Home Blog Page 1494

U martu počinje izgradnja vetroparka „Vrška Čuka“ kod Zaječara

vetroparkU martu ove godine započeće se sa izgradnjom vetroparka „Vrška Čuka“ koji će se nalaziti nedaleko od Zaječara. Investitor je kompanija iz Švajcarske, „VP Enerdži Sistems“ (VP Energy Sistems) koja će uložiti oko 70 miliona evra u ovaj projekat.

Planirano je da ovaj vetropark ima 17 vetrogeneratora čija će ukupna snaga biti oko 35MW. Projekat su radile kompanija „Kolubara“ iz Mionice i bugarska kompanija „Worley Parsons Europe Energy Systems“ iz Sofije, dok će radove izvoditi kompanija „Kolubara“ Mionica. U planu je da ovaj vetropark proizvodi godišnje oko 75 miliona kWh.

Inače, izgradnja ovog vetroparka trebalo je da počne još 2012. godine kada je i postavljen kamen temeljac za ovaj projekat. Tada je najavljeno da će se vetropark „Vrška Čuka“ graditi u dve faze, „Vrška Čuka 2A“ i „Vrška Čuka 2B“. U prvoj fazi bila je planirana izgradnja 3 vetrogeneratora snage 9MW, a najavljeno je i da će ceo projekat biti završen u roku od 30 meseci. Međutim, kako radovi nisu započeli kako je najavljeno, a u međuvremenu su i građevinske dozvole poništene, izgradnja ovog vetroparka bila je stopirana.

Direktor firme „VP Enerdži Sistems“ nedavno je izjavio da će radovi na ovom projektu započeti u martu, s obzirom da su rešene sve nesuglasice sa gradom Zaječarom u vezi izdavanja potrebnih dozvola. Prema njegovim rečima, završetak prve faze ovog vetroparka očekuje se u septembru 2014. godine.

S.J.

Otvoren najveći vetropark u Tasmaniji

vetropark u TasmanijiPremijer federalne australijske države Tasmanije, Lara Gidings, otvorila je prošle nedelje vetropark „Musselroe“ na rtu Portland, na severoistoku ostrva Tasmanija. „Musselroe“ je najveći vetropark na ostrvu, sadrži 56 „Vestas“ turbina V90 jačine po 3MW, i ima ukupnu instaliranu snagu od 168MW. Proizvodnja električne energije iz ovog vetroparka dovoljna je da zadovolji potrebe 50 hiljada domaćinstava ove oblasti, što je jednako ukupnoj potrošnji struje gradova Burnije i Devenport na severu Tasmanije. Ovom „zelenom“ proizvodnjom energije smanjiće se emisija ugljendioksida na ovom području za 400 hiljada tona godišnje.

Izgradnja vetroparka „Musselroe“ započeta je u decembru 2011. godine i ukupna vrednost projekta procenjena je na 394 miliona američkih dolara (oko 288 miliona evra). Investitori su bile kompanija „Hydro Tasmania” i kineska firma „Shenhua Clean Energy” (SCE), a zajednički projekat ulaganja nazvan je „Woolnorth Wind Farm Holdings”. Ova investicija u vetropark nastavak je politike ulaganja u obnovljive izvore energije koju je kompanija „Hydro Tasmania” započela krajem devedesetih godina prošlog veka na Kraljevskim ostrvima, i nastavila u narednim godinama finansirajući brojne projekte širom Tasmanije. Ove dve kompanije nastaviće saradnju i kroz investiciju u izgradju još dva velika vetroparka na severozapadu Tasmanije, u oblastima Stantland i Blaf Point.

S.S.

Početak izgradnje MHE Kostojevići u Bajinoj Bašti planiran za kraj 2014.

mheGrađevinsko preduzeće „Greda“ iz Valjeva koje je prvi sa liste odabrani potencijalni investitor za izgradnju MHE „Kostojevići“ u Bajinoj Bašti predalo je ovih dana generalni projekat za ovu MHE i Zahtev za energetsku saglasnost Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Kako je za Energetski Portal izjavio predstavnik ove kompanije gospodin Zoran Stanković, radovi bi trebalo da počnu po dobijanju svih potrebnih dozvola, što se očekuje krajem 2014. godine, dok je završetak izgradnje ove MHE planiran za sredinu 2015. godine.

MHE „Kostojevići“ nalazi se na reci Rogačici, a vrednost investicije je 600 hiljada evra. Prema proračunima GP „Greda“ ova mala hidroelektrana će imati snagu od 167kW. Na njenoj izgradnji sarađivaće sa firmom „ Niš-invest“ iz Niša koja je inače uradila generalni projekat.

Kako je za Energetski Portal izjavio gospodin Stanković, prilikom ispitivanja mogućnosti izrade i realizacije investicionog projekta pojavio se problem u vezi izgradnje MHE „Kostojevići“, a koji se ogleda u tome što opština Bajina Basta traži izradu Plana detaljne regulacije iako postoji usvojen Master plan u kome je predviđena i MHE „Kostojevići“, a sama lokacija se nalazi izvan područja Generalne regulacije.

Pored ove, GP „Greda“ radi i na izradi dokumentacije za dve male hidroelektrane na reci Pčinji, a kao prvi na listi investitor za MHE „Plaža“ na Đetinji iz Užica uradila je geodeziju, generalni plan i izvršila obezbeđivanje kompletnih sredstava za izgradnju ove MHE.

S.J.

Španski grad Vitorija dobio vertikalnu baštu

Vitorija vertikalna baštaNa fasadi Kongresnog centra u španskom gradu Vitorija pre izvesnog vremena postavljena je vertikalna bašta.

Ova bašta ima površinu od oko 1500 metara kvadratnih, a čine je hidraponični sistem i biljke puzavice koje prekrivaju čak i prozore. Biljke na ovoj zgradi su iz regiona, iz obližnjih močvara, šuma, planina, a ima ih više od 33 hiljade. Njihov sistem zalivanja pažljivo se prati i daljinski kontroliše kako bi se postigla maksimalna ušteda vode. Takođe, postavljene su i LED svetiljke kako bi ovaj objekat bio vidljiv i noću. Ova bašte povećala je energetsku efikasnost zgrade za 270%, a osim toga postavljene biljke štite objekat i od vremenskih neprilika.

Inače, sama ideja o vertikalnoj bašti datira još iz 1920-ih godina prošlog veka, kada je francuski arhitekta La Korzbije predložio ovakav sistem radi dekoracije i izolacije objekta.

S.J.
Foto: inhabitat.com

Bugarska raspisuje tender za sanaciju i nadogradnju kaskadnog sistema hidroelektrana

Foto: Pixabay

bugarska PAVECChairaBugarska nacionalna kompanija za proizvodnju i distribuciju električne energije „NEK“ (Natsionalna Elektricheska Kompania) raspisaće tri tendera za dodelu ugovora o sanaciji i nadogradnji kaskadnog sistema hidrolektrana „Belmeken – Sestrimo – Chaira”. Reč je investicijama vrednim 32 miliona evra za koje će sredstva obezbediti država, međunarodni investitori i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), odnosno fond KIDSF (Kozloduy International Decommissioning Support Fund) kojim ona upravlja.

Projekat sanacije obuhvata rehabilitaciju sistema pumpi na hidroelektranama „Chaira” i „Belmeken”, kao i potpunu reparaciju hidroelektrana „Sestrimo” i „Momina Klisura”. Pored toga, tenderi će biti raspisani i za pružanje konsultantskih usluga za upravljanje projektima, nabavku potrebne opreme, kao i nadzor i praćenje radova koji moraju biti u skladu sa ekološkim zahtevima Evropske unije, EBRD-a i nacionalnim propisima Bugarske.

Planirano je da nabavka i pripremni radovi otpočnu u aprilu 2014. godine, a početni rok za implementaciju i ispunjenje zahteva ugovora je 40 meseci.

Povezani sistem kaskada hidroelektrana „Belmeken – Sestrimo – Chaira” nalazi se na obroncima planine Rila na jugu Bugarske u čijem podnožju izvire reka Marica. Kaskadne hidroelektrane su smeštene od brane i rezervoara „Belmeken” na Rili, preko Krive reke i hidroelektrane „Sestrimo” na istočnim padinama planine i veštačkog jezera „Chaira” (oko 100 kilometara od Sofije), pa sve do završnog dela kaskade „Momina klisura” na reci Marici. Kaskade HE „Belmeken – Sestrimo – Chaira – Momina klisura” predstavljaju najveći takav energetski sistem u Bugarskoj, imaju proizvodni kapacitet od 1599MW što je 60% ukupne proizvodnje električne energije iz svih hidroelektrana u ovoj zemlji.

S.S.

Prvi solarni park u Vojvodini u maju ove godine

solarni-park-u-beocinuSlovačka kompanija „Prima Energy“ investitor je prve solarne elektrane snage 1MW u Vojvodini koja se nalazi u Beočinu i prostire na 3 hektara. Suvlasnik firme, gospodin Dragan Relić, u razgovoru za Energetski Portal izjavio je da je izgradnja ove solarne elektrane počela u maju prošle godine i da će biti završena do maja ove godine, a nakon završetka svih radova i priključena na mrežu.

Kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju, kao i generalni projekat radio je Institut za preventivu Novi Sad, a izvođač radova je češka kompanija „Solartech“, rekao je gospodin Relić i dodao da je do sada u ovu solarnu elektranu uloženo oko 1,8 miliona evra, uz očekivanje da se ova investicija isplati za oko 7 godina.

Inače, kompanija „Prima Energy“ do sada je izgradila nekoliko solarnih elektrana u Slovačkoj, čija je ukupna snaga 54MW.

S.J.

Aktivna kontrola vetra kao pouzdana podrška energetskom sistemu

NREL kontrola vetraUporedna studija Nacionalne labaratorije za obnovljivu energiju (The National Renewable Energy Laboratory’s – NREL) pokazala je da aktivna kontrola energije vetra može da bude potpora energetskom sistemu, tako što bi se izlazna snaga na izvoru vetrenjača koristila kao dopuna, odnosno regulator koji pobošljava pozdanost celokupnog energetskog sistema na jednom području. Nasuprot ustaljenom mišljenju stručnjaka da je vetar, usled klimatske uslovljenosti, jedan od najnepouzdanijih obnovljivih izvora energije, ova studija bavila se aktivnom podrškom kojom energija stvorena pomoću vetra može da dopuni kapacitet potreban za snabdevanje električnom energijom određene oblasti.

Studiju nazvanu „APC – Prevazilaženje praznine“ (Active Power Controls: Bridging the Gaps) NREL je uradila u saradnji sa Elektroenergetskim istraživačkim institutom (EPRI) i Univerzitetom Kolorado. Nju je sačinjavao veliki broj različitih simulacija elektroenergetskog sistema, simulacije kontrolnih testova i terenska demonstracija pomoću turbina vetrenjača koje su bile povezane na širi energetski sistem.

Pored glavnog zaključka o energiji vetra kao podršci energetskom sistemu, studija je pokazala da je takav sistem ekonomski isplativ jer obezbeđuje aktivnu kontrolu energetske snage, pri čemu je štetno opterećenje na turbinama vetrenjača zanemarljivo. Uz pomoć podrške tako dobijene energije stvara se balans i sigurnost u proizvodnji struje, izbegavaju pogrešni tokovi snage i prinudno rasterećenje sistema, kao i oštećenja opreme i rizik od potencijalnih blokada u snabdevanju.

Energija vetra ima jednu od najvažnijih uloga među obnovljivim izvorima energije i koristi se za proizvodnju električne energije u svim delovima sveta. Snaga vetra snabdeva i do 20% ukupnih potreba za energijom, a u nekim vetrovitim oblastima ona daje i više od pola ukupnih energetskih kapaciteta.

S.S.

Struja iz obnovljivih izvora za potrebe javne rasvete u Hrvatskoj

javna rasveta solarU Hrvatskoj je pokrenut pilot projekat napajanja ulične rasvete malih opština električnom energijom proizvedenom iz obnovljivih izvora.

Prvi grad koji će ući u ovaj projekat je Pleternica, koja je i prvi grad u Hrvatskoj koji poseduje svoju hidroelektranu, a osim toga poseduje i solarnu elektranu koja se nalazi na zgradi Preduzetničkog inkubatora.

Firma „Logistika javne rasvete“ iz Zagreba će uložiti preko 325 hiljada evra u projekat dobijanja električne energije iz OIE za potrebe javne rasvete Pleternice.

Očekuje se da projekat sam sebe isplati u roku od 6 godina, nakon čega će preći u vlasništvo grada.

Pored proizvodnje „zelene“ struje iz solarnih elektrana u pojedinačnoj opštini, planirana je i ušteda zamenom običnih inkadescentnih sijalica štedljivim kompaktnim fluorescentnim.

Pleternica planira i proširenje kapaciteta postojeće solarne elektrane na zgradi Preduzetničkog inkubatora na 30kW, a urađen je i projekat za još jednu hidroelektranu.

Zainteresovani gradovi koji žele da se uključe u ovaj projekat neće imati nikakva ulaganja; u narednih 6 godina će plaćati električnu energiju javne rasvete kao i do sada, a zatim će solarne elektrane preći u njihovo vlasništvo čime će se ostvariti velike uštede.

Projektom je predviđeno da se u 2014. godini uključi 30 malih opština sa područja Slavonije.

Na nivou Republike Hrvatske projekat je vredan oko 10 miliona evra, a deo sredstava će se finansirati iz fondova Evropske Unije.

S.J.

Evropska komisija predstavila energetski paket ciljeva do 2030. godine

Evropska komisija objavila je 22. januara ove godine klimatske i energetske ciljeve do 2030. godine. Prema ovom energetskom paketu, zemlje Evropske unije bi do 2030. godine morale smanjiti emisiju ugljen dioksida za 40% u odnosu na 1990. godinu, ali i povećati udeo iz obnovljivih izvora energije na bar 27%. Ključni elementi ovog paketa su i poboljšanje energetske efikasnosti, stvaranje stabilne energetske rezerve, konkurentnost tržišta, sigurno snabdevanje energijom, novi sistem upravljanja koji je zasnovan na nacionalnim planovima za konkurentnu, sigurnu i održivu energiju.

Predsednik Evropske komisije, Hose Manuel Baroso (José Manuel Barroso) na predstavljanju ovog energetskog paketa izjavio je da je njihov cilj veće oslanjanje na domaću proizvodnju što će dati stabilnost investitorima, podržati sigurnost snabdevanja, ali i doprineti otvaranju novih radnih mesta.

Komesar za klimatske akcije Koni Hedegard (Connie Hedegaard) rekla je da je ovaj energetski paket bitan zbog toga što postavlja okvire za energetsku politiku Evrope, kao i da bi svaka zemlja trebalo sebi da postavi ambiciozne ciljeve u ovoj oblasti.
Ciljevi koje je predstavila ova komisija nisu obavezujući, a posle debata koji će se održavati tokom ove godine, prvi zakonski predlozi se očekuju početkom sledeće godine.

S.J.

Završeni generalni projekti za revitalizaciju malih hidroelektrana

hidro energijaFirma „Energoprojekt Hidroinženjering“ u novembru prošle godine potpisala je sa JP Elektroprivreda Srbije Ugovor o izradi investiciono-tehničke dokumentacije i pružanju konsultantskih usluga potrebnih za revitalizaciju i modernizaciju 15 malih hidroelektrana (MHE) u vlasništvu EPS-a.

EPS ima u planu da revitalizuje sledeće male hidroelektrane: „Radaljska banja“, „Vrelo“, „Raška“ (Sopoćani), „Seljašnica“, „Turica“, „Kratovska reka“, „Pod gradom“, „Moravica“, „Sveta Petka“, „Sićevo“, „Temac“, „Sokolovica“, „Gamzigrad“, „Vučje“ i „Jelašnica“.

Kako je izjavio pomoćnik direktora direkcije za obnovljive izvore energije u Elektroprivredi Srbije, Dušan Živković, na konferenciji „Balkanski sektor i investicije u OIE“, u decembru prošle godine, ukupna instalisana snaga ovih MHE će biti oko 20MW. Vrednost ovog ugovora je 1,3 miliona evra, a finansira se kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kao i sredstvima EPS-a.

Direktor marketinga firme „Energoprojekt Hidroinženjering“ gospodin Jovan Vujović, u razgovoru za Energetski Portal, izjavio je da je ova firma završila generalne projekte za sve MHE obuhvaćene ugovorom. Prema njegovim rečima, u toku je pribavljanje mišljenja za lokacijske dozvole, ali i izrada tenderske dokumentacije za nabavku opreme potrebne za revitalizaciju ovih MHE. Nakon dobijanja građevinskih dozvola, počeće se sa njihovom modernizacijom.

Pored toga što će biti revitalizovane, neke od ovih MHE će dobiti i veću instalisanu snagu, a time će biti povećana i godišnja proizvodnja električne energije.

Inače MHE „Sveta Petka“ prva je mala hidroelektrana koja je izgrađena u Srbiji još 1908. godine. Njenom revitalizacijom pored funkcionalnije proizvodnje električne energije sačuvaće se objekat od značaja za razvoj i istoriju elektrotehnike.

S.J.

Uticaj globalne nestašice vode na proizvodnju energije

nestasica vodeVeć prvog dana svetskog samita o energiji (World Future Energy Summit), koji se od 20. do 22. januara održao u Abu Dabiju, predstavnici Svetske banke, kao jedne od učesnica samita, izneli su zabrinjavajuće podatke o globalnoj nestašici vode i uticaju koji ona ima na proizvodnju energije širom sveta.

Oni su predstavili istraživanja u vezi sa klimatskim promenama koje se odnose na vodne kapacitete, ali i ponovo pokrenuli inicijativu i dali ideje koje bi trebalo da pomognu zemljama u razvoju da sve veću potražnju za električnom energijom usklade sa vodnim resursima.

Naime, prošlogodišnja inicijativa Svetske banke nazvana „Žedni energije“ (Thirsty Energy) osmišljena je da pomogne nacionalnim vladama da se, u nesigurnim uslovima budućnosti, pripreme za pronalažanje alternativnih izvora energije i usklade planove razvoja u ovoj oblasti sa upotrebom vodnih kapaciteta, zatim obezbede održivost energetskih i hidro investicija, kao i da usmeri vlade na najbolje načine donošenja i sprovođenja odluka u ovoj oblasti.

Predstavnici Svetske banka podsetili su na ovom samitu da su samo prošle godine zbog nestašice vode zatvorene velika hidroelektrana u Indiji i značajno umanjeni proizvodni kapaciteti velikog broja hidroelektrana u SAD, Kini, Brazilu, Šri Lanci i mnogim drugim zemljama. Takođe su izneti podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) da će se do 2035. godine potrošnja energije u svetu povećati za 35 procenata, što će trenutnu potrošnju vodnih kapaciteta povećati za čak 85%. S obzirom na to da će se za manje od 20 godina svetska populacija dodatno proširiti, procenjuje se da će 2030. godine na svetu biti više od 8 milijardi ljudi i da će više od dve trećine stanovništva biti urbanizovano, gradovi i razvijene zemlje pod velikim pritiskom da zadovolje i usklade potrebe za vodom, hranom i energijom.

Povećanje populacije zahteva veću poljoprivrednu proizvodnju, a ona direktno utiče na potrošnju vode i raspoložive vodne kapacitete koji se koriste za proizvodnju energije. Već danas više od 780 miliona stanovnika nema pristup pijaćoj vodi, a preko dve trećine svetskog stanovništva ne koristi sanitarnu vodu. Zbog svega toga, na svetskom samitu energije upozoreno je da se problemu odnosa vodnih kapaciteta i proizvodnje energije mora što hitnije i ozbiljnije pristupiti, kako u budućnosti ne bi došlo do još većih i nepopravljivih katastrofa po čovečanstvo.

S.S.

Privodi se kraju izgradnja MHE „Porečje“ u slivu Južne Morave kod Leskovca

MHE PorečjeVodoprivredno preduzeće „Ćuprija“ A.D. odabrani je potencijalni investitor na prvom Javnom pozivu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Ovo preduzeće ispitalo je mogućnost izrade i realizacije 5 projekata izgradnje malih hidroelektrana koje se nalaze u Kraljevu (MHE „Dubočica“, MHE „Svetlanovac“), Kruševcu (MHE „Jašice“), Novoj Varoši (MHE „Prisoje“) i Prijepolju (MHE „Mioska“).

Menadžer projekta gospodin Neško Nešković, u razgovoru za Energetski Portal, rekao je da je ovo preduzeće 20. januara predalo dopis Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine o tome šta je završeno od dokumentacije za projekte MHE. Prema njegovim rečima, projektna dokumentacija i generalni projekti za pet malih hidroelektrana su završeni krajem decembra 2013. godine i uskoro će biti dostavljeni Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Planirane instalisane snage ovih malih hidroelektrana su 335kW MHE „Dubočica“, 2075kW MHE „Svetlanovac“, 240kW MHE „Jašice“, 140kW MHE „Prisoje“, i 375kW MHE „Mioska“. Posle dobijanja svih potrebnih dozvola, ovo preduzeće će krenuti u realizaciju ovih projekata.

Inače, vodoprivredno preduzeće „Ćuprija“ A.D. je i drugi odabrani potencijalni investitor za MHE „Velika Ploča“ u Prijepolju, odnosno treći za MHE „Kamenjari“ u Vlasotincu i za MHE „Draževići“ u Novoj Varoši.

Ovo preduzeće je do sada već izgradilo dve MHE na reci Bistrici, „Crkvina“ i „Rečica“, istakao je gospodin Nešković za Energetski Portal i dodao da su trenutno u toku radovi na izgradnji MHE „Porečje“ koja se nalazi na teritoriji opštine Leskovac, u slivu Južne Morave. MHE „Porečje“ će imati snagu 775kW, a planirano je da godišnje proizvede više od 3 miliona kWh električne energije i da radovi na izgradnji ove MHE budu završeni do marta ove godine.

S.J.

Učešće srpske pokrajine na konferenciji o biomasi u Gracu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovinePokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, prisustvovala je četvrtoj po redu Centralnoevropskoj konferenciji o biomasi (the Central European Biomass Conference). Konferencija je održana u Austriji, u Gracu, od 15. do 18. januara ove godine. Prisustvovalo je više od 1100 gostiju iz 45 zemalja sveta, a organizovali su je Udruženje za biomasu iz Austrije (The Austrian Biomass Association), Štajerska komora za poljoprivredu i šumarstvo (the Styrian Chamber for Agriculture and Forestry) i Bioenergija 2020+ GmbH (BIOENERGY 2020+ GmbH).

Na konferenciji o biomasi govorilo se o proizvodnji toplotne i električne energije iz biomase, o biogasu, korišćenju energije iz biomase u urbanim sredinama, a prvi dan konferencije bio je posvećen peletu i biogasu kao energentima. Osim toga, razgovaralo se i o evropskoj energetskoj politici u Evropi, pri čemu je naglašeno da bi do 2030. godine trebalo da se smanji emisija ugljen dioksida za 40% u odnosu na 1990. godinu. Istaknuto je i da razvoj biomase kao energenta dovodi do razvoja poljoprivrede i stočarstva, ekonomskog razvoja zemlje, otvaranja novih radnih mesta, ali doprinosi i zaštiti životne sredine. Kao pozitivni primeri predstavljene su Nemačka, Austrija i Švedska.

Bilo je reči i o velikom potencijalu biomase u Vojvodini, kao i o tome da ova pokrajina treba da iskoristi iskustva drugih zemalja kako bi na najbolji način povećala proizvodnju ovog energenta, a time ostvarila i privredni razvoj.

S.J.

Dodeljene koncesije za vetropark i solarne elektrane u BiH

solar vetarNa sednici koja je održana 16. januara ove godine u Vladi Hercegbosanske županije, doneta je odluka o davanju koncesija za vetropark i tri solarne elektrane kompanijama iz Banja Luke i Livna.

Koncesija za vetropark na lokaciji „Škradimovac“ u Glamoču dodeljena je kompaniji „WBL City Project d.o.o.“ iz Banja Luke koja se bavi izgradnjom infrastrukturnih objekata i realizacijom projekata vetroparkova. Instalisana snaga ovog vetroparka će biti 110MW, a kompanija „WBL City Project d.o.o.“ je već ishodovala neka potrebna dokumenata za njegovu izgradnju.

Koncesija za solarne elektrane na lokalitetima Ćaić, Bila (Brda) i Golinjevo-Miši (Tušnica) u opštini Livno dodeljena je kompaniji „Solbus d.o.o.“ iz Livna. Inače, opština Livno je 2012. godine izmenila svoj prostorni plan kako bi omogućila izgradnju solarnih elektrana na teritoriji Strupnića, Brda, Tušnice i Odžaka.

S.J.

„Gugl“ ulaže 75 miliona dolara u vetropark u Teksasu

googlewindAmerička Internet kompanija „Gugl“ (Google) zaključila je krajem prošle godine ugovor o investiranju 75 miliona američkih dolara (oko 55 miliona evra) u projekat „Panhandle 2“, odnosno izgradnju vetroparka u saveznoj državi Teksas. Izgradnja ovog vetroparka predstavlja drugu fazu postojećeg projekta „400-MW Panhandle“.

Planirano je da „Panhandle 2“ proizodi 182MWh struje i to pomoću 79 turbina (Siemens) snage 2.3MW.

Vetropark je smešten u okrugu Karson, u blizini grada Amarila, i moći će da zadovolji potrebe za električnom energijom u preko 56 hiljada domaćinstava u Teksasu.

Inače, kompanija „Gugl“ do sada je uložila finansijska sredstva u 15 projekata iz oblasti OIE širom SAD, a pomenuti vetropark je drugo investiranje tog tipa u Teksasu. Prethodno je u januaru 2013. godine uloženo 200 miliona dolara u vetropark „Spinning Spur“ u okrugu Oldam. „Gugl“ takođe otkupljuje svu struju koju stvara vetropark „Happy Hereford“ u okrugu Smit, kao i električnu energiju drugih vetroparkova širom Teksasa.

S.S.

Predstavljen Fond za unapređenje energetske efikasnosti

Konferencija za štampuDanas je u prostorijama Vlade Srbije održana konferencija za novinare na kojoj je predstavljen budžetski Fond za unapređenje energetske efikasnosti. Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović govorila je o početku rada ovog fonda, načinu raspodele sredstava i uslovima konkursa.

Korisnici Fonda za EE mogu biti lokalne samouprave, fizička lica, domaćinstva ili kućni saveti. Devastirane lokalne samouprave mogu da koriste 100% sredstava iz fonda, kao i domaćinstva i fizička lica, a ostale lokalne samouprave mogu da dobiju do 70 odsto potrebnih sredstava, dok će se ostatak finansirati sredstvima iz njihovog budžeta.

Prema rečima gospođe Mihajlović, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine će objaviti javni poziv krajem februara upućen bankama koje su zainteresovane da učestvuju u ovom poslu, a zatim će banke raspisivati javni poziv upućen domaćinstvima, lokalnim samoupravama, fizičkim licima i kućnim savetima. Kriterijumi i uslovi za konkurse će biti jasno definisani i neće biti potrebno mnogo dokumentacije za konkurisanje, a najvažniji dokument na osnovu koga će se dobijati sredstva biće obrazac u kome će zainteresovane stranke navesti kako će uštedeti energiju. Takođe, biće obrazovana komisija koja će odlučivati o dodeli ovih sredstava, a očekuje se da će prva sredstva biti dodeljena u aprilu ili maju ove godine.

Planirano je da oko 60 odsto sredstava iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti bude raspodeljeno domaćinstvima, s obzirom na to da se u stanovima gubi između 50 i 60 odsto energije, time i novca.

Planirana budžetska sredstva namenjena ovom fondu iznose 300 miliona dinara, a osim toga očekuju se i donacije od međunarodnih institucija, kao i Svetske banke koja je odobrila kredit u iznosu od 140 miliona evra za ovu namenu, a koja će biti uplaćena fondu čim Vlada Srbije odnosno Ministarstvo finansija izda garanciju.

Pored toga, ministar je izjavila i da se u narednom periodu očekuju izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, i s tim u vezi da će se u narednih mesec dana znati da li će Fond za zaštitu životne sredine biti osnovan, kao što je ranije najavljeno.

S.J.

1...1.4931.4941.495...1.511Page 1.494 of 1.511

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs