnologije u sistemima daljinskog grejanja, pre svega toplotne pumpe, solarni kolektori, geotermalna energija, kao i automatizacija toplotnih podstanica kako bi planirani projekti ostvarili maksimalnu efikasnost.

Nakon realizovanih ulaganja, toplane u 10 izabranih lokalnih samouprava proizvodiće oko 115 GWh toplotne energije iz OIE, a ukupna količina toplotne energije proizvedene iz obnovljivih izvora u Srbiji povećaće se sa sadašnjih 95 GWh na 210 GWh. Potrošnja primarne energije smanjiće se za dodatnih 61 GWh primenom mera energetske efikasnosti. Projekat će doprineti i boljoj zaštiti životne sredine, kroz smanjenje godišnje emisije SO2 za 14.600 tona.

Energetski portal

Ko i kako može da se prijavi za subvencije za zamenu stolarije, izolaciju, solarne panele

08.09.2023

glass-work-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Počelo je prijavljivanje građana za subvencije energetske efikasnosti, koje donose značajne uštede energije. Siromašna domaćinstva mogu umanjiti račune za struju, gas i grejanje i sticanjem statusa “energetski ugroženog kupca”.

Za sredstva energetske sanacije kuća i stanova mogu konkurisati svi građani. Važno je da se subvencije traže za objekte u kojima se živi jer ne važe za vikendice.

,,Neophodno je da je podnosilac prijave vlasnik objekta, a ukoliko nije vlasnik, da poseduje saglasnost vlasnika. U prijemnom obrazcu se unose osnovni podaci o domaćinstvu kao što su kvadratura, stanje stolarije, vrsta grejanja. I potrebno je da je račun za električnu energiju prethodnog meseca iznosio najmanje 30 kilovata, što je dokaz da je objekat nastanjen”, navodi Maja Vukadinović, pomoćnica za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Građani mogu konkurisati za jednu od mera: zamenu stolarije, kotlova, izolaciju i solarne panele i tada im država pokriva polovinu troška. Istovremeno mogu tražiti i paket koji obuhvata dve ili više mera i tada im se pokriva do 65 posto sredstava.

Pročitajte još:

Ogromni energetski gubici

Stručnjaci kažu da povoljne subvencije treba iskoristiti jer donose uštedu i do 40 posto energije i smanjuju emisiju štetnih gasova.

,,Što se tiče energetske efikasnosti u Srbiji, posebno kada su u pitanju domaćinstva, situacija nije nasjajnija, veliki deo domaćinstava u Srbiji nema ni osnovni energetski omotač. Što znači da su ogromni gubici kada je u pitanju potrošnja energije, kako električne tako i toplotne enrgije. Negde se smatra da je taj procenat 20 do 30 posto”, kaže Miroslav Tadić iz UNDP-a

Kako do statusa energetski ugroženog kupca

Siromašnija domaćinstva račune mogu umanjiti i sticanjem statusa energetski ugroženog kupca. To znači da mesečno besplatno mogu dobiti do 250 kilovat sati struje, a u grejnoj sezoni za gas ili grejanje iz toplana umnjiti račune od 40 do 60 posto.

Pored socijalno ugroženih građana, to prvo u zavisnosti od prihoda i članova domaćinstva, mogu ostvariti i primaoci: dečjeg dodatka, tuđe pomoći, seoska domaćinstva i bolesni.

,,Na primer, prosečna tročlana porodica koja sada plaća račun za električnu energiju 4.700 dinara u slučaju sticanja ovog statusa, može da umanji račun za oko 1.565 dinara”, ističe Maja Vukadinović.

Olakšice za struju važe cele godine i za sada ih koristi oko 72.000 najsiromašnijih domaćinstva. U Ministarstvu energetike kažu da novca ima za tri puta više korisnika.

Izvor: RTS

Solarne elektrane nisu budućnost već naša sadašnjost

07.09.2023

solarni paneli , solar , panel — Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Unija poslodavaca Republike Srpske uz podršku Ministarstva privrede i preduzetništva Republike Srpske danas je organizovala „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju. Sam događaj predstavljen je kao sajam na otvorenom na kom je prisustvovalo više od 300 učesnika, uključujući regionalne proizvođače iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, potencijalne korisnike – kompanije, predstavnike Vlade Republike Srpske, EU, predstavnike bankarskog sektora i međunarodnih organizacija.

Učesnici ove manifestacije imali su priliku da od izlagača iz zemalja regiona čuju i vide sve novitete iz ove oblasti. Nikola Grubor predstavio je grupaciju MT-KOMEX, koju čine MT-KOMEX iz Srbije i MT-KOMEX iz Bosne i Hercegovine kao izvođačke firme, CEEFOR kao projektantska firma, Charge&GO – elektropunjači i Energetski portal. On je iskoristio priliku da kaže da u ovim kompanijama radi više od 30 inženjera i 40 instalatera, ekonomisti, prevodioci i novinari.

Posebno je istakao činjenicu da grupacija MT-KOMEX za sada iza sebe ima oko 200 megavata isprojektovanih solarnih elektrana, više od 160 izgrađenih solarnih elektrana, 25 megavata CHP-a.

„Možemo reći da solarne elektrane nisu budućnost već sadašnjost“, istakao je Grubor i osvrnuo se na to da je u Srbiji „bum“ za solarnim elektranama nastao nakon skoka cene električne energije.

Okupljene je podsetio na izgrađene kapacitete u Evropi i to da Srbija ima veliki solarni potencijal koji treba iskoristiti. On se osvrnuo na sve benefite koje donosi izgradnja solarne elektrane, dok je potencijalnim investitorima detaljno objasnio sve načine postavljanja solarnih panela na različite tipove krovova.

Pročitajte još:

Kako je istakao, važno je da investitor pre postavljanja panela uradi dobar statički proračun, ili da to zatraži od izvođača radova.

Spomenuo je i neke od projekata kompanije MT-KOMEX, poput solarne elektrane Toyo Tire Taiyo, sa 8,4 megavata instalisane snage. Ova elektrana je u potpunosti napravljena za sopstvenu potrošnju, ali ima i mogućnost da se višak energija plasira u mrežu.

„U aprilu ove godine u rad smo pustili trenutno najveću solarnu elektranu u Srbiji, DeLasol, koja se nalazi na području opštine Lapovo. Snage 9,9 MW na godišnjem nivou proizvodiće 15.000 megavat-sati električne energije. DeLasol će dati veliki doprinos energetskom sistemu Srbije, a na godišnjem nivou smanjiće emisiju CO2 za oko 12.482 tona“, istakao je Grubor.

Cilj ovogodišnjeg „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju“ bio je da pruži informacije domaćim kompanijama o mogućnostima uštede potrošnje električne energije, kao i da predstavi najnovija tehnička rešenja iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Energetski portal

Predstavljena Studija o potencijalu upotrebe solarne energije u poljoprivrednom sektoru u Hrvatskoj

07.09.2023

solarni paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (atimedia)

U Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu održana je promocija stručne Studije o potencijalu upotrebe solarne energije u poljoprivrednom sektoru i sektoru slatkovodne akvakulture.

Gubici od klimatskih ekstrema u Hrvatskoj porasli su 16 puta u periodu od 2018. do 2022. godine. Šteta od suša i poplava prošle je godine u poljoprivredi iznosila 36 odsto neto dobiti u poljoprivredi iz 2021. godine.

Studija koju je OIEH predstavio nudi odgovore na te izazove. Agrosolarne elektrane predstavljaju novi smer u svetu obnovljivih izvora energije, a najveća im je prednost u dvostrukoj upotrebljivosti zemljišta i ribnjaka: poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji električne energije.

“O budućnosti ove tehnologije najbolje govore reči francuskog predsednika Makrona koji je izjavio da će agrosolarne elektrane biti jedan od temelja francuskog energetskog sistema. Hrvatska je omogućavanjem postavljanja agrosolarnih i solarnih elektrana na sve poljoprivredne površine koje su upisane u evidenciju upotrebe poljoprivrednih zemljišta, prepoznala njihovu vrednost. Moram istaknuti kako je prvi impuls krenuo upravo iz OIEH gde smo pionirski promovisali ovu tehnologiju, a njenom implementacijom Hrvatska se svrstala uz najbolje i postala jedna od 10 zemalja EU-a koje su se odlučile za njenu primenu”, izjavila je Maja Pokrovac, direktorka Obnovljivih izvora energije Hrvatske.

Državni sekretar Ministarstva ekonomije i održivog razvoja Ivo Milatić govorio je o zakonodavnim promenama koje su omogućile razvoj agrosolarnih elektrana.

“Vlada Republike Hrvatske odlučila je, s ciljem jačanja hrvatske energetske samostalnosti, da olakša i ubrza razvoj projekata obnovljivih izvora energije. Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja zakonskom je regulativom iz područja energetike olakšalo proceduru za razvoj agrosolarnih elektrana, tako da se za njih ne sprovodi javni konkurs za dodelu energetskog odobrenja. Vlada će i dalje raditi na tome da olakša sve procedure kako bi se Hrvatska popela još više na lestvici i bila uz bok najrazvijenijih zemalja koje primenjuju zelene tehnologije”, naglasio je Milatić.

Pročitajte još:

O velikom potencijalu korišćenja obnovljivih izvora energije govorio je i glavni bankar EBRD-a u Hrvatskoj Hrvoje Jazvić koji je naglasio da agrosolarne elektrane predstavljaju novi zamah u proizvodnji čiste električne energije, ujedno pružajući zaštitu poljoprivrednim usevima i uzgoju riba u akvakulturi.

„Korišćenjem agrosolarnih elektrana na samo jedan odsto ukupno raspoložive poljoprivredne površine u Hrvatskoj, što iznosi oko 1.000 hektara, osim zaštite poljoprivredne proizvodnje može se doprineti ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije od preko 1.000 GWh. To je trostruko više od trenutno instaliranog kapaciteta fotonaponskih elektrana u Hrvatskoj. Takođe, primenom plutajućih solarnih elektrana u postojećoj slatkovodnoj akvakulturi omogućava se dostizanje kreditnog potencijala i godišnje proizvodnje od preko 16.000 tona, što je četvorostruko više u odnosu na proizvodnju poslednjih decenija u Hrvatskoj“, kaže Jazvić.

Lina Dubina, predstavnica SolarPowerEurope, vodeće evropske organizacije u podsticanju energetske tranzicije, prikazala je primere najbolje prakse u radu agrosolarnih elektrana u Evropskoj uniji te naglasila zašto je važno podupreti njihov razvoj.

“Svetska banka tvrdi kako će kontinuirano povećanje temperature u narednim godinama značajno uticati na hrvatsku poljoprivredu, ali i na zdravlje stanovništva. Deo rešenja može biti i veće korišćenje agrosolarne tehnologije koja omogućava dvostruko korišćenje zemljišta. Sjajno je svedočiti promenama koje je hrvatsko zakonodavstvo usvojilo za razvoj agrosolarnih elektrana, a sve uz veliki trud Obnovljivih izvora energija Hrvatske koji su taj trend prepoznali i pokrenuli”, izjavila je Dubina.

Mario Turković, koordinator Studije, direktor EnergoVizije, naglasio je ulogu istinitog informisanja o svim aspektima razvoja agrosolarnih elektrana.

„Nije retkost čuti da će postavljanjem agrosolarnih elektrana poljoprivredno zemljište biti uništeno ili će biti znatno narušeno puštanjem energetskih pogona u rad. To je jedna od čestih zabluda o radu agrosolarnih elektrana te je izuzetno važno objavljivati relevantne i objektivne informacije o radu agrosolarnih elektrana, njihovim prednostima i nedostacima. OIEH je dao svoj doprinos izradom ove temeljne studije, veoma je važno da merodavna ministarstva, akademska zajednica, komore i udruženja razmenjuju objektivne i proverene informacije o prednostima i nedostacima agrosolarnih elektrana, pružajući određene smernice i primere najbolje prakse“, kaže Turković.

Prof. dr. sc. Marko Karoglan s Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu je istakao kako će nalazi Studije svakako pomoći u planiraju razvoja agrosolarnih elektrana u Hrvatskoj.

„Agrosolarne projekte treba posmatrati kao agrotehničku meru delimičnog senčenja kultura koje rastu na trajnoj plantaži, ali biće potrebno pobrinuti se da budu preduzete sve mere za sprečavanje negativnih uticaja na tlo i biljke. Poželjno je da agrosolarni sistemi budu opremljeni sistemom za praćenje koji će meriti stanje tla i mikroklimatske uslove ispod solarnih panela te uticaj tih uslova na poljoprivredne zasade i okolinu, a praćenje bi se trebalo sprovoditi do pet godina nakon ugradnje sistema.“

Nakon uvodnih izlaganja predstavljeni su nalazi Studije u prezentaciji ostalih stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku te Instituta za jadranske kulture i melioraciju kraša iz Splita koji su i učestvovali u Studiji, a čiju je izradu finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj.

Izvor: OIE Hrvatska

Manje sivog vazduha, više plavog neba

07.09.2023

Postoje ekstremni stavovi u vezi sa time da li su klimatske promene, za koje se odgovornost pripisuje čoveku, stvarne ili je reč o teoriji zavere i jednom prirodnom procesu. Kako god gledali na ovo, činjenica je da se cela planeta suočava sa isto tako ekstremnim vremenskim nepogodama, ili je ispravnije reći prirodnim katastrofama.

U svetu gde balans postaje tako retka pojava, ne zna se koje vremenske neprilike su manje zlo i kojima se nadati, ako mora da se bira. Govoreći o zagađenju vazduha, do njega najviše dolazi u zimskom periodu, naročito u državama koje ugalj i dalje koriste kao primarni resurs za grejanje.

Srbija je jedna od njih, a kada se uzme u obzir i veliki broj individualnih ložišta u kojima se pale čak i iskorišćene pelene za bebe, gume i drugo, problem je još veći. Onda dolazi na red nezgodno pitanje – želimo li toplo vreme tokom zime ili hladno? Balans kao što rekoh sve ređe ćemo dobijati, a sve češće ekstreme.

Kako bi vazduh tokom ovog perioda bio manje zagađen, potrebno je toplo vreme koje omogućava smanjeno grejanje. Gledajući iz drugog ugla, toplo vreme u tom periodu godine dovodi do daljih problema, prvenstveno kada je reč o biodiverzitetu. Biljni i životinjski svet evoluirao je na način da su mu potrebni i topli i hladni dani u godini, a sa promenom vremenskih uslova stvara se disbalans u njihovom postojanju.

Ako se vratimo unazad, pa poželimo umesto toplog – hladno vreme, vrlo je verovatno da ćemo dobiti izuzetno niske temperature, pa treba zastati u momentu kada biramo između dve želje.

Grejna sezona nažalost nije jedini zagađivač, niti najveći, ali želela sam da njime uvedem ovaj blog s obizrom na to da smo u periodu kada se polako spremamo za hladnije dane godine – ili je makar tako bilo u nekim boljim vremenima.

Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Weibert)

Današnji dan posvećen je očuvanju zdravog i čistog vazduha, a proglasila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Kako se navodi na sajtu UN, zagađenost vazduha je dvostruki problem. Prvi jeste uticaj na zdravlje, na način da sitne čestice iz vazduha koje udišemo ulaze u naša pluća i krvotok. Moždani i srčani udar, respiratorne bolesti i rak pluća značajnim delom posledice su zagađenog vazduha. Sada već poznati podatak, ovakvom vazduhu pripisuje se oko 6 miliona prevremenih smrti širom sveta, a procene su da bi ovim trendom do 2025. godine broj mogao da se udvostruči. Neki zagađivači u vazduhu dovode do drugog problema – globalnog zagrevanja, koje dalje utiče ponovo na ljude, ali i na ostatak živog sveta.

Ujedinjene nacije prepoznaju važnost rešavanja ovog problema, zbog čega je 7. septembar i proglašen za Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo. Ovogodišnja tema Dana jeste ,,Zajedno za čist vazduh’’.

Prekogranična zagađenja nisu stran pojam, što je i logično jer naše zamišljene granice koje dele neku državu od druge, tako ne funkcionišu u prirodi. Isti vazduh udišemo svi i on kruži celom planetom, kao voda kroz isparavanja i kiše, ili ulivanja jedne reke u drugu, pa dalje u mora.

Kako je odgovornost zajednička, a problem sve veći i snažniji, potreba za jačim partnerstvom i povećanim investicijama jedini je način u borbi protiv zagađenja vazduha.

Prisetimo se početka 2023. godine kada se naša država nalazila visoko na lestvici najzagađenijih država na svetu. Beograd kao njena prestonica, sredinom februara zauzeo je visoko peto mesto najzagađenijeg glavnog grada na svetu.

Kada je zagađen, vazduh se vidi. Možda pomislimo – ,,Magla je? Oblaci sakrivaju sunčeve zrake?’’, ali nažalost uglavnom nije. Zbog toga bi parola ovog Međunarodnog dana mogla da glasi – Da ne vidimo sivi vazduh, već da vidimo plavo nebo.

Katarina Vuinac

Učiniti solarnu energiju bezbednijom za preduzeća – Zašto i kako?

07.09.2023

Poboljšana ekonomija, državni podsticaji i povećana svest o solarnoj energiji kao održivoj alternativi električnoj energiji su doveli do toga da sve veći broj kompanija prelazi na solarnu energiju. Sa potencijalom da i velika i mala preduzeća imaju značajne koristi od solarne energije, pametna energetska rešenja se pojavljuju na neiskorišćenim krovovima trgovačkih centara, proizvodnih pogona, aerodroma, škola i bolnica.

Shodno tome, fotonaponski sistemi se sada posmatraju kroz prizmu dugoročne investicije kojima je potrebno pažljivo upravljati i pratiti ih kako bi se maksimizirao povrat investicije i uštede. Kao i kod svake ozbiljne investicije, zainteresovane strane moraju da se pobrinu da zaposleni u tim preduzećima, kao i imovina koju finansiraju, budu sigurni i zaštićeni od fizičkih povreda. Poslovni objekti su imovina od velike vrednosti, a u slučaju požara gubitak imovine i prekidi poslovanja mogu biti veoma skupi.

Visokokvalitetni fotonaponski sistemi sa poboljšanim sigurnosnim karakteristikama su se pokazali kao odlično rešenje za rešavanje ovih i drugih sigurnosnih problema.

Da počnemo od početka

Dokle god sunce sija, visokonaponska naizmenična struja pokreće fotonaponske module i žice, čak i kada je glavni prekidač isključen. To znači da, u vrlo retkom slučaju pojave požara ili hitnog slučaja, vatrogasci moraju da sačekaju da sunce zađe kako bi intervenisali. Kako sebe ne bi doveli u opasnost, vatrogasci obično prekidaju snabdevanje električnom energijom zapaljenih objekata iz predostrožnosti i to pre gašenja požara. Pretpostavka je da neće doživeti strujni udar ako se mreža isključi, što onda omogućava gašenje požara vodom i otvaranje rupe na krovu kako bi toplina i dim mogli da se rasprše. Međutim, ova pretpostavka nije tačna u slučaju tipičnog fotonaponskog krovnog sistema. Iako ovaj scenario može da nosi određene rizike, naprednim dizajnom sistema i pažljivim odabirom proizvoda ovi rizici mogu da se ublaže.

Pročitajte još:

TRANZICIJA TEŠKE INDUSTRIJE KA ČISTOJ ENERGIJI

Sigurnost počinje na nivou modula

Tradicionalni žičani pretvarači obično imaju ograničenu sigurnosnu funkcionalnost jer postoji mogućnost da istosmerni napon ne može da se smanji kada su pretvarači isključeni. Da bi se ispunili sigurnosni standardi, potrebno je da se instalira dodatni sigurnosni hardver, što naravno i samu instalaciju čini skupljom.

Rešavanje ovakvih sigurnosnih problema može biti i teško i skupo, ali postoje rešenja koja pružaju naprednu sigurnosnu funkcionalnost. Na primer, SolarEdge je razvio energetsku elektroniku na nivou modula zasnovanu na optimizatorima snage. Optimizatori snage su vrsta elektronike koja je priključena na svaki modul zbog koje mogu nezavisno da maksimiziraju izlaz. Optimizatori snage pretvaraju solarne module u pametne module, povećavajući izlaznu energiju sistema i omogućavajući praćenje i kontrolu nivoa modula. Oni takođe pružaju veću sigurnost. SolarEdge-ovo funkcionalno rešenje SafeDC™ smanjuje napon modula na 1V nakon isključivanja pretvarača. Ovo je vrlo važno jer čak i ako vatrogasci nisu svesni da postoji fotonaponski sistem na objektu, sigurnosni režim na nivou modula se pokreće kada isključe napajanje. Funkcionalno rešenje SafeDC™ takođe eliminiše dodatne troškove instalacije sigurnosnog hardvera i time skraćuje vreme potrebno za instalaciju te smanjuje mogućnost greške. Pored toga, sa optimizatorima napajanja svaki modul može stalno da se nadgleda kako bi se odredio njegov učinak i kako bi instalater ili vlasnik sistema bio na vreme upozoren o mogućim greškama i potencijalnim sigurnosnim rizicima. Osoblje koje je angažovano na održavanju sistema može da daljinski kontroliše i isto tako da rešava moguće probleme, umesto da obavlja dijagnostiku na licu mesta.

Ovo poverenje u SolarEdge-ovu tehnologiju SafeDC™ je čak dovelo do toga da i vatrogasci instaliraju SolarEdge na krovovima svojih vatrogasnih stanica. U Ujedinjenom Kraljevstvu, SolarEdge-ovi fotonaponski sistemi snage 700 kW su instalirani na krovovima 12 vatrogasnih stanica i tri administrativne zgrade. Razlog tome su SolarEdge-ove napredne sigurnosne karakteriste, kao što je vatrogasni pristupnik, koji omogućava centralno upravljanje sigurnosnim funkcijama fotonaponskih sistema, uključujući automatsko i ručno gašenje DC sistema, indikaciju u realnom vremenu jednosmernog napona sistema radi povećanja sigurnosti rada i dugme za hitno zaustavljanje rada kompletnog fotonaponskog sistema.

SolarEdge će prisustvovati OIE konferenciji u Beogradu 14. septembra ove godine. Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: SolarEdge

Afrika i klimatska pravda: Mali doprinos, velike posledice

07.09.2023

james-wiseman-IebZAH6kaNw-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (james-wiseman)

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

Afrika, sa obiljem prirodnih lepota, kultura i resursa, jedan je od najmanjih proizvođača emisija štetnih gasova i zagađenja na svetu. Dok razvijene zemlje koriste industrijsku proizvodnju koja emituje velike količine ugljen-dioksida, veći deo Afrike još uvek koristi tradicionalne metode za osnovne energetske potrebe. Pored toga, bogatstvo obnovljivih izvora energije kao što su sunce i vetar polako postaje deo strategija mnogih afričkih zemalja.

Međutim, stvar je u tome što Afrika doprinosi globalnim klimatskim promenama u manjoj meri, ali je ipak jedna od regija koja najviše trpi njihove posledice. Promene temperature i obrazaca padavina donose suše i poplave koje su pogubne za poljoprivrednike i zajednice širom kontinenta. Uz to, mnoge obalske regije su ugrožene rastućim nivoima mora. Zbog temperatura, i mnogi rezervoari vode se smanjuju, nedavno smo pisali o jezerima koja su u problemu, a jedno od njih je i jezero Čad, od koga zavise četiri zemlje i milioni ljudi. Prema podacima, ovo jezero je 1963. godine imalo površinu veću od 22.000 km², dok se 2008. to svelo na 2.500km².

Dodatna složenost dolazi od činjenice da zagađenje iz industrijski razvijenih regiona putem atmosferskih struja dopiru do Afrike, često donoseći negativne efekte na životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Mnoge afričke zemlje, bez adekvatne infrastrukture i sredstava da se prilagode, nalaze se u osetljivom položaju.

Zanimljiv podatak je da, primera radi, Etiopija ima samo 1,1 milion automobila za svojih 99 miliona stanovnika.

Pročitajte još:

Photo-illustration: Unsplash (David Clode)

Zajednički izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) i Grupe Afričke razvojne banke naglašava hitnost rešavanja finansijskih izazova za čistu energiju u Africi. Studija je predstavljena na Samitu o klimi u Africi.

Dom za skoro 20 odsto svetske populacije, trenutno privlači samo dva odsto globalne potrošnje na čistu energiju. Da bi se ispunili međunarodni energetski ciljevi, investicije treba da se udvostruče do 2030. godine, usmeravajući dve trećine ka čistoj energiji.

Međutim, projekti se suočavaju sa značajnim preprekama, kao što su visoki troškovi zaduživanja, pogoršani krizom Covid-19 i geopolitičkim tenzijama. Izveštaj naglašava da su kapitalni troškovi za čistu energiju u Africi dva do tri puta veći nego u razvijenim zemljama. Ovaj disparitet ometa sa započinjanjem energetskih projekata.

Istraživanje agencije naglašava da bi ovo zahtevalo ulaganje od otprilike 25 milijardi dolara godišnje do 2030. Izveštaj se zalaže za ključnu ulogu međunarodnih aktera, sugerišući da bi godišnja injekcija koncesionog kapitala od 28 milijardi dolara mogla da podstakne privatne investicije u vrednosti od 90 milijardi dolara do 2030. godine.

Energetski portal

Počeo drugi ciklus obuka za energetsku sanaciju zgrada

07.09.2023

EKO (eko zgrada, eko kuća) — Foto-ilustracija: Unsplash (darya-jum)

U Privrednoj komori Srbije (PKS) počeo je drugi ciklus obuka „Uloga upravnika i lokalne zajednice u programu energetske sanacije stambenih zgrada“, u okviru projekta „Bolja energija“ Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), s ciljem da se podstakne efikasnije korišćenje čistih energetskih resursa u građevinarstvu i unapredi energetska bezbednost u stambenim zgradama.

Privredna komora Srbije u saradnji sa USAID Srbija organizuje besplatne obuke za organizatore profesionalnog upravljanja, upravnike višestambenih zgrada, opštinske energetske menadžere i službenike lokalnih samouprava zadužene za stambena pitanja.

„Bolja energija“ je projekat koji ima za cilj da podstakne efikasnije korišćenje energetskih resursa u građevinarstvu i unapredi energetsku bezbednost u stambenim zgradama, kaže Ivana Kovačević, rukovodilac Službe za edukaciju PKS.

Pročitajte još:

„Cilj je da se podstakne i ulaganje u energetsku efikasnost u zgradama i proširi upotreba obnovljivih izvora energije uz ublažavanje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu“, ističe Kovačevićeva.

Obuke se realizuju u dva ciklusa u šest regionalnih komora, Novi Sad, Niš, Zajačar, Užice, Kragujevac i Sombor, i u PKS u Beogradu.

Prvi ciklus obuka, od 5. do 14. jula, prošlo je 400 polaznika koliko se očekuje i u drugom krugu obuka koje će trajati do 14. septembra.

Marko Nikolić, ekspert za energetsku efikasnost PKS, kaže da je ideja seminara da se podigne svest upravnika i stambenih zajednica o načinima i modelima finaniranja unapređenja mera energetske efikasnosti na njihovim objektima.

„Upravnike zgrada najviše zanima kako doći do sredstava, koji su načini finansiranja, da li postoji mogućnost da se dobiju donacije i kako jedinice lokalne smouprave mogu da obezbede sredstva za objekte“, objašnjava Nikolić.

Upravnica stambene zgrade u Beogradu, Mirjana Šurjančev, kaže da obuke pohađa kako bi dobila informacije na koji način njena stambena zajednica može da obezbedi finansijska sredstva za rekonstrukciju fasade solitera.

Profesionalni upravnik zgrada iz Beograda, Dejan Vujičić smatra da je važno da se formiraju i uvećavaju investicioni fondovi pri zgradama i osnuju državni garantni fondovi, a kako bi kada se desi havarija na objektu moglo brzo i efikasno da se reaguje.

Filip Obradović, energetski menadžer Opštine Grocka, podseća da su sve jedinice lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika u obavezi da imaju energetskog menadžera, koji se, između ostalog, bavi praćenjem potrošnje energije na nivou opštine i svih objekata pod ingerencijom lokalne samouprave.

„Uloga energetskog menadžera je da osmisli dobar plan energetske efiksanosti za sve javne objekte u okviru lokalne samouprave i napravi program energetske efikasnosti koji je u skladu sa budžetom lokalne samouprave“, objašnjava Snežana Stanković Mijatović, energetski menadžer Opštine Petrovac na Mlavi gde su osnovne škole energetski sanirane a investirano je i u stambene objekte.

Obukom u PKS, koju finansira USAID Srbija, stiču se i potrebna znanja za identifikaciju, projektovanje i energetsku rekonstrukciju stambenih zgrada, kao i o mogućnostima dostupnih modela finansiranja, izvora sredstava i procedura neophodnih za uspešno obavljanje energetske obnove i poboljšanje energetske efikasnosti. Obuka obuhvata i pravne procedure za energetsku sanaciju zgrada, a u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije.

Izvor: PKS

„Srbijagas“ i „DEPA“ potpisali Memorandum o razumevanju

07.09.2023

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Preduzeće „Srbijagas“ i grčka kompanija „DEPA“ potpisali su u Beogradu, Memorandum o razumevanju, u cilju jačanja saradnje i postizanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom na tržištima dve zemlje.

Memorandum su potpisali Dušan Bajatović, generalni direktor JP „Srbijagas“ i Konstantinos Ksifaras, generalni direktor grčke kompanije „DEPA“.

Tim dokumentom utvrđuju se okviri za buduću saradnju dve kompanije u obasti snabdevanja odnosno kupoprodaje prirodnog gasa, optimizacije korišćenja transportnih kapaciteta i mogućnosti korišćenja kapaciteta LNG terminala u Grčkoj, kao i u pogledu skladištenja prirodnog gasa i budućih kapitalnih investicija u ovoj oblasti, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

JP „Srbijagas“ je preduzeće 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije, uvoznik prirodnog gasa u srpski gasovodni sistem i ima dugogodišnje iskustvo u oblasti snabdevanja, transporta, distribucije, prodaje i skladištenja prirodnog gasa u gasovitom obliku.

„DEPA“ je kompanija u većinskom vlasništvu države Grčke, uvoznik je prirodnog gasa u gasovitom i utečnjenom stanju u grčki gasovodni sistem, uključujući i LNG terminal. Ima dugogodišnje iskustvo u oblasti snabdevanja transporta, distribuije i prodaje prirodnog gasa u gasovitom i utečnjenom stanju.

Energetski portal

Aktivna mobilnost kao odgovor na saobraćajne i klimatske izazove Afrike

06.09.2023

Afrika_selo_Uganda — Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Askew)

U duhu prvog Afričkog samita o klimi koji će biti održan u Najrobiju, osvrnućemo se na jedan od problema koji zadaje muke kako bezbednosti građana, tako i ekološkim pitanjima. U prestonici Etiopije, Adis Abebi, hiljade ljudi putuje na posao minibusevima i vozovima. Ipak, bicikli se retko primećuju. Etiopija je jedna od zemalja koja je uz pompć UNEP-a počela da posvećuje pažnju zdravoj i nezagađujućoj mobilnosti. Nemotorizovana mobilnost je jedna od ključnih ideja.

Pošto su afrički putevi često opasni, zabrinutost za bezbednost odvraća mnoge od izbora ekološki prihvatljivih načina transporta. Predstojeća Afrička nedelja klime 2023. u Najrobiju će ukazati na gradski transport i načine za rešavanje sigurno manjeg, ali određenog doprinosa ovog kontinenta klimatskoj krizi, naročito uzeći u obzir to da je jedan od kontinenata na koje se promene najviše odražavaju.

Pročitajte još:

Etiopija je uvela strategiju nemotorizovanog transporta 2020. Ova ambiciozna inicijativa uključuje izgradnju tri kilometra pešačkih i dva kilometra biciklističkih staza na 10.000 stanovnika u roku od jedne decenije. Strategija takođe ima za cilj održavanje stope korišćenja motornih vozila iz 2020. tačnije, pređen broj kilometara privatnim motornim vozilima, kao i smanjenje žrtava pešaka i biciklista za neverovatnih 80 odsto u odnosu na brojke iz 2019. godine, prenosi UNEP.

Foto-ilustracija: Unsplash (2Photo Pots)

Uprkos tome što ima samo 1,1 milion automobila za svojih 99 miliona stanovnika, Etiopija beleži alarmantnih 27 smrtnih slučajeva na putevima na 100.000 ljudi godišnje, prema podacima SZO.

Rastući trend aktivne mobilnosti vidljiv je širom Afrike. Na primer, Najrobi posvećuje 20 odsto svog transportnog budžeta za nemotorizovanu mobilnost, a Ruanda je pokrenula dane bez automobila i aplikacije za deljenje bicikala.

Međutim, Afrika i dalje čini 20 odsto globalnih žrtava na putevima, sa dnevnim prosekom smrtnih slučajeva od 260 pešaka i 18 biciklista. Stručnjaci tvrde da će rešavanje infrastrukture i sigurnosti poboljšati aktivnu mobilnost na celom kontinentu.

Energetski portal

Predstavljeno 28 inovacija za dekarbonizaciju privrede i smanjenje energetskog siromaštva

06.09.2023

održivi razvoj , održivost , ekologija — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ukupno 28 kompanija iz cele Srbije predstavilo je danas svoja inovativna rešenja za dekarbonizaciju, pravednu zelenu tranziciju privrede i podršku energetski ugroženim domaćinstvima. Ova rešenja imaju za cilj da doprinesu poboljšanju energetske efikasnosti, većoj upotrebi obnovljivih izvora energije i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa, kao i da omoguće otvaranje „zelenih“ radnih mesta i smanjenje energetskog siromaštva. Timovi koji su ih osmislili će raditi sa mentorima kako bi svoje ideje razvili za primenu u praksi, a najuspešniji će za to dobiti i sufinansiranje.

Događaj je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike.

Ambasador Japana u Srbiji NJ. E. Akira Imamura rekao je da rešenja ovih kompanija pokazuju značaj angažovanja poslovne zajednice, bez koje se ne može postići zelena transformacija i dekarbonizacija.

„Njihovi predlozi su jedinstveni i pokazuju najrazličitija rešenja kada su u pitanju izvori energije, uključujući biomasu, solarnu i toplotnu energiju, pa čak i ljudsku snagu. Takođe, mnogi su osmišljeni tako da, kroz inovativne poslovne modele, budu od koristi ranjivim segmentima društva, uključujući mala preduzeća, lokalno stanovništvo i žene“, dodao je japanski ambasador u Srbiji.

Pročitajte još:

„Kako bi se osiguralo da zelena tranzicija bude i pravedna, uz primenu inovacija je neophodno pružiti adekvatnu podršku najugroženijim pojedincima i grupama“, rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a. „Zajedno sa kompanijama ćemo raditi na tome da omoguće porodicama iz energetski ugroženih domaćinstava da zamene individualna ložišta na bazi fosilnih goriva i pređu na čistije i obnovljive izvore energije. Istovremeno ćemo mapirati energetski ugrožena domaćinstva u zemlji, kako bismo pomogli Vladi Srbije da na osnovu tih podataka donese nove mere i unapredi postojeće zakonodavstvo kako bi se smanjilo energetsko siromaštvo“, pojasnio je Beriš.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić navela je da je Srbija usvojila tri puta ambiciozniji Nacionalno određeni doprinos (NDC) u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u odnosu na 2015. godinu, kao i Strategiju niskougljeničnog razvoja, iz koje se vide jasne smernice za dekarbonizaciju privrede, izrazivši očekivanje da će ovih 28 rešenja doprineti dekarbonizaciji privrede i ostvarenju zadatih ciljeva.

„Veoma je značajno što su ova privatna i javna preduzeća, kao i jedinice lokalnih samouprava, predložili ideje koje idu u pravcu dekarbonizacije, ali i sveobuhvatne zaštite životne sredine. Važna nam je podrška međunarodnih partnera, kao i dobar odziv aktera kojima su ovi projekti namenjeni kako bismo uspeli u zelenoj transformaciji Srbije“, rekla je Dokić.

Foto-ilustracija: Pixabay (schropferoval)

Među inovativnim rešenjima koja su predstavljena na događaju našla se i ideja Energetske zadruge „Elektropionir“ iz Beograda koja, zajedno sa organskom farmom „Organela“, planira korišćenje solarne energije u procesu proizvodnje organske hrane, a poseban značaj za sprovođenje ovo ideje imaće umrežavanje energetskih i poljoprivrednih zadruga.

Kompanija „Toyo Tire Srbija“ će reciklirati gume i od njih praviti ulični mobilijar, čime će smanjiti štetan uticaj otpada od guma na životnu sredinu. Porodična firma koja se bavi proizvodnjom uređaja za grejanje, hlađenje i ventilaciju „KGH Inženjering“ iz Zaječara planira ugradnju solarnih panela i njihovo povezivanje sa cvetnim plastenikom koji vode članice domaćinstva, kao i toplotne pumpe „vazduh – voda“ za potrebe grejanja i hlađenja poslovnih prostorija.

Kompanija „Join“ iz Novog Pazara koja se bavi proizvodnjom teksasa planira izgradnju solarne elektrane, kao i montažu filtera za prečišćavanje dima iz dimnjaka kotlarnice, što će sprečiti da se zagađujuće čestice oslobađaju u atmosferu. Rešenje kompanije „Beo čista energija“ omogućava objedinjavanje zatvaranja i sanacije deponije u Vinči, kroz izgradnju postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada i deponijskog gasa.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva“, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz podršku Vlade Japana.

Izvor: UNDP

NOVA ULAGANJA U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE SIGURAN PUT KA ENERGETSKOJ TRANZICIJI

06.09.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)

Energetska tranzicija je ozbiljan, složen i dugotrajan proces, koji mora da bude i pravedan. Odvija se na dva koloseka: elektroenergetskom kroz izgradnju novih kapaciteta obnovljivih izvora energije i smanjenje upotrebe fosilnih goriva, kao i kroz tranziciju svesti i kreiranje opšteg društvenog konsenzusa da je prelazak na upotrebu zelene energije koristan i neophodan proces. O ovoj važnoj temi, Zakonu i planovima kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, razgovarali smo sa Danijelom Isailović, menadžerkom Udruženja OIE Srbija.

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije osnovano je pre dve godine sa ciljem da unapredi poslovni ambijent u oblasti OIE u našoj zemlji, pomogne u tranziciji sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i promoviše ovu veoma važnu oblast u našoj zemlji. Kako teče prelazak naše zemlje na obnovljive izvore energije?

Ukoliko posmatramo brojke i procente, Srbija stoji odlično kada je u pitanju upotreba obnovljivih izvora energije. Kao što je poznato, ambiciozni cilj od 27 odsto zelene energije Srbija je 2020. skoro ispunila jer je statistika Eurostata pokazala da smo dostigli udeo od 26,2 odsto. Sa druge strane, imamo zastoj poslednjih godina i činjenicu da od 2019. godine nemamo nijednu veliku OIE elektranu priključenu na mrežu. Razlozi su poznati – Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije izazvao je veliko interesovanje i brojne zahteve za priključenje, a nije doneo ono zbog čega je prioritetno usvojen – nove zelene megavate na mreži. Nakon izmene Zakona koje su se dogodile nedavno očekujem prvi krug aukcija i izgradnju nekoliko velikih vetroelektrana i nekoliko solarnih elektrana snage do 10MW. Tako da možemo zaključiti da se energetska tranzicija dešava kampanjski. Imali smo jedan sjajan investicioni ciklus u periodu od 2015. do 2019. godine kada je izgrađeno skoro 400 MW novih vetroelektrana, veliki broj malih solara i biogasnih elektrana, pa zatim zastoj od četiri godine. Očekujem novi talas izgradnje i investicija u narednim godinama. Ako se to ne dogodi, onda je energetska tranzicija upitna.

Ipak, optimista sam, kako po pitanju privatnih investicija, tako i u pogledu aktivnosti države, pre svega Elektroprivrede Srbije. Energetska tranzicija može biti uspešna samo ako EPS bude nosilac te priče. I sudeći po VE „Kostolac“ koja se konačno gradi, najavljenim investicijama u solar, kao i Zelenom putu koji predviđa milijarde ulaganja u zelenu energiju, mislim da će se to i dogoditi. Što se tiče tranzicije svesti mislim da tu više nema dileme. Građani govore i pitaju o zelenoj energiji, shvataju ekološki, ekonomski i energetski značaj, interesovanje i podrška su veliki. Svakako, mi nastavljamo sa edukativnom misijom.

U FOKUSU:

U aprilu 2021. godine donet je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, nedavno su usvojene izmene ovog zakona. Kako ocenjujete novi zakonski okvir?

Usvajanje Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije 2021. godine značajan je iskorak u energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena. To je bila jedna odlična poruka u kom pravcu Srbija želi da ide. Nažalost, pokazalo se da je Zakon bio odličan na papiru, ali nesprovodiv, te kao takav nije dao značajne rezultate. Više od dve godine od usvajanja Zakona mi nemamo dovršen regulatorni okvir i implementaciju. Implementaciju su stopirali ključni energetski akteri EMS, EPS i Agencija, tražeći izmene Zakona kako preveliki broj zahteva za priključenje ne bi srušio državnu mrežu. Naime, atraktivnost Zakona i prateći narativ privukli su brojne strane investitore u Srbiju, kako one ozbiljnih, tako i one druge. I isto takve iz Srbije. Sve to je rezultiralo jednom opštom pomamom u zahtevima za priključenje na mrežu, te smo došli u situaciju da je EMS AD dobio približno 19 GW zahteva za priključenje na mrežu. Verovatno svega 10–20 odsto tih zahteva je realno i ostvarivo, ali je operator iskazao bojazan i tražio da se regulativa izmeni.

Mi kao Udruženje zalažemo se za strože kriterijume prilikom obezbeđivanja mesta na mreži, kako u pogledu dokumentacije koja je potrebna prilikom apliciranja, tako i u pogledu davanja finansijskih garancija, da će određeni investitor zaista izgraditi one megavate za koje traži priključak.

Nove izmene definitivno donose suštinske promene u sektoru obnovljivih izvora energije, jer se očekuje da donesu realizaciju novih projekata nakon održavanja prvih aukcija ove godine, a verovatno i novog ciklusa sledeće godine. Sada očekujemo usvajanje podzakonskih akata, pre svega Uredbe o balansiranju i drugih nedostajućih akata.

Udruženje OIE Srbija bilo je aktivno tokom javne rasprave i dalo komentare na izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Koji su vaši najvažniji predlozi prihvaćeni, a koji nisu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz
)

Udruženje OIE Srbija je kroz javnu raspravu dalo niz komentara na nacrt Zakona u skladu sa instrukcijama i komentarima naših članova koji su pronašli interes da dostave predloge. Prihvatanjem određenih komentara, Ministarstvo rudarstva i energetike nam je dalo jasan znak podrške i želje za daljim razvojem elektrana koje kao energent koriste obnovljive izvore energije. Najznačajnija primedba koja je prihvaćena jeste da u slučaju da Studija priključenja na prenosni sistem (koju izrađuje i usvaja prema Zakonu o energetici operator prenosnog sistema) pokaže potrebu za projektovanjem dodatnog skladišta električne energije, takvi projekti će imati prioritet u priključenju na mrežu, u odnosu na ostale projekte. Ova primedba je prihvaćena na način da projekti koji obezbede skladište neće biti odloženi u pogledu priključenja. Moram da naglasim da su cene sirovina, cene opreme, logistike, transporta za vetroelektrane i solarne elektrane dramatično poskupele, baš kao i troškovi izvođenja radova, finansiranja i osiguranja projekata. I dalje postoje veliki problemi u lancu snabdevanja. Sve to ukazuje da će investitori imati računicu da učestvuju na aukcijama samo ako Vlada Srbije ponudi dovoljno atraktivnu i kompetitivnu cenu. Nažalost, propustili smo period kada je cena investicija u obnovljive izvore energije bila niska, u tom periodu nije bilo izgradnje i sada se, kao i investitori u većini evropskih zemalja, suočavamo sa poteškoćama i finansijskim izazovima.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Tradicionalno Savetovanje od 12. do 15. septembra na Zlatiboru

06.09.2023

ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost daće odgovore na mnoga važna pitanja naziv je ovogodišnjeg 38. međunarodnog Savetovanja. O energetskom sektoru i razvoju nauke, kako u Srbiji tako i u regionu razgovaraće se od 12. do 15. septembra 2023. godine na Zlatiboru u hotelu Mona.

Prema rečima organizatora Savetovanja su definitivno dostigla takav nivo da predstavljaju avangardu energetskog sektora jer sučeljavanje nauke i struke sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom, omogućava duboku analizu i unapređenje primenjenih i budućih tehnologija, postojećeg regulatornog okvira i ekonomsko – finansijskog ambijenta.

Tokom nekoliko dana Savetovanja govoriće se o:

strateško planiranje u uslovima energetske tranzicije;
pravična energetska tranzicija
analiza aktuelne krize u energetskom sektoru;
nove mogućnosti finansiranja energetske tranzicije sa specifičnostima regulative u energetici;
savremeni elektroenergetski sistemi i pametne (smart) tehnologije;
savremene tehnologije u korišćenju uglja, nafte i prirodnog gasa i u proizvodnji toplotne i električne energije;
analiza energetskih sistema (savremene analitičke metode i alati za modeliranje energetskih sistema, energetske ankete, sistemske analize, rezultati);
povezanost zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i optimalnog energetskog razvoja;
ekološki, ekonomski i socijalni efekti korišćenja obnovljivih izvora energije;
održivi razvoj energetike sa aspekta smanjenja uticaja na klimatske promene;
softverski alati u službi povećanja brzine i kvaliteta projektovanja, gradnje i eksploatacije, kao i energetske efikasnosti energetske i procesne opreme i postrojenja;
savremena naučna istraživanja, tehničko-tehnološka unapređenja i inovacije u energetskom sektoru;
savremeni sistemi upravljanja i automatske regulacije u energetici i procesnoj tehnici;
studentski akademski projekti i
promotivno-marketinške prezentacije i izložbe o energo-dostignućima u energoprivredi, industriji, poljoprivredi, komunalnim sistemima, saobraćaju, zgradarstvu, obnovljivim i novim izvorima energije.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

OIE Srbija objavljuje program konferencije OIE SRBIJA 2023 – Srbija posle aukcija i Evropa posle energetske krize

05.09.2023

Udruženje OIE Srbija objavljuje program konferencije OIE SRBIJA 2023 koja će 14. septembra u Vrdniku okupiti najznačajnije predstavnike zelene energije Srbije i regiona.

Konferenciju otvaraju predsedavajući UO OIE Srbija Miloš Colić, v. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Matteo Colangeli i ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović.

Kada stižu nove vetroturbine? Kada se otvaraju nova gradilišta? Ko i kako finansira nove projekte? Kada će biti izgrađena prva velika solarna elektrana? Kakva je sudbina 20GW zahteva za priključenje? Na ova i mnoga druga pitanja dobićemo odgovore na konferenciji koja će ove godine okupiti čak 400 učesnika.

Pročitajte još:

O aktuelnim temama razgovaraće se na pet panel diskusija: Stanje u sektoru OIE – Srbija, region i Evropa; Energija vetra – Srbija posle aukcija i Evropa posle energetske krize; Izazovi finansiranja OIE projekata; Solarna energija u Srbiji – prve aukcije, mali i veliki solari; Tržište električne energije 3.0.

Među 30 panelista i moderatora nalaze se predstavnici EMS, EPS, SEEPEX, kao i međunarodnih institucija Evropske investicione banke, EBRD, Sekretarijata Energetske zajednice, IFC, zatim asocijacija koje okupljaju najveće igrače u industriji vetra i sunca u Evropi i regionu, poput SolarPower Europe, WindEurope, OIE Hrvatska, investitora i proizvođača opreme Nordex Region Mediterranean, Elicio, Enlight, GE Vernova, Masdar, CWP Global, New Energy Solutions. Tu su i najznačajniji predstavnici domaćih banaka koje se bave finansiranjem OIE projekata, advokata, konsultantskih kuća.

Agendu konferencije sa temama panela i učesnicima možete pronaći ovde.

Izvor: OIE

1...282283284...1,673 Page 283 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM