Naš sagovornik je generalni direktor „Energoprojekt holdinga“ gospodin Vladimir Milovanović, dipl.maš.inž.

Sistem „Energoprojekt“ je svetski prepoznatljiv i ima poslovnu tradiciju dužu od šezdeset godina. Aktivan je na investicionim projektima iz oblasti energetike, visokogradnje, infrastrukture, vodoprivrede, industrije i informacionih tehnologija. „Energoprojekt“ predstavlja poslovni sistem u okviru koga su 7 preduzeća i 10 ino kompanija koje pružaju projektantske, konsultantske, inženjering i izvođačke usluge. Prepoznatljiv po posvećenosti klijentu, isporuci kvalitetnih projekata, poštovanju ugovorenih rokova i konkurentnoj ceni uz maksimalno poštovanje zahteva svih zainteresovanih strana – radnika, akcionara, podizvođača i dobavljača, države i celokupne javnosti.

Kroz svoju istoriju „Energoprojekt“ je učestvovao u realizaciji termoenergetskih kapaciteta snage preko 20.000MW i hidroenergetskih objekata instalirane snage preko 25.000MW, kao i najsavremenijih sistema za prenos električne energije.

Sa gospodinom Milovanovićem razgovarali smo o ključnim i aktuelnim projektima „Energoprojekta“ u energetici i uspešnom poslovanju kompanija, kao i o energetskoj politici Srbije.

EP: Koji su projekti obeležili poslovanje sistema „Energoprojekt“ u 21. veku?

VM: Nakon brzog povratka na međunarodno tržište posle perioda poslovanja pod sankcijama kada je bilo nemoguće nastupati kao srpska firma na skoro svim tržištima, realizovali smo veliki broj značajnih projekata kako na domaćem tako i na inostranim tržištima na kojima smo radili i tokom međunarodnih sankcija uglavnom kao podizvođači raznih firmi. Najznačajniji poslovi obuhvataju projekte na razvoju energetske infrastrukture Katara, izgradnja šoping centra „Mazaya“ i poslovne zgrade „Etisalat“-a u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, projektovanje i izgradnja više visokonaponskih trafostanica i dalekovoda u Nigeriji, konsultantski i projektantski poslovi na projektima vodosnabdevanja u Alžiru, izgradnja puteva u Peruu i Ugandi. Treba spomenuti i izgradnju dve metro stanice u Alma Ati, kao i nekoliko tržnih centara, hotela, industrijskih i poslovnih objekata u Kazahstanu i Rusiji i projekte izgradnje poslovnih i komercijalnih objekata u Gani i Zambiji, kao i mnoge druge. U zemlji svakako treba pomenuti realizaciju izgradnje dela koridora 10 na deonici puta između Beograda i Novog Sada, završetak izgradnje jedne tunelske cevi tunela „Straževica“, revitalizaciju bloka B2 TE Kostolac, realizaciju dela radova na šoping centru „Delta City“ i stambenom kompleksu „Belville“, projektovanje i izgradnju poslovne zgrade u bloku 26 na Novom Beogradu i druge.

EP: Sa kojim se izazovima danas susreće „Energoprojekt“?

VM: Izazovi koje donose današnji uslovi poslovanja su brojni i kompleksni, zavisno o kojem od 17 različitih tržišta, na kojima trenutno poslujemo, je reč. Svakako da u zemlji ima najviše iskušenja s obzirom na česte promene u političkim opredeljenjima i rešenjima koja nameću strani kreditori. U zemlji godinama nastojimo da utičemo i na zakonodavni okvir u delu koji se odnosi na naše poslovanje kako u zemlji tako i u inostranstvu, ali i na neka druga zakonska rešenja, koja često ne uzimaju u obzir potrebe domaćih privrednih društava na najadekvatniji način. Drugi set iskušenja je vezan za nizak potencijal bankarskog sistema u Republici Srbiji u smislu bolje podrške poslovima u inostranstvu, ali i povoljnijih uslova kreditiranja privrede u zemlji.

EP: Po čemu merite uspeh jedne kompanije; ključ uspeha i opstanka; uspešnu godinu „Energoprojekta“?

[quote_box_right]
Na poslovne planove veoma utiču događaji u državi, jer se često, u sred fiskalne godine menjaju neka zakonska rešenja koja utiču i na profit i na ukupan prihod od realizacije poslova.
[/quote_box_right]

VM: U „Energoprojektu“ se sve radi planski. Razvojne i poslovne strategije su precizno definisane, a poslovanje se planira najpre srednjeročno, a potom za svaku pojedinačnu godinu. Poslovni uspeh svake od kompanije koja posluje u sistemu „Energoprojekt“ merimo upoređivanjem realizacije i plana u periodima od tri meseca. Kako u realizaciji naših ugovora ima različitih rizika, od kojih neke prepoznajemo, a pojedini nastaju stohastički, u toku realizacije smo često prinuđeni da odgovorimo tim izazovima na najadekvatniji način i to je stalni proces kontrole, prepoznavanja rizika, donošenja korektivnih mera i dijaloga sa našim investitorima. Nažalost, na poslovne planove veoma utiču događaji u državi, jer se često, u sred fiskalne godine menjaju neka zakonska rešenja koja utiču i na profit i na ukupan prihod od realizacije poslova. Možemo reći da je posebno važno voditi računa da se podsticaji za poslovanje u inostranstvu bolje zakonski definišu i uokvire, što nažalost do sada nije bio slučaj. To je preduslov kako bi ova grana privrede bolje iskoristila svoj izvozni potencijal i razvijala domaće resurse.

EP: Inovacija često igra ključnu ulogu u uspehu, ne samo u tehnološkom smislu, već i u načinu rada. Kakav je Vaš pristup inovacijama i uopšte promenama u upravljanju i radu „Energoprojekta“?

VM: Kada je reč o inovacijama najpre pomislim na inovacije u tehnici i tehnologiji. U tom pogledu pratimo trendove i primenjujemo nova tehnološka rešenja i znanja iz oblasti inovativnih tehnologija. Kada je reč o inovacijama u rukovođenju i upravljanju postoji određeni prostor za poboljšanja u tom delu, ali postoje zakonska i druga ograničenja, koja te procese usporavaju i otežavaju. Sistem „Energoprojekt“ je moderno organizovan sa jasnom podelom ingerencija i odgovornosti, kako u domenu rukovođenja, tako i u domenu upravljanja. Sistem rukovođenja i upravljanja podleže poštovanju zakonskog okvira, i u tim okvirima moja ambicija je da se generiše unutrašnja konkurencija za svako rukovodeće mesto, uključujući i radno mesto generalnog direktora. „Energoprojekt“ je specifičan po tome što je najveći broj rukovodećih kadrova svoj radni vek započeo u „Energoprojektu“ i razvijao se u „Energoprojektu“, koji svi mi, u određenom, posebnom smislu, smatramo svojom firmom. Prema poslovanju imamo odnos privatnih vlasnika, iako ne posedujemo ni pojedinačno ni zajednički dominantan paket akcija. Ovo možemo objasniti i činjenicom da je prvenstveno zahvaljujući takvim ljudima, stručnjacima sposobnim da rade u zemlji i svetu, „Energoprojekt“ preživeo i sankcije i bombardovanje i razne globalne i lokalne krize.

EP: Na kojim postulatima se zasniva strategija održivog razvoja „Energoprojekta“?

VM: Strategija održivog razvoja „Energoprojekta“ bazira se na nekoliko važnih postavki od kojih je na prvom mestu praćenje i implementacija novih tehnologija, permanentno podmlađivanje i obuka kadrova kako u stručnom domenu tako i u oblasti menadžmenta i naravno insistiranje na realizaciji ugovorenog kvaliteta i rokova. To nam, sve skupa, omogućava da kod istih investitora realizujemo razne ugovore u kontinuitetu imajući u vidu da je pretežan broj naših investitora u zemlji i inostranstvu institucionalnog karaktera.

EP: Šta Srbiju čini atraktivnim mestom za investicije?

VM: Pristupanjem naše zemlje pregovorima sa Evropskom unijom dat je jasan signal investitorima i firmama da je poslovni ambijent unapređen i da ima potencijal da se ubrzano unapređuje u narednom periodu. Najbolja garancija za investicije je poslovni ambijent i zakonodavni okvir koji nema tendendciju pogoršanja, već suprotno tome, unapređenja. Sa druge strane naša zemlja je najbliže tržište Evropskoj uniji, a svojim geostrateškim položajem i bilateralnim odnosima sa drugim velikim zemljama i ekonomijama, kao što su Rusija, Kina, USA, sve skupa čini Srbiju perspektivnim mestom za ulaganje i biznis u narednim godinama. Kako će ove mogućnosti iskoristiti domaće firme na prvom mestu zavisi od poslovnog kapaciteta tih firmi, ali i orijentacije političkog rukovodstva koje čini zapažene poteze da u većoj meri i pod povoljnijim uslovima afirmiše domaće resurse u građevinarstvu i inženjerski potencijal.

EP: Mogu li obnovljivi izvori energije da stabilizuju srpsku ekonomiju otvaranjem novih radnih mesta i na koji način? S obzirom na to da su građevinski radovi kratkoročna zaposlenja, a oprema koja se koristi u izgradnji postojenja uglavnom uvozna, da li je podsticaj proizvodnje komponenata za izgradnju postrojenja OIE ili materijala i tehnologija za unapređenje EE u zgradarstvu i industriji jedan održiv način?

VM: U Srbiji se dugo priča o različitim investicijama u obnovljive izvore energije, ali se u praksi malo toga ostvaruje. Smatram da je neophodno opredeliti strategiju razvoja i termoenergetskog i hidroenergetskog potencijala Srbije i omogućiti plasman realnih investicija, najpre u ovom sektoru. Neophodno je definisati kapital koji će te kapacitete u realno kratkim rokovima staviti u funkciju. Paralelno sa razvojem ovog baznog energetskog potencijala ostaje dovoljno mesta za nezavisne proizvođače električne i toplotne energije, zainteresovane za iskorišćenje potencijala vetra, biomase, geotermalnih izvora i sunca, s tim da upodobimo politiku subvencija sa našim stvarnim mogućnostima. Uporedo sa ovim investicijama, smatram da treba favorizovati najpre investicije u povećanje energetske efikasnosti postojećih potrošača, zgrada i industrije, kao i proizvodnju električne i toplotne energije u kogenerativnim postrojenjima. Kada ovome dodamo i buduću raspoloživost prirodnog gasa izgradnjom projekta „Južni tok“, mišljenja sam da Srbija ima sve preduslove da bude energetski nezavisna zemlja čak i uslovima značajne reindustrijalizacije i nastanka novih potrošača električne energije.

EP: Pominjete preduslove za dostizanje energetske nezavisnosti. Šta sve doprinosi energetskoj bezbednosti i dostizanju energetske nezavisnosti?

[quote_box_right]
Energetska bezbednost i nezavisnost Srbije zavise od najoptimalnije kombinacije termo i hidroenergetskih potencijala i ostalih potencijala za generisanje električne energije iz obnovljivih izvora.
[/quote_box_right]

VM: Energetska bezbednost i nezavisnost Srbije zavise od najoptimalnije kombinacije termo i hidroenergetskih potencijala i ostalih potencijala za generisanje električne energije iz obnovljivih izvora. Država takođe mora voditi računa i o dostupnosti električne energije kao i ekološkoj prihvatljivosti kod proizvodnje iste. Uveren sam da bi opredeljenje za jedan segment ili jednu tehnologiju bilo loše opredeljenje i verujem da ćemo biti dovoljno mudri da napravimo balans svih vidova proizvodnje na, za nas, najbolji način. Pošto smo skoro završili sa procesom revitalizacije postojećih termo i hidro proizvodnih objekata definitivno se nameće potreba za izgradnjom zamenskih novih kapaciteta. Verujem da će i ubuduće bazne potrebe naše potrošnje biti pokrivene iz pre svega termo i hidro potencijala. Izgradnja novih kapaciteta koji koriste vetar, odlično se uparuje sa očekivanim novim gasnim elektranama, koje će pored struje proizvoditi i toplotnu energiju za grejanje naših većih gradova, čime se ostvrauje potrebna relacija između sigurnosti snabdevanja, dostupnosti energije i ekološke prihvatljivosti.

EP: Koliko je aktivno učešće „Energoprojekta“ u izgradnji novih kapaciteta u Srbiji i regionu i kako ga povećati?

VM: „Energoprojekt“, samostalno ili sa partnerima, učestvuje na svim tenderima u zemlji i regionu za koje proceni da ima dovoljno ljudskih resursa, iskustva i znanja, kao i finansijski potencijal. Dakle odgovor je pozitivan, ali ograničen je našom poslovnom politikom i profesionalnim odnosom prema mogućem angažovanju na tržištu.
Referentnost „Energoprojekta“ je na visokom nivou i raspolažemo kvalifikovanim kadrovima za realizaciju projektantskih, konsultantskih i izvođačkih aktivnosti na svim energetskim projektima. Raspolažemo svim referencama i licencama koje su potrebne da bi smo gradili termoenergetske i hidroenergetske kapacitete, sisteme za proizvodnju električne energije iz obnovljiih izvora na ekološki prihvatljiv način i u svemu u skladu sa zahtevima domaće i svetske regulative i prakse. Smatramo da u predstojećem investicionom ciklusu u energetsku infrastrukturu „Energoprojekt“ sa domaćim partnerima može i treba da realizuje minimalno 60 % obima radova na bilo kojem projektu, a mogli bi smo da realizujemo i svih 100% obima posla ukoliko bi bila reč o domaćem finansiranju. Važno je napomenuti da je „Energoprojekt“ i osnovan pre 63 godine da bi bio oslonac države za izgradnju i razvoj energetskog sistema i da do danas nije formirana srpska firma, predstavništvo ili filijala strane firme koja raspolaže resursima kojima raspolaže „Energoprojekt“. Trudimo se da sve strane kreditore, uporedo sa liderima naših državnih institucija i javnih društava, uverimo da u saradnji sa „Enegoprojektom“ mogu samo da profitiraju ostvarivanjem veće dobiti, a da će pri tome radovi povereni „Energoprojektu“ i ostalim domaćim firmama biti realizovani uz poštovanje savremenih tehnologija i visokog kvaliteta koji je neophodan kada se realizuju energetski infrastrukturni projekti koji moraju imati visok stepen pouzdanosti i najviši kvalitet.

EP: Kako „Energoprojekt“ učestvuje u ekonomskom oporavku Srbije?

VM: Naša zemlja se u proteklih dve decenije i više, permanentno bori sa opstankom i oporavkom ekonomije. Naravno da „Energoprojekt“ deli tu sudbinu i naš doprinos je sve vreme značajan iako se često ne prepoznaje u javnosti. „Energoprojekt“, koji u svemu posluje u saglasnosti sa našim zakonima i redovno izmiruje sve poreze, doprinose i takse, u bužet zemlje i u novčane tokove u Srbiji po osnovu svog poslovanja donosi značajne prihode. Između ostalog i sav profit koji ostvarimo se bilansira u zemlji. Kada tome dodamo stalno zapošljavanje i usavršavanje mladih kadrova i transfer znanja, po raznim osnovama koje nije lako valorizovati, doprinos oporavku ekonomije je vrlo značajan. Samo u 2013. godini u „Energoprojektu“ je zaposleno 170 novih radnika, od kojih je 72 sa visoko stručnom spremom. Činjenica da značajan deo svog prihoda ostvarujemo u inostranstvu kroz realizaciju investicionih radova i pružanju konultantskih usluga dovoljno govori da kao srpska izvozno orijentisana firma predstavlja oslonac u sektoru koji je najviše pogođen ekonomskom krizom.

EP: Kako ocenjujete energetsku politiku Srbije i aktuelne regulative u tom sektoru?

VM: Dobar deo regulative se menja približavanjem Evropskoj uniji i sva ta usaglašavanja bi trebalo da budu bolje komunicirana sa svim učesnicima u energetskom sektoru. Očekujem da će i Ministarstvo rudarstva i energetike i ostala ministarstva operacionalizovati u svojim politikama sve što je rečeno u ekspozeu premijera Republike Srbije i da će poslovna javnost imati jasnu sliku o politikama u svim sektorima, pa i u sektoru energetike.

EP: Šta treba učiniti da se razviju svi postojeći hidropotencijali u dogledno vreme? I mogu li hidroelektrane da spreče poplavne talase akumuliranjem vode u kišnim danima i kako?

[quote_box_right]
Uporedo sa ubrzanjem realizacije hidroenergetskih projekata neminovno će i razni vodotokovi biti bolje regulisani i provociraće i realizaciju ostalih pratećih hidrotehničkih radova, pa ćemo tako realizacijom ovih projekata biti u prilici da učinimo mnogo i na polju sprečavanja šteta od elementarnih nepogoda koje smo imali od nedavnih poplava.
[/quote_box_right]

VM: Hidroenergetski potencijal je svakako značajan segment OIE i mora se razvijati bržim tempom. U tom smislu potrebno je racionalizovati obim i rokove trajanja pojedinih propisanih aktivnosti kako bi se maksimalno skratili rokovi realizacije tih projekata. To nije jednostavno jer zahteva adaptaciju više zakona i mnoštva propisa, koji treba da se prilagode, kako bi investicioni kapital što pre bio materijalizovan i doneo prihode i dobit svojim vlasnicima, bez obzira da li je reč o državnim ili privatnim investicijama. Uporedo sa ubrzanjem realizacije hidroenergetskih projekata neminovno će i razni vodotokovi biti bolje regulisani i provociraće i realizaciju ostalih pratećih hidrotehničkih radova, pa ćemo tako realizacijom ovih projekata biti u prilici da učinimo mnogo i na polju sprečavanja šteta od elementarnih nepogoda koje smo imali od nedavnih poplava. Značajan segment iskorišćenja hidroenergetskog potencijala čine i male hidroelektrane gde će pored spomenute komplikovane regulative i segment otkupa zemljišta od privatnih vlasnika biti izuzetno težak zbog prakse da se ovakvo zemljište kao poljoprivredno neatraktivno godinama nije prenosilo sa vlasnika na naslednike. Često je i nemoguće bez obzira na cenu doći u posed ovakvog zemljišta, kada za to nije utvrđen javni interes.

EP: Koliko je važno da Vlada i industrija rade zajedno kako bi obezbedili dugoročnu komercijalnu održivost investicija, poput ulaganja u obnovljivive izvore energije i energetsku efikasnost?

[quote_box_right]
Uvođenjem poslovanja domaćih privrednih društava u okvire zakona striktnijom poreskom politikom, na račun smanjenja poslovnih aktivnosti u sivoj zoni stvaranjem preduslova da se projekti realizuju sa primerenim profitima, doprineće boljem „punjenju“ budžeta i podstaći će višu stopu potrošnje i pokrenuti zamajac novog ciklusa investicija i razvoja.
[/quote_box_right]

VM: Vlada Republike Srbije je prioritetno opredeljena da se, pored ostalih važnih državnih problema, bavi ekonomskim razvojem Srbije. Bavljenje različitim problemima sa kojima se naša država suočava biće daleko lakše ukoliko se obezbedi okvir za održivi ekonomski rast i oporavi industrijska proizvodnja. Ipak, nije sve do države, jer vlasnici i investitori su ti koji treba da plasiraju svoje proizvode na razna tržišta i raznim kupcima, za šta je potreban i krupniji bankarski kapital i pristup razvojnim fondovima države za nastup na ino tržištima. Stoga je najvažnije da se ograniči uticaj sive ekonomije na legalne i održive biznise, da se mala i srednja preduzeća razvijaju uz saradnju sa velikim, u efikasnom zakonodavnom okviru i uz stabilnu makroekonomsku politiku. Uvođenjem poslovanja domaćih privrednih društava u okvire zakona striktnijom poreskom politikom, na račun smanjenja poslovnih aktivnosti u sivoj zoni stvaranjem preduslova da se projekti realizuju sa primerenim profitima, doprineće boljem „punjenju“ budžeta i podstaći će višu stopu potrošnje i pokrenuti zamajac novog ciklusa investicija i razvoja.

Biljana Radović