Home Blog Page 261

Grad Rim ulaže značajna sredstva u ozelenjavanje grada

Foto-ilustracija: Pixabay (korneker)
Foto-ilustracija: Pixabay (The_Double_A)

Rimska gradska uprava predstavila je Investicioni plan za zelene površine Rima. Reč je o 61 različitoj aktivnosti koje će biti realizovane do kraja 2023. godine, a za koje je izdvojeno oko 69 miliona evra. Ovo su dodatna sredstva, koja se pridodaju onim za redovno održavanje, koja iznose preko 50 miliona evra, navodi se na zvaničnoj stranici Roma Capitale.

Građanima je omogućena interaktivna mapa preko koje će moći da prate aktivnosti vezane za realizaciju plana.

Predviđeno je 19 projekata za obnovu, među kojima je projekat obnove parka Villa Ada vredan devet miliona evra, kao i projekat nabavke novih sadnica drveća za šta je izdvojeno dva miliona evra.

Pročitajte još:

Posebno je određen budžet za nabavku 13 novih vozila i opreme za igrališta i sportske terene.

Pored ovih, postoji još 29 projekata čija je vrednost preko dva miliona evra, a koji se odnose na investicije u veterinarsku bolnicu, puteve, zelenilo na grobljima, parkove za pse i drugo.

Gradonačelnik Rima rekao je da je ovo dobro razrađen i detaljan plan, koji dolazi kao odgovor na promene do kojih dolazi razvijanjem grada Rima, a koji je potreban kako bi se obezbedio kavlitetan život za sve.

Prema njegovim rečima, ovo je važan element kada je reč o održivosti, društvenom razvoju i promociji blagostanja svakog građanina Rima.

Energetski portal

Projekat „OPLANETI SE – Zeleni karavan se nastavlja“

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Energetski portal

„OPLANETI SE – Zeleni karavan se nastavlja“, je projekat koji realizuje Savez ekoloških organizacija Zelena lista Srbije u partnerstvu sa svojim članicama Društvom mladih istraživača, udruženjem „Village“ iz Bora, kao i organizacijama Eko klub „Zeleni putokazi“ iz Raške i Ekološki pokret „Moravski orašak“ iz Trstenika. Ovaj projekat je deo programa „EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine’’, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske.

Tijana Ljubenović koordinator programa EKO-SISTEM, kaže da ovaj trogodišnji program, koji traje od 2020. do kraja ove godine, ima za cilj da podrži reforme o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji, aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva i drugih aktera u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije. Jedna od glavnih komponenata je podrška organizacijama civilnog društva u napretku prema Evropskoj uniji, odnosno prema Poglavlju 27, da zajedno sa donosiocima odluka ubrzaju reforme.

„Takođe, želimo da ojačamo kapacitete organizacija civilnog društva i da osnažimo mreže civilnog društva koje se bave životnom sredinom i omogućimo im jaču i jasniju ulogu u reformama životne sredine. Organizacije civilnog društva imaju ključnu ulogu u nadgledanju i usmeravanju strateških pravaca Vlade Srbije u sektoru zaštite životne sredine. Jedan od motiva je da se pojača vidljivost i značaj rada organizacija, a samo tokom prošle godine rezultate ovih organizacija koje smo podržali je videlo preko 2,5 miliona ljudi u Srbiji, a ove godine smo i premašili taj broj’’, kaže koordinatorka programa.

Pročitajte još:

Marko Vukomanović predsednik Zelene liste Srbije i koordinator projekta, rekao je da je Zelena lista Srbije jedna od 13 mreža koje su podržane u okviru programa EKO-SISTEM i jedina formalna mreža. Kao savez registrovani su od 2015. godine, ali deluju još od 2007, kao neformalna mreža.

Foto-ilustracija: Pixabay (Rafael_Neddermeyer)

„Savez svoje aktivnosti sprovodi na teritoriji Republike Srbije, a registrovane članice su iz 11 lokalnih samouprava. Zelena lista je nepolitički neprofitni savez i otvoren je za sve one koji prihvataju njegove principe i vrednosti. Celokupni naš rad je rezultirao pokretanje velikih nacionalnih kampanja pod nazivom „OPLANETI SE’’. Prva je počela 2009. godine, koja se ticala rešavanja problema odlaganja otpada’’, rekao je predsednik.

Vukomanović ističe da su sve njihove članice fokusirane na konkretne vidljive probleme, koje pokušavaju da reše edukacijom dece i mladih, i kroz aktivizam.

„Zelena lista Srbije 2021. godine počinje sa sprovođenjem projekta „OPLANETI SE’’ zeleni karavan kroz program EKO-SISTEM. Ovim projektom, Zelena lista je dobila priliku da izgradi svoj strateški plan, za period od 2022. do 2024, kao i pet pratećih dokumenata koje donatori sve češće traže prilikom raspisivanja grantova i to je nešto što je potrebno u delovanju svake mreže’’, naveo je predsednik.

Ovaj strateški plan je drugi po redu zvanični plan koji treba da usmeri delovanje Saveza u skladu sa novim okolnostima. U tom smislu, on se zasniva na rezultatima prethodnog plana uz nužne korekcije koje su uslovljene promenama u okruženju unutar Saveza Zelena lista Srbije. Svrha ovog Strateškog plana jeste, kao i kod prethodnog, da obezbedi sinergetsko delovanje svih članica Saveza i usklađenost sa zajednicama u kojima deluju.

U okviru Strateškog plana, postavljena su tri strateška cilja.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prvi je doprineti povećanom aktivnom učešću građana u kreiranju i sprovođenju javnih politika upravljanja otpadom, razvoja zelene i cirkularne ekonomije i realizaciji određenih ciljeva održivog razvoja kroz sprovođene edukativnih i informativnih kompanja. Drugi cilj odnosi se na doprinos poboljšanju podsticajnog političkog i pravnog okvira za aktivno učešće građana Srbije u kreiranju i sprovođenju javnih politika upravljanja otpadom, razvoja cirkularne i zelene ekonomije i realizacije ciljeva održivog razvoja. Na kraju, treći cilj je doprineti jačanju kapaciteta, vidljivosti i uticaja Zelene liste Srbije, članica i partnera, kao i njihovih mreža u rešavanju konkretnih problema upravljanja otpadom, razvoja cirkularne i zelene ekonomija i ostvarivanja ciljeva održivog razvoja kao i sprovođenju javnih politika u ovim oblastima na lokalnom i nacionalnom nivou.

Drugi deo projekta zove se „OPLANETI SE’’ Zeleni karavan se nastavlja, a prema rečima Dragana Ranđelovića predsedavajućeg Skupštine Zelene liste Srbije i programskog koordinatora projekta, razlog zbog kojeg su se opredelili da nastave ovaj projekat je problem neravnomernog toka reformisanja Sistema zaštite životne sredine u Srbiji, kao i nedovoljni rezultati.

„Pored toga imamo problem da se dugo zadržavamo na klasičnom pristupu zaštite životne sredine koji vezujemo za vazduh, vodu i zemljište, a i dalje ne vidimo proširenje te oblasti na cirkularnu i zelenu ekonomiju i na ciljeve održivog razvoja. Zbog toga je to i naš strateški plan i želimo u narednom periodu da sve te oblasti objedinimo i da širimo područje delovanja na njih’’, rekao je Ranđelović.

Prema njegovim rečima, ciljne grupe su pre svega predstavnici njihove mreže i predstavnici lokalne vlasti u mestima Raška, Trstenik, Bor i Niš, ali i u ostalim mestima gde deluju njihove članice. Svaka članica nastoji da u svojoj lokalnoj sredini proširi mrežu i tu se pre svega misli na mlade i žene, ali i na sve ostale zainteresovane građane.

Definisano je šest rezultata i 11 aktivnosti, o kojima više informacija možete da pročitate ovde.

Zvanični časopis saveza Zelene liste Srbije je Eko-list, sa kojim sarađuju već dugo, a koji je učestvovao u organizaciji konferencije Saveza ekoloških organizacija ZELENA LISTA SRBIJE, održane u Medija centru.

Katarina Vuinac

Air France-KLM grupa ulaže dve milijarde evra godišnje u nove avione kako bi smanjila emisiju CO2

Foto: Top One
Foto: Top One

Air France – KLM avio-grupa, koju čine avio-kompanije Air France, KLM i Transavia, kao svoj strateški cilj je postavila smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 30 odsto u odnosu na 2019. godinu. 

Kako bi postigla navedeni cilj, avio-grupa će uložiti čak dve milijarde evra godišnje u avione nove generacije.

Air France-KLM strategija za smanjenje CO2 emisije za 30 odsto do 2030. godine u odnosu na 2019, zasniva se na tri ključne poluge: modernizaciju flote, upotrebu održivog avio-goriva i optimizaciju operacija.

Naučnu potkovanost ove strategije potvrdila je i Inicijativa naučno zasnovanih ciljeva (SBTi), međunarodna organizacija koja pomaže kompanijama da dostignu ekološke ciljeve dogovorene Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Prema SBTi, metodologija i ciljevi Air France-KLM su naučno zasnovani i u skladu su sa Pariskim sporazumom, koji kao globalni cilj proklamuje zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature znatno ispod 2 °C  u odnosu na predindustrijski period.

Modernizacija flote

Foto: TOP ONE

Prema navedenom planu, cilj je da do 2028. godine Air France-KLM u svojoj floti ima 64 odsto letelica nove generacije, a za ostvarenje tog cilja avio-grupa trenutno ulaže preko dve milijarde evra godišnje u kupovinu letelica tipa: Airbus A220s, Airbus A320 i A321neos, Airbus A350s, Boeing 787s i Embraer 195-E2s. Avioni najnovije generacije emituju do 25 odsto manje CO2 u odnosu na svoje prethodnike.

Upotreba održivog avio-goriva

Nefosilno, održivo avio-gorivo (SAF – Sustainable Aviation Fuel) se proizvodi od industrijskog ili kućnog otpada i može smanjiti emisiju CO2 za čak 80 odsto. Air France i KLM bili su pioniri u korišćenju ovih alternativnih goriva, a cilj grupe je da do 2030. godine SAF učestvuje sa 10 odsto u ukupnoj količini mlaznog goriva. Kako je upotreba fosilnog goriva glavni uzrok emisije štetnih gasova, tako je prelazak na trenutno četiri puta skuplje održivo avio-gorivo ključno za dekarbonizaciju vazdušnog saobraćaja.

Optimizacija operacija

Optimizacija operacija podrazumeva niz procedura koje dovode do smanjene potrošnje goriva, poput eko-pilotiranja, taksiranja koriščenjem jednog motora…

Inicijativa naučno zasnovanih ciljeva (Science Based Targets initiative, SBTi) predstavlja globalnu saradnju između Projekta za objavljivanje količine emisija ugljenika (CDP), Svetskog instituta za resurse (WRI), Svetskog fonda za prirodu (WWF) i Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija (UN Global Contract). SBTi nezavisno procenjuje i potvrđuje ciljeve kompanija za emisiju CO2 na osnovu naučnog pristupa i kriterijuma.

Pročitajte još:

„Air France-KLM strategija održivog poslovanja sa ciljem smanjenja emisije CO2 zasniva se na tri glavne akcije: obnavljanje flote, korišćenje održivog avio-goriva i optimizacija operacija. Odobrenje naših ciljeva od strane Inicijative naučno zasnovanih ciljeva (SBTi) važno je za grupu, jer je to dokaz da je naša strategija dekarbonizacije u skladu sa naučnim ciljevima”, rekao je Bendžamin Smit, izvršni direktor Air France- KLM grupe.

“Suočen sa klimatskim izazovima, Air France sprovodi ekološki odgovorno poslovanje i ove godine je kreirao svoju strategiju pod nazivom Air France ACT, koja pored tri glavna koraka grupe dodaje i pojačanu saradnju sa francuskom železnicom”, istagla je An Rigaj, izvršna direktorka Air France-a.

“KLM odlučan u svojoj ambiciji da sprovede ekološku tranziciju avijacije. Naši naučno zasnovani ciljevi predstavljaju veliki izazov i zahtevaju krupne odluke i promene u polju naše flote, operacija i upotrebe održivog goriva. Kako bismo ove ciljeve ostvarili tesno sarađujemo u okviru naše avio-grupe, ali i sa našim partnerima u industriji na razvoju tehničkih rešenja i inovacija”, kazala je Marjan Rintel, generalna direktorka KLM-a.

Izvor: Top One

Đedović: Energetska nezavisnost zavisi od diverzifikacije izvora energenata

Foto: Nikola Petrović-Ministarstvo rudarstva i energetike
Foto-ilustracija: Pixabay

Cilja Vlade Srbije je da energetski sektor napravi nezavisnim, što će najbolje biti urađeno kroz diverzifikaciju izvora energenata. 

“Stabilno i sigurno snabdevanje energentima, energetska bezbednost i što veća energetska nezavisnost, kritična su pitanja cele Evrope i prioritetni zadatak svake vlade”, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na konferenciji Beogradskog ekonomskog foruma.

Ona ukazuje da je aktuelna energetska kriza samo ogolila postojeću ranjivost ne samo Srbije i našeg regiona, već i mnogo razvijenijih evropskih zemalja, koja postoji usled nedostatka diversifikacije.

„S druge strane, u onome gde smo danas ranjivi leži i najveća šansa da povećamo našu energetsku sigurnost, ako diversifikujemo naše izvore snabdevanja kako gasom, tako i sirovom naftom. Balkanskim tokom dobili smo još jedan pravac snabdevanja i postali tranzitna zemlja preko koje gas stiže do Mađarske i centralne Evrope. Da nema tog gasovoda, bili bismo u mnogo težoj situaciji. Završetkom interkonekcije Srbija-Bugarska, imaćemo ne samo još jednu rutu snabdevanja, već ćemo konačno moći i da kažemo da više ne zavisimo samo od jednog snabdevača. Gasovod Niš-Dimitrovgrad će omogućiti dotok gasa iz centralne Azije“, rekla je Đedović.  

Pročitajte još:

Dodala je da je plan da se nastavi sa gradnjom gasnih interkonekcija, pre svega sa Severnom Makedonijom, jer ćemo time biti u prilici da se povežemo na Južni gasni koridor.

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

U naftnom sektoru, rat Ukrajini i sankcije EU prema Ruskoj Federaciji bitno su uticali na postojeće tokove snabdevanja, navela je ministarka i podsetila da od juče nije moguće dopremati rusku sirovu naftu preko JANAF-a, jedinog naftovoda preko kojeg se u Srbiju doprema nafta.

„Iz ove odluke su izuzete Bugarska i Mađarska, što pokazuje da moramo što pre da trasiramo put ka energetskoj nezavisnosti i da to učinimo po najpovoljnijim uslovima za građane i privredu. Inače, ni do sada nismo uvozili samo rusku naftu, naprotiv, naftu smo uvozili iz Iraka i drugih zemalja u skladu sa tržišnim kretanjima“, rekla je Đedović.

Ušteda energije u zgradama državnih uprava – 100.000 evra 

Ministarka Đedović pohvalila se rezultatima u štednji energije koje je postigla državna uprava.

“U oktobru smo u zgradama državne uprave uštedeli 24,64 odsto električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine, što je ušteda od blizu 100.000 evra. Ministarstvo rudarstva i energetike ostvarilo je najveću uštedu električne energije od 44,15 odsto”, objavila je ona na Instagramu.

Ministarke je podsetila građana da je neophodno da svi štedimo električnu energiju, jer računi mogu biti niži i do 30 odsto.

Energetski portal

Briselski naftni embargo i poruka Moskve: Očekujte poskupljenje

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Evropska unija stavila je rampu na uvoz ruske nafte i ograničila cenu na 60 dolara. Zabrana važi i za Srbiju: prekinut je dotok ruske nafte naftovodom „Janaf“. Prvog dana nafnog embarga berze su stabilne. Cena barela kretala se između 85 i 87 dolara.

Briselski naftni embargo zaustavio je uvoz ruske nafte i u Srbiju. I u NIS-u i u Udruženju nafnih kompanija kažu da su zalihe pune, te da je obezbeđena nafta iz drugih izvora, ali da pomno prate kretanja na tržištu crnog zlata.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović objašnjava da se sirova nafta kupuje terminskim ugovorima, te da su već ugovorene isporuke do kraja godine, kao i za januar.

„Svi rizici koje nosi energetska kriza i dalje su na stolu. Rizici postoje, ali ne postoji ništa što bi sada ugrozilo snabdevenost, podiglo cene. Za sada je sve pod kontrolom“, navodi Mićović.

„Veliki korak za Evropu“

Embargo i zamrzavanje cene ruske nafte na 60 dolara osim Evropske unije, primenjuju Sjedinjene Američke Države, Australija, Velika Britanija, Kanada i Japan. Dok se Kina ne odriče ruske nafte, saopštavaju, nastavljaju energetsku saradnju sa Moskvom.

Vodeća analitičarka Centra za istraživanje energije u Holandiji Lauri Milivirta naglašava da je eliminisanje ovog uvoza veliki korak za Evropu.

„Do sada je Evropska unija bila najveće izvozno tržište za Rusiju. Ovo ima veliki uticaj na trgovinske tokove ruskog izvoza nafte“, kaže Milivirta.

Pročitajte još:

Reagovanje Kremlja 

Rusija poručuje Evropljanima da se pripreme na poskupljenje nafte, kao i da će reagovati na mere Zapada koje ugrožavaju transport plovila trećih zemalja, koja prevoze rusku naftu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će se situacija na naftnim tržištim promeniti.

„Nesporno je da je donošenje ovih odluka korak ka destabilizaciji svetskih energetskih tržišta. Jasno je da nećemo prihvatiti nikakva ograničenja cena“, kaže Peskov.

Kakve su procene stručnjaka

Foto-ilustracija: Pixabay

Iako je ruska nafta sada pod embargom, stručnjaci podsećaju da su pojedine zemlje od te sankcije izuzele brodove koji su krenuli pre 5. decembra.

Energetski stručnjak „Global vitnesa“ Luj Vilson objašnjava da su se SAD i Velika Britanija već dogovorile o „grejs“ periodu.

„Svaki teret koji je napustio svoju početnu luku pre 5. decembra, može da stigne do 19. januara. Opet su dali prioritet protoku ruske nafte, održavajući rusku naftu na globalnom tržištu“, navodi Vilson.

Pred Evropskom unijom je ozbiljan zadatak jer Međunarodna agencija za energiju procenjuje da je iz drugih izvora dnevno potrebno nadomestiti milion barela ruske sirove nafte i oko 1,1 milion tona naftnih derivata.

To ne samo da je skuplje, već treba imati u vidu da OPEK ne povećava proizvodnju.

Izvor: RTS

Iran zainteresovan za uvoz semenskog materijala, uljarica, kukuruza i mesa iz Srbije

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto: Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković i ministar inostranih poslova Irana Hoseinom Amirom Abdolahianom sastali su se i razgovarali o mogućnostima unapređenja saradnje u oblasti poljoprivrede i podizanja nivoa robne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Iranska strana je pokazala najviše interesovanja za uvoz semenskih proizvoda, uljarica, kukuruza i mesa iz Srbije.

Ministarka Tanasković navela je da je puno poljoprivrednih proizvoda potencijalno predmet saradnje dve zemlje, kao i da je u prethodnom periodu održano više sastanaka na tu temu.

Ministri su razgovarali i o zajedničkim investicijama u oblasti proizvodnje mehanizacije, semena i stočne hrane, a ministarka Tanasković izrazila je nadu da će se i srpske jabuke i maline, kao i ostalo voće, što pre naći na iranskom tržištu.

Pročitajte još:

Ministarka je ukazala na to da je uspostavljena stalna komunikacija između nadležnih službi dve zemlje koje rade na usaglašavanju sertifikata i drugih zahteva vezanih za veterinarske i fitosanitarne uslove.

Prema rečima ministra Irana, tema poljoprivrede ima veliki značaj za saradnju dve zemlje, kao i da je „podugačka lista’’ mogućnosti i proizvoda za međusobnu saradnju.

Energetski portal

Beč podržava taksi preduzeća pri prelasku na e-vozila

Foto: Eurocomm-PR
Foto: Eurocomm-PR

Grad Beč i Privredna komora Beča zajedno podržavaju ekološki prihvatljive vidove transporta. Sastavni deo prevoza u Beču predstavljaju i taksi preduzeća. Od 2025. godine dozvolu će dobijati samo taksi vozila koja ne emituju ugljen-dioksid.

Grad će obezbediti sredstva u visini od sedam miliona evra za subvencionisanje taksi preduzeća. Kako bi se osiguralo korišćenje električnih vozila i smanjenje emisije ugljen-dioksida grad neće finansirati nabavku vozila već taksi uslugu odnosno vožnje. Subvencija iznosi pet evra po radnom satu električnog taksi vozila, a celokupan iznos je ograničen na 10.000 evra po vozilu. Taksi preduzeća imaju pravo na finansijsku podršku za maksimalno 15 električnih vozila.

Pročitajte još:

Kako bi se punjenje baterije olakšalo neka vozila će imati priključak na donjem delu auta koji će se povezivati sa pločom za punjenje na taksi stajalištu. Sa ovako automatizovanim punjenjem neće biti potrebe da se odlazi do stanice za e-punjače ili uopšte napušta vozilo. U Beču će na ovaj način biti opremljeno osam taksi stajališta i 50 vozila.

Preduzeća će moći da se prijave za subvencije od 1. januara 2023. godine. Beč će se i dalje oslanjati na ekološku kombinaciju transporta uključujući javni prevoz, bicikl i pešake.

Izvor: Eurocomm-PR

PKS objavio Zelenu deklaraciju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija_ Pixabay

Privredna komora Srbije (PKS) pripremila je i objavila Deklaraciju o zelenoj transformaciji srpske privrede, čiji je cilj da podstakne i podrži kompanije u procesu prelaska na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkurentnosti i efikasnosti.

„Naše firme moraju da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, bilo da su izvoznici ili su uključeni u dobavljačke lance ino partnera. Sa druge strane, banke će promeniti svoje metodologije analize rizika zbog ESG standarda, EU taksonomije i drugačijih poslovnih modela kompanija, kao i zbog izmenjene regulative. Pritisak na kompanije da poslovanje prilagode Zelenoj agendi, dolaziće i od strane kupaca i potrošača koji takođe ubrzano menjaju svest. Privreda ima još nekoliko godina za prilagođavanje, ali taj proces mora početi odmah“, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

Ubrzane promene na tržištu zemalja EU, našeg najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera, obuhvataju prelazak sa linearnog na cirkularni model, uspostavljanje energetske efikasnosti, usvajanje EU standarda koji se odnose na količinu korišćene sirovine iz reciklata, kontrolu emisije gasova sa efektom staklene bašte i na nove standarde nefinansijskog izveštavanja, uključujući i karbonsko računovodstvo, koji će vrlo brzo usloviti konkurentnost domaćih kompanija.

Pročitajte još:

„Svaki proizvod koji ima upotrebnu vrednost treba da se reciklira, a ultimativni zahtev na planu energetske efikasnosti je smanjenje emisije ugljen-dioksida, ne samo iz moralnih ili ekoloških već i iz razloga očuvanja konkurentnosti“, ukazao je Vesović. 

Prema njegovim rečima, privreda sutra neće moći da izvozi u Evropsku uniju po konkurentnim cenama, ukoliko proizvodi nisu nastali u skladu sa uslovima energetske efikasnosti, karbonske neutralnosti, i cirkularne ekonomije.

“Nudimo kompanijama dinamičan proces transfera znanja i praksi. Založićemo se za kreiranje regulatornog okvira kako bi se ubrzala transformacija i pristup fondovima za finansiranje naprednih tehnoloških rešenja koja su potrebna našoj industriji. Važno je da zelena transformacija postane prva tema u naučnim i stručnim krugovima, u univerzitetskoj javnosti, jer su promene ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji kompleksan i zahtevan proces“, istakao je Vesović.

Zelena tranzicija trebalo bi da omogući mnoštvo novih radnih mesta u Srbiji, regionu, EU i globalno, a ovaj proces obavezuje nas prema budućim generacijama i zbog očuvanja resursa. Srbija se na ove procese promena obavezala međunarodni ugovorima, uključujući i Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

PKS želi da učestvuje u savetovanju i edukaciji kompanija u domenu cirkularne ekonomije, karbonskog računovodstva, tretmana otpada i drugih, i već smo na polju edukacije, obuke i treninga kroz hab cirkularne ekonomije i Cirkularnu akademiju počeli da radimo sa kompanijama i imamo sjajne primere, kako domaćih firmi tako i stranih koje su dobro iskustvo donele u Srbiju”, dodaje Vesović.

Zelenu deklaraciju pogledajte ovde

Izvor: Privredna komora Srbije

Mlade građanke u Srbiji veruju da je budućnost u OIE, ali ne vide žene kao predvodnice energetske tranzicije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Tek svaka peta mlada građanka u Srbiji smatra da žene imaju poslovnu budućnost u industriji OIE i da će žene biti predvodnice zelene tranzicije – pokazalo je istraživanje „Stavovi građanki o zelenoj energiji u Republici Srbiji“.

Istraživanje koje je podržala Ambasada Kanade u Srbiji, sproveo je Centar za kreiranje politika i strategija za potrebe Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije i projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“.

Da je sumnja prisutna i u sposobnost Srbije da dostigne proklamovani cilj od 40 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, pokazuje nalaz istraživanja da čak 93,5 odsto ispitanica u potpunosti ili uglavnom podržava prelazak na veću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ali skoro 40 odsto njih smatra da Srbija do 2040. godine neće dostići cilj od 40 odsto energije iz obnovljivih izvora. Optimizam je prisutan kod svake treće ispitanice – njih 36,2 odsto veruje da će Srbija taj cilj ostvariti, pa čak i premašiti.

Pročitajte još:

Kao najozbiljniji ekološki problem trenutno u Srbiji, većina ispitanica izdvaja aerozagađenje (38,1 odsto). Skoro svaka druga žena (47,1 odsto) ocenjuje da je energetski sistem Srbije u potpunosti ili uglavnom nestabilan. Više od 4/5 anketiranih smatra da je energetski sistem Srbije zavistan od energije iz uglja, odnosno da ne stavlja fokus na OIE. 

Takođe, više od 90 odsto ispitanica misli da termoelektrane negativno utiču na životnu sredinu.

Najčešće asocijacije na pomen termina “zelena energija” su obnovljivi izvori energije, solarni paneli, vetroparkovi, sunce i vetar. Skoro dve trećine žena (65,9 odsto) ponekad se informiše o zelenoj energiji u Srbiji, a skoro svaka druga (47,5 odsto) smatra da bi trebalo da bude više informacija o ovoj temi.

Većina ispitanica veruje da bi dalji razvoj zelene energije u Srbiji pozitivno uticao na socio-ekonomsko stanje, kao i razvoj radnih mesta. Ali, u to da će žene biti predvodnice energetske tranzicije veruje tek 19,5 odsto anketiranih. Najveći broj ispitanica (35,5 odsto) misli da muškarci i žene imaju podjednake šanse u industriji OIE u Srbiji, ali 34,9 odsto uvereno je da će najbolje poslove dobiti muškarci.

U istraživanju koje je realizovano u periodu od 15. jula do 8. septembra putem online (CAWI) anketiranja, učestvovalo je 507 ispitanica starosti od 18 do 30 godina. Prosečna starost ispitanica je 24,3 godine. Istraživanje je obuhvatilo ravnomeran broj ispitanica u pogledu starosne strukture, geografske pripadnosti i stepena obrazovanja.

Više o istraživanju pogledajte ovde.

Izvor: OIE Srbija

Beograd dobija 120 novih reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu

Photo illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Shirley810)

U Beogradu se dnevno generiše 1.500 tona komunalnog otpada, koji u najvećoj meri završi na deponijama. Reciklažni kontejneri za prikupljanje staklene ambalaže koji će se naći na 120 novih lokacija su mesta gde građani mogu odložiti svoj stakleni otpad i na taj način doprineti stopi reciklaže.

Podaci o prikupljenim količinama će se transparentno prikazivati, kako bi građani bili svesni da će ono što ubace u ove kontejnere završiti na reciklaži, a ne na komunalnoj deponiji, rekao je danas na konferenciji za medije direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Reciklažna zvona postavljena su u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”, koji realizuju Nemačka međunarodna saradnja (GIZ), NALED i Sekopak, u saradnji sa Gradom Beogradom.

Sekretar za komunalne i stambene poslove Rajko Tanasijević rekao je da ovaj projekat predstavlja primer uspešne saradnje Grada Beograda, međunarodnih organizacija i privatnog sektora.

„Grad Beograd se priključio ovoj inicijativi kako bismo povećali količinu prikupljenog staklenog otpada i promovisali reciklažu. Staklo zbog svojih osobina predstavlja izuzetno pogodan materijal za reciklažu. Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta Grada, a kako je Beograd privredni centar Balkana to nas čini dodatno odgovornima da promovišemo reciklažu’’, istakao je Tanasijević i dodao da se prema zvaničnim podacima u Srbiji reciklira oko 46 odsto staklenog otpada.

Pročitajte još:

Grad Beograd je šesti grad u Srbiji koji je u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” dobio reciklažna “zvona” za prikupljanje staklenog otpada, nakon Niša, Kragujevca, Novog Sada, Sombora i Varvarina.

Generalni direktor Sekopaka Violeta Belanović Kokir naglasila je da se u Srbiji godišnje reciklira 63 odsto ambalažnog otpada, tj. oko 270.000 tona.

„Ovo svakako nije dovoljno i moramo da podižemo infrastrukturne kapacitete za sakupljanje komunalnog ambalažnog otpada. Reciklažna zvona se postavljaju sa ciljem da građani obavljaju primarnu selekciju i razdvajaju ambalažu na mestu nastanka. U posednjih godinu dana u pet gradova postavili smo 600 kontejnera i sakupili 600 tona stakla, tonu po kontejneru, što je prosek Evropske unije’’, navela je Belanović Kokir.

Sanela Veljkovski, menadžerka projekta u GIZ-u, rekla je da su u Beogradu kontejneri dosad postavljeni na Novom Beogradu i u Zemunu, te izrazila nadu da će se do kraja godine naći i na drugim lokacijama. Ona je navela da je u pitanju regionalni projekat, koji osim Srbije uključuje i Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

„Cilj je upravljanje staklenom ambalažom na ispravan način i uspostavljanje isplativosti njenog sakupljanja. U proteklih godinu dana prikupljeno je više od 1.000 tona stakla, a pored Beograda, projektu su se ranije priključile i opštine u Sarajevu i Skoplju, što će nam pomoći da uporedimo stepen prikupljenja u glavnim gradovima Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine’’, zaključila je Veljkovski.

Izvor: NALED

Subvencije za zamenu individualnih ložišta značajne za bolji kvalitet vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Uz subvenciju Ministarstva zaštite životne sredine u Ulici Franje Kluza u Beogradu, zamenjeni su kotlovi na ugalj, a građanima omogućeno efikasnije i ekološki prihvatljivije grejanje. 

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je navela da se 38 stanova u ovoj zgradi gotovo 55 godina grejalo na ugalj, a da će sa novim kotlovima na pelet građani imati komfornije grejanje, bez čađi i štetnih čestica u vazduhu kako je to bilo svih prethodnih decenija.

“Zahvaljujem opštinskom rukovodstvu i stambenoj zajednici na učešću i saradnji, jer ovo smo uradili zajedno. Benefite ovog projekta, pored stanara čiji je dugogodišnji problem rešen, osetiće i građani koji žive u okolini jer će i vazduh biti čistiji”, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da individualna ložišta u velikoj meri doprinose aerozagađenju, dodajući da su subvencije za prelazak na ekološki prihvatljivije energente jedna od mera za bolji kvalitet vazduha. 

“Uz podršku države u prethodne dve godine zamenjen je veliki broj kotlarnica u toplanama, javnim ustanovama i domaćinstvima širom Srbije. To su mahom kotlarnice stare 50 i više godina, kakvu smo imali i u ovoj stambenoj zgradi. Puno toga smo uradili, ali smo svesni da je još mnogo posla pred nama. U narednim godinama odvajaćemo još veća sredstava za subvencije, kako bismo ubrzali sprovođenje projekata u gradovima i opštinama i unapređivali kvalitet vazduha u našoj zemlji”, rekla je ministarka i pozvala lokalne samouprave da kandiduju projekte na konkursima sledeće godine.

Energetski portal

Embargo EU na rusku naftu – kako će izgledati privreda posle 5. decembra

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)
Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Na snagu je stupio naftni embargo Evropske unije na rusku naftu koja stiže morskim putem. To znači i prekid dotoka ruske nafte naftovodom „Janaf“ u Srbiju. Službeni glasnik Unije potvrdio je i odluku o ograničenju njene cene na 60 dolara, koja takođe važi od ponedeljka. Rusija ne prihvata taj limit ni po cenu smanjenja proizvodnje. Kakve su ekonomske posledice tih sankcija?

Proteklih meseci Srbija se spremala za naftni embargo na rusku naftu, skladišta su puna – poručuje premijerka. Ta zabrana za našu zemlju je, ocenjuje, političko pitnje.

„Mi ćemo nastaviti da se borimo u budućnosti, svakako da imamo izuzetke, da budemo izuzeti na način kako su izuzete neke članice Evropske unije. Da li smo bezbedni, jesmo, a da li će to uticati na našu ekonomiju – hoće, ali ćemo se boriti“, kaže Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije.

Tri četvrtine potreba za naftom Srbija pokriva uvozom, i u NIS-u tvrde da su spremni da održe stabilnost snabdevanja.

„NIS naftu doprema isključivo naftovodom ‘Janaf’ i nakon 5. decembra neće biti moguća kupovina ruske nafte, već će biti nastavljena nesmetana kupovina i transport nafte poreklom iz drugih zemalja. Važno je istaći da je Rafinerija nafte Pančevo jedna od najmodernijih u ovom delu Evrope i u njoj je omogućena prerada različitih tipova nafte“, saopštava NIS.

Pročitajte još:

Zabrana će imati nesagledive finansijske posledice

Uz ograničenje cene Brisel zabranjuje pretovar ruskog crnog zlata i bilo kakvo posredovanje u trgovini sa trećim zemljama.

„Zapadni saveznici su tražili načine da kazne rusku ekonomiju. Nafta je oduvek bila meta na koju je Zapad motrio. Ne samo zbog toga što je nafta ključna za fukcionisanje sveta, već što Rusija oduvek zarađuje kao veliki izvoznik“, kaže Endru Vilson, ekonomski stručnjak.

Analize pokazuju da će zabrana imati nesagledive finansijske posledice za evropsku privredu.

Nafta povlači i rast cena gasa i struje. Na moguće nestašice i restrikcije upozorilo je više evropskih zemlja, među kojima i Francuska koja će ove zime, prvi put posle 42 godine, uvoziti struju.

„U normalnim vremenima, naša proizvodnja električne energije se prilagođava povećanju potražnje, ali ove godine izgleda da nisu na istom nivou i zato treba da prilagodimo neke svoje potrošačke navike“, kaže Olivije Veran, portparol francuske Vlade.

Moskva upozorava – novi potezi Zapada samo destabilizuju evropsko energetsko tržište, ni gasa ni nafte nema bez tržišnih cena.

Izvor: RTS

Budućnost prirode je pod velikim znakom pitanja – još imamo priliku da je osiguramo

Foto-ilustracija: Pixabay (Darkmoon_Art)
Foto-ilustracija: Pixabay (LubosHouska)

Svet je više nego ikada suočen s ubrzanim gubitkom bioraznovrsnosti i sve većom neizvesnošću kada je reč o hrani. Uoči konferencije UN o bioraznovrsnosti COP15, koja se održava od 7. do 19. decembra u Montrealu, WWF poziva svetske čelnike da osiguraju ambiciozan globalni sporazum koji će osigurati budućnost za prirodu i za sve nas.

Ljudi postaju sve svesniji i ove krize. Najnovije istraživanje svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da je broj ljudi koji su zabrinuti zbog brzog gubitka prirode porastao na gotovo 60 odsto – što je povećanje od 10 odsto od 2018.* Osim toga, od hiljada ispitanika, 81 odsto smatra da su priroda i klimatske promene najvažnije političke teme.

„Munjevitom brzinom gubimo bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. Već smo zabeležili prosečan pad od 69 odsto u populacijama vrsta od 1970. Gotovo svakog sata izgubimo jednu vrstu. Mi smo neodvojivi deo prirode i svaki gubitak u prirodi gubitak je za sve nas. Iako je budućnost prirodnog sveta upitna, priroda je otporna – i uz odlučan globalni dogovor koji pokreće hitnu akciju verujemo da se može oporaviti“, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

Pročitajte još:

WWF će uticati na vlade u Montrealu da usvoje sporazum „po ugledu na Pariski dogovor” koji bi mogao odmah da zaustavi i preokrene gubitak raznovrsnosti tako da do 2030. živimo u svetu koji je zdrav za prirodu. To znači da bi na kraju decenije bilo više prirode nego što je imamo sada. Do danas je više od 90 svetskih čelnika podržalo Obećanje za prirodu, obavezavši se da će obezbediti obnavljanje bioraznovrsnosti do 2030. godine. Iz našeg regiona, među njima nisu jedino čelnici Kosova* i Srbije.

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

“Priroda krije odgovore na mnoge goruće svetske izazove. Neuspeh na COP15 nije opcija. To bi nas izložilo povećanoj opasnosti od pandemija, pooštrilo posledice klimatskih promena čineći nemogućim ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5oC i zaustavilo ekonomski rast. Nakon mnogih obećanja i obavezivanja, vreme je da svetski čelnici isporuče rezultate kojima ćemo osigurati opstanak prirode, od čega zavisi i opstanak ljudi”, kaže Kalauz.

Države se moraju usaglasiti oko toga da zajednički cilj bude očuvanje najmanje 30 odsto kopna, slatkih voda i okeana do 2030. Istovremeno, potrebno je osigurati održivo upravljanje i obnavljanje preostalih 70 odsto planete – a to podrazumeva hitno rešavanje uzroka zbog kojih je došlo do gubitka bioraznovrsnosti. Stope globalne proizvodnje i potrošnje su potpuno neodržive i nanose ozbiljnu štetu prirodnim sistemima od kojih zavise život i dobrobit ljudi. Ključni sektori, kao što su poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i infrastruktura moraju biti transformisani i tako doprineti stvaranju sveta u kome će biti moguće očuvanje prorode.

Procena je da trenutno za obnovu bioraznovrsnosti nedostaje 700 milijardi USD godišnje. WWF poziva zvaničnike na COP15 da znatno povećaju finansiranje, uključujući međunarodno javno finansiranje zemljama u razvoju kao korisnicama, i da usklade javne i privatne finansijske tokove s praksama koje idu u korist očuvanju prirode, uključujući ukidanje ili prenamenu štetnih subvencija i drugih podsticaja.

 “Svetski čelnici moraju dati mandat svojim ministrima i pregovaračima da pretvore postojeće obaveze u ambiciju i da potpišu jasan plan za isplaćivanje potrebnih finansijskih sredstava. Moraju svima jasno poručiti da se kriza egzistencijalne prirode može i mora rešavati u isto vrijeme kad i trenutne hitne socio-ekonomske potrebe. Nakon dve uzastopne decenije u kojima smo gubili bitku s prirodom, jer nisu ispunjeni globalni ciljevi u oblasti bioraznovrsnosti (Aichi ciljevi), ne smemo sebi da dozvolimo još jedan poraz – to bi uzrokovalo još veću ljudsku patnju, produbljivanje nejednakosti i ozbiljno ugrozilo život kakav trenutno poznajemo’’, zaključuje Kalauz.

WWF napominje da je efikasan mehanizam sprovođenja usvojenih planova, koji zahteva od država da napredak mere u odnosu na ciljeve i po potrebi pojačavaju mere, bitan da bi se osigurale adekvatne akcije na terenu.

Ovaj predlog je u skladu sa istraživanjem WWF-a, koje je pokazalo da 56 odsto ispitanika veruje da mere zaštite bioraznovrsnosti koje sprovode vlade nisu dovoljne. Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9200 ljudi u regionima sa zabrinjavajućim stopama gubitka bioraznovrsnosti, otkrilo je da ljudi takođe smatraju da su akcije povezane s politikom uticajnije od pojedinačnih postupaka potrošača.

Izvor: WWF

U energetici će uvek biti prostora za razvoj karijere

Foto: OIE Srbija
Foto: OIE Srbija

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Marina Obrenović je master inženjer elektrotehnike, koja je zaposlena u Schneider Electricu na poziciji specijalista za srednjenaponsku opremu i rešenja. Njen glavni zadatak u kompaniji u kojoj radi skoro 4 godine jeste pozicioniranje proizvoda na lokalnom tržištu, a odnedavno je dobila i ulogu Sustainability managera, koji podrazumeva praćenje razvoja ciljeva održivosti u Srbiji i Crnoj Gori. Od 2018. godine je sertifikovani soft skills trener Udruženja studenata elektrotehnike Evrope, sa preko 200 sati održanih treninga na teritoriji Jugoistočne Evrope.

U razgovoru za naš portal Marina Obrenović otkriva da li se tokom studiranja na Elektrotehničkom fakultetu osetila diskriminisano, koliko su joj potcenjivački komentari davali vetar u leđa da bude što bolja, kao i zašto je važno zaposliti se u kompaniji koja vrednuje ljude i njihove rezultate bez obzira na pol.

Pročitajte još:

Kada ste se i kako odlučili da studirate ETF?

Foto: OIE Srbija

Marina Obrenović: Dok sam bila u gimnaziji, veoma sam volela prirodne predmete, naročito hemiju, shodno tome sam se odlučila da polažem prijemni ispit na Farmaceutskom fakultetu, dok mi je Elektrotehnički fakultet bio druga, rezervna opcija. Nakon položenog prijemnog ispita na oba fakulteta, imala sam težak zadatak da odaberem šta ću studirati, i kojom profesijom ću se baviti u svom životu. Nakon sagledavanja različitih faktora sam prelomila i odlučila da upišem Elektrotehnički fakultet, sa namerom da idem na programiranje kao starija sestra, ali nakon završene prve godine bilo mi je jasno da je Energetika smer koji sam želela da studiram.

Kako se u mladoj devojci formira želja da studira dominantno muški fakultet?

Marina Obrenović: Lično ne smatram da interesovanja i afiniteti imaju veze sa polom, nikada stvari u životu nisam gledala sa predrasudama. Kada ste dobri u matematici i fizici tokom školovanja, tehnički fakulteti se prirodno nameću. Mogu samo da dodam da su momci uvek bili više kolegijalni nego devojke, što se zapravo može smatrati prednošću.

Da li ste se nekada osećali diskriminisano tokom studiranja ili u poslu zato što ste žena?

Marina Obrenović:  Pitanje je veoma kompleksno, i dosta je subjektivno. Svako posmatra stvari iz svog ugla, postoje situacije koje su meni bile jako neprijatne i diskriminišuće, dok drugi to nisu gledali na taj način. Tokom studiranja sam dobila raznorazne komentare, koji su uglavnom bili potcenjivački, a ponekada i uvredljivi. To me nikada nije usporavalo, već mi je davalo vetar u leđa da istrajem i budem što bolja u svemu što poželim i započnem da radim. Sa druge strane, dok pričamo o poslu, na samom početku karijere se morate istaći i pokazati ljudima zašto ste baš vi na mestu i poziciji na kojoj se nalazite. Imala sam sreću da mi je prvi posao u kompaniji u kojoj se na prvom mestu vrednuju ljudi, njihovi rezultati i posvećenost poslu, kao i proaktivnost bez obzira na pol. U Schneider Electric-u sam upoznala izvanredne koleginice inženjere, što mi je samo dalo potvrdu da se nalazim na pravom mestu. U poslovnom svetu mi više smeta generalizacija određenih poslova u segmentu energetike.

Kojim poslovima se bavite u SE?

Foto: OIE Srbija

Marina Obrenović:  Radim nepune 4 godine kao regionalni specijalista za srednjenaponsku opremu i rešenja u Schneider Electric-u. Moj glavni zadatak jeste pozicioniranje proizvoda na lokalnom tržištu, razvoj kanala i partnera koji imaju našu licencu. Svakodnevna komunikacija sa korporacijom i prenošenje na lokalni nivo, lansiranje novih proizvoda, obuka kolegama iz prodaje, marketinške akcije kao konferencije koje su vezane za segment elektroprivrednih kompanija. Takođe zadužena sam i sa saradnju sa tehničkim fakultetima na teritoriji Srbije i Crne Gore, gde nam je osnovni cilj da približimo, unapredimo i edukujemo studente u oblasti energetike i automatike. Odnedavno sam dobila i ulogu Sustanability managera, koji podrazumeva praćenje razvoja ciljeva održivosti u Srbiji i Crnoj Gori.

Koliko su poslovi na kojima radite povezani sa obnovljivim izvorima energije i zelenim projektima?

Foto: OIE Srbija

Marina Obrenović:  Kada pričamo o OIE uvidela sam da dosta ljudi ima percepciju da je za jedan OIE projekat potreban solarni panel ili vetrotrubina. Svakako to jeste sastavni deo svake elektrane, ono što je u većini potrebno jeste i objekat priključnog razvodnog postrojenja PRP. Svakodnevno dobijamo zahteve za ponudama, na koje možemo da odgovorimo sa novim tehnologijama kako bi krajnjim korisnicima bilo implementirano održivo i zeleno rešenje. Schneider Electric u svom portfoliju može da se pohvali rešenjima koja ne koriste SF6 gas kao izolacioni medijum, već se okreće inovativnim tehnologijama kao što je prečišćen vazduh. Takođe posedujemo softvere koji mogu da vrše 24/7 nadzor i monitoring, kao i prediktivno održavanje celokupnog sistema.

Da li biste preporučili mladim devojkama da studiraju ETF i da posao traže u elektroenergetskim kompanijama?

Marina Obrenović:  Svakako! Svi imaju pravo da studiraju šta ih zanima, ETF je odličan fakultet koji vas nauči radnim navikama, istrajnosti, inženjerskom pristupu problemu i poslu, takođe poseduje brojne studentske organizacije gde se može steći i neformalno obrazovanje u oblasti soft skills. Dodala bih da su se žene oduvek smatrale preciznije i pedantnije u životu, i da će u energetici uvek biti prostora za razvoj karijere jer je to oblast koja je u fokusu i od koje se mnogo očekuje.

Šta možemo svi zajedno da učinimo da bismo imali više žena u sektoru OIE?

Marina Obrenović: Možemo otvoreno da pričamo o tome, i da pokažemo koliko ima mogućnosti i prilika unutar OIE sektora za razvoj i unapređivanje.

Izvor: OIE Srbija

Unapređenje propisa preduslov daljeg razvoja industrije posebnih tokova otpada

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Najavljene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, čije je usvajanje planirano do kraja tekuće godine, dovešće do otklanjanja pojedinih nedostataka zakonskog akta usvojenog pre trinaest godina i stvoriti preduslove za dalji razvoj industrije posebnih tokova otpada. 

Predsednik Udruženja reciklera Srbije Nikola Egić ističe da je Ministarstvo zaštite životne sredine u postupku javne rasprave prihvatilo većinu predloga industrije posebnih tokova otpada.

„Prihvatanje predloga Udruženja reciklera Srbije i pojedinih subjekata iz drugih oblasti upravljanja otpadom pokazuje postojanje dijaloga između privrede i resornog ministarstva i uvažavanje predloga koji su upućeni u cilju unapređenja sistema upravljanja otpadom. Ipak, u dugogodišnjoj primeni važećeg zakona pokazali su se njegovi brojni nedostaci, zbog čega se nadamo da se u nastavku zakonodavne procedure mogu rešiti i dodatna otvorena pitanja, koja se tiču same industrije, ali i procedura i nadležnosti različitih nivoa vlasti. Rešavanje ovih pitanja, zajedno sa najavljenim izmenama Zakona o zaštiti životne sredine, koje se odnose i na uređivanje postupka isplate podsticaja za zbrinjavanje posebnih tokova otpada, mogu stvoriti preduslove za narednu fazu razvoja naše industrije i nastavak njenog kontinuiranog rasta”, rekao je Egić.

Pročitajte još:

U prvih devet meseci 2022. godine zbrinuto je preko 97 hiljada tona posebnih tokova otpada, pokazuju podaci Udruženja reciklera Srbije. 

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

„Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je tokom 2022. godine konkurse za poslednji kvartal prethodne i tri kvartala tekuće godine, čime su, posle mnogo godina nestabilnosti, drugu godinu za redom blagovremeno plaćena sredstva za tretman opasnog otpada. Rezultati industrije posebnih tokova otpada u prva tri kvartala oslikavaju kako stabilno finansiranje i predvidivo poslovanje dovode do pozitivnih rezultata. Najznačajnije je da država na ovaj način obezbeđuje zbrinjavanje otpada u skladu sa zakonom i evropskim standardima, čime se sprečava nekontrolisano ispuštanje toksičnih materija u životnu sredinu. To predstavlja najbolji način brige za javno zdravlje naših građana i životnu sredinu uopšte”, rekao je Egić.

On je istakao i da je stabilno poslovanje i kontinuiran rast mlade i perspektivne industrije kakva je reciklažna ima poseban značaj u kriznim vremenima.

„U uslovima ubrzane inflacije i ozbiljnih znakova usporavanja privredne aktivnosti u globalnim okvirima, od velike važnosti su sve grane koje mogu da održe, a posebno one koje mogu da povećaju aktivnost. Reciklažna industrija, koja upošljava više od 15 hiljada ljudi, posle dugo vremena ove godine zabeležila je i rast zaposlenosti od devet procenata. Uz nastavak ulaganja države u infrastrukturu i unapređenje pravnog okvira za upravljanje otpadom, stvaraju se uslovi da ova industrija pokaže sve svoje kapacitete i nastavi trendove rasta i u otežanim okolnostima ”, istakao je Egić.

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

U susret Svetskom danu zemljišta

Foto-ilustracija: Pixabay (Nadezhda56)
Foto-ilustracija: Unsplash (Henry Be)

Svetski dan zemljišta održava se svake godine 5. decembra, a ovogodišnja kampanja koja nosi naziv,, Tlo: Gde hrana počinje’’, ističe važnost očuvanja zdravih ekosistema i zemljišta, kao i zalaganje za održivo upravljanje resursima zemljišta.

Planeta se decenijama unazad suočava sa intenzivnim porastom broja stanovništva i njenom degradacijom. Urbanizam, klimatske promene i zagađenje čine glavne izvore opasnosti za opstanak zdravog zemjišta, koje nam omogućava 95 odsto hrane koju konzumiramo.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, poljoprivredna proizvodnja moraće da se poveća za 60 odsto kako bi se 2050. godine zadovoljila globalna potražnja za hranom.

U kašičici zemlje nalazi se više živih organizama nego što ima ljudi na planeti. Zemljište je sačinjeno od organizama, minerala i organskih komponenti, koje omogućavaju rast biljaka i njihovo zdravlje, a neuravnoteženom količinom hranljivih materija u zemljištu, biljke ne mogu da budu zdrave.

Pročitajte još:

Svakom žetvom smanjuje se količina hranljivih materija, čime se ugrožavaju usevi. Međutim, ni visoka koncentracija hranljivih materija nije dobra, zato što područje postaje toksično kako za biljke tako i za životinje koje tu žive, ali doprinosi i zagađenju i klimatskim promenama. Zbog toga je neophodno održivo upravljanje žemljištem.

Degradacija zemljišta predstavlja jedan od glavnih problema kada je reč o povećanju broja stanovnika i omogućavanju dovoljne količine hrane, a procenjuje se da je u ovom trenutku degradirano oko 33 odsto svetskog zemljišta. Održivim upravljanjem, omogućilo bi se oko 60 odsto više hrane.

Tokom prethodnih 70 godina, količina hranljivih materija u hrani veoma se se smanjila, zbog čega oko dve milijarde ljudi pati od nedostatka mikronutrijenata.

Svetski dan zemljišta obeležava se od 2014. godine, kada ga je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Još 2002. godine, Međunarodna unija nauka o zemljištu (IUSS), pod vođstvom Kraljevine Tajland i u okviru Globalnog partnerstva za zemljište, a uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) inicirala je proglašenje ovog dana.

Obeležavanje Svetskog dana zemljišta simbolično je određeno za 5. decembar, koji predstavlja datum rođenja tadašnjeg kralja Tajlanda, jednog od glavnih zagovornika ove inicijative.

Katarina Vuinac