Home Blog Page 1466

„Ekosekund“ podneo zahtev za dozvolu za tretman opasnog otpada

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije izdalo je obaveštenje o prijemu Zahteva za izdavanje dozvole za tretman opasnog otpada u mobilnom postrojenju od strane operatera preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „Ekosekund“ iz Beograda.

Kako je navedeno u saopštenju, preduzeće „Ekosekund“ podnelo je 2. decembra 2015. godine Zahtev za termički tertman opasnog otpada u mobilnom postrojenju na lokaciji u Krnjači u Beogradu. Uvid u podneti zahtev može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Rok za dostavljanje primedbi i sugestija je 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

U toku rekonstrukcija Kanalizaciono-crpne stanice „Gazela“ u Beogradu

KCS_Gazela bg

Predstavnici grada Beograda obišli su danas radove na rekonstrukciji Kanalizaciono-crpne stanice „Gazela“.

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić izjavio je da je Kanalizaciono-crpna stanica „Gazela“ jedna od najvećih crpnih stanica u Beogradu koja pokriva i fekalnu i kišnu kanalizaciju. On je istakao da je izgrađena 1975. godine, a da je ovo njena prva rekonstrukcija. Naveo je da će u okviru rekonstrukcije biti zamenjena sva tri velika kolektora za prikupljanje atmosferskih voda, ali i agregat i retenzija koja prikuplja vodu i štiti u slučajevima većeg vodostaja. Istakao je da će radovi biti realizovani u roku, odnosno u avgustu 2016. godine.

Član Gradskog veća gospodin Dragomir Petronijević istakao je da je investitor radova Direkcija za građevinsko zemljište grada Beograda. On je podsetio da je ova rekonstrukcija deo šireg plana koji predviđa da u narednih 10 godina svako naselje u Beogradu imati vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ gospodin Svetozar Veselinović izjavio je da je u toku rekonstrukcija crpne stanice „Karađorđev trg“ u Zemunu, kao i da je u planu rekonstrukcija crpne stanice „Ušće“ koja će pomoći da se efektnije odvodnjavaju kišne i fekalne vode sa Novog Beograda i Zemuna.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Kragujevac raspisao konkurs za projekte u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja

zzs

Grad Kragujevac raspisao je 3. marta 2016. godine konkurs za prijavu projekata udruženja u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja na teritoriji grada Kragujevca za 2016. godinu.

Kako je navedeno, na konkurs se mogu prijaviti udruženja sa teritorije grada Kragujevca koja su registrovana u skladu sa zakonom, posluju na nedobitnoj osnovi, statutom ostvaruju svoje ciljeve u oblasti životne sredine i održivog razvoja, direktno su odgovorna za pripremu i izvođenje programa i projekta, sa uspehom su realizovali prethodno odobrene programe i projekte i opravdali su sredstva dodeljena iz budžeta grada za prethodnu godinu po bilo kom osnovu.

Za projekte udruženja u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja grad Kragujevac je opredelio 2.664.000 dinara, a maksimalni iznos po projektu može biti 300 hiljada dinara.

Rok za prijavu je 18. mart 2016. godine.

foto: naslovi.net

Friport ostaje većinski vlasnik nalazišta zlata kod Bora

ylaAmerička kompanija “Friport MekMoran” saopštila je danas da zadržava većinsko vlasništvo i pravo upravljanja u donjoj zoni rudnog ležišta bakra i zlata “Čukaru Peki”, u neposrednoj blizini Bora. U saopštenju kompanije navodi se da je u izveštajima pojedinih medija “netačno formulisano da je ‘Friport MekMoran’ pristao da proda korporaciji Lundin Majning sav svoj udeo u projektu ‘Timok’. “Friport MekMoran zadržava većinsko vlasništvo i pravo upravljanja u velikoj porfirijskoj Donjoj zoni ležišta ‘Čukaru Peki’, u okviru projekta ‘Timok'”, poručili su iz kompanije. Ovo ležište deo je zajedničkog projekta “Timok”, čiji je vlasnik kompanija “Rakita Explorejšen” Bor, u kojoj američka kompanija “Friport MekMoran” ima 55 odsto udela, a 45 odsto je u vlasništvu kompanije Rezervuar Minerals iz Vankuvera u Kanadi.”

Friport MekMoran je dogovorio prodaju svojih prava nad masivnom i polumasivnom sulfidnom Gornjom zonom ležišta ‘Čukaru Peki”, koja je odvojena od Donje zone, korporaciji Lundin Majning, ali samo ukoliko kompanija Rezervuar Minerals ne iskoristi pravo preče kupovine udela u vlasničkoj strukturi kompanije Rakita Explorejšn doo Bor”, precizira se u saopštenju. Takođe se dodaje da, ukoliko kompanija Rezervuar Minerals ne prihvati pravo preče kupovine i ne otkupi udeo u projektu “Timok”, vlasnička struktura Donje zone biće realizovana u odnosu: Friport MekMoran- 54 odsto, Rezervuar Minerals 25 procenata i Lundin Majning 21 odsto. Nalazište “Čukaru Peki” pored aerodroma u Boru, prema dosadašnjim istraživanjima je jedno od bogatijih rudom bakra i zlata. U ovom rejonu, prema podacima koji su objavljeni prošle godine, ima 65 miliona tona rude bakra sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama po toni, iz kojih je moguće dobiti 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.
V.V.
www.tanjug.rs

Tivat obeležio Svetski dan energetske efikasnosti

Dan efikasnosti

U opštini Tivat u Crnoj Gori obeležen je Svetski dan energetske efikasnosti.

Centar za obrazovanje i trening ZOPT u saradnji sa opštinom Tivat realizovao je sedam dvonedeljnih radionica na temu energetske efikasnosti koje su bile namenjene završnim razredima osnovnih škola. Centralna manifestacija povodom završetka radionica održana je 4. marta 2016. godine, a u okviru manifestacije podeljeni su besplatni suveniri na temu energetske efikasnosti koji su izrađeni na radionicama, kao i LED štedljive sijalice. Učesnici radionica dobili su i diplome.

Energetski menadžer opštine Tivat gospodin Petar Vujović izjavio je da je potrebno promovisati energetsku efikasnost i usmeriti fokus na obnovljive izvore energije. On je istakao da će opština Tivat u 2016. godini uložiti oko 400 hiljada evra u oblast energetske efikasnosti, a da je prošle godine za unapređenje ove oblasti izdvojeno 226 hiljada evra.

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se 5. marta svake godine kroz razne manifestacije čiji je cilj podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti.

Sandra Jovićević

foto: opstinativat.com

U toku izgradnja nove trafostanice u Kragujevcu

1

U naselju Beloševac u Kragujevcu u toku je izgradnja nove trafostanice koja bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom stanovnicima ovog naselja.

Zamenik gradonačelnika Kragujevca gospodin Nebojša Zdravković obišao je radove i ovom prilikom istakao da će nova trafostanica rešiti dugogodišnji problem snabdevanja električnom energijom. Dodao je da je vrednost investicije oko 6 miliona dinara, a sredstva su obezbedili grad Kragujevac i „Elektrošumadija“.

Predstavnik Saveta Mesne zajednice Beloševac gospodin Miroljub Milosavljević izjavio je da su najveće probleme pre početka izgradnje nove trafostanice predstavljali imovinsko-pravni odnosi, a istakao je i da bi radovi na izgradnji trafostanice u Bugar mali trebalo da budu završeni sredinom marta 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: kragujevac.rs

Obeleženo 46 godina od puštanja u rad prvog bloka TENT-a

tent rs antic

PD „Termoelektrane Nikola Tesla“ 7. marta 2016. godine obeležilo je 46 godina od puštanja u rad prvog termo bloka.

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je da EPS predstavlja najznačajniji sistem srpske privrede i najveću vrednost koju Srbija poseduje. On je dodao da će termoelektrane u Srbiji ostati glavni oslonac proizvodnje električne energije uz odgovoran pristup prema životnoj sredini i primenu svih evropskih propisa, od Direktive o velikim ložištima do propisa o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Gospodin Antić je podsetio i da se nakon 35 godina u Republici Srbiji gradi novi blok termoelektrane, odnosno treći blok TE „Kostolac B“ snage 350MW.

Izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje energije u JP „Elektroprivreda Srbije“ gospodin Dragan Jovanović istakao je da je prvi blok snage 200MW u Obrenovcu počeo sa radom 7. marta 1970. godine, a u narednih 15 godina podignuti su blokovi ukupne snage 2850MW. Naveo je da je sa lokacije TENT A sistemu do sada isporučeno preko 328 milijardi kWh električne energije, dok je TENT B isporučio skoro 242 milijarde kWh električne energije, što ukupno prelazi vrednost od 28,5 milijardi evra.

Član Nadzornog odbora JP „Elektroprivreda Srbije“ gospodin Aleksandar Gajić istakao je da će energetika i dalje zauzimati značajno mesto u strateškim opredeljenjima Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Održana sednica Skupštine AP Vojvodine posvećena zaštiti životne sredine

Sednica skupstinavojvodine.gov.rs

U petak 4. marta 2016. godine održana je 51. sednica Skupštine AP Vojvodine na kojoj se razgovaralo o zaštiti životne sredine i prirodnih dobara.

Kako je saopšteno, na sednici je doneta odluka o Programu zaštite životne sredine AP Vojvodine za period od 2016. do 2025. godine, odluka o donošenju Prostornog plana područja posebne namene „Subotičke pustare i jezera“ i specijalnog rezervata prirode „Titelski breg“, odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene „Fruška Gora“ i predela izuzetnih odlika „Karaš-Nera“. Osim toga, doneta je i odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora transportnog gasovoda Sabirna gasna stanica Tilva-Bela crkva sa elementima detaljne regulacije, kao i Pokrajinska skupštinska odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene kulturnog predela Sremski Karlovci.

Prihvaćen je tekst sporazuma o saradnji o međuregionalnom združivanju teritorijalnih samouprava na području sliva reke Tise sa odgovarajućim zaključcima, a usvojen je i Izveštaj o stanju prirode u AP Vojvodina za period od 2000. do 2014. godine sa zaklučcima Pokrajinske vlade.

Sandra Jovićević

foto: skupstinavojvodine.gov.rs

EU dobila vodič o hemikalijama pisan običnim jezikom

hemEvropska agencija za hemikalije (ECHA) pokrenula je “onlajn” vodič koji sadrži informacije o hiljadama hemikalija pisane svima razumljivim jezikom, kao i informacije namenjene industriji i stručnjacima. Cilj novog pretraživača je da se unapredi znanje o hemikalijama a nudi jednostavne informacije o 120.000 supstanci koje se koriste u proizvodima u svakodnevnoj upotrebi, od kozmetike do posuđa. Vodič je pokrenut u vreme kada rastu bojazni od industrijskih hemikalija koje, smatraju neki naučnici, stoje iza povećanja oboljevanja od raka i neplodnosti.
Agencija će o svakoj hemikaliji davati informacije na tri nivoa, pri čemu je prvi za laike, odnosno “obične” ljude sa prosečnim znanjem, a treći za toksikologe. “Sada su te informacije napisane na svima razumljivom jeziku umesto niza kodova”, rekla je direktorka za registracije u Agenciji Kristel Mise misleći pri tome na kompleksne dokumentacije koje dostavljaju kompanije u okviru regulacije REACH o bezbednosti hemijskih proizvoda.
Regulativom REACH usvojenom 2006. od hemijske industrije se zahteva da registruje hiljade suspstanci i zameni one koje predstavljaju neprihvatljivu opasnost za zdravlje ljudi i prirodnu sredinu. “Do sada su izvor svih informacija bile kompanije. Sada te informacije predstavljamo na mnogo jednostavniji način. I to je ono što je novo”, rekla je Mise za EurActiv.com.

V.V.

Izvor: www.euroactiv.rs

Više informacija pogledajte ovde http://echa.europa.eu/about-us

U planu izgradnja transfer stanice u Novoj Varoši

sandzakhaber.net deponija

Ambasador Turske u Srbiji njegova ekselencija gospodin Mehmed Kemal Bozaji i predstavnici kompanije „Tika“ saopštili su da će obezbediti oko pola miliona evra za rešavanje problema komunalnog otpada u opštinama Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica, preneli su mediji.

Član Opštinskog veća Prijepolja gospodin Esad Hodžić izjavio je da će ova sredstva biti uložena u nabavku kontejnera, vozila i opreme, a jedan deo sredstava će biti usmeren i na izgradnju transfer stanice. Kako je istakao, deo sredstava za izgradnju transfer stanice biće izdvojen i iz budžeta četiri susedne opštine preko javnog preduzeća „Banjica“. On je naveo da bi transfer stanica trebalo da se nalazi u Novoj Varoši gde bi se vršilo selektovanje otpada, a nekorisni otpad bi se odvozio u Regionalnu deponiju „Duboko“ kod Užica.

Gospodin Hodžić je istakao da će se realizacijom ovog projekta steći uslovi za zatvaranje deponije Stanjevine u Prijepolju, koja je već dugo vremena veliki ekološki problem ove opštine.

Sandra Jovićević

foto: sandzakhaber.net

izvor: glaszapadnesrbije.rs

Klimatske promene u Beogradu i Srbiji

Goran PejanovicGlobalna klima se menja što je evidentno i u Srbiji i to potvrđuje i veliki broj osmatranja. Globalna prosečna temperatura je porasla za 0.8°S u odnosu na predindustrijski period, a u Beogradu, od kada su počela merenja 1888. godine, za više od 1.5°S. Najviši rast je zapravo zabeležen od 1970. godine, a poslednja dekada je bila najtoplija do sada.

Klimatske promene na teritoriji Beograda se ogledaju u ekstremnim događajima kao što su toplotni talasi, ekstremne hladnoće, suše, obilne padavine i poplave. U poslednjih deset godina u Beogradu bilo je više slučajeva pojave toplotnih talasa od kojih su najznačajniji tokom leta 2013. godine, avgusta 2012. godine, jula 2007. i juna i jula 2006. godine.

Analizom najtoplijih leta u Beogradu može se uočiti da je osam od deset najtoplijih leta bilo nakon 2000. godine (Slika 2). Najtoplije leto je zabeleženo 2012. godine kada je u Beogradu registrovan rekordan broj tropskih dana i tropskih noći. Tada su registrovana 62 tropska dana sa maksimalnom temperaturom višom od 30°S, što je za 40 dana više od proseka. Zabeležena je i 51 tropska noć sa minimalnom temperaturom višom od 20°S što je za 44 noći više od prosečnih vrednosti.

Najizraženiji talasi ekstremnih hladnoća poslednjih godina u Beogradu registrovani su tokom januara i februara 2012. godine (17 uzastopno ledenih dana), zime 2008/2009. (20 uzastopnio ledenih dana) i zime 2007/2008. (15 uzastopno ledenih dana).

Najizraženija suša na teritoriji Beograda u poslednjih deset godina je suša tokom leta 2012. godine. kada je registrovano svega 59.5 mm padavina, što je 39% od prosečnih vrednosti. Značajne poplave sa katastrofalnim posledicama su se dogodile maja 2014. i aprila 2006. godine.

Pokazatelјi promene klime u Srbiji

Kao posledica globalnih promena klime registrovane su i promene u intenzitetu i učestalosti pojave klimatskih ekstrema. Stanje u Srbiji se pokazalo kao veoma osetlјivo na prirodne nepogode, poplave, zemlјotrese, klizišta, šumske požare, suše, toplotne talase, produžene zime i grad, kako kroz svoju istoriju tako i u današnje vreme.

U Srbiji su se značajne suše dogodile 2000., 2003., 2007., 2011., 2012. i 2013. godine, koje su veoma negativno uticale na polјoprivredu i vodne resurse.
U Srbiji su nakon 2000. godine zabeležene značajne poplave i to 2002., 2005., 2006., 2009. i 2014. godine. Najkišovitija godina u Srbiji je 2014. U maju 2014. godine su trodnevne sume padavina u oblasti Podrinsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-godišnje trodnevne sume.

Analize pokazuju da je u instrumentalnom periodu merenja i osmatranja došlo do sledećih promena na teritoriji Republike Srbije:

• postoji trend porasta temperature vazduha u većem delu Srbije
• sve češća nagla smena toplih i hladnih perioda
• povećanje broja letnjih i tropskih dana kao i tropskih noći
• smanjenje broja dana sa jakim mrazom i snežnim pokrivačem
• smanjenje broja ledenih dana
• toplotni talasi češći i duži
• padavine sve ređe ali intenzivnije

Do sredine 2014. godine šesnaest zemalјa članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Kako je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u značajnom porastu na globalnom nivou, Srbija već oseća posledice i potrebno je da se zalaže za njihovu redukciju. Srbija je prva zemlјa u regionu koja je osmislila i saopštila nacionalni klimatski doprinos (INDC – intended nationally determined contribution) tj. strategiju o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i planove za adaptaciju na klimatske promene.

rhmz_LogoGlavni cilј Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije je jačanje analitičkog i prognostičkog sistema za različite vremenske i prostorne okvire počev od klimatskih projekcija, sezonskih, mesečnih, srednjoročnih, kratkoročnih prognoza a takođe i predočavanje vremena i hidroloških uslova uz asimilaciju radarskih, satelitkih i drugih konvencionalnih podataka.

Na osnovu jedne od preporuka ministara, krajem 2007. godine uspostavlјen je Podregionalni virtuelni klimatski centar za jugoistočnu Evropu (SEEVCCC) u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).

SEEVCCC, kao član mreže regionalnih klimatskih centara Regionalne asocijacije VI WMO (WMO RA VI RCC–mreža), ima mandat da obezbedi klimatske podatke, monitoring klime, dugoročnu prognozu, jačanje kapaciteta na podregionalnom nivou kao i da koordinira različitim programima i projektima vezanim za uticaje klimatskih promena na različite sektore ekonomije. Takođe, doprinosi istraživačkim i razvojnim aktivnostima u okviru WMO RA VI RCC–mreže.

SEEVCCC podržava aktivnosti Nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi u izdavanju klimatskih upozorenja zasnovanih na mesečnim klimatskim biltenima, kartama anomalija, klimatskim indeksima i sezonskim prognozama. Pored toga, SEEVCCC je domaćin Foruma za klimatske izglede vremena za Jugoistočnu Evropu, čime podržava mehanizam WMO za regionalne forume za klimatske izglede vremena.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije je u saradnji sa Institutom za javno zdravlјe Srbije „dr Milan Jovanović Batut“ razvio sistem za rano upozorenje na pojavu toplotnih talasa.

Autor teksta: Goran Pejanović

Hidro metereološki zavod Srbije

“Energoprojekt Oprema” i “Planum” ugovorili novi posao na “Kolubari” – Vrednost radova oko 15,5 mil EUR

kolubJavno preduzeće “Elektroprivreda Srbije”, kao investitor, i konzorcijum izvođača radova: “Energoprojekt Oprema” i “Planum” ugovorili su, početkom februara, novi značajan ugovor u vezi sa izgradnjom nove deponije za ugalj u “Kolubari”. Infrastrukturni objekti za novu deponiju uglja u “RB Kolubara” na površinskom kopu “Tamnava-Zapadno polje” obuhvataju isporuku materijala i opreme, izvođenje građevinskih, mašinskih i elektro radova, primopredaju i puštanje u rad, u svemu prema tehničkoj dokumentaciji koju obezbeđuje investitor. Ukupna vrednost ugovorenih radova iznosi 15.506.176,18 EUR (bez PDV-a). Rok za realizaciju projekta je 18 meseci.

V.V.

Izvor: Agencije

Gasprom uzeo dve milijarde dolara kredita od kineske banke

gazRuska kompanija “Gasprom” uzela je kredit od dve milijarde dolara od kineske banke “Bank of China”, sa rokom vraćanja od pet godina. “Danas su u Šangaju Gasprom i londonsko predstavništvo banke zaključili ugovor o odobrenju kredita u visini od dve milijarde dolara na pet godina”, saopšteno je iz “Gasproma”. Sporazum su potpisali zamenik predsednika uprave “Gasproma” Andrej Kruglov i potpredsednik londonskog predstavništva kineske banke Vang Huabing. U saopštenju se dodaje da je ovo najveći iznos koji je do sada direktno dobijen od neke banke i prvi ugovor o kreditu sa kineskom bankom.

V.V.

Izvor: www.N1info.com, www. serbia-energy.eu

RTB „Bor“ dobio tri sertifikata za primenu ISO i OHSAS standarda

IMG_7034

Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ dobio je krajem prošle nedelje sertifikate ISO 90001 za potvrdu kvaliteta rada, ISO 14001 za zaštitu životne sredine i OHSAS 18001 za zaštitu bezbednosti na radu.

Zamenik generalnog direktora RTB „Bor“ gospođa Mirjana Antić izjavila je da je dobijanje pomenutih sertifikata veoma značajno, kao i da su se tako stvorili uslovi za poboljšanje ukupnih performansi RTB „Bor“.

Direktor kompanije koja je dodelila sertifikate „Lloyd’s Register LRQA“ gospodin Vladimir Ćosović istakao je da je RTB-u „Bor“ dodeljen sertifikat ISO 90001 jer je prepoznat kao kompanija koja proizvodi anodni i katodni bakar, ali i druge proizvode na najvišem nivou. Sertifikat za zaštitu životne sredine dodeljen je zbog potvrde velikog broja parametara iz ove oblasti, dok je sertifikat OHSAS 18001 potvrda da je kompanija svesna rizika sa kojima se zaposleni suočavaju svakog dana i uredila je način upravljanja ovim rizicima kako bi bilo što manje neželjenih događaja.

Predstavnik rukovodstva RTB „Bor“ za integrisane sisteme menadžmenta gospodin Slaviša Buđelan izjavio je da je projekat uvođenja sertifikata nastavak uvođenja integrisanih sistema menadžmenta u novu topionicu i fabriku sumporne kiseline.

Sandra Jovićević

foto: rtb.rs

U planu izgradnja vetroparka u Zaječaru

ugovor-vetropark zajecar

Prošle nedelje potpisan je Predugovor o izgradnji vetroparka na Vrškoj Čuki u opštini Zaječar. Predugovor su potpisali gradonačelnik Zaječara gospodin Velimir Ognjenović i direktor konzorcijuma „Vision Group Balcan – Vision Sword“ iz Češke gospodin Marek Klimeš.

Gospodin Ognjenović je ovom prilikom izjavio da će vetropark imati snagu od 60MW, a vrednost investicije iznosiće oko 100 miliona evra. On je istakao da će grad Zaječar imati godišnje oko 5 odsto prihoda, odnosno oko pola miliona evra u prvoj fazi, a nakon realizacije projekta dobit bi bila oko milion evra.

U saopštenju Zaječara navedeno je da će projekat biti realizovan u roku od 2 godine, a grad Zaječar će izdati sve neophodne uslove za gradnju u što kraćem roku kako bi konzorcijum uskoro počeo da postavlja temelje za vetrogeneratore i da gradi trafostanicu.

Sandra Jovićević

foto: zajecar.info

izvor: zajecar.info

TE „Kolubara“ dobila novi transformator

transformator tent rs

PD „Termoelektrane Nikola Tesla“ saopštilo je da je u termoelektrani „Kolubara“ u Velikim Crljenima priključen transformator T6 110/36,75 kV.

Kako je saopšteno, transformator je dopremljen iz Republike Hrvatske, iz fabrike „Končar Dist“ u Zagrebu, a trebalo bi da zameni stari koji je izgoreo 2014. godine. Navedeno je da se krajem aprila 2016. godine očekuje i isporuka transformatora T4 110/6,3 kV iz fabrike u Ripnju kako bi se zamenio još jedan izgoreli transformator.

U saopštenju TENT-a istaknuto je da su 2014. godine tokom poplave i požara u TE „Kolubara“ izgorela tri transformatora i kompletna elektrokomanda sa upravljačkim sistemom.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

1...1,4651,4661,467...1,670Page 1,466 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs