U prostorijama Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda sredinom prošle nedelje potpisan je ugovor o izgradnji kanalizacione mreže u Surčinu – Staro jezgro.
Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić izjavio je da je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u 2016. godini izdvojila 12,3 milijardi dinara za infrastrukturne projekte na teritoriji grada. Kako je naveo, u Surčinu će biti izgrađeno 45 kilometara kanalizacione mreže ukupne vrednosti 131 milion dinara, a očekuje se da će radovi početi krajem aprila 2016. godine.
Predstavnik opštine Surčin gospodin Stevan Šuša istakao je da je kanalizacija glavni problem opštine Surčin, a da je izgradnja kanalizacione mreže najvažniji projekat u ovoj opštini u poslednjih nekoliko decenija.
Sandra Jovićević
foto: beograd.rs
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković juče je izjavila da je u Srbiji malo teritorija u statusu zaštićenog područja i trenutno iznose svega 6,51 odsto. “Ministarstvo je donelo nekoliko ključnih dokumenata, pre svega izmene Zakona o zaštiti prirode i na taj način smo kao zemlja ispunili medjunarodne obaveze i stavili do znanja da znamo šta hoćemo sa svojom prirodom”, rekla je Bogosavljević Bošković povodom Dana zaštite prirode.
Krajem prošle nedelje gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali posetio je Kikindu. Ovom prilikom se sastao sa gradonačelnikom Kikinde gospodinom Pavlom Markovim, a na sastanku su između ostalog razgovarali i o fabrici pijaće vode.
Kupovinom gasa od Izraela EU može da smanji zavisnost od ruskog goriva, smatra američki ministar energetike Ernest Monic. Gasna polja koja pripadaju jevrejskoj državi potencijalno su najveća u Sredozemnom moru, piše “Blumberg”. Prema procenama SAD, Tel Aviv bi mogao da iskoristi ove zalihe gasa u “strateške svrhe”, kao i da izvuče veliku ekonomsku korist od njihove eksploatacije. Osim što bi pomogao Evropskoj uniji u “diverzifikaciji isporuka iz Rusije u Evropu”, Izrael može da izvozi plavo gorivo i u Јordan i Egipat, navodi agencija reči američkog činovnika.
Iranu je potrebno oko 40 milijardi dolara investicija u naftnu industriju, izjavio je ministar za naftu te zemlje Bidžan Zanganeh. On tvrdi da bi u novoj fiskalnoj godini, koja je počela 20. marta, „finansijske injekcije“ u naftnom sektoru trebalo da dođu iz privatnih kompanija i od stranih investitora. Teheran je ranije saopštio da će razgovarati sa velikim brojem zemalja–izvoznica nafte o zamrzavanju proizvodnje crnog zlata na nivo iz janura ove godine, ali tek pošto proizvodnja dostigne nivo od četiri miliona barela dnevno. Trenutno, prema podacima OPEK–a, dnevna proizvodnja nafte ove zemlje iznosi 3,1 milion barela dnevno. Pitanje zamrzavanja proizvodnje nafte među zemljama koje su veliki izvoznici tog derivata trebalo bi da bude na dnevnom redu na predstojećem sastanku OPEK–a 17. aprila u Dohi.