Home Blog Page 1457

U Crnoj Gori do 2020. godine 10 odsto goriva iz OIE

Miodrag-Čanović

Na simpozijumu Globalne inicijative za smanjenje potrošnje goriva (Global Fuel Economy Initiative) koji je održan 5. septembra 2014. godine u Parizu učestvovala je i Republika Crna Gora koju je predstavljao generalni direktor Direktorata za energetiku gospodin Miodrag Čanović.

Gospodin Čanović je na ovom simpozijumu izjavio da će Republika Crna Gora ispuniti zadati cilj da do 2020. godine 10 odsto potrošnje goriva u sektoru transporta bude iz obnovljivih izvora energije. On je dodao i da je Strategijom razvoja energetike Crne Gore predviđeno da upotreba biogoriva u transportu 2020. godine bude 285GWh, dok će 2030. biti 252GWh.

Na simpozijumu je istaknuto i da Crna Gora nema fabrike motornih vozila, kao i da uvozi gorivo. Takođe je rečeno da se Crna Gora okreće čistim gorivima, ekološkim vozilima, čistim putevima i eko vožnji, a sve u cilju smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu.

Gospodin Miodrag Čanović izjavio je i da je u toku priprema novog Zakona o energetici koji bi između ostalog trebalo da reguliše i transport, skladištenje i bezbednost goriva, kao i zaštitu potrošača.

Simpozijum je organizovala Globalna inicijativa za smanjenje potrošnje goriva (GFEI) i to kao preliminarni sastanak za samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koji će se održati 23. septembra u Njujorku.

Sandra Jovićević

foto:a1on.me

Obeleženo 50 godina izgradnje HE „ Đerdap 1“

djerdap 1-

Proteklog vikenda u Kladovu obeležena je pedesetogodišnjica izgradnje hidroelektrane „Đerdap 1“ na kojoj su prisustvovali predstavnici državnih organa, predstavnici „Elektroprivrede Srbije“, kao i predstavnici Privrednog društva „Đerdap“.

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić izjavio je da je hidrosistem „Đerdap“ jedan od najznačajnijih hidroenergetskih sistema u Srbiji. Gospodin Antić je podsetio prisutne da je HE „Đerdap 1“ do sada proizvela više od 243 milijarde kWh električne energije.

Vršilac dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije“ gospodin Aleksandar Obradović rekao je da se radovi na revitalizaciji ove hidroelektrane odvijaju po planu.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednik Vlade Republike Srbije gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da je neophodno izgraditi nova energetska postrojenja kako bi Republika Srbija ponovo postala izvoznik električne energije. Gospođa Mihajlović je dodala i da je u planu izgradnja HE „Đerdap 3“, kao i da su povodom ovog projekta u toku razgovori sa Rumunijom i potencijalnim partnerima.

Predstavnik Privrednog društva „Đerdap“ gospodin Goran Knežević izjavio je da je HE „Đerdap 1“ do sada već četiri puta premašila planiranu proizvodnju električne energije, a dodao je i da će radovi na revitalizaciji ove hidroelektrane biti završeni do kraja 2018. godine.

Direktor HE „Đerdap 1“ gospodin Ljubiša Jokić rekao je da je HE „Đerdap 1“ već premašila planiranu proizvodnju električne energije za 2014. godinu i to za sedam procenata.

Sandra Jovićević

foto:bizlife.rs

IKEA razvija nove LED ploče

svetlece ploce

Švedska firma „IKEA GreenTech” u 2014. godini započela je saradnju sa škotskom firmom Design LED u razvijanju novih fleksibilnih „svetlosnih ploča”.

LED diode su smeštene između dva sloja tankog filma, gde oba sloja mogu da budu transparentna ili samo jedan.

Fleksibilnost materijala omogućava njegovo jednostavno savijanje pri čemu se ne utiče na diode. Kako LED rasveta emituje neznatnu toplotu moguće je ploče postavljati i na druge materijale.

„Svetlosne ploče” se mogu oblikovati i praviti do jednog metra, a takođe mogu da stvaraju i do 20000 lumena svetlosti po metru kvadratnom.

Ulaganjem u razvoj ovog proizvoda IKEA planira da celokupnu svoju ponudu u sektoru rasvete zameni štedljivom LED rasvetom do septembra 2015. godine.

S. Jovanović

foto:designledproducts.com

Regionalna konferencija o energetici u Budvi od 6. do 7. septembra

Energ.-konf. budva

Od 6. do 7. septembra 2014. godine u Budvi održana je Regionalna konferencija o energetici na kojoj su prisustvovali delegati iz osam zemalja Zapadnog Balkana, eksperti iz energetike, predstavnici državne uprave, predstavnici kompanija čija je delatnost energetika.

Regionalnu konferenciju o energetici otvorio je potpredsednik Skupštine Crne Gore gospodin Suljo Mustafić, koji je izjavio da je pre svega neophodno usaglasiti direktive Evropske unije sa domaćim zakonima. Gospodin Mustafić naglasio je i da je potrebno u što većoj meri iskoristiti potencijal obnovljivih izvora energije kako bi se uspostavila energetska stabilnost u regionu i privukle investicije u energetski sektor.

U okviru konferencije održani su i paneli posvećeni Trećem energetskom paketu, Energetskom sporazumu i ulaganju u energetiku.

Regionalnu konferenciju o energetici organizovala je Westminster fondacija za demokratiju u saradnji sa Skupštinom Crne Gore i Mrežom parlamentarnih komisija za ekonomiju, finansije i evropske integracije.

Sandra Jovićević

foto:pobjeda.me

Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda u Vrbasu i Kuli

veliki backi kanal

Između predstavnika opštine Vrbas i opštine Kula protekle nedelje održan je sastanak o izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda. Na sastanku je bilo reči o formiranju zajedničkog preduzeća dve opštine koje će upravljati Centralnim postrojenjem za preradu otpadnih voda.

Sastanku je prisustvovala i predstavnica MISP tima gospođa Sanja Vemić koja je izjavila da će ovaj projekat trajati godinu dana tokom kojih će biti pripremljena odgovarajuća dokumentacija u saradnji sa opštinama Vrbas i Kula, a biće izrađena i poslovna strategija kao i višegodišnji poslovni plan. Gospođa Vemić je dodala da će biti određena i cenovna politika kako bi se uspostavila održivost sistema.

Član Opštinskog veća zadužen za komunalne delatnosti gospodin Duško Ćutilo izjavio je da je cilj ove dve opštine stvaranje funkcionalnog preduzeća koje će upravljati Centralnim postrojenjem za preradu otpadnih voda kako bi se obezbedila njegova puna učinkovitost.

Podsetimo, ugovor o izgradnji ovog postrojenja potpisan je 2011. godine sa predstavnicima Evropske Unije, a vrednost projekta je više od 15 miliona evra. Krajem prošle godine izgrađen je magistralni kolektor između Kule i Vrbasa, a završetak radova na izgradnji centralnog kolektora očekuje se krajem 2014. godine.

Ovo postrojenje bi trebalo da prikuplja sve sanitarne i industrijske vode kao i otpadne vode iz domaćinstava koji su priključeni na mrežu kanalizacije, a zatim da ih prerađene ispušta u Veliki bački kanal.

MISP predstavlja program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave koji finansira Evropska unija.

Sandra Jovićević

foto:pticica.com

Tunel HE „Dabar“ dobio građevinsku dozvolu

he-dabar-tunel

Dana 4. septembra 2014. godine ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju gospođa Srebrenka Golić predala je građevinsku dozvolu za izgradnju tunela u okviru hidroelektrane „Dabar“ direktoru „Elektroprivrede Republike Srpske“ gospođi Branislavi Milekić.

Gospođa Srebrenka Golić izjavila je da je HE „Dabar“ veoma značajna za Hercegovinu, kao i da će njegovom izgradnjom biti rešeni problemi koji se odnose na energetiku i vodoprivredu.

Direktor „Elektroprivrede Republike Srpske“ gospođa Branislava Milekić istakla je da će u narednom periodu biti raspisan tender za izvođače radova, dok će do kraja godine biti izdate građevinske dozvole za izgradnju drugih objekata u okviru hidroenergetskog sistema „Dabar“.

Izgradnja tunela u okviru hidroelektrane „Dabar“ trebalo bi da počne do kraja ove godine; trajaće nešto više od tri godine, a njegova vrednost će biti preko 62 miliona evra. Radove će izvoditi domaće kompanije.

Inače, 2011. godine Vlada Republike Srpske odobrila je izgradnju HE „Dabar“, a koncesiju je dobilo Privredno društvo „Hidroelektrane Dabar“ čiji su osnivači „Hidroelektrane na Trebišnjici“ i „Elektroprivreda Republike Srpske“. U okviru ovog sistema trebalo bi da bude izgrađeno 7 hidroelektrana i 6 akumulacionih bazena.

Sandra Jovićević

foto:hercegovinapromo.com

Počela reciklaža PET otpada u Vrbasu

pet otpad reciklaža

Prošle nedelje u opštini Vrbas započelo je prikupljanje iskorišćene PET ambalaže. Ovu akciju pokrenulo je Javno komunalno preduzeće „Standard“ iz Vrbasa, a planirano je da se iz 16 hiljada domova prikupi ova ambalaža.

U Vrbasu će se otpad prikupljati druge i četvrte subote u mesecu, dok će u selima ove opštine biti organizovano sakupljanje otpada jednom u toku meseca i to prve subote u mesecu.

JKP „Standard“ iz Vrbasa u saradnji sa preduzećem za reciklažu plastike „Greentech“ d.o.o. iz Novog Sada podeliće i 20 hiljada promotivnih flajera u okviru kampanje „Radimo što i čitav svet, umesto da zagađujemo reciklirajmo PET“. U okviru iste kampanje i učenici u opštini Vrbas imaće priliku da se edukuju o značaju reciklaže i zaštiti životne sredine.

Inače, u Republici Srbiji reciklira se tek oko 50 odsto plastične ambalaže, dok se preostali deo odlaže na deponije.

Opština Vrbas jedna je od malobrojnih opština u Srbiji koja je pokrenula program sakupljanja i recikliranja ovakvog otpada, dok je preduzeće „Greentech“ jedan od lidera u reciklažnoj industriji i svojom sakupljačkom mrežom pokriva oko 80 odsto Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: potrosac-in.org.rs

Pola veka rada HE „Đerdap“

hidroelektrana djerdap I

U subotu, 6. septembra 2014. godine biće održana proslava povodom 50 godina rada hidroelektrane „Đerdap“, na kojoj će prisustvovati i predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Vlade Republike Srbije i „Elektroprivrede Srbije“.

Hidroelektrana „Đerdap“ predstavlja zajednički projekat Republike Srbije I Rumunije. Sporazum o izgradnji ove elektrane potpisan je 30. novembra 1963. godine između predsednika SFRJ gospodina Josipa Broza Tita i predsednika Narodne Republike Rumunije gospodina Georga Georgija Deža. Ovo je prva hidroelektrana na svetu čiju izgradnju su finansirale dve države. Početkom 1964. godine završen je idejni projekat za izgradnju hidroenergetskog sistema „Đerdap 1“, dok je sa izgradnjom elektrane započeto 7. septembra 2014. godine.

Hidroelektrana „Đerdap 1“ izgrađena je na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more, a projektovana je tako da svakoj strani pripadne isto. I Rumunija i Srbija dobile su po jednu hidroelektranu, po jednu brodsku prevodnicu, po jednu polovinu prelivne brane i po jednu neprelivnu branu sa pratećim objektima.

Dana 6. avgusta 1970. godine pušteni su u rad prvi agregati hidroelektrane „Đerdap 1“ i sa srpske i sa rumunske strane, a vrednost ovog projekta bila je 495 miliona dolara.

Inače, 2009. godine Republika Srbija u saradnji sa Rusijom započela je revitalizaciju HE „Đerdap 1“ kojom će radni vek ove elektrane biti produžen za 40 godina. Planirano je da se revitalizacija ove hidroelektrane završi do kraja aprila 2018. godine.

Hidroelektrana „Đerdap 1“ u oktobru prošle godine premašila je planiranu proizvodnju električne energije za 29 odsto.

Sandra Jovićević

foto:djerdap.rs

Smederevo dobija postrojenje za sakupljanje životinjskog otpada

smederevo zivotinjski otpad

U opštini Smederevo započelo se sa realizacijom projekta “Sistem za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na teritoriji grada Smedereva i opštine Kovin”, a uz donatorsku pomoć Evropske unije, Austrijske razvojne agencije i Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

Projektom je predviđeno da se do kraja ove godine na teritoriji opštine Smederevo izgradi objekat za privremeno sakupljanje i odlaganje sporednih proizvoda životinjskog porekla kojim će upravljati JKP “Zelenilo i groblja Smederevo”. Biće nabavljena i dva specijalna kamiona za prevoz ovakve vrste životinjskog otpada, kao i posebni kontejneri, a biće održana i obuka za korisnike.

Radove će izvoditi građevinsko preduzeće “Tončev gradnja” d.o.o. iz Surdulice, a ukupna vrednost ovog projekta iznosi oko 366 hiljada evra, od čega je oko 267 hiljada evra obezbeđeno iz donacija.

Inače, u Republici Srbiji godišnje nastane oko 300 hiljada tona životinjskog otpada, od čega se preradi samo oko 20 odsto.

Sandra Jovićević

foto:smederevo.org.rs

Termoelektrane konkurencija postrojenjima na OIE

ugalj

S obzirom da se u Republici Srbiji preko 65 odsto električne energije proizvodi iz uglja, potrebno je adekvatno se pripremiti za primenu Direktive o velikim ložištima koja stupa na snagu od 2027. godine.

Ovom direktivom određena je dozvoljena emisija štetnih gasova u atmosferu iz velikih ložišta, a termoelektrane koje ne budu zadovoljile propisane standarde moraće da budu zatvorene.

I u zemljama regiona najveći procenat električne energije proizvodi se iz uglja, pa je neophodno ulagati u izgradnju novih postrojenja i modernizaciju već postojećih kako bi se održala energetska stabilnost regiona.

U Bosni i Hercegovini u toku je izgradnja termoelektrane “Stanari” snage 300MW, čija je vrednost preko 600 miliona evra. Kada TE “Stanari” bude započela sa radom biće prva termoelektrana koja će raditi u skladu sa svim propisima Evropske unije. U planu je i izgradnja termoelektrane “Banovići” snage oko 300MW, a ugovor bi trebalo da bude potpisan u toku sledeće godine. Osim toga, planirana je i izgradnja bloka 8 termoelektrane “Kakanj” instalisane snage oko 300MWh, izgradnja novog zamenskog bloka termoelektrane “Tuzla”, kao i izgradnja termoelektrane “Ugljevik 3”.

U Crnoj Gori planirana je izgradnja termoelektrane “Pljevlja 2” instalisane snage između 220 i 300MW.

Makedonija ima u planu izgradnju termoelektrane u Mariovu čija bi snaga trebalo da bude oko 300MW.

U Srbiji je u toku revitalizacija termoelektrane “Kostolac”, a od 80-ih godina prošlog veka gradi se termoelektrana “Kolubara B”, koja još uvek nije završena. Pre izvesnog vremena kineske kompanije su izrazile želju da investiraju u ovu termoelektranu, ali još uvek ništa nije zvanično.

Izgradnjom novih postrojenja i revitalizacijom postojećih tako da zadovoljavaju propisane standarde o zaštiti životne sredine Evropske unije, termoelektrane na ugalj bi postale glavni konkurent postrojenjima koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije.

Sandra Jovićević

foto: kurir-info.rs

TE “Kostolac” dobija novi dimnjak

TE kostolac

U termoelektrani “Kostolac” u bloku B započeli su radovi na izgradnji novog dimnjaka u okviru prve faze revitalizacije ove termoelektrane u kojoj će biti izgrađeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova.

Na dubini od preko 25 metara počelo je postavljanje snažnih stubova-pilona. Do sada je postavljeno 203 pilona, a u narednim danima biće postavljeno svih 360. Nakon toga neophodno je izvršiti testiranje šipova, a potrebna je i povoljna procena tehničke kontrole u vezi gornje strukture apsorbera, kako bi se izgradnja šipova apsorbera mogla završiti.

Ovaj dimnjak će imati posebne dimne cevi za svaki od blokova, koje će biti izgrađene od plastike koja će biti ojačana staklenim vlaknima. U kanalima dimnog gasa biće postavljeni elementi koji uklanjaju vlagu iz struje dimnog gasa. Ova vlaga će se prikupljati i ponovo vraćati u apsorber.

Novi dimnjak će biti visok 200 metara, a prečnik svake dimne cevi iznosiće 7 metara. Radove na izgradnji izvodi kineska kompanija “CMEC” (China Machinery Engineering Corporation).

Podsetimo, prva faza revitalizacije termoelektrane Kostolac započela je u februaru ove godine, dok je vrednost projekta oko 112 miliona evra, a druga faza revitalizacije biće započeta krajem ove godine. Kada revitalizacija bude završena očekuje se da će blok B1 termoelektrane “Kostolac” raditi po svim ekološkim standardima koje je propisala Evropska unija. Revitalizacijom ovog bloka će se smanjiti i emisija štetnih gasova što će doprineti smanjenju zagađenja životne sredine.

Sandra Jovićević

„Organska cigla“ kao građevinski materijal

rsz_mushroom_tower

Nedavno je na izložbi MoMA PS1 u Njujorku predstavljena prva struktura na svetu, Hy-Fi kula u Kvinsu, koja je u potpunosti napravljena od pečuraka. Ovu kulu napravio je biro “Living”, na čelu sa arhitektom i idejnim tvorcem ove građevine gospodinom David Benjamin.

Gospodin Benjamin je na ovu ideju došao zbog toga što i zgrade, kao i pečurke, predstavljaju složene ekosisteme. Nekoliko godina istraživao je biologiju, dizajn i računarstvo i eksperimentisao sa različitim načinima na koje mogu da se iskoriste biološki organizmi.

Sa start-up kompanijom “Ecovative”, njegov biro “Living” razvio je cigle od micelijuma koje su izdržljive i vodootporne. Ove cigle napravljene su od smeše iseckanih stabljika kukuruza, konoplje i micelijuma koja je izlivena u kalupe za cigle , a potrebno je oko 5 dana da izraste u čvrst građevinski materijal pogodan za izgradnju.

Arhitekta David Benjamin izjavio je da je Hy-Fi kula u Kvinsu prva struktura na otvorenom koja je napravljena od micelijuma, i da bi trebalo da traje oko tri meseca. Takođe je dodao da neće biti problema prilagoditi materijal da bude izdržljiviji kako bi mogao biti iskorišćen za izgradnju stalnih struktura.

MoMA PS1 kroz jednogodišnji Young Architects Program omogućava mladim arhitektama da razviju kreativan projekat koji će biti predstavljen na ovoj izložbi, a koji uključuje zaštitu životne sredine, održivost i reciklažu.

Sandra Jovićević

“Morgan Stanley” planira izvoz metana iz SAD-a

rsz_morganstanley

“Morgan Stanley”, jedna od najvećih američkih investicionih banaka, ima u planu da izgradi postrojenje za izvoz američkog komprimovanog prirodnog gasa (metana).

Postrojenje bi trebalo da bude izgrađeno u blizini američkog grada Friport (Freeport) u Teksasu, a godišnje bi trebalo da se isporuči oko 60 milijardi metara kubnih ovog gasa.

Procenjeno je da će izgradnja ovog postrojenja koštati između 30 i 50 miliona dolara, a planirano je da bude završeno za oko godinu dana.

Gas bi trebalo da se isporučuje zemljama sa kojima Sjedinjene Američke Države imaju sklopljen ugovor o slobodnoj trgovini, kao što su Panama, Gvatemala, Dominikanska Republika, Salvador, Honduras, Kostarika.

Američka investiciona banka “Morgan Stanley” je još u maju ove godine podnela zahtev za izgradnju ovog postrojenja Odboru za fosilnu energiju pri američkom Ministarstvu energetike, ali još uvek nije dobila odgovor.

Inače, ova banka jedan je od dve investicione banke na svetu kojoj je dozvoljena izgradnja i vođenje ovakve infrastrukture.

Sandra Jovićević

Neophodne investicije u energetski sektor Republike Srbije

kostolac

Direktor termoelektrane “Kostolac” gospodin Dragan Jovanović izjavio je da bi jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije u narednom periodu trebalo da bude stabilnost snabdevanja električnom energijom i energetska bezbednost. Gospodin Jovanović je dodao i da je neophodno ulagati u nove investicije, kako bi se održala energetska stabilnost države.

Prema njegovim rečima, Republika Srbija je druga po redu evropska zemlja po učešću uglja u proizvodnji električne energije, iako ne koristi najnovija tehnološka dostignuća. Termoelektrane u Srbiji preko 20 godina rade bez povećanja instalisane snage, dok se svake godine povećava potrošnja električne energije, dodao je gospodin Jovanović.

On je istakao da je u narednih nekoliko godina neophodno izgraditi nova postrojenja snage oko 1000MW, jer će do 2025. godine prestati da rade postrojenja ukupne snage oko 1200MW zbog toga što je njihov stepen iskorišćenosti ispod 30 odsto.

Takođe je dodao da je neophodno rekonstruisati postojeće termoelektrane, ali i izgraditi nove termoelektrane, hidroelektrane, postrojenja na gas, kao i prenosnu i distributivnu mrežu, kako bi se postigla energetska stabilnost.

Direktor predstavništva kineske kompanije CMEC (China Machinery Engineering Corporation) gospodin Li Xie Qang izjavio je da bi primarni izvor električne energije u Republici Srbiji trebalo da bude ugalj, jer se 85 odsto električne energije dobija upravo pomoću uglja. On je dodao da proizvodnja električne energije uz pomoć uglja emituje istu količinu štetnih gasova u atmosferu kao i eksploatacija prirodnog gasa.

Sandra Jovićević

Ministar energetike najavio moguće poskupljenje struje

Aleksandar Antic

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić za “Radio Televiziju Srbije” izjavio je da će doći do poskupljenja električne energije u narednom periodu. Gospodin Antić je dodao i da ne zna kada će se to dogoditi, kao ni za koliko procenata će električna energije poskupeti.

Da bi došlo do poskupljenja električne energije potrebno je da “Elektroprivreda Srbije” podnese zahtev za poskupljenje Agenciji za energetiku Srbije koja će ga u narednom periodu razmotriti i odlučiti da li je poskupljenje opravdano.

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić naglasio je da će ako dođe do poskupljenja električne energije ono biti minimalno. Takođe je dodao i da će socijalno ugroženi građani dobiti povećanje kvote besplatnih kWh električne energije mesečno, koja sada iznosi 250kWh.

Prema rečima ministra rudarstva i energetike gospodina Aleksandra Antića, u Srbiji neće doći do nestašice električne energije, jer u podzemnom skladištu “Banatski dvor” postoji rezerva od 450 miliona kubnih metara gasa, a do kraja ove godine će biti završeno ispumpavanje vode sa kolubarskog kopa “Tamnava-Zapadno polje”.

Guverner Narodne Banke Srbije gospođa Jorgovanka Tabaković na sastanku u Savezu ekonomista Srbije koji je održan juče, izjavila je da najavljeno poskupljenje električne energije neće uticati na inflaciju koja će ostati u okviru od oko četiri odsto.

Sandra Jovićević

Počinje izgradnja MHE “Medna” u Republici Srpskoj

Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

hidro2

Danas će u mestu Donji Vrbljani u opštini Banjaluka biti položen kamen temeljac za izgradnju male hidroelektrane “Medna”.

Kamen temeljac položiće predsednik Republike Srpske gospodin Milorad Dodik i direktor kompanije “Interenergo” iz Ljubljane (koja je i investitor ovog projekta) gospodin Anton Papež.

Do sada je u pripremanje zemljišta za izgradnju MHE “Medna” uloženo oko milion evra, dok se procenjuje da će vrednost celog projekta iznositi oko 20 miliona evra.

Kompanija “Entea” iz Bosne i Hercegovine biće glavni izvođač radova koji bi trebalo da traju dve godine.

Kompanija “LSB Elektrane” d.o.o. koja je u vlasništvu ljubljanske firme“ Interenergo” dobila je dozvolu za rad MHE “Medna” do 2041. godine.

Ova mala hidroelektrana proizvodiće oko 21 hiljadu GWh električne energije godišnje, što će biti dovoljno da električnom energijom snabdeva oko 6 hiljada domaćinstava.

Sandra Jovićević

foto:energetskiportal.rs

1...1.4561.4571.458...1.511Page 1.457 of 1.511

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs