Srbija se tokom jula 2025. godine suočila s jednim od najtežih požarnih talasa u svojoj novijoj istoriji. Iako šumski i terenski požari nisu svakog leta očekivani u meri u kojoj su uobičajeni u pojedinim delovima Mediterana, statistike ove godine pokazuju ozbiljan porast u našoj zemlji. Ekstremne vrućine, danima iznad 40 stepeni Celzijusa, u kombinaciji s dugotrajnom sušom i vetrovitim vremenom, stvorile su izuzetno pogodne uslove za brzo širenje požara širom zemlje.

Kulminacija se dogodila 7. jula, kada je, samo između sedam i devetnaest časova, registrovano više od 620 požara na otvorenom prostoru. Vatra se pojavljivala na deponijama, u šumama, na poljoprivrednim parcelama, voćnjacima, oko kuća i pomoćnih objekata. U takvim uslovima, vatrogasne jedinice bile su pod ogromnim pritiskom i na ivici kapaciteta, a situacija je ukazala i na dublje probleme sistema zaštite od požara. Prema dostupnim podacima, u Srbiji ima približno 3.600 profesionalnih vatrogasaca, dok je dodatnih 1.500 angažovano kroz dobrovoljna vatrogasna društva.

Najkritičnija situacija bila je u Topličkom okrugu, gde su požari pogodili čitavu oblast – Prokuplje, Kuršumliju, Žitorađu i Blace. Teške posledice pretrpeli su i delovi Jablaničkog okruga na jugoistoku, Rasinskog i Šumadijskog u centralnom delu zemlje, posebno u okolini Kragujevca, kao i Borskog okruga na istoku. U mnogim krajevima, zbog suve vegetacije i niskog stepena vlažnosti zemljišta, požari su se širili velikom brzinom, a gust dim, koji se prostirao desetinama kilometara, dodatno je otežavao gašenje. Na pojedinim mestima, vidljivost je bila smanjena i na svega pedesetak metara.

Vlada Srbije saopštila je 9. jula da je obezbedila 350 miliona dinara za pomoć ugroženima. Objavila je da je formirala komisiju za sanaciju štete od požara sa zadatkom da usmerava aktivnosti na tom planu i radi na prevenciji.Međutim, olakšanje je stiglo tek sredinom meseca, kada su prve obilnije padavine, zajedno sa zajedničkom intervencijom svih angažovanih službi, omogućile lokalizaciju i gašenje većine požara. Ipak, šteta je ostala ogromna – kako u materijalnom, tako i u psihološkom smislu, jer su iskustva u zoni požara ostavila trajan osećaj nesigurnosti.

Ova katastrofa, međutim, nije pogodila samo Srbiju. Slične situacije zabeležene su istovremeno u Grčkoj, Italiji, Francuskoj i drugim delovima Evrope koje je zahvatio snažan toplotni talas. No, u Srbiji su dodatni problemi proizašli iz nedovoljno razvijene infrastrukture, slabe opremljenosti lokalnih službi i nepostojanja detaljnih planova za vanredne situacije na nivou mnogih opština. U mnogim mestima, upravo su građani – sami, bez odgovarajuće podrške – bili ti koji su prvi reagovali.

U FOKUSU:

• Demografska dinamika Srbije pod uticajem klimatskih promena
• Prašume Federacije BiH među retkima u Evropi
• Centri za energetsko savetovanje: Znanje kao valuta klimatske politike

Paljenje strnjike – opasna i uporna praksa

Jedan od opasnih ljudskih uzroka požara jeste i paljenje strnjike. Iako zabranjeno zakonom, ovaj metod čišćenja poljoprivrednih parcela i dalje je u širokoj upotrebi, naročito u seoskim sredinama, gde se prenosi kao deo „tradicionalne prakse”. U uslovima suše i vetra, vatra se lako otme kontroli i zahvati okolna polja, šume ili čak stambene objekte. Dovoljan je samo jedan plamen da izazove haos.

Kazne za ovu praksu predviđene su Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu – za fizička lica od 10.000 dinara, a za pravna i više stotina hiljada. U težim slučajevima, kada dođe do velike materijalne štete ili povreda, sledi i krivična odgovornost. Međutim, u praksi su ovakvi slučajevi retko procesuirani. Problem je što se paljenje često vrši noću, na zabačenim parcelama, a počinioci ostaju nepoznati.

Osim što izaziva požare, paljenje strnjike ima i dugoročne negativne posledice po samo zemljište. Sagorevanjem biljnih ostataka uništavaju se korisni mikroorganizmi, isušuje se površinski sloj tla i smanjuje njegova plodnost. Umesto toga, kao održiva i bezbedna alternativa preporučuje se zaoravanje biljnih ostataka, kompostiranje ili usitnjavanje biljne mase i njeno ravnomerno raspoređivanje po parcelama. Te metode čuvaju zemljište, obnavljaju hranljive materije, eliminišu rizik od požara i ne zagađuju vazduh.

Deponije – letnji rizik koji se ponavlja

Još jedan ozbiljan problem koji dolazi s letnjim mesecima jeste povećan broj požara na deponijama. Iako to nije nova pojava, podaci pokazuju da se broj incidenata ne smanjuje – naprotiv, sve je više problema. Od početka godine registrovano je više stotina incidenata na deponijama širom Srbije, najčešće na nesanitarnim lokacijama, koje nemaju osnovne protivpožarne sisteme. Uzrok su visoke temperature, prisustvo zapaljivog otpada i često loše upravljanje.

Zbog toga su predstavnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva zaštite životne sredine održali zajednički sastanak i dogovorili niz hitnih mera. Ključna među njima jeste uvođenje 24-časovnog dežurstva zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima na deponijama, kao i zabrana pristupa neovlašćenim licima, uključujući i neformalne sakupljače sekundarnih sirovina.

Naglašena je potreba za proverom hidrantske mreže i vatrogasne opreme, obezbeđenjem cisterni sa vodom, mlaznica, creva i razdelnica, kao i uređenjem požarnih puteva za nesmetan pristup vozila. Preporučeno je i oivičavanje deponija protivpožarnim pojasevima bez gorivog materijala koji onemogućavaju širenje vatre na okolinu. Dodatna zaštita predviđena je kroz tzv. tamponiranje – prekrivanje kritičnih tačaka slojevima zemlje, kao i redovno presipanje otpada inertnim materijalom. Da bi mere bile efikasne, predloženo je da se obezbede stalne lokacije za dopremu zemlje i dovoljan broj mašina za hitne intervencije.

Priredila: Milica Vučković

Tekst objavljen u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE