Porast bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, akumulacija toksičnih materija u usevima zbog suše i visokih temperatura, neke su od najvećih pretnji za životnu sredinu, objavila je danas Agencija UN za zaštitu životne sredine. U izveštaju UN navodi se da je velika pretnja po ljudsko zdravlje alarmantna količina plastičnog otpada u okeanima. Naučne analize pokazuju da su posledice klimatskih promena, koje ostavljaju duboke posledice na ekosistem, ljude, imovinu i ekonomiju, neizbežne. Izveštaj ukazuje na “kritičnu vezu izmedju zdrave životne sredine i zdravih ljudi” i poziva na aktivniju borbu protiv globalnog zagrevanja. UN upozoravaju da je tokom 20. veka došlo do drastičnog smanjenja ekosistema i biodiverziteta, ali i podjednako znatno povećanje broja ljudi i domaćih životinja na Zemlji.
Navedeni fakori pogoduju stvaranju virusa, bakterija i drugih patogenih agenasa koji se mogu preneti sa divljih na domaće životinje, pa potom i na ljude, navodi se u izveštaju UN. Medju takozvane “zonotske” bolesti spadaju ebola, ptičiji grip, respiratorni sindrom sa bliskog istoka (MERS), iznenadni akutni respiratorni sindrom (SARS), virus zapadnog Nila, zika virus i drugi. Ova oboljenja su u poslednjih 20 godina uzrokovale štetu od preko 100 milijardi dolara, a u slučaju pandemije kod ljudi mogle bi da izazovu štetu od nekoliko hiljada milijardi dolara. Prema podacima iz izveštaja, više od 60 odsto svih zaraznih bolesti kod ljudi su “zonotskog” porekla, kao i 75 odsto svih zaraznih bolesti u nastajanju. UN upozoravaju da se po jedna nova zarazna bolest kod ljudi pojavi u svaka četiri meseca.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
Tetra Pak fabrika za proizvodnju ambalažnog materijala u Gornjem Milanovcu dobila je najvišu nagradu za proizvodnu izvrsnost u svetu koju dodeljuje Japanski institut za upravljanje fabrikama. Tetra Pak u Srbiji je prva od fabrika iz sastava ove švedskle grupacije u svetu koja je osvojila ovu nagradu, saopšteno je danas iz gornjomilanovačke kompanije. Samo 20 kompanija u svetu je dobilo ovo izuzetno priznanje u poslednjih 40 godina. Nagrada Svetske klase za implementaciju TPM koncepta (The World Clash Total Production Maintenance Award) dodeljuje se kompanijama koje su postigle izuzetan nivo proizvodne pouzdanosti i efikasnosti.
Srbija nema alternativu sagorevanju uglja da bi se dobila električna energija, ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde, a struja iz termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore, kao i Makedonije i Republike Srpske. Bila je ovo ključna poruka sa regionalne stručne konferencije „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, danas organizovali internet-portal „Balkan magazin“ i „Biznis end ekonomi centar“. Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane? Na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor ministar energetike u tehničkoj vladi Aleksandar Antić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Energetske zajednice JIE, elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kao i stručnjaci i predstavnici akademske javnosti.
Reforma tržišta emisija ugljen-dioksida (CO2) u EU mogla bi da znatno poveća troškove industrije čelika posle 2020, što Evropska komisija želi da ublaži jeftinijom energijom i tehnologijom skupljanja i skladištenja ugljenika. U Evropskoj komisiji navode da problemi industrije čelika u Uniji ne potiču od troškova zbog emisija CO2 već zbog kineske proizvodnje čelika i visoke cene energije. Nedavno istraživanje je pokazalo da je sektor čelika čak profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju zbog pada proizvodnje.
