Ocena stručnjaka: Pravno gledano, Srbija nedovoljno prepoznaje opasnost klimatskih promena po zdravlje stanovništva

14.06.2024

cornfield_kukuruz_drought_suša — Photo-illustration: Pixabay

Od toplotnih talasa, preko širenja vektorskih zaraza, do posledica oluja, poplava, suša i šumskih požara, posledice klimatskih promena mogu na različite načine uticati na zdravlje ljudi.

S obzirom na značajan uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva, jedan od načina pristupa ovom problemu je i adekvatno prepoznavanje rizika koji klimatske promene predstavljaju po zdravlje ljudi u okviru propisa u zdravstvu, ali i u propisima kojima su regulisana pitanja klimatskih promena, piše za Klima101, dr Sofija Nikolić Popadić, naučna saradnica na Institutu društvenih nauka u Beogradu.

Ova tema je sve više prisutna u klimatskim politikama zemalja širom sveta. Krajem 2023. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila rezultate istraživanja: u kojoj meri zemlje sveta uključuju zdravlje i zdravstvo u svoje klimatske planove, gde je ukazala na različite napretke u poslednjih nekoliko godina.

Između ostalog, kako navodi SZO, udeo zemalja koje uključuju procenu klimatski osetljivih zdravstvenih rizika u svojim ključnim klimatskim dokumentima porastao je u poslednjih nekoliko godina sa 10 odsto na 32 odsto.

Međutim, po svemu sudeći, u tih 32 odsto zemalja ne spada i Srbija, koja u svom Nacionalno utvrđenom doprinosu, kao i u Strategiji niskougljeničkog razvoja, samo nominalno navodi zdravlje i zdravstvo.

Imajući u vidu usku povezanost zdravlja i klimatskih promena, analizirali smo širu zdravstvenu regulativu u Srbiji i Zakon o klimatskim promena kako bismo došli do odgovora na pitanje: da li je opasnost od klimatskih promena po zdravlje stanovništva adekvatno prepoznata u Srbiji?

Pročitajte još:

Kako sve klimatske promene utiču na naše zdravlje?

Toplotni talasi koji su poslednjih godina sve učestaliji ugrožavaju zdravlje stanovništva, posebno osoba koje spadaju u grupe sa povećanim rizikom po zdravlje. Podaci pokazuju da toplotni talasi utiču na povećanu smrtnost kod osoba obolelih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega, sistema za disanje…

Visoke temperature atmosferskog vazduha se mogu negativno odraziti i na zdrave osobe, posebno na malu decu, starija lica, kao i na osobe koje su zaposlene u poljoprivredi i industriji. Toplotni talasi su povezani i sa požarima koji takođe negativno utiču na zdravlje, a mogu dovesti i do gubitaka ljudskih života. Sušni periodi koji su sve češći poslednjih godina utiču na snabdevanje vodom i na poljoprivrednu proizvodnju, što se odražava na proizvodnju hrane.

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da novi klimatski uslovi mogu doprineti pojavi zaraznih bolesti sa kojima se u Srbiji do sada nismo susretali ili koje nisu bile široko rasprostranjene. Jedan od primera je porast broja obolelih od virusa Zapadnog Nila. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u periodu od 2012. godine do 2021. godine smrt 101 osobe je bila povezana sa oboljenjem od groznice Zapadnog Nila.

Ceo tekst možete pročitati ovde.

Izvor: Klima101

Da li je pristup električnoj energiji u 21. veku privilegija?

14.06.2024

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Možda se pristup električnoj energiji u 21. veku čini kao sasvim uobičajena stvar, međutim, nova istraživanja pokazuju da se globalni jaz u pristupu energiji pogoršava usled rasta populacije koji je brži od razvoja novih priključaka.

Novi izveštaj objavljen od strane Međunarodne agencije za energetiku (IEA), Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), Ujedinjenih nacija (UNSD), Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije (WHO), pokazao je da svet nije na dobrom putu da postigne do 2030. godine Cilj održivog razvoja koji se odnosi na osiguranje pristupačne, pouzdane, održive i moderne energije (SDG7).

Na zvaničnom sajtu Ujedinjenih nacija navodi se da trenutnim trendom oko 660 miliona ljudi neće imati pristup električnoj energiji, a da će blizu dve milijarde ljudi i dalje koristiti zagađujuća goriva i tehnologije za kuvanje do 2030. godine.

Ostvarenje SDG7 ključno je za razvoj poljoprivrede, poslovanja, komunikacija, obrazovanja, zdravstva i transporta.

Kako se navodi u Izveštaju, u 2022. godini došlo je do obrnutog napretka prvi put u poslednjih deset godina. Naime, došlo je do porasta broja onih koji žive bez pristupa električnoj energiji. Danas, 10 miliona ljudi više živi bez pristupa ovom resursu u odnosu na 2021. godinu.

Pročitajte još:

Najviše pogođeno ovim problemom ostaje stanovništvo subsaharske Afrike i Azije. Domaćinstva u ovim područjima više od 40 sati nedeljno odvajaju za prikupljanje drva za loženje i kuvanje, što ženama otežava da pronađu posao, učestvuju u drugim društvenim aktivnostima, a deci da se obrazuju.

Iako na globalnom nivou raste udeo obnovljivih izvora energije, ostaje prisutna značajna nejadnakost između razvijenih zemalja i onih u razvoju. Podaci pokazuju da u razvijenim zemljama ima 1.073 W kapaciteta obnovljive energije po glavi stanovnika, a da je u zemljama u razvoju reč o 293 W.

Kao rešenje za problema, Ujedinjene nacije navode ubrzanje elektrifikacije, povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije, pobošljanje energetske efikasnosti i razvoj potrebne politike i regulatornih okvira.

Energetski portal

U Evropi se ubrzano širi denga virus uzrokovan klimatskim promenama

14.06.2024

erik-karits-XiYo6XE0Cvg-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Foto-ilustracija: Unsplash (Wolfgang Hasselmann)

Denga virus koji se prenosi putem ujeda komarca, upalio je alarme u Evropi ali i širom sveta, a glavni uzrok nastanka ovog virusa jesu klimatske promene. Rast temperatura, povećana vlažnost i promenljivi obrasci padavina stvaraju pogodne uslove za razmnožavanje komaraca, prenosioce denge.

Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorili su da je ova situacija veliki izazov za javno zdravlje, te da je sve veći rizik od prenosa, porasta broja slučajeva pa čak i smrti.

„Klimatske promene već utiču na distribuciju i sezonalnost komaraca vektora i klimatske uslove povoljne za prenos virusa. SZO je identifikovala 30 zemalja, uglavnom duž mediteranske obale, ali protežući se sve do Kavkaza i dalje, koje potencijalno mogu imati i komarce vektore i temperaturne uslove pogodne za virus. Povećan nadzor denge je uspostavljen u ovim oblastima, posebno tokom sezone komaraca u letnjim mesecima“, navode oni.

Denga groznicu prenosi azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus), koji je otkriven u 13 evropskih zemalja do 2023. godine: Italija, Francuska, Španija, Malta, Monako, San Marino, Gibraltar, Lihtenštajn, Švajcarska, Nemačka, Austrija, Grčka i Portugal.

SZO sa partnerima poput Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), trenutno sprovodi analizu i nadzor u zemljama u regionu gde bi se mogli pojaviti autohtoni slučajevi.

Pročitajte još:

ECDC saopštio je da je u Evropi zabeleženo 130 lokalno stečenih slučajeva denge, u poređenju sa samo 71 slučajem u desetogodišnjem periodu između 2010. i 2021. Takođe je zabeleženo 713 lokalno stečenih slučajeva virusa Zapadnog Nila kod ljudi i 67 smrtnih slučajeva, u devet zemalja EU tokom 2023. godine, uključujući mnoge regione gde infekcije nikada ranije nisu bile zabeležene.

Iako je ovo manje od prethodne godine (1.133 slučaja), ECDC je zabrinut zbog široke geografske cirkulacije virusa. Prvobitno je bila prisutna u tropskim i suptropskim područjima, a sada se denga širi i na umerenije zone. Do sada u 2024. godini nije prijavljen nijedan autohtoni slučaj denga groznice u Evropi, ali leto još nije počelo kada aktivnost komaraca vektora počinje. Iz SZO upozoravaju da većina zemalja ima ograničene kapacitete za testiranje, te da su većina slučajeva prve infekcije blagi i da zaraženi ne traže medicinsku pomoć, pa se stvaran broj slučajeva potcenjuje.

Nakon uboda zaraženog komarca razvija se crvenilo i otečenost kože, vreme do početka simptoma je od pet do osam dana, i u glavnom počinju naglo. Klasični simptomi uglavnom uključuju temperaturu, bolove u mišića i zglobovima, te osip sličan ospicama. SZO je saopštila da ne postoji specifičan lek za lečenje simptoma denga groznice, ali je nedavno odobrena vakcina „Dengvaxia“ za ljude koji su već bili zaraženi, i „Qdenga“, za one koji već imaju imunitet. U svakom slučaju najbolja je prevencija uboda kako bi izbegli denga groznicu.

Jasna Dragojević

Ubrzajmo dozvole i izgradimo mrežu – poruka je drugog dana konferencije Dani OIE

14.06.2024

U solarni sektor trenutno se ulaže više novca nego u bilo koju drugu tehnologiju koja proizvodi struju, a prethodne godine je sa 56 GW postavljenih solara u Evropi, oboren rekord po snazi koju sunce donosi našem kontinentu.

Čak 30 miliona novih domova u Evropi može se električnom energijom snabdevati isključivo od solara instalisanih prošle godine, istakla je Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe-a, na Danima obnovljivih izvora energije (Dani OIE) koji se, u organizaciji Obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH), od 12. do 14. juna održavaju u Puli.

“U Evropi u ovom je trenutku instalirano 260 GW solarnih elektrana, očekujemo da ćemo u sledeće četiri godine dostići pola teravata, a u obzir moramo uzeti da je do 2030. cilj jedan teravat”, kazala je Hemetsberger, dodajući da je u industriji solara trenutno zaposleno 800.000 ljudi.

Gaj Brindli, direktor tržišnih analitika u WindEurope-u, rekao je da su u Evropi instalirana 272 GW vetroelektrana, a 20 odsto evropskih potreba za strujom dolazi upravo od vetra. U Hrvatskoj, vetar “pokriva” 14 odsto potreba za električnom energijom.

Pročitajte još:

“Trenutno je snaga vetra u Hrvatskoj 1,3 GW, a sa “offshore” vetroelektranama moglo bi biti 22 GW”, rekao je Brindli, koji je kao glavne ciljeve za razvoj elektrana na vetar istaknuo masivno ulaganje u mrežu dalekovoda i ubrzanje izdavanja dozvola investitorima.

U panelu naziva “Win Win(d)“, koji je moderirala Marijana Baričević, direktorka WPD Windmanagera Croatia, stručnjaci su govorili o dugotrajnosti razvoja vetroparkova, ali i o lancima snabdevanja i izazovima investitora s energijom vetra.

“S razvojem, a onda i izgradnjom, za realizaciju projekta vetroparka potrebno je više od deset godina, a u tom razdoblju se najčešće promeni direktiva. Na primer, kad smo mi gradili, ishodili smo sve dozvole, a pred samu odluku o izgradnji razmišljali smo hoćemo li isprva planirane 3-megavatne agregate menjati 4-megavatnima. Odlučili smo, na kraju, da nećemo, iako bi to bilo bolje za projekt, jer ponovno bismo morali u sve procese dozvola ispočetka”, ispričao je Dražen Lovrić, direktor Energetskog parka Korlat.

Mirna Mazija, direktorka SUPERNATURAL-a, istakla je da investitori sve teže nalaze nova područja u Hrvatskoj s energetskim potencijalom.

“Od zaštićenih područja sve je teže naći poziciju za elektranu. Planovi za budućnost, što se energije iz obnovljivih izvora tiče, uzlazni su, a kapacitet okoline je silazni, i to treba imati na umu. Radi se trenutno na karti za područja na kojima bi se elektrane na obnovljive izvore mogle smestiti, što je vrlo važno jer će se dobiti jasnija slika o tome gde su osjetljiva područja i u kojem smeru svi zajedno trebamo ići”, kazala je Mirna Mazija.

Tekst u celosti možete pročitati ovde.

Izvor: OIE HR

Podrška Francuske za bolje upravljanje elektrodistributivnom mrežom

14.06.2024

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Kako bi se unapredilo upravljanje elektrodistributivnom mrežom u Srbiji, Siniša Mali, ministar finansija, potpisao je ugovor sa predstavnicima francuskog Trezora.

Vlada Francuske odobrila je Vladi Srbije finansijska sredstva za uvođenje opšte automatizacije upravljanja elektrodistributivnom mrežom, kao i za udruženu pomoć u vođenju i realizaciji ovog projekta, uz učešće „Elektrodistribucije Srbije”.

Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i konzorcijuma koji čine „Suez International SASˮ i „Vinci Construction Grands Projetsˮ u vezi sa projektovanjem, izgradnjom, finansiranjem, radom i održavanjem postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu.

Naša zemlja sa francuskim kompanijama sprovodi mnoge važne projekte, kao što su izgradnja metroa u Beogradu i postrojenja za preradu otpada u Vinči, a partneri su i na beogradskom aerodromu „Nikola Teslaˮ.

On je istakao da je važno da se ova saradnja nastavi i na realizaciji drugih projekata, pri čemu je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je mnogo francuskih kompanija zainteresovano za ulaganja u oblast novih tehnologija.

Pročitajte još:

Francuskoj delegaciji predstavljeni su i makroekonomski rezultati Srbije, a ministar je tom prilikom istakao da je u prvom kvartalu ove godine Srbija ostvarila privredni rast od 4,7 odsto BDP-a i da je u tom periodu bila vodeća ekonomija u Evropi po stopi privrednog rasta.

Ministar je podsetio na to da je Srbija prošle nedelje po prvi put na međunarodnom tržištu emitovala održive obveznice (ESG), čime je prikupljeno 1,5 milijardi dolara za finansiranje održivog razvoja, zelenih projekata i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost.

Energetski portal

Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad

14.06.2024

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Za razliku od pšenice čija je žetva počela, kiša koja gotovo svakodnevno pada i te kako prija kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi. I proizvođači i stručnjaci kažu da je ona spas za prolećne kulture i da se upravo sada stvaraju zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

Zbog izuzetno toplog početka proleća mnogi proizvođači su kukuruz sejali ranije nego obično. Poljoprivrednik Roman Kadarjan iz Ečke nije među njima i sada je, kaže, siguran da je odluka da sačeka sa setvom bila dobra, zbog zahlađenja koje smo imali tokom aprila.

“Kukuruz ne trpi hladno vreme pogotovo dok je mlad. To je kao kada čovek dobije tuberkolozu, pa se teško oporavlja. Biljke iz kasnijih rokova setve su bile razvijenije i jače nego one iz prvih rokova setve. Svakodnevne kiše su dobrodošle i popravile su situaciju na njivama. U narednom periodu je bitno da ne bude vetrova i da u avgustu ne bude suše“, objašnjava Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin potvrđuju da su kukuruzi iz ranih rokova setve prošli kroz stresne uslove. Reakcija biljaka na niže temperature ispoljila se kao žutilo i crvenilo lista.

“Zahvaljujući padavinama i višim temperaturama usevi su se izvukli. Kako bi kukuruz lakše prevazišao reakciju na stresne uslove, rađena je prihrana. Ove godine su na kukuruzu više štete pravili zečevi i ptice. Pojava plamenca nije dominantna, jer padavine utiču na njegov let“, navodi Snažana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin.

Pročitajte još:

Svakodnevne kiše u poslednje vreme su usevima više nego dobrodošle i neophodne su kako bi se napravile zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

“Zbog duže setve, kukuruzi se nalaze u različitim fazama razvoja. Od desetak listova do pojave metlica, a najčešće u fazi intenzivnog porasta. Trenutne vremenske prilike pogoduju i kukuruzu i ostalim prolećnim usevima, ali to nije garant da će se do kraja vegetacije obezbediti optimalni uslovi za razvoj”, objašnjava dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun polje.

“Ukupne potrebe kukuruza za padavinama tokom vegetacije su oko 500 milimetara, ali je bitno da njihov raspored bude pravilan. Najveće potrebe za padavinama su u periodu od 10-ak dana pred metličenje i 20-ak dana posle toga, gde je uzeta u obzir i faza nalivanja zrna”, precizira naš sagovornik.

Nažalost, padavine su često praćene vremenskim nepogodama. Oluja i grad brinu ratare, jer im pričinjavaju značajne štete, kao što je to bilo prošle nedelje u ataru Bačke Palanke i Temerina.

“Ostaje da se vidi da li će se ti usevi oporaviti, što sa kukuruzom obično bude slučaj. Prošle godine smo imali izuzetno jako nevreme u julu koje je pokosilo kukuruz i suncokret na potezu od Kule preko Srbobrana pa skroz do Sečnja. Čak i na usevima kukuruza koji nisu uspeli da se usprave do kraja imali smo rod“, podseća Sunčica Savović, direktor “Žita Srbije“.

Ceo tekst možete pročitati ovde.

Izvor: RTS

WMO – unapređenje praćenja najvažnijih gasova staklene bašte

13.06.2024

emisije — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Kako bi se poboljšalo praćenje gasova koji dovode do zagrevanja planete i izazivaju klimatske promene, Izvršni savet Svetske meteorološke organizacije (WMO), odobrio je plan implementacije Globalnog nadzora gasova staklene bašte.

Na početku, pažnja će biti usmerena na tri najvažnija gasa staklene bašte koji se pojačavaju usled ljudskog delovanja – metan, ugljen-dioksid i azotni oksid. Sve ovo ima za cilj podršku članicama WMO u njihovim akcijama koje sprovode kako bi se implementirao Pariski sporazum, a na način pružanja pouzdanih informacijama o ovim emisijama i njihovom uticaju na klimu.

Glavna ideja plana je uspostavljanje integrisanog, operativnog okvira koji će da objedini različite sisteme za posmatranje gasova staklene bašte. Ovo uključuje satelitske i površinske sisteme, kao i modeliranje i analizu podataka.

Pročitajte još:

Implementacija Globalnog nadzora gasova staklene bašte biće postepena, a započeće se sa preoperativnom fazon koja će trajati od 2024. do 2027. godine.

Izvršni savet WMO izdao je preporuku da sva praćenja ovih gasova budu u potpunosti transparentna. Kako se navodi, podaci će se ažurirati na mesečnom nivou, a odnosiće se na neto tokove ugljen-dioksida i metana između površine Zemlje i atmosfere, kao i na trodimenzionalno polje količine ugljen-dioksida i metana sa rezolucijom po satu.

Pojašnjenja radi, iz ovoga će moći da se dobijaju informacije o količini ova dva gasa koja ulazi u atmosferu i onoga što se u njoj zadržava ili izlazi iz nje na mesečnom nivou. Kada je reč o trodimenzionalnom prostoru, biće omogućeno lakše identifikovanje tačnog vremena i lokacije gde su najveće koncentracije gasova.

Planom se podstiče i saradnja i koordinacija među članicama, kao i relevantnim agencijama Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnom partnerima koji se bave praćanjem gasova staklene bašte. Pored toga, predviđeno je i stvaranje zajedničke savetodavne grupe, kako bi se vodila implementacija plana.

Energetski portal

Da li je Hrvatska na sunčanoj strani Evrope?

13.06.2024

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz)

U Puli se od 12. do 14. juna održava konferencija „Dani OIE“ koji organizuje udruženje OIE Hrvatska. Drugi dan konferencije okupio je brojne stručnjake iz solarnog sektora, a svi oni nastojali su da odgovore na jedno pitanje – da li je Hrvatska na sunčanoj strani Evrope?

Iako je odgovor učesnika panela „Jesmo li na sučnanoj strani Evrope“ bio potvrdan, konferencija im je pružila priliku da ukažu na brojne prepreke koje koče razvoj solarnih projekata kod naših suseda.

Načelnica Sektora lokacijskih dozvola i investicija Uprave za prostorno uređenje i dozvole od državnog značaja pri Ministarstvu prostornog uređenja, građevine i državne imovine Republike Hrvatske, Sanja Ivelj, istakla je da je od 2021. godine pa do danas izdato oko 5.000 megavata energetskih odobrenja za solarne elektrane. Ovo je, kako kaže, zadovoljavajuć rezultat imajući u vidu da je 2021. godine zakonodavni okvir bio u brojnim reformama.

„Energetska odobrenja izdata su i za neke nove tehnologije, pa tako imamo energetsko odobrenje izdao za prvu plutajuču elektranu kao i za tri agrosolara“, rekla je Ivelj i dodala da će država nastaviti da prati evropsko zakonodavstvo, biće unapređen i sistem agrosolarnih elektrana i uvedene zaštitne za poljoprivrednu proizvodnju.

Kada je reč o imovinsko-pravnim odnosima, ona dodaje da je Hrvatska tu ostvarila prilično “čistu” situaciju, ali što se tiče iskaza interesa, tu se videla velika nepripremljenost od strane investitora pa je, usled nepotpune dokumentacije, velika količina iskaza interesa morala biti odbijena.

Pročitajte još:

Energetski projekti su strateški projekti

Vođa projekta TEC OI, Goran Fržop, naglasio je da su energetski projekti strateški projekti, a strategija je posledica promišljanja sa najvišeg nivoa i iza nje mora stati država.

„Kada se kaže ’država će to rešiti’, onda to zaista mora biti tako. Mi, korisnici energetske infrastrukture, platićemo njeno korišćenje kroz različite naknade, ali ne može teret gradnje ključne infrastrukture pasti na leđa projekata OIE“, napomenuo je Fržop.

On dodaje da smatra da sada postoji razumevanje države za pitanje infrastrukture i sve ostale probleme kako investitori u OIE sektor ne bi bili zakočeni u samom startu.

„Uvek smo imali problem prostornog planiranja, shvatanja potrebe za OIE, imamo i problem nedovoljne koordinacije između pojedinih zakonskih rešenja, kao i u priključenju i izdavanju dozvola za gradnju. Zakočeni smo u samom startu, a svoju ozbiljnost dokazali smo plaćanjem minimlno 7.000 evra po megavatu priključne snage“, rekao je Fržop.

Potreba za pravnom regulacijom agrosolarnih projekata

Učesnici panela dotakli su se pitanja neklasičnih solarnih elektrana, a u žiži su odnedavno agrosolarni projekti koji se baziraju na dvostrukoj upotrebi zemljišta – za proizvodnju električne energije i za proizvodnju hrane.

Direktor kompanije EnergoVizija, Mario Turković, istakao je da se agrosolarni projekti, pored svih problema sa kojima se susreću klasični projekti, suočavaju i sa dodatnim specifičnim problemima za koje se nada da će ih država uskoro rešiti.

„Postoji određeno nerazumevanje termina agrosolara i neke nedorečenosti u zakonskom okviru koje bismo morali da rešimo. Potrebno je pravno definisati agrosolarne projekte čime će se omogućiti njihova izgradnja na poljoprivrednom zemljištu, a sprečila eventualna zloupotreba ovakvih projekata pri čemu se zaboravlja na poljoprivredu čim se elektrana izgradi i pusti u rad. Smisao i bit agrosolarnih projekata je dvostruka upotreba zemljišta“, zaključio je Turković.

Na panelu je govorio i pomoćnih direktora u HEP ODS, dr. sc. Goran Slipac, koji se složio da nema sumnje da će Hrvatska ostati na sunčanoj strani Evrope.

„Od početka godine, priključili smo 165 MW solarnih elektrana. Postigli smo izvanredan rezultat za prvih pet meseci, a samo u maju dodali smo 53 MW što je u našoj bližoj istoriji nezabeleženo. Oborićemo rekord od prošle godine kada smo priključili 8.700 jedinica, mislim da ćemo do kraja godine doći do oko 10.000 jedinica“, rekao je Slipac.

Energetski portal

Šta kada prođe radni vek solarnih panela, ima li razloga za brigu?

13.06.2024

solar-8244679_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Nove tehnologije donose nadu za bolju i sigurniju budućnost, ali istovremeno i strepnju – kakve negativne posledice mogu da ostave za sobom? Električna vozila, primera radi, kritikuju se zbog baterija za skladištenje energije i litijuma koji je potreban za njihovu proizvodnju. Kada se govori o solarnim panelima, koji nam nude čist izvor energije, polemiše se na temu – šta kada postanu otpad? Koliko će da zagade životnu sredinu? Da li mogu da se recikliraju?

Razmišljajući na tu temu, naletela sam na jedan tekst, čije bih zaključke želela sa vama da podelim.

U energetsku tranziciju uključene su brojne i moćne industrije. Čovečanstvo je prožeto i dobrim i zlim. Posmatrajući zlo, tu se svrstava želja za moć, pohlepa i bezobzirnost. Iako bi trebalo da smo ujedinjeni više nego ikada u prelasku na zelen i održiv način života, ne može da se izostavi činjenica da postoje i oni kojima to nije u interesu. U smislu energetske tranzicije, ali i ekologije generalno, treba istaći pojam zelenog pranja (eng. greenwashing), kojima se moćne industrije služe svakodnevno. Zbog toga ne mogu da se krive oni koji gaje nepoverenje prema zelenim tehnologijama.

Zeleno pranje predstavlja širok pojam. U kontekstu zelenih tehnologija moglo bi da se objasni na način da kompanije predstavljaju svoje proizvode kao ekološki održive, što zaista i jednu jednim delom, međutim, one istovremeno sakrivaju činjenice da te tehnologije nisu 100 odsto ekološke. To je upravo primer koji sam navela na početku. Dok se električna vozila prezentuju kao ona koja ne zagađuju vazduh, zato što ne koriste fosilna goriva, u isto vreme za proizvodnju njihovih baterija potrebno je rudarenje litijuma, o čemu se ne govori toliko.

Vraćajući se na početnu temu, isto bi mogli da se dovedu u pitanje i solarni paneli. Iako zahvaljujući njima smanjujemo ispuštanje ugljen-dioksida i drugih zagađujućih materija, koliko znamo o njihovim drugim karakteristikama? Šta je sve potrebno za njihovu proizvodnju, koliko se emisija ispusti tokom tog procesa i šta se dešava kada se završi njihov radni vek? Da li mogu da se recikliraju ili dovode do većeg zagađenja prirode nakon radnog veka, od koristi koju su doneli tokom rada?

U tekstu koji sam pomenula, ističe se nekoliko argumenata u korist solarnih panela. Kao prvo, ova industrija je i dalje relativno mlada i postoji prostora da se razvija kako bi bila što održivija, a takođe se i sektor reciklaže razvija svakodnevno sve bolje. Osim prostora, postoji i vreme zato što je radni vek ove tehnologije i do 30 godina. Uzimajući u obzir i taj podatak, solarni paneli su dugotrajni. Oni nisu tehnologija poput telefona, koji se masovnije prodaju, a menjamo ih neretko kroz dve godine.

Druga stvar koja je razmatrana u tekstu, jeste materijal od kojeg su napravljeni solarni paneli. Kako se navodi, preko 70 odsto materijala čini staklo, čija je mogućnost reciklaže veoma razvijena – odnosno materijal je reciklabilan. Iako ima svoje specifičnosti, kao i svaki predmet i tehnologija, gde se određeni materijal prilagođava i dorađuje, dosadašnji razvoj infrastrukture za reciklažu stakla, optimistično govori da će se razvijati proces i za reciklažu ovog stakla. Drugi materijal jesu metali, poput aluminijuma i bakarnih žica koji takođe imaju dobre predispozicije za reciklažu i ponovnu upotrebu u ovoj industriji. Čak iako neki stariji modeli solarnih panela mogu da sadrže opasne materije, kao što je olovo, oni se javljaju u malim količinama. Takođe, do njihovog ispuštanja ne može da dođe tokom rada panela, a ukoliko se nakon radnog veka solarnim panelima upravlja na pravilan način, neće dospeti u životnu sredinu.

Postoje i kompanije koje su opredeljene specifično za reciklažu solarnih panela, što znači da se na ovom pitanju već uveliko radi.

Kao poslednji argument navodi se poređenje fosilnih goriva i solarne energije u kontekstu – ko ima veći negativan uticaj? Čak i da solarni paneli kao otpad stvaraju određeni negativni uticaj na životnu sredinu, ipak su čistije rešenje od fosilnih goriva. Od rudarenja uglja, nafte i prirodnog gasa, do transporta cevovodima i tankerima gde može da dođe do izlivanja, do samog zagađenja koje nastaje tokom njihove upotrebe. Tu je i pepeo od uglja, koji bi mogao da se nazove otpadom od ovog energenta, a koji je vrlo štetan.

U krajnjem razmišljanju, fosilna goriva su ograničen resurs, te je neophodno pronalaziti alternativna rešenja i pružiti im šansu za što bolji razvoj.

Ukoliko se vratimo na početni problem iskopavanja litijuma, kako bi se proizvodile baterije za sladištenje obnovljive energije, treba reći da se i na tome već radi. Pronalaze se materijali koji bi mogli da zamene upotrebu litijuma i budu održiviji.

Katarina Vuinac

Evropska komisija najavila dodatne carine na uvoz kineskih električnih vozila

13.06.2024

fabrika automobila — Foto-ilustracija: Unsplash (carlos-aranda)

Foto-ilustracija: Unsplash (ernest-ojeh)

Evropska komisija saopštila je da od jula ove godine namerava da uvede dodatne carine u visini do 38,1 odsto na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini.

Prema podacima Evropskog udruženja Transport & Environment (T&E), skoro petina (19,5 odsto) električnih vozila prodatih u Evropi prošle godine proizvedena je u Kini, sa predviđanjem da će se do kraja 2024. godine ovaj procenat popeti na 25 odsto.

Iako su uvoz iz Kine mahom bili automobili marke Tesla, Dacia i BMW proizvedeni tamo, T&E napominje da bi kineski brendovi ubrzo mogli da osvoje evropsko tržište električnih automobila čineći 20 odsto prodaje do 2027. godine.

Stoga uvođenje carina ima za cilj da lokalizuje proizvodnju električnih vozila i baterija u Evropskoj uniji kako bi Evropa postala konkurentna Kini.

Evropska komisija saopštila je da kineski proizvođači profitiraju od nedozvoljenih državnih subvencija čime krše pravila tržišne utakmice i nanose ekonomsku štetu proizvođačima u Evropi.

Zbog toga je najavila uvođenje kompenzacionih carina čija će se naplata vršiti retroaktivno ako se formlalno uvedu carine, tačnije, “ako dve strane ne dođu do rešenja kroz dijalog”.

Visina kompenzacionih carina kreće se od 17,4 odsto za proizvođača BYD, 20 odsto za Geely, pa sve do 38,1 odsto za SAIC Motors i ostale “koji nisu sarađivali” u istrazi Evropske unije. Za one proizvođače za koje još uvek nema rezultata istrage o korišćenju nedozvoljenih državnih subvencija, carina ostaje dosadašnjih 10 odsto.

Pročitajte još:

Carine bi trebalo da favorizuju lokalnu proizvodnju u EU

Udruženje T&E pozdravilo je najavu Evropske komisije uz napomenu da je potrebna šira industrijska politika koja uključuje rok za prodaju zagađujućih automobila do 2035. godine kako bi se izgradio lanac snabdevanja pristupačnim električnim vozilima proizvedenim u EU.

Julia Polisanova, viša direktorka za vozila i lance snabdevanja u T&E, rekla je da je Zeleni dogovor EU obećao rast automobilske industrije i više radnih mesta, ali to nije moguće ako se sva električna vozila uvoze.

“Tarife će primorati proizvođače automobila da lokalizuju proizvodnju električnih vozila u Evropi, a to je dobra stvar jer želimo ovakve poslove i veštine. Ipak, tarife neće dugo štititi stare proizvođače automobila jer će kineske kompanije graditi fabrike u Evropi, a kada se to desi, naša automobilska industrija mora biti spremna”, rekla je Polisanova.

Iz udruženja takođe dodaju da politika EU treba da postavi jake kriterijume održivosti koji mogu nagraditi lokalnu čistu proizvodnju, dok je investicioni plan EU neophodan da bi se podržala proizvodnja električnih vozila i baterija na još efikasniji način.

Međutim, nisu svi podržali predlog Evropske komisije o uvođenju dodatnih carina Kini, a među njima su i vodeći nemački proizvođači automobila koji veći deo svog profita ostvaruju u Kini. Oni su upozorili na štetnost uvoznih carina, kao i nemački kancelar Olaf Šolc i brojna poslovna udruženja, prenose svetski mediji.

Peking se takođe nada da će Evropska unija ponovo razmotriti tarife na kineska električna vozila i prestati da ide dalje u “pogrešnom pravcu” kako bi zaštitila svoju automobilsku industriju, javlja državna novinska agencija Sinhua.

Milena Maglovski

ESG revolucija na Balkanu: Izazovi i budućnost održivih ulaganja

13.06.2024

ESG , održivo poslovanje , održivi razvoj — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U svetu koji se brzo menja, održivost postaje ključna tema u poslovnim i političkim razgovorima. Aleksandra Njagulj, suosnivač Sustineri Partners i ekspertkinja za ESG i odgovorna ulaganja, vodi inovativne inicijative koje oblikuju budućnost održivog razvoja u jugoistočnoj Evropi. U razgovoru sa njom, razmatramo kako ESG principi utiču na tržište nepokretnosti, koja su rešenja za klimatske izazove, kao i koliko je važna edukacija i podizanje svesti o održivosti na Balkanu. Poseban fokus stavljen je na ESG Adria Samit, događaj koji je postao regionalna platforma za napredak zelene tranzicije i odgovornog korporativnog upravljanja.

Sustineri Partners i Porto Montenegro u partnerstvu sa Vladom Crne Gore, i pod pokroviteljstvom Predsednika organizovali su, drugi po redu, ESG Adria Samiti od 24. do 26 aprila 2024. Samit je nastavak prošlogodišnjeg okupljanja. Kako je protekao ovogodišnji Samit? Koja je glavna poruka Samita?

– ESG Adria Samit je napravio veliki uspeh i iskorak u daljem razvoju ESG agende u Jugoistočnoj Evropi. Samit je privukao više od 600 učesnika iz više od 250 kompanija iz regiona, ali i cele Evrope, koji su imali priliku da slušaju više od 100 svetski poznatih govornika i lidera. Samit je otvorio nove horizonte i mogućnosti za održivi razvoj našeg regiona, a ono što je jedan od zaključaka Samita je i da su zamajac regionalne tranzicije obnovljivi izvori energije i održive finansije, ali i implementacija ESG standarda u sve segmente korporativnog upravljanja. Promena u poslovanju, kako bi se privukle strane direktne investicije i iskoristile mogućnosti koje pruža Evropska unija, kao i mnogi međunarodni partneri, može i treba doći iznutra.

Ova godina označava ne samo prekretnicu za ESG Adria Samit, zbog geografskog proširenja na Adria region, već i stratešku ekspanziju i još veći fokus na ključne teme kao što su održivo finansiranje, zelena tranzicija, značajne regionalne investicije. Poseban akcenat stavili smo na uticaj koji veštačka inteligencija može imati na sva goruća pitanja održivog razvoja kao na ulogu i izuzetno kreativnog, ozbiljnog i inovativnog pristupa startapova iz celog regiona. Zahvalni smo našim partnerima, posebno Predsedniku Crne Gore, Jakovu Milatoviću, i Vladi Crne Gore, na prepoznavanju ESG Adria Samita kao regionalno važnog događaja, kao i podršci pri realizaciji događaja. ESG Adria Samit je dodatno značajan za Crnu Goru, ali i ostale zemlje Zapadnog Balkana, na putu evropskih integracija gde održivi razvoj i Agenda 2030, kao i kvalitetna i pravovremena primena ESG standarda predstavljaju ključni faktor napretka. Izuzetno je raditi sa partnerima koji to prepoznaju.

Zelena ekonomija, zasnovana na niskim emisijama ugljenika, efikasna sa resursima i društveno inkluzivna, prepoznata je kao jedan od ključnih pravaca za postizanje strateških ciljeva u oblasti ublažavanja klimatskih promena i rasta ekonomija zemalja u regionu i povećanja konkurentnosti. Pored toga, cirkularna ekonomija, ESG izveštavanje i rejtinzi, borba protiv zagađenja vazduha, vode i zemljišta, odnosno očuvanja životne sredine i biodiverziteta, sve su važniji u diskusijama koje su se vodile na Samitu, ali i sve značajnije za kompanije regiona.

Koliko kompanije u regionu prepoznaju značaj uključivanja ESG principa u njihovo poslovanje i gde se stiglo u tom segmentu do sada?

– Godinama su se ESG standardi posmatrali kao „lepi za imati” i opcioni u poslovanju, ali sada su postali neophodni za kompanije. Veća svest i angažovanje u vezi sa ESG standardima i održivim praksama, postali su ključni za povećanje prometa, smanjenje nezaposlenosti i omogućavanje učešća u globalnoj ekonomiji, a posebno povećanje trgovine sa kompanijama iz Evropske unije. Kompanije koje uspešno primenjuju ESG standarde takođe bolje kontrolišu i umanjuju rizike povezane sa pitanjima životne sredine, društvene odgovornosti i odgovornog korporativnog upravljanja, inovativnije su i sklonije razvoju novih proizvoda i usluga koje rešavaju ove probleme.

Investicioni trendovi ukazuju na značajan pomak ka održivosti i integrisanje ESG faktora kao ključnih komponenti upravljanja rizikom i stvaranja dugoročne vrednosti. Ovo je podstaknuto ne samo regulatornim okvirima, kako na evropskom nivou, tako i globalno, nego i finansijskom koristi koja dolazi od primene održivih praksi. Kompanije sa jakim ESG praksama posluju sa manje rizika a više profita. Jednostavno rečeno: održivost daje pozitivan podstek poslovanju i predstavlja sistematičnu investiciju u budućnost.

Evropska regulativa i propisi, aktuelni u zemljama EU, postaju stvarnost i u našem regionu. To je posebno važno za kompanije koje su deo internacionalnih grupacija ili učestvuju u lancu snabdevanja i na globalnim tržištima. Sve veće banke i finansijske institucije kod nas integrišu ESG standarde i uslovljavaju kredite tim standardima zbog obaveze izveštavanja prema ESG regulativi matičnih organizacija. Čak više od 80 odsto investitora uzima u obzir ESG standarde kompanija prilikom razmatranja potencijalnih ulaganja, budući da kroz njih vide jasnu sliku celokupne održivosti kompanije i koliko uspješno će ona moći da se nosi sa rastućim ekološkim, društvenim i upravljačkim rizicima. Razmišljanja o održivosti postaju sve važnija u procesu sklapanja poslova spajanja i akvizicija, a više od 70 odsto rukovodilaca, koji su bili deo globalne ankete konsultantske kuće Deloitte, prijavili su da su odustali od potencijalnih akvizicija zbog problema u vezi sa ESG, a velika većina kaže da bi bili spremni da plate više za kompanije sa jakim ESG atributima.

Evropska unija je najveći investitor i trgovinski partner našeg regiona. Da bismo pristupili evropskim tržištima, moramo poštovati EU direktive o ESG regulaciji (EU Corporate Sustainable Reporting Directive – CSRD) i taksonomiju (EU Taxonomy Regulation). U praksi, to znači da evropske kompanije proveravaju da njihovi partneri u lancu snabdevanja ne predstavljaju rizik po životnu sredinu, ljudska prava ili korporativno upravljanje. Naše kompanije moraju ispuniti ove standarde da bi ostale konkurentne. Na koncu, potrošači, zaposleni i drugi akteri takođe očekuju da kompanije doprinesu cjelokupnoj održivosti, usled rastuće svijesti o gorućim problemima koji utiču na naše društvo i okolinu.

Pročitajte još:

Federika Mogerini dolazi na ESG Adria Samit u Crnoj Gori

Da li vlade na Balkanu imaju strateške planove za ESG i koliko se oni realizuju? Gde je Srbija po zastupljenosti ESG u odnosu na druge zemlje na Balkanu?

– Vlade na Balkanu imaju nacionalne strategije održivog razvoja, u kojima se države fokusiraju na strateške ciljeve i mere u delu ekoloških, prirodnih, društvenih i ekonomskih resursa. U našem regionu vidan je pozitivan pomak u prethodnom periodu, kad govorimo o održivom razvoju i ESG agendi. Brojni relevantni izveštaji prikazuju napredak, ali isto tako svesni smo da regionu predstoji dug put kako bi se uskladili i dostigli ciljevi održivog razvoja u skladu sa EU i UN agendom i ciljevima. Imajmo i u vidu i da svet ne stoji u mestu, čekajući nas.

Srbija se, uz ostale države regiona, 2015. godine pridružila UN Agendi za održivi razvoj do 2030. godine i usvojila 17 ciljeva održivog razvoja. Pred Srbijom, ali i celim regionom, su sada ogromni napori ka usklađivanju zakonodavstvenog okvira i uspostavljanju održivih načina finansiranja kako bi ostvarili ciljeve ovog zahtevnog, ali neophodnog, puta. Slovenija i Hrvatska, kao članice EU, usaglašavaju svoju regulativu i standarde s evropskim, te nose vredne lekcije za zemlje Zapadnog Balkana, posebno u delu održivog razvoja, životne sredine i zaštite ljudskih prava, odgovornog korporativnog upravljanja, ali i većeg inkluzivnog odlučivanja na nivou kompanija, kao i ekonomske osnaženosti žena. Ključno je da države Zapadnog Balkana usklade aktivnosti i regulativu sa EU standardima, prihvate inovativna rešenja, grade regionalnu saradnju, i to ne samo na državnom nivou, već i sa biznisima, međunarodnim organizacijama i finansijskim institucijama. Samo tako možemo garantovati da će do 2030. godine održivi razvoj biti prihvaćen kao jedini put.

Prema izveštaju Energetske zajednice iz 2023. godine, Srbija je napredovala u dekarbonizaciji i sada je u vođstvu, zahvaljujući izmenama Zakona o energetici, koje su stvorile uslove za razdvajanje delatnosti operatora prenosnog sistema električne energije i gasa.

U našem regionu napredak u energetskoj efikasnosti i razvoju obnovljivih izvora energije je značajan. Zemlje jugoistočne Evrope, uključujući naš region, beleže napredak u energetskoj tranziciji i proizvodnji solarne energije. Albanija i Crna Gora su među vodećima u Evropi po korišćenju obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije. Skoro cela proizvodnja električne energije u Albaniji dolazi iz obnovljivih izvora, dok je u Crnoj Gori taj procenat preko 61 odsto. Hrvatska koristi više od 53 odsto obnovljive energije, a Bosna i Hercegovina 43 odsto, što je značajno iznad proseka EU od 41 odsto.

Događaji poput ESG Adria Samita služe kao platforma za dijalog o pozitivnim primerima, najboljim praksama i rešenjima, napretku i izazovima u održivom razvoju. Učesnici samita, uključujući kreatore politika i donosioce odluka, ključni su za generisanje promena.

Imate višegodišnje iskustvo u oblasti odgovornog ulaganja, posebno u oblasti ESG na tržitu nepokretnosti, urbanih gradova i održivog razvoja. Kako se gradovi Zapadnog Balkana mogu prilagoditi klimatskim promenama? Koja je uloga obnovljive energije u svemu tome?

– Gradovi Zapadnog Balkana, kao i mnoga urbana područja širom sveta, suočavaju se sa sve većim izazovima zbog klimatskih promena, posebno porasta temperatura i učestalosti toplotnih talasa. Prilagođavanje ovim promenama zahteva višestrani pristup, integraciju urbanog planiranja, nadogradnje infrastrukture i usvajanja obnovljivih izvora energije. Prilagođavanje gradova Zapadnog Balkana klimatskim promenama i toploti uključuje sveobuhvatan pristup koji uključuje urbanističko planiranje, poboljšanja infrastrukture i usvajanje izvora obnovljive energije. Obnovljiva energija igra ključnu ulogu u smanjenju emisije gasova staklene bašte, ublažavanju uticaja urbanog toplotnog ostrva i pružanju održivih energetskih rešenja. Kroz inovativne politike, angažman zajednice i strateška ulaganja, ovi gradovi mogu izgraditi otpornost na uticaje klimatskih promena i stvoriti održiviju budućnost.

Koliko je razvijena svest i koliko su građani na Zapadnom Balkanu edukovani o ESG? Kako se to može unaprediti?

– Iako orijentisanost ka ESG agendi može dovesti do smanjenja troškova i ušteda, svest o ovome u našem regionu je niža nego u zemljama EU. Poslednjih godina vidljivi su pomaci, pa se sve više razgovara o ESG standardima, ne samo u poslovnoj zajednici već i na nivou ekonomija regiona. Upravo rad medija poput Energetskog portala, ali i svih drugih medija na temu ESG-ja, koji koriste svoje platforme i uticaj da izveštavaju o ovim temama, je korak u pravom smeru. Prepoznavanje potrebe za podizanjem svesti o značaju ovih principa i održivom razvoju u našem regionu je i podstaklo kompaniju Sustineri Partners da 2023. godine pokrene regionalni samit, posvećen zelenoj tranziciji, održivom razvoju i odgovornom korporativnom upravljanju. Edukacija i osnaživanje svih aktera uključenih u agendu održivosti su osnovni ciljevi Sustineri Partnersa. ESG Adria Samit, kao vodeći događaj koji organizujemo, ne samo da promoviše ovu temu, već pruža prostor za visokokvalitetne diskusije. Značaj ovog događaja nije ograničen samo na period trajanja Samita, budući da je on uporište za mnoga nova partnerstva i inicijative, kao što smo imali priliku već da vidimo.

Samit je postao mesto na kome se grade partnerstva i sa kog potiču regionalne inicijative u oblasti zelene tranzicije, održivih finansija i cirkularne ekonomije, od značaja za celi region. Tako recimo, na ovogodišnjem Samitu smo potpisali Memorandum o saradnji sa tri fakulteta: FEFA iz Srbije, Evropskim Univerzitetom u Tirani i Ekonomskim fakultetom u Rijeci, kako bi u narednom periodu lansirali sveobuhvatni program ESG obuke i sertifikovanja za profesionalce.

Dodatno, sa Western Balkans 6 Chamber Investment Forum (WB6 CIF), kao zajedničkom inicijativom privrednih komora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, smo potpisali Memorandum o saradnji sa ciljem da omogućimo kompanijama da steknu znanja i podršku da bi mogli da implementiraju ESG standarde u svoje biznis prakse. Isto tako, kao što je i misija Samita povezanost, cilj nam je da pomognemo da kompanije uspostavljaju partnerske odnose, jer je region i konkurentniji na svetskom tržištu ako se uspostavi saradnja između ekonomija i biznisa u svim zemljama.

Na kraju, kako bi se podigla svest i edukacija o ESG principima na svim nivoima, važna je uloga svih zainteresovanih strana: javnog, privatnog, akademskog sektora, organizacija civilnog sektora i međunarodnih partnera.

Energetski portal

Otvorena je trodnevna međunarodna konferencija Dani OIE u Puli

13.06.2024

Cena naknade za priključenje na elektroenergetsku mrežu biće poznata najkasnije u julu, a do 2030. godine Hrvatska će imati oko 10,5 gigavata ukupnih kapaciteta za proizvodnju električne energije, od čega će osam gigavata biti obnovljivo.

Ovo je tek deo novosti otkrivenih na Danima obnovljivih izvora energije (Dani OIE) koji se od 12. do 14. juna održavaju u Puli, a na kojima su organizatori, Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), okupili više od 400 stručnjaka.

Javne politike u sektoru obnovljivih izvora energije bile su tema prvog dana Dana OIE, a direktorka OIEH Maja Pokrovac istakla je kako je svaki susret energetskog sektora prilika za učenje, ali i rast.

“Vrlo je važno da industrija dobija novi oblik jer zelena tranzicija ne omogućava samo napredak u vidu čiste energije, već i radna mesta visokoobrazovanim mladim ljudima, ali i regionalni razvoj”, kazala je Maja Pokrovac.

Da je zaista tako, potvrdio je zamenik župana Istarske županije Tulio Demetlika koji je rekao da njegova županija radi na izradi novog prostornog plana u kojem je na prvom mestu energetika.

“Radimo novi Istarski ipsilon, u energetskom smislu. Planiramo priključenje 400 megavata solara, ali kako sunca nema uvek, predvideli smo i baterijske stanice od 150 megavata koje će nam dobro doći leti kad nam stigne 600.000 turista pa nam je mreža na maksimumu preopterećenja i preti nam ‘blackout'”, pojasnio je Demetlika pa dodao da Istarska županija želi da postane autonomna što se struje tiče, a nada se da će same spomenute baterije u pogonu biti za deset godina.

Ne moraju Istrani brinuti oko preopterećenja mreže, istakao je državni sekretar u Ministarstvu ekonomjie Ivo Milatić, rekavši da će se izmenama Zakona o prostornom planiranju odrediti tačne trase dalekovoda, a do 2030. “znaće se kuda idu žice”.

Pročitaje još:

“Tačno je da prvi ‘draft’ Plana nije baš najsrećniji i na sebe preuzimam odgovornost što se ranije nisam uključio u izradu. Radimo sada na njemu i biće sasvim drugačiji. Do 2030. planiramo da na mrežu uključimo dva gigavata energije vetra, 319 megavata geotermala i četiri gigavata solara, a uveren sam da će taj broj biti i veći”, kazao je Milatić.

Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kazao je da država razmišlja o mogućnosti postavljanja agrosolara i na poljoprivredna područja s trajnim nasadima, a istakao je kako je već urađeno puno kad se investitorima omogućila gradnja agrosolara bez lokacijske i građevinske dozvole.

Što se plutajućih solarnih i vetroelektrana tiče, za koje je OIEH već odradio mapiranje Jadrana, one možda i neće tako skoro, kazao je Bojan Linardić, direktor Zavoda za prostorni razvoj pri Ministarstvu prostornoga uređenja, građevine i državne imovine.

Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe-a, Hrvatskoj je čestitala na “godini solara” jer je prošle godine izgrađeno 250 odsto više nego godinu ranije. Izrazila je i zabrinutost što se svega dva do tri odsto panela trenutno proizvodi u Evropi, dok Džajs Dikson, direktor WindEurope-a nije zadovoljan činjenicom da u Hrvatskoj još uvek bilo kakav razvoj obnovljivih izvora energije koči administracija.

U četvrtak, drugi dan konferencije, biće održan panel na temu solarizacije Hrvatske, zatim kakva je daljnja perspektiva vetroelektrana u zemlji, mogu li se pojednostavniti pravila za priključenje na mrežu, kao i koji su izazovi pred geotermalnom energijom.

Energetski portal

Koliko je napredovalo evropsko tržište baterija za skladištenje energije?

12.06.2024

solar , energija , eko , struja — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U nedavno objavljenom izveštaju od strane Transport & Environment, navodi se da bi Evropa do 2026. godine mogla da proizvodnju baterija podigne do nivoa da zadovolji samostalno svoje potrebe.

Tu su i podaci o rizicima koji postoje kada je reč o evropskim planovima za baterije, koji uključuju i izgradnju gigafabrika. Ipak, oni se smanjuju zahvaljujući merama koje Evropska unija objavljuje, a koji su u vezi sa ovim pitanjem.

Nova analiza koju se sproveo SolarPower Europe, ukazuje na neke slične trendove. Naime, pokazano je da je evropsko tržište baterija za skladištenje energije iz solarnih elektrana, poraslo za 94 odsto u 2023. godini. Štaviše, ovime je obeležena treća uzastopna godina udvostručenja tržišta.

Konkretnije, Evropa je tokom prošle godine instalirala 17,2 GWh novih ovakvih sistema za skladištenje. Ukupno gledano, na kraju 2023. godine Evropa je imala 36 GWh kapaciteta baterija za skladištenje energije. Od tog broja, kućni sistemi činili su 63 odsto, sistemi velikih baterija 21 odsto i sistemi za komercijalne i industrijske svrhe devet odsto.

Nemačka se ističe kao predvodnik sa 34 odsto tržišnog udela u Evropi tokom prošle godine, što se potvrđuje i u izveštaju koji je objavio Transport & Environment.

Pročitajte još:

Još neki podaci iz analize SolarPower Europe i izveštaja Transport & Environment se podudaraju. Analizom je pokazano da iako se očekuje nastavak rasta u 2024. godini, projekcije zaostaju za procenom kapaciteta koji je potreban do 2030. godine. Kako se navodi, potrebno je 200 GW kapaciteta baterija kako bi se otključao solarni potencijal koji ima Evropa.

Procene su da će razvoj ovog tržišta nastaviti da raste između 2025. i 2028. godine, ali sporijim stopama – od 30 do 40 odsto.

Iako porast postoji, treba uzeti u obzir i rizike i potrebu da se ovakav trend rasta nastavi. Neki od prepreka na tom širom Evrope jesu nedostatak konkretnijih ciljeva, nedovoljni signali tržišta, dvostruko oporezivanje i drugo.

Katarina Vuinac

U susret EURO 2024: Kako je ESG strategija primenja u fudbalu

12.06.2024

munich-640839_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay/designerpoint

Foto-ilustracija: Unsplash (Connor Coyne)

Evropsko fudbalsko prvenstvo počinje u petak u Nemačkoj i trajaće do 14 jula, a UEFA se pobrinula da ovo prestižno takmičenje bude najodrživije evropsko prvenstvo svih vremena, te u partnerstvu sa Nemačkim fudbalskim savezom (DFB) i javnim vlastima uzor za globalne događaje ovog tipa.

Želeći da ovo veliko sportsko takmičenje bude u skladu sa zaštitom životne sredine, društvenom odgovornošću i korporativnim upravljanjem (ESG), pre godinu dana su usvojili strategiju UEFA EURO 2024, a koja je usklađena sa Strategijom održivosti fudbala UEFA 2030.

„Kao organizatori, svesni smo da organizacija takvog velikog događaja koji okuplja fudbalske aktere i navijače iz celog sveta ima značajan uticaj na okolinu. Zato smo odlučni da budemo deo rešenja kako bismo smanjili što je više moguće naše uticaje na životnu sredinu“, navode iz UEFA.

ESG strategija se sastoji od tri stuba povezana sa 11 oblasti delovanja, koje zauzvrat podržavaju 28 tema, 48 ciljeva i 83 ključna pokazatelja performansi.

Kako bi smanjili ugljenični otisak posetilaca, ulazinice za meč moći će se koristiti 36 sati na dan meča za javni prevoz ( od šest sati ujutro na dan meča plus 16 sati popodne), EURO 2024 InterRail karta u saradnji sa evropskim partnerima, smanjenje dostupnih javnih parking mesta na stadionima, osoblje na stadionima koristiće pametna rešenja za prevoz.

Pravila koja će doprineti ESG strategiji odnose se i na same timove pa između ostalog je prilagođen raspored mečeva radi smanjenja putovanja timova tokom grupne faze, a zahteva se od svakog učestvujućeg tima da implementira plan za smanjenje emisija.

Pročitajte još:

Društvenu odgovornost su primenili kroz prevenciju i borbu protiv svih oblika diskriminacije, osiguravajući da su prava svih poštovana i zaštićena, zagovaranju fizičke aktivnosti i ponudi zdrave hrane i pića na stadionima i turnirskim lokacijama, a promovišu i solidarnost unutar nemačkog i evropskog društva.

Mere povezane sa faktorima korporativnog upravljanja imaju za cilj ekonomsku transparentnost i promociju obrazovanja. Osim toga, UEFA se obavezala da će objaviti izveštaj o ESG-u nakon završetka EURA, u kojem će izneti da li su i u kojoj meri ispunili svoje ciljeve.

Inače, među fudbalskim klubovima, engleski Forest Green Rovers je prepoznat kao klub koji u najvišoj meri primjenjuje ESG. Posluju 100 odsto na obnovljivoj energiji, a dobijaju je iz solarnih panela postavljenih na stadionu New Lawn i vetroturbine. Travu na stadionu uređuju organski, bez upotrebe pesticida, i skupljaju kišnicu za navodnjavanje, značajno smanjujući ugljenični otisak.

Jasna Dragojević

1...185186187...1,673 Page 186 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitaje još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM