Home Blog Page 150

UN principi i preporuke za pravedno korišćenje ključnih minerala u energetskoj tranziciji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Klimatska kriza već je donela globalne, veoma ozbiljne, posledice, a ostvarenje cilja ograničavanja porasta globalne temperature na 1,5oC dovedeno je u pitanje, zbog čega su potrebne hitne i odlučne akcije. Kako bi se povećanje šanse za ostvarenje pomenutog cilja, na prethodnoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), postignut je dogovor da se do 2030. godine utrostruče kapaciteti za obnovljive izvore energije, kao i udvostruči energetska efikasnost.

Ovaj tranzicioni proces zahteva značajno povećanje potražnje za kritičkim mineralima, koji su ključni za izgradnju, proizvodnju, distribuciju i skladištenje obnovljive energije. Tako su bakar, kobalt, nikl, litijum, grafit, retke zemlje i aluminijum potrebni za električna vozila i skladištenje baterije, dok solarni paneli uključuj silicijum, kadmijum, telur i selen. Takođe, vetroturbine zahtevaju bakar, a hidroelektrane bakar, grom, cink i aluminijum.

Ove resurse uglavnom poseduju zemlje u razvoju, kao što su Afrika, Azija i Latinska Amerika, što je ujedno i dobra prilika da unapređenje njihovih ekonomija. Međutim, ono što je neophodne, jeste da se vodi računa o ljudskim pravima, a posebno autohtonih naroda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dion Beetson)

Zbog toga je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, 2024. godine osnovao Panel o kritičnim mineralima za energetsku tranziciju, kako bi se osiguralo da ova tranzicija bude pravedna, održiva i korisna svim narodima. U najnovijem izveštaju Panela predstavljeni su principi i konkretne preporuke za vlade, institucije i druge zainteresovane strane o ključnim mineralima u kritičnom trenutku. Reč je o sedam vodećih principa i pet preporuka koji treba da se primene da uvođenje pravičnosti i pravde u, kako je navedeno, trci ka neto nultim emisijama.

  • Ljudska prava moraju biti u središtu svih lanaca vrednosti minerala. Eksploatacija prirodnih resursa ne sme dolaziti po cenu ljudskih prava.
  • Integritet planete, životne sredine i biodiverziteta mora biti zaštićen. Ekološki standardi i regulacije su ključni za minimiziranje štetnog uticaja na okolinu.
  • Pravda i jednakost moraju biti temelj lanaca vrednosti minerala, obezbeđujući da sve zajednice i države imaju koristi od bogatstva resursa, a ne da budu eksploatisane.
  • Razvoj mora biti podstaknut kroz pravednu raspodelu koristi, dodatu vrednost i ekonomsku diversifikaciju. Zemlje bogate resursima treba da koriste ove minerale za jačanje domaćih ekonomija, a ne samo da ih izvoze kao sirovine.
  • Odgovorne i pravedne investicije, finansije i trgovina su neophodne kako bi se osigurala održiva ekonomska tranzicija i sprečile nepravde u lancima vrednosti.
  • Transparentnost, odgovornost i borba protiv korupcije su ključne za osiguranje dobre uprave i izgradnju poverenja u sektor.
  • Multilateralna i međunarodna saradnja moraju biti temelj globalne akcije, jer samo zajednički napori mogu da reše složene izazove energetske tranzicije, pri čemu se promovišu mir i sigurnost.

Pročitajte još:

Kako bi ovi principi bili primenjeni u praksi, Panel je izneo pet konkretnih preporuka.

  • Osnivanje visokog saveta stručnjaka koji bi ubrzao veći deo saradnje i koristi u lancima vrednosti, omogućavajući pravednu trgovinu i investicije u kritične minerale.
  • Uspostavljanje globalnog okvira za praćenje, transparentnost i odgovornost duž celog lanca vrednosti minerala, od iskopavanja do reciklaže, kako bi se olakšala korporativna odgovornost i promovisalo poštovanje ljudskih prava.
  • Kreiranje Globalnog fonda za rudarsko nasleđe kako bi se rešili problemi napuštenih rudnika, sa posebnim naglaskom na rehabilitaciju životne sredine i sanaciju zagađenih područja.
  • Podrška malim i zanatskim rudarima, kako bi oni postali agenti promene, podstičući održivi razvoj i zaštitu životne sredine.
  • Postavljanje ciljeva za efikasnost materijala i cirkularnost duž celog životnog ciklusa kritičnih minerala, čime bi se promovisali reciklaža i održiva upotreba resursa.

Iako ovi resursi mogu da donesu veoma važne koristi, povećanja potražnja za njima donosi rizike, ukoliko se njima ne upravlja da odgovarajući način. Rizici mogu da se ispolje u vidu zavisnosti od sirovina, pojačavanje geopolitičkih tenzija, a takođe mogu negativno da utiču na životnu sredinu, prava, sigurnost i zdravlje ljudi. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, zatražio je da se preporuke panela predstave državama članicama i relevantnim stranama pre narednog COP29 zbog ubrzanja prelaska na obnovljive izvore energije.

Katarina Vuinac

Srbija i SAD uskoro potpisuju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath) - kontra-garancije

Srbija i Sjedinjene Države uskoro će potpisati sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, što predstavlja važan korak u jačanju bilateralnih odnosa i sve značajnije saradnje u ovom sektoru. O ovom sporazumu razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Kristofer Hil, američki ambasador.

Ministarka je izrazila uverenje da će ovaj sporazum otvoriti vrata za nova ulaganja u oblasti energetike, što će doprineti većoj energetskoj sigurnosti i održivoj tranziciji ka čistim izvorima energije.

Ona je istakla da je Srbija ostvarila značajan napredak u prethodne dve godine u pogledu privlačenja investicija kroz unapređenje zakonodavnog okvira i uspešno sprovođenje aukcija za tržišne premije za obnovljive izvore energije.

Prema njenim rečima, strateški cilj je da do 2030. godine svaki drugi megavat-sat bude iz OIE, kroz investicije javnog i privatnog sektora.

Pročitajte još:

Jedan od projekata koji će povećati „zeleneˮ kapacitete EPS-a jeste izgradnja jednog gigavata solarnih elektrana, zajedno sa baterijskim skladištima, koji će biti realizovan sa strateškim partnerom – konzorcijumom koji predvodi južnokorejska kompanija „Hyundai Engineeringˮ, navela je ministarka.

Ministarka je dodala da je završena Prethodna studija opravdanosti za RHE Đerdap 3, te da će tehničke i ekonomske analize pokazati koji su optimalni kapaciteti buduće hidroelektrane.

,,RHE Đerdap 3 biće jedan od stubova energetskog sistema u budućnosti, što će nam omogućiti da balansiramo energiju dobijenu iz novih elektrana na sunce i vetar, uz očuvanje sigurnosti i stabilnosti snabdevanja’’, objasnila je ministarka.

Ambasador SAD rekao je da je veoma zadovoljan razvojem projekata u energetici u kojima učestvuju i američke kompanije, kao i da će sporazum koji se potpisuje u Vašingtonu dodatno ojačati saradnju.

Energetski portal

Rusija će razmotriti ograničenja pri izvozu određenih sirovina

Foto-ilustracija: Unsplash (Christopher Burns)

Rusija razmatra uvođenje ograničenja na izvoz određenih sirovina poput uranijuma, titanijuma i nikla kao odgovor na geopolitičku situaciju i sankcije. Odluka bi mogla značajno da utiče na energetiku ali i mnoge grane industrije i globalne cene sirovina. Nikl se koristi za proizvodnju legura, poput nerđajućeg čelika, kao i za baterije, inače ključne za tehnologiju i sve popularniju elektromobilnost. Uranijum služi kao gorivo u nuklearnim reaktorima, dok titanijum, zahvaljujući svojoj čvrstoći i maloj težini, nalazi primenu u aeroindustriji, medicini, automobilskoj industriji, energetici, hemijskoj industriji, kao i u vojnim i sportskim proizvodima.

U zvaničnom izveštavanju, istaknuto je da zemlja poseduje značajni udeo globalnih rezervi vrednih resursa kao što su prirodni gas – oko 22 odsto, zlato – oko 23 odsto i dijamanti – oko 55 odsto. Tom prilikom je predsednik Rusije predložio da tamošnja Vlada ispita mogućnost ograničavanja izvoza ovih sirovina na strana tržišta, posebno ako to ne bi ekonomski naštetilo Rusiji, kako prenosi World Nuclear News.

Pročitajte još:

Kako govore podaci WNA, u 2020. godini, Rusija je imala oko 45 odsto globalnih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma, što znači da gotovo polovina svetske industrije za obogaćivanje uranijuma, ključnog procesa u pripremi goriva za nuklearne reaktore, dolazi iz Rusije. Obogaćivanje uranijuma je proces kojim se povećava koncentracija izotopa uranijuma-235, koji je potreban za nuklearne reaktore.

Foto-ilustracija: Unsplash (laurel-and-michael-evans)

Nije nepoznato da je Sibir jedan od najvažnijih svetskih regiona po pitanju sirovina, iako mnogi njegovi potencijali još nisu u potpunosti istraženi.  Zapadni Sibir je naročito važan za energetsku industriju, sa ključnim nalazištima nafte i gasa, uz obilovanje vrednim metalima poput nikla, bakra, platine i paladijuma u regionu, koji su od presudnog značaja za globalnu industriju. Pored mineralnog bogatstva, prostor je prekriven nepreglednim šumama koje obezbeđuju drvnu građu, kao i velikim rezervama pitke vode. Iako je već poznat po svojim resursima, veliki delovi Sibira ostaju nedovoljno istraženi, što znači da ovaj region krije još veći potencijal za buduće generacije.

Na istom sastanku, tamošnji Ministar prirodnih resursa i životne sredine, istakao je upravo to da je Rusija istražila samo mali deo svojih ogromnih teritorija i napomenuo je da Rusija, zajedno sa zemljama poput Južne Afrike i Kine, kontroliše značajne delove svetske proizvodnje minerala poput platine, paladijuma, uglja i vanadijuma, kako se takođe navodi na World Nuclear News.

Energetski portal

Evropska nedelja mobilnosti usmerena na „Zajednički javni prostor“

Foto-ilustracija: Unsplash (Heybike)

Evropska sedmica mobilnosti koja se održava do kraja ove nedelje ima za cilj podizanje svesti o održivoj urbanoj mobilnosti. Kampanja se završava popularnim Danom bez automobila u gradovima i opštinama koje su se prijavile za učešće.

Sve lokalne zajednice mogu učestvovati na razne načine, a nedelju mogu da iskoriste za isprobavanje inovativnih mera planiranja, promociju nove infrastrukture i tehnologija, merenja kvaliteta vazduha i prikupljanje povratnih informacija od javnosti.

Svake godine kampanja ima različitu temu, a ove godine tema je „Zajednički javni prostor“ i koristi koje donosi društvu.

„Više od 70 odsto građana EU-a živi u urbanim područjima, stvarajući 23 odsto svih emisija gasova staklene bašte iz saobraćaja. Kroz kampanju,  Evropska komisija (EK) nastoji podstaći promene u ponašanju u korist aktivne mobilnosti, javnog prevoza i drugih čistih, inteligentnih rešenja za prevoz“, naveli su iz EK.

Na nivou EU, Okvir za urbanu mobilnost teži poboljšanju kvaliteta života gradskog stanovništva rešavanjem izazova urbane mobilnosti i povećanjem učešća održivih oblika prevoza.

U Srbiji i BiH koje su deo ove globalne kampanje tokom cele nedelje biće organizovani brojni događaji.

Foto-ilustracija: Unsplash (gemma-evans)

U Srbiji su se u Evorpsku nedelju mobilnosti uključile 32 opštine, a samo neki od događaju su:  Novi Sad – 20. septembra na SPENS-u uključuje vožnja bicikala „Critical Mass“ i „Tour de Fruška“ ; Beograd – 21. septembra, Evropska kuća organizuje simulaciju biciklističke vožnje kroz evropske pejzaže; biciklistička tura „Vožnja kroz Niš“ i brojne druge aktivnosti.

Što se tiče BiH već je održana trka Giro di Sarajevo kako bi promovisali biciklizam kao sport i oblik održivog transporta, u Banja Luci će 22. septembra biti održana tradicionalna biciklijada „Dva su točka dovoljna“, u Bijeljini će takođe biti biklijada, te fitnes na otvorenom i drugo. Aktivnosti će biti održane i u Mostaru, Gradišci, Ugljeviku, Zavidovićima.

Evropska nedelja mobilnosti pokrenuta je 2022. godine i pomogla je hiljadama gradova širom Evrope da podignu svest o održivoj mobilnosti i podstaknu promjene u ponašanju u korist pešačenja, vožnje bicikla i korišćenja javnog prevoza. Koliki je globalni značaj ove kampanje pokazuje podatak da je prošle godine učestvovao 3.351 grad i opština iz 45 zemalja, dok je Dan bez automobila bio ogranizovan u 1.182.

Energetski portal

Hoće li EPS spremno dočekati zimu?

Foto-ilustracija: Pixabay

,,Elektroprivreda Srbije’’, objavila je da završava pripreme za početak grejne sezone i zimu. Kako su istakli, u termoelektrani „Kostolac B“ završen je remont bloka B2 i blok snage 350 megavata je na elektroenergetskoj mreži.

Plan je da posle urađenog kapitalnog remonta, u drugoj polovini septembra na mreži bude i blok B1, što će označiti kraj remontne sezone u Kostolcu. U maju je počeo prvi kapitalni remont na bloku B1 od završetka revitalizacije 2014. godine i predstavlja jedan od najvažnijih poduhvata na obezbeđivanju sigurnog rada u narednim godinama postrojenja snage 350 MW. Na taj način, poboljšaće se pouzdanost, energetska efikasnost blokova, kao i ekološke performanse.

Ranije su završene opravke i osvežavanje blokova A1 i A2 u TE „Kostolac A“.

Prema rečima Dušana Živkovića, generalniog direktora EPS AD, remonti i revitalizacije teku po planu i sve će biti spremno za zimsku sezonu i stabilno snabdevanje električnom energijom.

Pročitajte još:

,,Svi remonti u potpunosti su prilagođeni najvažnijoj investiciji, revitalizaciji naše jedine reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“, koja je započeta posle 42 godine rada. Ove godine završićemo prvi agregat, a drugi naredne, čime ćemo imati potpuno obnovljenih više od 600 megavata koji našem sistemu daju značajnu energetsku sigurnost’’, rekao je Živković.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu ,,Elektroprivrede Srbije’’, uprkos suši, sistem EPS je i tokom ekstremnih temperatura stabilno snabdevao privredu i građane električnom energijom. Tokom leta potrošnja je bila veća za oko 15 odsto u odnosu na ranije godine, dok je proizvodnja iz hidro sektora za oko 30 odsto manja u odnosu na 2023, a hidrološke prilike su, takođe, veoma nepovoljne jer je najveći broj vodotokova na ivici biološkog minimuma.

Energetski portal

Ciklon “Boris” – Najteže u Rumuniji, evakuacije u Poljskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

U ciklonu “Boris” koji je zahvatio centralnu i istočnu Evropu prema poslednjim podacima nastradalo je šesnaestoro ljudi, najviše u Rumuniji sedmoro, i u toj zemlji je uništeno na hiljade kuća. Naređena je evakuacije stanovništva u Poljskoj, dok se u Mađarskoj zatvaraju putevi pored Dunava. U Austriji je proglašeno vanredno stanje.

U Poljskoj su vlasti naredile evakuaciju svih stanovnika grada Nise, oko 44.000 ljudi, zbog poplava koje su pogodile taj grad. Zatraženo je od građana da se izmeste na viša područja pošto postoji opasnost da se izlije voda iz obližnjeg jezera, pa bi ceo grad mogao biti poplavljen. 

Premijer Tusk je obećao da će gotovo 200 miliona evra biti poslato kao pomoć žrtvama poplava i da će njegova zemlja zatražiti sredstva iz EU fondova. Vlada u Varšavi je proglasila stanje prirodne katastrofe.

“Razgovaraću sa premijerima Slovačke, Češke, Austrije i s predsednikom Rumunije o tome kako da na najbolji način iskoristimo evropske fondove za naknadu štete od poplava. Zajedno možemo da osiguramo mnogo novca namenjenog za prirodne katastrofe”, rekao je premijer Poljske Donald Tusk.

I u Češkoj je teška situacija, evakuisano je više od 12.000, ljudi a četvrtina domaćinstava je ostala bez struje. U toj zemlji je jedna osoba nastradla usled nevremena. Predsednik Pavel je obišao postradala područja, kaže da je prema onome što je video na nekim mestima stanje gore nego za vreme katastrofalnih poplava 1997. i 2002. godine.

”Video sam da je naš sistem za reagovanje u vanrednim situacijama spreman i da efikasnije reaguje nego ranije. Zahvaljujem na radu svima kojim su uključeni u saniranje poplava”, rekao je Petr Pavel, predsednik Češke.

Pročitajte još:

Gradske vlasti u Budimpešti su potpuno spremne za porast vodostaja Dunava i njegovih pritoka, a 12.000 vojnika je u pripravnosti za pružanje pomoći.

”Mesto gde sada stojim biće nedostupno za nekoliko dana, nivo Dunava će za nekoliko dana biti viši za dva metra. Zvaničnici koji se bave upravljanjem vodotoka uvereni su da nivo vode neće prevazići do sada rekordni. Sve dok Mađarska ne prođe kroz najgore neću napuštati zemlju, a ministar unutrašnjih poslova Pinter će rukovoditi odbranom od poplava. Svi će ostati na raspolaganju ovde i na drugim mestima”, rekao je Viktor Orban, premijer Mađarske.

U susednoj Austriji su nivoi reka opali, ali su zvaničnici najavili drugi talas kiša i poplava. Posebno je teško u regionu severno od Beča. U 42 opštine pokrajine Donja Austrija proglašeno je vanredno stanje.

”Imamo dosta iskustva iz poplava od 2002. godine, pa nam je to pomoglo da bolje organizujemo odbranu. Mnoga mesta u Donjoj Austriji koja su veoma pogođena, tu je i glavni grad Sankt Polten. Dosta je posla za službe za reagovanje u vanrednim situacijama. U ovim trenucima impresivno je videti solidarnost između pokrajina, sada svi pomažu Donjoj Austriji koja je najugroženija”, istakao je kancelar Austrije Karl Nehemer.

Rekordne padavine u istočnoj i centralnoj Evropi je izazvalo je više faktora, u prvom planu klimatske promene. Sve to je stvorilo Savršenu oluju u kojoj su se pomešali hladan vazduh sa Arktika i topla struja sa Mediterana, objašnjavaju stručnjaci.

Izvor: RTS

Klizište izazvano klimatskim promena dovelo do vibriranja Zemlje

Foto-ilustracija: Pixabay (Schäferle)

Masivno klizište izazvano klimatskim promenama u udaljenom delu Grenlanda stvorilo je megacunami zbog kojeg je Zemlja vibrirala devet dana u septembru prošle godine, pokazalo je tek sada istraživanje naučnika.

Neobične i dugotrajne vibracije imale su potpuno drugačiji obrazac od podrhtavanja uzrokovanog zemljotresima. Kako bi otkrili uzrok, naučnici su koristili terensko snimanje, satelitske slike i matematičko modeliranje.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science, a tim je zaključio da je klizište pokrenuto topljenjem glečera, koji se u poslednjih nekoliko godina istanjio kao rezultat klimatskih promena.

U udaljenom Dikson fjordu, došlo je do pljuska vode u visini od 200 metara i talasa visokog do 110 metara. Ovaj talas, koji se prostirao na 10 kilometara fjorda, smanjio se na sedam metara u nekoliko minuta, prema procenama istraživača, i potom se smanjivao na nekoliko centimetara tokom narednih dana.

Ovo je prvi put da je pljuskanje vode izazvalo merljive vibracije kroz Zemljinu koru, koje su putovale svetom i trajale nekoliko dana.

Pročitajte još:

„Kada sam prvi put video seizmički signal, bio sam potpuno zbunjen. Iako znamo da seizmometri mogu snimati različite izvore sa Zemljine površine, nikada pre nije zabeležen tako dugotrajan, globalno putujući seizmički talas koji sadrži samo jednu frekvenciju oscilacije. Ovo me je inspirisalo da budem suvoditelj velikog tima naučnika koji je pokušao da reši ovu zagonetku“, rekao je Stiven Hiks iz UCL Earth Sciences.

Misteriozni seizmički signal – koji je dolazio iz vibracija kroz Zemljinu koru – detektovan je seizmometrima širom sveta, od Arktika do Antarktika. Izgledao je potpuno drugačije od bogatih frekvencija “prskanja” i “zvučnih signala” sa snimaka zemljotresa, jer je sadržao samo jednu frekvenciju vibracije, poput monotonog humanja.

Tim od 68 naučnika, 40 institucija u 15 zemalja procenio da je 25 miliona kubnih metara stena i leda palo u fjord (dovoljno da ispuni 10.000 olimpijskih bazena).

Fjord se inače nalazi na ruti koju često koriste turistički kruzeri koji posećuju grenlandske fjordove. Na sreću, nijedan kruzer nije bio blizu Dikson fjorda na dan klizišta i cunamija.

Studija je zaključila da će ubrzanjem klimatskih promena postati sve važnije karakterisati i pratiti regione koji su prethodno smatrani stabilnim i pružiti rano upozorenje na ovakve masivne događaje klizišta i cunamija.

Energetski portal

Da li je EU spremna za grejnu sezonu?

Foto-ilustracija: Unsplash (WeSideTrip)

Tokom svake zime, potražnja za energijom poraste, naročito zbog potreba  grejanja, što pokreće temu skladištenja gasa kao jednog od najvažnijih izvora energije. Mnoge evropske zemlje koriste gas za grejanje domaćinstava, poslovnih prostora i industrijskih objekata. Skladištenje je najaktuelnije tokom letnjih meseci, kako bi se zemlje spremile za zimu.

Što se tiče Evropske unije, ona je postigla ciljeve u pripremama za zimsku sezonu, uspešno popunivši skladišta gasa do 90 odsto kapaciteta više od dva meseca pre roka. Zahvaljujući EU Uredbi o skladištenju gasa (EU/2022/1032) iz 2022. godine, zemlje članice obavezane su da skladišta budu najmanje 90 odsto puna svake godine do 1. novembra, kako se navodi na sajtu Evropske komisije.

Podaci pokazuju da je do 19. avgusta nivoi skladištenja gasa, u EU dostigli 1.025 teravat-sati, što je ekvivalentno skoro 92 milijarde kubnih metara prirodnog gasa.

Jedan od najznačajnijih pomaka bio je ka tečnom prirodnom gasu (LNG), pri čemu su Sjedinjene Države postale primarni snabdevač EU. Pored toga, Norveška se sada vodi kao najveći snabdevač EU gasom iz gasovoda.

Pročitajte još:

Francuska je primer zemlje koja je rano popunila svoje skladišta gasa do 90 odsto, već do 10. septembra 2024. godine, osiguravši stabilnost na domaćem tržištu uoči zime. Zahvaljujući povoljnim uslovima za uvoz LNG-a, kao i stabilnoj potrošnji gasa, Francuska je uspela da izbegne potencijalne nestašice i da industrijama i potrošačima pruži sigurnost u planiranju energetskih potreba.

Foto-ilustracija: Pixabay

Sličan uspeh postignut je i u Nemačkoj, koja je popunila svoja skladišta do 85 odsto kapaciteta čak 11 nedelja pre planiranog roka 1. oktobra. Time je zemlja postavila cilj da skladišta budu popunjena do 95 odsto do 1. novembra, a zatim da ostanu najmanje 30 odsto puna do 1. februara naredne godine. Tokom prethodne zime, Nemačka je takođe rano dostigla ciljeve, što je osiguralo stabilno snabdevanje tokom hladnih meseci.

Inače, Nemačka je jedan od većih evropskih potrošača gasa. Pre geopolitičkih promena, zemlja se oslanjala na ruski gas, ali sada nabavlja LNG i gas iz Norveške. Italija, koja takođe ima veliku potrošnju gasa za grejanje i proizvodnju struje, zbog čega diversifikuje izvore, uključujući gas iz Severne Afrike. Iako Francuska uglavnom koristi nuklearnu energiju za struju, po čemu je poznata, gas je ipak bitna komponenta energetskog miksa naročito za grejanje. 

Energetski portal

Praćenje porasta vodostaja reka u narednim danima

Foto-ilustracija: Unsplash (nemanja-stevic)

Srbiju očekuje porast vodostaja reka u narednim danima usled promene vremena, posebno na najvećim rekama Dunavu i Savi, ali prema rečima nadležnih, nema mesta za paniku. Nakon sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, održane u Palati Srbija, najavljeno je da će vrhunac vodostaja dostići vrhunac između 24. i 26. septembra, ali se ne očekuju dramatične posledice.

Procene stručnih službi „Srbijavoda” i „Vojvodinavoda”, pomenuti porast vodostaja će trajati sedam dana. Tom prilikom, podsećalo se na situaciju iz 2013. godine, kada je vodostaj Dunava bio još viši i trajao 14 dana.  Ipak, izazovniji uslovi predviđeni su na severnom toku Dunava, od Bezdana do Slankamena, dok se nizvodno, prema Beogradu i Đerdapu, ne očekuju veći problemi, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Pozitivna stvar je da će povećani dotok vode pomoći da se napune akumulacije hidroelektrana, koje su se ispraznile tokom dva i po meseca sušnog perioda. Akcenat se stavlja na praćenje situacije na ulasku Dunava u Srbiju i moguće izazove na Savi kod Šapca.

Poručeno je da trenutni tok događaja ne bi trebalo da ugrozi svakodnevni život, uz naglasak da će nadležne službe nastaviti sa praćenjem situacije kako bi se pravovremeno reagovalo na eventualne promene.

Energetski portal

Svetski dan zaštite ozonskog omotača

Photo-illustration: Pixabay

Danas, 16. septembra, svet obeležava Svetski dan zaštite ozonskog omotača u znak sećanja na potpisivanje Montrealskog protokola koji predstavlja ključni korak u globalnim naporima za zaštitu ozonskog omotača i borbu protiv klimatskih promena.

Ozonski omotač je delikatan gasni sloj koji je od suštinskog značaja za očuvanje života na Zemlji jer blokira štetne ultraljubičaste zrake. Utvrđeno je da su mnoge hemikalije koje često koristimo izuzetno štetne za ozonski omotač pri čemu su halougljenici, poput fluora, hlora, broma ili joda, posebno opasni.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели WWF-India (@wwfindia)

Naučna potvrda o oštećenju ozonskog omotača podstakla je međunarodnu zajednicu na akciju, što je rezultiralo Bečkom konvencijom za zaštitu ozonskog omotača koju je 22. marta 1985. potpisalo 28 zemalja.

To je dovelo i do izrade Montrealskog protokola u septembru 1987. godine čiji je osnovni cilj kontrola globalne proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Kajnji cilj je potpuno ukidanje ovih supstanci zahvaljujući napretku u nauci i tehnologiji.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1994. godine proglasila 16. septembar Međunarodnim danom očuvanja ozonskog omotača, u znak sećanja na datum potpisivanja Montrealskog protokola.

Dosadašnja primena Montraelskog protokola ne samo što je doprinela očuvanju ozonskog omotača za sadašnje i buduće generacije, već je značajno podržala globalne napore u borbi protiv klimatskih promena. Ove mere su takođe doprinele zaštiti ljudskog zdravlja i ekosistema, smanjujući izloženost štetnom UV zračenju.

Pročitajte još:

Stoga danas slavimo postignuća, ali i gledamo u budućnost sa ciljem još bržeg delovanja, ne samo za ozonski omotač, već za zdravlje ljudi, klimu i našu planetu, navode iz Ujedinjenih nacija.

“Na ovaj Svetski dan ozona, hajde da se posvetimo sklapanju mira sa našom planetom. Hajde da se posvetimo izgradnji uspeha Montrealskog protokola kako bismo pokazali šta međunarodna saradnja u svom najboljem izdanju može da postigne”, poručio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Guteraš.

Brojne organizacije za zaštitu životne sredine pridružile su se obeležavanju Svetskog dana ozonskog omotača. Iz Svetske fondacije za prirodu (WWF) upozoravaju da rupe u ozonskom omotaču dovode do ozbiljnih zdravstvenih kriza kod ljudi, utiču na čitave ekosisteme i potencijalno menjaju klimatske obrasce.

Energetski portal

Koje novine donosi Nacrt zakona o energetici Crne Gore

Foto-ilustracija: Unsplash (Casey Horner)

Ministarstvo energetike Crne Gore, ovog leta raspisalo je javni poziv organima, organizacijama, udruženjima i zainteresovanoj javnosti, da se uključe u javnu raspravu i daju svoj doprinos unapređenju kvaliteta teksta Nacrta zakona o energetici. Rok za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija završava se danas.

Najvažnije novine koje uključuje ovaj Zakon, odnose se na proširenje nadležnosti regulatornih tela, energetsku zajednicu građana, zatim pravilo o operateru tržišta, ugovor sa dinamičnim određivanjem cena električne energije i druge.

Kao što je navedeno, novi zakon proširuje nadležnost regulatornih tela u sektorima elektrodistribucije, na način da se omogućava saradnja sa državama članicama Evropske unije i Energetske zajednice. Pored toga, definisani su glavni pojmovi, poput energetskog siromaštva i aktivnog kupca.

Ove pomenute promene imaju za cilj da integrišu crnogorsko tržište sa tržištem Evropske unije, kao i osiguranje stabilnog snabdevanja energijom kroz uspostavljanje pravednog i konkurentnog tržišta, objasnio je Zvjezdan Vujović, ministar energetike Crne Gore na sednici Odbora udruženja energetike i rudarstva u Privrednog komori Crne Gore.

Pročitajte još:

Osnivanje Regionalnog koordinacionog centra, još je jedna važna novina. Kao telo koje je zaduženo za koordinaciju aktivnosti operatera prenosnih sistema u određenom evropskom regionu, ono ima za cilj da unapredi sigurnost i koordinacije rada prenosnih sistema.

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Na kraju, treba istaći i uspostavljanje pametnog sistema merenja, gde je operator distributivnog sistema dužan da definiše tehničke zahteve za uvođenje ovog sistema. Pored toga, kako je naveo ministar operator treba da sprovede i ekonomsku procenu svih dugoročnih troškova i koristi za tržište i pojedinačnog kupca, ili da definiše koji oblik pametnog sistema merenja jeste ekonomski opravdan i isplativ, ali i u kom vremenskom okviru je izvodljiva njegova distribucija.

Tokom sednice Odbora, ostali učesnici izneli su svoja zapažanja teksta Nacrta. Kako se navodi na sajtu Privredne komore CG, mišljenja su išla u pravcu da obrazloženje zakona nije dovoljno detaljno, zatim da terminologija koja se koristila nije precizno definisana, kao i to da nije jasno zbog čega potrošači plaćaju povrat za investicije koje neće biti u funkciji u narednih nekoliko godina.

Iznosile su se i druge nedoumice i predlozi, zbog čega pojedina pitanja treba dodatno da se razmotre.

Energetski portal

Srednju Evropu pogodilo snažno nevreme

Foto-ilustracija: Pixabay

Snažno nevreme pogodilo je više zemalja Centralne Evrope, izazvavši velike poplave i gubitak života. Pored poplava, na višim nadmorskim visinama već je pao prvi sneg, javlja RTS.

Nadležne službe u Češkoj, Poljskoj, Austriji, Nemačkoj, Slovačkoj i Mađarskoj izdale su upozorenja na mogućnost poplava tokom vikenda.

Zvaničnici u Mađarskoj upozoravaju da bi vodostaj Dunava mogao porasti na preko 8,5 metara, što je blizu rekordnog nivoa iz 2013. godine. Gradonačelnik Budimpešte je izjavio da je grad spreman za poplavu, koja bi mogla biti jedna od najgorih u poslednjih nekoliko godina.

U Austriji, vatrogasac je poginuo tokom borbe s poplavama, dok je Donja Austrija proglašena područjem katastrofe. Više od 1.100 kuća je evakuisano, a 1.160 vatrogasnih brigada i 20.000 vatrogasaca angažovano je na terenu.

U Češkoj je zbog ciklona “Boris” četvrtina miliona domova ostala bez struje, a vatrogasci su evakuisali 1.900 ljudi. Poplave su zahvatile i jugozapadnu Poljsku, gde je 1.600 ljudi evakuisano, a grad Klocko je delimično pod vodom.

Na višim nadmorskim visinama u Austriji i na Alpima pao je sneg, sa visinom od preko metar u nekim oblastima. Slične vremenske nepogode zahvatile su i Rumuniju, gde je pet osoba stradalo.

Pročitajte još:

U Srbiji počeo sa radom sistem za prenos hitnih informacija

Sistem za prenos hitnih informacija građanima zvanično je počeo sa radom u Srbiji 15. septembra 2024. godine. Ova Elektronska platforma omogućava brzo obaveštavanje stanovništva u slučaju opasnosti od elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća. Putem SMS poruka, medijskih objava i tekstualnih panela na auto-putevima, građani će biti obavešteni o mogućim opasnostima na tačno određenim teritorijama, navodi se u saopštenju Vlade.

Projekat je rezultat saradnje Ministarstva informisanja i telekomunikacija sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. U planu je dalja nadogradnja sistema, uključujući uvođenje CBS (Cell Broadcast System) poruka do kraja 2025. godine, što će omogućiti još efikasnije upozoravanje građana. Srbija će se time svrstati u grupu retkih zemalja u Evropi koje koriste oba sistema upozoravanja (SMS i CBS).

Energetski portal

Stovarišta ogreva puna, cene niže od 20 do 25 odsto

Foto-ilustracija: Pixabay (moses)

Cene ogreva od aprila su u padu. U odnosu na isti period lane, drva su jeftinija i do 20 posto a peleta oko 25 odsto. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je za RTS da su stovarišta puna, ali da se u narednom periodu može očekivati i blagi rast cena. Zbog protekle dve blage zime proizvođači peleta bili su u problemu, intevenisala je i država zabranom uvoza.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je da je snabdevenost tržišta ogrevnim drvetom odlična.

,,Ogreva ima na svim stovarištima. Potražnja je manja u poređenju na pre dve, tri godine, a razlog je neutrošen ogrev od prošle godine. Građani sada samo dokupljuju ogrev”, naveo je Glavonjić.

Istakao je da poslednjih 20 meseci imamo pad cena ogreva, one su niže od 1.000 do 2.000 dinara po prostornom metru, odnosno 17 odsto.

Prema njegovim rečima, najjeftiniji ogrev je na jugu Srbije – 5.400 dinara po metru kvadratnom, dok je cena kod privatnih preduzeća od 5.800, do 6.400 dinara. U regionu Beograda cena ogrevnog drveta je od 8.000 do 9.000 dinara.

Pročitajte još:

Najjeftinija cena je kod Srbijašuma. Glavonjić ističe da je cena u Vojvodini oko Pančeva i Kovina 7.500 dinara po metru kvadratnom.

Profesor je rekao da je cena peleta niža 20 do 25 odsto u poređenju sa septembrom prošle godine, odnosno 7.000 do 8.000 dinara po toni, a da je razlog niskih cena niska potražnja.

,,Nema ekonomske logike da dođe do daljeg pojeftinjenja ogreva, jer je najjeftiniji u poslednje tri godina. Može se očekivati blagi rast cena”, kaže profesor Glavonjić.

Savetuje građane uoči zimske sezone da kupe dovoljne količine ogreva i da očiste dimnjake.

,,Jedan proizvođač peleta je najbolje opisao tešku situaciju i rekao – čekamo zimu sa velikim količinama zaliha, a malo sirovina”, naveo je Glavonjić i dodao da mnoge fabrike imaju skladišta do nedelju dana.

Kada je reč o evropskom tržištu, profesor je rekao da je ono slično kao u Srbiji. U Austriji cena peleta je 30 odsto niža nego u avgustu prošle godine, napomenuo je.

Izvor: RTS

Inovativna „živa plastika“ razgrađuje se za samo nedelju dana

Foto-ilustracija: Pixabay

Borba protiv zagađenja plastikom je ključna za zaštitu prirodnih resursa i ublažavanje klimatske krize. Razvijanje ekološki prihvatljivih rešenja i smanjenje upotrebe plastike u svakodnevnom životu su neophodni koraci ka očuvanju planete, a doprinos ovim naporima dali su i naučnici sa Kineske akademije nauka.

Oni su osmislili takozvanu „živu plastiku“ koja se samouništava kada počne da erodira. Inovatini materijal se u kompostu raspada za mesec dana, u poređenju sa 55 dana koliko je potrebno tradicionalnoj plastici.

Tehnologija je inspirisana enzimima koje proizvode bakterije otkrivene 2016. godine u Japanu, a koje prirodno razgrađuju plastiku, piše Science Alert.

Pročitajte još:

Istraživači su uspeli da ubace bakterijske spore u strukturu polikaprolaktonske (PCL) plastike. Kako plastika erodira, spore počinju da oslobađaju enzime koji gotovo potpuno razgrađuju molekule plastike.

Kombinovanjem sa lipazom proizvedenom od kvasca Candida antarctica, proces razgradnje plastike je ubrzan na samo nedelju dana. Testiranja su pokazala da spore preživljavaju visoke temperature i pritiske potrebne za stvaranje različitih vrsta plastike, uključujući PET plastiku.

Studija kineskih naučnika objavljena je u časopisu Nature Chemical Biology, a njihovo otkriće daje nadu za buduće održive materijale koji će smanjti problem zagađenja plastikom.

Iako je upotreba biorazgradive plastike i bioplastike danas u porastu, one i dalje čine zanemarljiv deo ukupne svetske proizvodnje plastike. Na primer, bioplastika, koja se proizvodi od obnovljivih resursa poput kukuruza, šećerne trske ili celuloze, trenutno čini samo oko jedan odsto od ukupnih 367 miliona tona plastike proizvedene svake godine širom sveta, prema podacima organizacije European Bioplastics.

Energetski portal

MOL Grupa – Vodeći igrač u stvaranju zelenog i samoodrživog regiona

Foto: MOl Grupa

Sredinom marta ove godine MOL Grupa je ažurirala svoju dugoročnu strategiju SHAPE TOMORROW, prema kojoj kompanija ima za cilj da učini region zelenijim, samoodrživijim i konkurentnijim. MOL Grupa obezbeđuje pametnu tranziciju sa definisanim rešenjima i to ulaganjem u dalje jačanje bezbednosti snabdevanja u regionu, stvaranjem vrednosti iz otpada i oblikovanjem budućnosti mobilnosti inovativnim tehnologijama. Ažurirana strategija stavlja veći naglasak na obnovljiva goriva, zeleni vodonik, biometan i geotermalnu energiju. U narednim godinama kompanija će uložiti više od četiri milijarde dolara na zelene investicije i ima za cilj da do 2050. postigne neutralnost ugljenika.

Verujemo da će MOL Grupa svoje ciljeve i ispuniti, jer je u prethodnih mesec dana kompanija otvorila čak dve fabrike koje ispunjavaju ciljeve strategije. Sredinom aprila otvorena je fabrika zelenog vodonika u Sasalombati u kojoj će se proizvoditi čak 1.600 tona zelenog vodonika godišnje, koristeći električnu energiju iz obnovljivih izvora. To je faktički najveća elektrana zelenog vodonika u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kapaciteta 10  megavata.

Investicija od 22 miliona evra učiniće proizvodnju goriva održivijom, a fabrika će smanjiti emisiju ugljen-dioksida iz rafinerije Dunav za 25.000 tona godišnje. Nova tehnologija će postepeno zameniti proizvodni proces zasnovan na prirodnom gasu, koji trenutno čini jednu šestinu ukupnih emisija ugljen-dioksida MOL Grupe i prvenstveno će koristiti zeleni vodonik u sopstvenoj mreži tokom proizvodnje goriva.

U FOKUSU:

“MOL Grupa je dostigla još jednu prekretnicu: od sada možemo da proizvodimo zeleni vodonik bez emitovanja gasova staklene bašte. Ovom tehnologijom postižemo smanjenje emisija koje je ekvivalentno izbacivanju oko 5.500 vozila sa puta odjednom. Danas, naša nova fabrika zelenog vodonika čini MOL-ove industrijske operacije zelenijim, ali sutra će ponuditi rešenja za celu industriju i mobilnost vodonika. Nakon Sasalombate, prenećemo tehnologiju u druge dve proizvodne jedinice u Rijeci i Bratislavi, kako bismo proces proizvodnje goriva učinili održivijim u svim rafinerijama MOL Grupe”, rekao je Jožef Molnar, izvršni direktor MOL Grupe na ceremoniji otvaranja nove fabrike zelenog vodonika.

Druga fabrika, tačnije kompleks poliola je otvoren sredinom maja u Tisaujvarošu i vrednost ove investicije je čak 1,3 milijarde evra, a kompleks ima kapacitet od oko 200.000 tona poliola godišnje. Otvaranjem fabrike poliola, MOL Grupa je postala jedini entitet u Mađarskoj i u Centralnoj i Istočnoj Evropi koji pokriva ceo lanac vrednosti, od prerade nafte do proizvodnje poliola (plastične sirovine koja ima veoma široku primenu). Poliol je jedna od najtraženijih plastičnih sirovina, koja se koristi u širokom spektru industrija od proizvodnje automobila do odeće i izolacije. Poliuretan je napravljen od poliola i osnovni je materijal za mnoge trajne robe široke potrošnje sa kojima se svako susreće u svom svakodnevnom životu.

Foto: MOL Grupa

Fabrika u Tisaujvarošu će proizvoditi poliol koristeći jednu od najefikasnijih i ekološki prihvatljivih metoda koje su danas dostupne. Prema proračunima MOL-a, fabrika će godišnje doprinositi sa skoro 150 miliona evra finansijskim rezultatima MOL Grupe i obezbediće dugoročno zaposlenje za skoro 300 ljudi. MOL Grupa stvara vrednost od otpada, pokreće cirkularnu ekonomiju i dodatno ojačava sigurnost snabdevanja. Nema sumnje da se energetska tranzicija mora sprovesti i da se moraju postići veoma ambiciozni ciljevi koje je postavila Evropska unija. To je u interesu svih aktera na tržištu, a MOL Grupa, kao vodeća kompanija u srednjoevropskoj industriji, čini sve što može da ispuni ove ciljeve i transformiše kompaniju.

Mol Grupa

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Zrenjanin unapređuje merenje kvaliteta vazduha

Foto-ilustracija: Freepik (zirconicusso)

Prema sistematskim merenjima kvaliteta vazduha u državnoj mreži koje je tokom 2023. godine vršila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazano je da je kvalitet vazduha u Zrenjaninu iz treće svrstan u prvu kategoriju kvaliteta vazduha.

Povodom sto godina postojanja Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina, posetio je ovu ustanovu i najavio investicije.

Foto: Wikipedia/Alexzr88

Ukupna suma novca za opremu koja je delom već dopremljena, ili će biti dopremljena najduže u narednih šest meseci, je blizu 60 miliona dinara što će dodatno unaprediti rad ove ustanove. Reč je o tri aparata, to je automatski hromatograf, Grad Zrenjanin je donirao stanice za automatski monitoring kvaliteta vazduha i ono što najavljujemo, kao najveću investiciju, to je u rezultat prekograničnog projekta „Skaj blu“ između Srbije i Rumunije, a u pitanju je pokretna stanica za merenje kvaliteta vazduha’’, rekao je gradonačelnik.

Govoreći o vazduhu, istakao je da se kvalitet vazduha prati na devet mesta, od toga sedam kontroliše Zavod za javno zdravlje, a dve merne stanice su pokrajinske. Kroz novi projekat, rezultati će biti u realnijem vremenu, a postojaće i brži pokazatelji koje će moći da vidi šira javnost.

Istakao je da Grad Zrenjanin čini napore da preko svojih inspekcijskih službi i svega što sprovodi maksimalno unapredi mere i aktivnosti za unapređenje kvaliteta vazduha, ali je poručio i to da svi investitori i sve fabrike moraju poštovati naše ekološke standarde.

Pročitajte još:

Kako je naveo, rezultati ocene kvaliteta vazduha su delom i posledica mera koje Grad Zrenjanin, zajedno sa pokrajinskim i republičkim organima sprovodi. Dodao je da je Zrenjanin među malim brojem gradova koji ima formiran Zeleni savet u koji su uključeni eminentni stručnjaci ali i nevladine organizacije koji zajedno formiraju programe za unapređenje mera zaštite životne sredine, počev od konkursa i subvencionisanja građana za energetsku efikasnost, zamenu kotlova, konkursa za kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva i u prethodne tri godine zasađenih više od 35 hiljada sadnica na teritoriji grada i drugih mera.

Osvrnuvši se na rezultate merenja Agencije za zaštitu životne sredine, ukazao je da su ona pokazala da su individualna ložišta i saobraćaj najveći zagađivači vazduha.

Predrag Rudan, direktor Zavoda za javno zdravlje, rekao je da će se sada sa poluautomatskih metoda preći na automatsku metodu, što znači da se na rezultate više neće čekati po petnaest dana već da će rezultate imati u realnom vremenu, tačnije odmah kada se izvrši uzorkovanje.

Toj ustanovi sada predstoji akreditacija metoda bez čega nema ni validnih rezultata, a nakon toga biće puštena u rad automatska stanica.

Energetski portal

1...149150151...1,672Page 150 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs