Na konferenciji ,,Zelena ekonomija – Pokretač održivog razvoja privrede Republike Srpske’’, koja je održana u Trebinju, panel diskusija bila je posvećena finansiranju zelene ekonomije i zelenih projekata malih i srednjih preduzeća.

Cilj panela bio je da se daju odgovori na pitanja kako obezbediti finansiranje za projekte koji dolaze iz OIE, odnosno zelene projekte, jer kada kompanije imali ideju da mogu da naprave uštede u vezi energije i kada krenu da pišu projektni plan i dođu do pitanja budžeta nailaze na problem.

Miloš Milošević iz Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu, kao moderator, na početku panela istakao je da su Razvojna agencija Republike Srpske, Inovacioni centar i Privredna komora Republike Srpske partneri na projektu Evropske mreže za preduzetništvo, koja takođe pruža podršku ovakvim preduzećima.

Hamdija Mujezin, project manager projekta URBANLED u UNDP-u, predstavio je njihova pozitivna iskustva u podršci malim i srednjim preduzećima. Kako je naveo, pažnja je usmerena na preduzeća iz karbonski intenzivnih industrija, a podrška im je pružana kroz direktnu tehničku i finansijsku asistenciju. To je podrazumevalo, između ostalog, i pripremu predloga za mere za investicije, izradu tehničke dokumentacije, samo finansiranje kao i praćenje implementacije investicije.

Pročitajte još:

• UBRZAVA SE ZELENA TRANZICIJA I U SRBIJI, RASTU ULAGANJA U ENERGIJU SUNCA I VETRA
• DOBRE POLITIKE I INOVATIVNE TEHNOLOGIJE ZA ZELENU TRANZICIJU
• SVE VIŠE SOLARNIH ELEKTRANA U REGIONU

Mujezin je približio učesnicima kroz primer i ESCO model finansiranja, koji kompanijama omogućava ujedno uštedu energije i drugoročni profit, objašnjavajući da postoje varijabilne i garantovanje uštede. Govoreći o varijabilnim, na mesečnom niovu se mere uštede i dogovara se koliku uštedu zadržava firma, a koliku ESCO. Kod garantovanih ušteda, primera radi, ESCO firme investiraju u fotonaponsku elektranu određenog preduzeća i narednih pet godina sve ostvarene uštede, kada je reč o energiji, idu ESCO firmi. Nakon isteka tog perioda, naredne tri godine preduzeće i ESCO firma dele uštedu, nakon čega ESCO izlazi iz ugovornog odnosa i sve ušede od tog trenutka su samo za preduzeće.

Njihova dosadašnja iskustva u podršci ovakvim preduzećima su uspešna. Kako Mujezin objašnjava, kada su uzeli u obzir trenutnu cenu takse CO2 u Evropskoj uniji, sve investicije su se isplatile kroz uštede CO2, investirajući u čistiju energiju.

Zihnija Hasović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), rekao je da banka značajno investira u BiH i objasnio koliki značaj imaju kreditne linije. Naime, kao primer je naveo finansiranje malih i srednjih preduzeća gde ona mogu da podignu kredit uz koji dobiju podsticaj od 15 odsto. To znači da će nakon završetka investicije dobiti povraćaj od 15 odsto. Projekti koje EBRD podržava jesu svi oni okrenuti resursima od energetske efikasnosti do izrade projekata OIE.

Andrijana Marić iz Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ), govorila je o načinu na koji pružaju podršku ovakvim preduzećima. Kako je istakla, okrenuti su preduzećima u izvozno orijentisanim sektorima – drvo i metal, ali i turizmu. U javnim pozivima grant sredstva usmerena su upravo prema ovakvim preduzećima, zato što se ona prva suočavaju sa zahtevima za prilagođavanje proizvodnje od strane kupaca iz Evropske unije. Kroz grant sredstva podržavaju se mere resursne energetske efikasnosti, zatim implementacije sistema upravljanja zaštitom životne sredine i sistema upravljanja energijom, kao i segment cirkularnih poslovnih modela, odnosno implementacije jednog takvog modela. Preduzeća su uglavnom najviše zainteresovana za resursnu energetsku efikasnost, što je donekle i jasno, kako Andrijana navodi, zbog ekonomskih efekata. Na osnovu javnog poziva, GIZ je odabrao šest kompanija kojima će pružiti podršku.

Tijana Marjanac iz Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srpske, rekla je da njihov Fond kroz prethodnih 10 godina finansira jedan do dva projekata godišnje, a sredstva koja dodeljuju kreću se u rasponu od 50 do 100 hiljada maraka uz obavazno učešće korisnika u nivou od 30 odsto. Kako navodi, najčešće se finansiraju mere energetske efikasnosti kroz postavljanje izolacije, PVC stolarije, zatim LED rasvete i drugo.

U toku ove godine biće raspisan još jedan javni poziv, koji bi trebalo da bude propraćen i kampanjom koja će približiti javni poziv potencijalnim korisnicima. Javni poziv odnosiće se na spoljnu zaštitu objekata, odnosno na postavljanje termoizolacije, zatim povećanje efikasnosti sistema grejanja i hlađenja, unapređenje energetske efikasnosti u unutrašnjoj rasveti…

Na kraju panel diskusije, učesnicima se obratio Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koji je predstavio dugogodišnje iskustvo svoje kompanije i objasnio značaj grantova za mala i srednja preduzeća.

Prema njegovim rečima, glavna delatnost kompanije MT-KOMEX do 2010. godine bila je mašinski sektor, delatnost zavarivanja. U tom periodu dolazi do transformacije preduzeća, nakon što su uvideli da počinje tranformacija i energetskog sektora i da će solarna energija biti budućnost energetskog mix-a.

,,Tada sam čitao studiju koju je radio Greenpeace, a koji je predvideo da će do 2050. godine gotovo cela zemaljska kugla moći da se snabdeva dominantno iz dva izvora energije – solarne i energije vetra’’, rekao je Kostić.

Kako je objasnio, ni danas nije jednostavno razviti jedan projekat solarne elektrane, a naročito to nije bilo 2012. godine, kada su započinjali sa prvim projektima. Govoreći o prvim projektima, Kostić je podelio iskustvo njihove kompanije, kada je reč o finansijskim investicijama. Naime, u tom periodu Srbija je dozvolila izgradnju ukupno pet megavata, od čega je kompanija MT-KOMEX izgradila dva. Tada je investicija po megavatu iznosila 1,9 miliona evra, dok je danas, zahvaljujući tehnološkom razvoju, došlo do pojeftinjenja i investicija po megavatu iznosi između 650 i 700 hiljada evra.

Kompanija MT-KOMEX imala je finansijski izazov, kako da investira u solarnu elektranu koja je zahtevala sredstva između osam i devet miliona evra, uključujući i kupovinu zemljišta i troškove priključenja. Prema rečima Kostića, počeli su samostalnim sredstvima, sa oko 70 odsto, a u trenutku kada su banke prepoznale da će projekat moći da bude realizovan ušli su u proces odobrenja kredita koji je trajao više od četiri meseca.

Govoreći o podršci malim i srednjim preduzećima, Kostić navodi da je 15 odsto granta za ova preduzeća prisutno u Srbiji. Naveo je i primer, gde je prošle godine njihova kompanija sarađivala sa četiri banke u izgradnji oko 30 megavata solarnih panela na krovu, gde su korisnici dobili 15 odsto granta kao keš povraćaj nakon investicije, što je njima smanjilo ulaganja.

,,U proseku, računali smo, povratak investicije sa novim cenama električne energije u Srbiji, negde je između četiri i pet godina, što je vrlo prihvatljivo za industrijska preduzeća’’, kaže Kostić.

Na kraju izlaganja, Kostić je istakao da imaju prijatelje u Republici Srpskoj i Federaciji, zbog čega su odlučili da predstavništvo kompanije MT-KOMEX otvore i na tom području. U ovom trenutku imaju dvoje zaposlednih, dok u Srbiji u njihovim firmama imaju skoro 100 zaposlenih, od čega je 30 inženjera.

,,Želimo da budemo deo tržišta i ovde, i prisustvovaćemo i u investicionom smislu, ali želimo i da resurse koje imamo iskoristimo i pomognemo u razvoju i izgradnji projekata’’, zaključio je Kostić.

Energetski portal