Lučani dobili nove gasne kotlarnice – završena zamena svih zastarelih javnih kotlarnica

20.10.2025

U opštini Lučani puštene su u rad nove gasne kotlarnice koje će obezbediti grejanje za vrtić „Bambi“ i Osnovnu školu „Akademik Milenko Šušić“ u Guči. Ovim projektom završena je potpuna zamena zastarelih kotlova na čvrsto gorivo u svim javnim objektima na teritoriji opštine, čime je lokalna samouprava u potpunosti prešla na upotrebu ekološki prihvatljivijeg energenta – prirodnog gasa.

Prelazak na gasno grejanje deo je šireg programa usmerenog na poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija štetnih gasova iz javnih ustanova. Gasne kotlarnice imaju viši stepen iskorišćenja energije i znatno manju emisiju čađi i sumpor-dioksida u poređenju sa starim sistemima na ugalj ili drva.

Istovremeno, opštini Lučani predat je i novi kamion za transport otpada, čime se dodatno unapređuje lokalni sistem upravljanja otpadom. Planirana je i izgradnja transfer stanice, koja će doprineti boljoj organizaciji prikupljanja i odlaganja komunalnog otpada.

Na području ove opštine ulaže se i u zaštitu prirodnih vrednosti. Planina Jelica je proglašena zaštićenim područjem, dok se deo teritorije opštine prostire i unutar Predela izuzetnih odlika Ovčarsko-kablarske klisure. Time se podstiče razvoj održivog turizma i očuvanje prirodnih resursa kroz lokalne inicijative koje povezuju ekologiju i privredu.

Energetski portal

ForestConnect – očuvanje ekoloških koridora velikih zveri Balkana i Karpata

19.10.2025

U regionima Karpata, Balkana i Dinara sprovodi se projekat ForestConnect, koji je usmeren na zaštitu i očuvanje ekoloških koridora velikih zveri – poput medveda, vukova i risova. Projekat omogućava slobodno kretanje ovih životinja između različitih zaštićenih područja i država, čime se doprinosi očuvanju biodiverziteta i jača otpornost šumskih ekosistema na klimatske promene.

Kroz saradnju, preko 20 partnera iz sedam zemalja – Srbije, Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Ukrajine, Slovačke i Austrije – razvijaju se novi alati i metode za praćenje velikih zveri, unapređuje upravljanje šumskim staništima i sprovode mere koje podstiču suživot ljudi i divljih životinja. Projekat je finansiran kroz program Interreg VI-B Danube Region, uz sufinansiranje Evropske unije, a realizacija je započeta početkom 2024. godine i planirano je da traje do juna 2026.

ForestConnect u Srbiji i regionu

Kada je reč o Srbiji, aktivnosti se sprovode u Parku prirode Stara planina, koji je deo prekograničnog koridora sa Bugarskom. Na terenu se sprovode istraživanja, sade se autohtone biljke koje obezbeđuju hranu za medvede, a kamere se postavljaju na teško dostupnim lokacijama kako bi se pratilo njihovo kretanje. Ekološki koridori se sastoje od jezgra u kojem velike životinje žive, koridora za traženje hrane i partnera, malih oaza koje im pomažu da prelaze nepristupačne terene, i zaštićenih zona gde ih čuvamo od spoljašnjih uticaja.

Pročitajte još:

U Crnoj Gori, u okviru projekta ForestConnect, važan trenutak zabeležen je u junu ove godine. Naime, u Nacionalnom parku Durmitor uhvaćen je i GPS/GSM ogrlicom obeležen medved. Ovaj je sproveo stručan tim iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP), uz podršku Nacionalnog parka Durmitor i Parka prirode Piva. Prvi podaci praćenja pokazali su da je ovaj medved prešao kanjon Tare i nastavio kretanje prema severoistoku Crne Gore. CZIP planira da do kraja 2025. godine označi još jednog medveda u okviru ovog istraživanja. Pored toga, u Nacionalnom parku Prokletije postavljeni su foto-zamke i hranilice za medvede, čime je već obezbeđen prvi uvid u faunu tog područja.

Svetski fond za prirodu (WWF) ima posebnu ulogu u realizaciji projekta u svakoj od država, kroz koordinaciju i podršku. Na primer, WWF Bugarska sprovodi kampanju za podizanje svesti na društvenim mrežama, kako bi ljudi naučili kako da se ponašaju prilikom susreta sa medvedima. Jedan od glavnih razloga zbog kojih medvedi silaze među ljude je nedostatak hrane u šumi – između 70 i 90 odsto njihove ishrane u Bugarskoj je biljnog porekla. Na primer, rani mraz u proleće uništio je voće, a godina nije povoljna ni za žir. Takođe, očekuje se topla ili nestabilna zima, pa medvedi možda neće hibernirati.

Projekat ForestConnect pokazuje koliko je važno da ljudi razumeju šta se dešava i zbog čega su životinje ugrožene. Partneri projekta zajednički rade – neki kroz podizanje svesti, drugi na terenu, kako bi očuvali velike zveri i njihove ekološke koridore.

Katarina Vuinac

Pametna zaštita njiva – inovacija mladih iz mostara

19.10.2025

Poljoprivreda više nije oslonjena isključivo na ljudski rad i iskustvo, jer tehnologija sve više preuzima ključne zadatke. Inovacije poput autonomnih dronova omogućavaju precizan nadzor useva, bržu reakciju na probleme i efikasnije upravljanje resursima. Ovakav pristup modernizuje svakodnevni rad na njivama, olakšava posao poljoprivrednicima i doprinosi većim prinosima uz manje troškove.

Upravo jednu takvu inovaciju razvili su studenti Univerziteta iz Mostara, pokrećući tehnološki projekat koji će promeniti način na koji se štite poljoprivredne površine. Reč je o autonomnom dronu koji samostalno nadzire useve, a cilj je ponuditi praktično i inovativno rešenje za probleme poljoprivrednika.

Dron uključuje i funkcionalnu aplikaciju, koja poljoprivrednicima omogućava da jednostavno unesu i definišu prostor praćenja na svojoj zemlji. Aplikacija zatim povezuje te podatke sa dronom koji automatski nadzire definisane sektore, detektuje pretnje poput bolesti ili uljeza i izveštava korisnika u stvarnom vremenu.

Iza imena SkyGuard stoji tim od grupa mladih osoba (Vinko Jakeljić, Vedran Marić, Petar Vladić, Oliver Vujica, Nikola Šimunović, Mijo Galić, Mija Sabljić, Magladela Primorac, Antonija Kožul, Juraj Previšić, Ivan Galić, Mate Marić i Blaž Perić), studenata informatike, prava i drugih usmerenja. Ova multidisciplinarnost omogućava im da SkyGuard grade ne samo kao tehnički napredno već i pravno i tržišno relevantno rešenje, prilagođeno stvarnim potrebama poljoprivrednika u regiji. O kakvom projektu se radi, za Magazin Energetskog portala pojasnio je Blaž Perić, vođa projekta.

U FOKUSU:

– SkyGuard je inovativni sistem koji koristi autonomne dronove za zaštitu poljoprivrednih površina od krađe i neovlašćenog pristupa. Sistem se sastoji od drona, bazne stanice i veb-platforme, koja korisnicima omogućava jednostavno upravljanje i praćenje u stvarnom vremenu. Dronovi patroliraju definisanim rutama, koriste naprednu AI analitiku za detekciju uljeza (ljudi, vozila, životinja) i automatski obaveštavaju korisnika o svakoj pretnji putem aplikacije, SMS-a ili mejla – priča Perić.

Cilj im je, kako ističe, da SkyGuard postane više od bezbednosnog sistema.

– Dron je opremljen standardnom kamerom, kamerom za noćno snimanje i termalnom kamerom. Oko poljoprivrednog zemljišta postavljeni su senzori koji, u slučaju detekcije uljeza, aktiviraju dron, koji tada automatski poleće iz baze, leti do lokacije, snima područje i šalje snimak u bazu podataka. Ako je reč o životinji, aktivira se sirena kako bi je oterala – pojašnjavaju iz SkyGuarda.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

Crna Gora: Počeli geološki radovi za izgradnju hidroelektrane Kruševo

19.10.2025

U Crnoj Gori su, za potrebe izgradnje hidroelektrane (HE) Kruševo, započeti geološki istražni radovi. Reč je o jednom od najvažnijih energetskih projekata u zemlji, koji se realizuje na osnovu ugovora potpisanog 29. novembra 2024. godine između Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) i Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, a finansira ga EPCG.

Prema rečima Ivana Bulatovića, izvršnog direktora EPCG, HE Kruševo je jedan od prioritetnih projekata u okviru Nacionalnog energetskog i klimatskog plana Crne Gore. Planirana instalisana snaga iznosi 82 MW, uz godišnju proizvodnju od oko 170 GWh, dok je vrednost investicije procenjena na 160 miliona evra.

Pročitajte još:

Projekat ima i međunarodnu dimenziju — EPCG je sa francuskom kompanijom EDF, jednim od globalnih lidera u energetici, potpisala Memorandum o razumevanju, koji predstavlja osnovu za dugoročnu saradnju u oblasti hidroenergetike i energetske tranzicije.

Značaj početka radova istakao je i ministar energetike Admir Šahmanović, koji je podsetio da je od izgradnje poslednje velike hidroelektrane, HE Piva, prošlo gotovo pola veka. Prema njegovim rečima, ovaj trenutak označava novo poglavlje u razvoju crnogorske energetike.

Buduća hidroelektrana Kruševo vidi se kao jedan od ključnih stubova budućeg elektroenergetskog sistema Crne Gore.

Energetski portal

Između ponude i potražnje: nova strateška vrednost, cena i uloga bakra

18.10.2025

bakar — Foto-ilustracija: Unsplash (Ra Dragon)

Tržište bakra trenutno se nalazi na istorijsko visokim nivoima, a cene na svetskim berzama kreću se između 9.500 i 11.000 dolara po toni, u zavisnosti od kvaliteta metala, lokacije isporuke i tržišnih uslova. To predstavlja jedan od većih raspona u poslednjoj deceniji i signalizuje snažnu neravnotežu između potražnje i ponude. Ukoliko se ovaj trend nastavi, cena bakra mogla bi da premaši ove cifre i nastavi sa svojim rastom usled sve veće potražnje.

Prema najnovijem saopštenju kompanije Wood Mackenzie, globalna potražnja za bakrom do 2035. godine porašće za čak 24 odsto – sa sadašnjih oko 34,5 miliona na 42,7 miliona tona godišnje.

U analizi pod nazivom „Da li rastuća potražnja za bakrom može postati prepreka budućem rastu?“ Wood Mackenzie upozorava da bi četiri faktora mogla dodatno pojačati potražnju i povećati tržišnu nestabilnost: razvoj data centara, o kom se sve češće govori, potom prelazak na obnovljive izvore energije, ubrzana industrijalizacija Azije i na kraju rast vojnih izdataka. Zajedno, ovi trendovi mogli bi dodati još tri miliona tona godišnje globalne potražnje, što predstavlja dodatnih 40 odsto ukupnog rasta do 2035. godine.

Vrlo nepredvidiv faktor, ističu analitičari, dolazi iz sektora digitalne infrastrukture. Nagla ekspanzija veštačke inteligencije i izgradnja data centara povećava potrošnju električne energije i zahteva sve više mrežnih kablova, čime bi potražnja za bakrom u tom segmentu mogla da dostigne 1,1 milion tona godišnje do 2030. godine. Budući da bakar čini manje od 0,5 odsto ukupnih troškova data centara, investitori gotovo ne reaguju na njegovu cenu, što ipak može izazvati nagle skokove u jednom momentu.

Pročitajte još:

Drugi ključni pokretač je energetska tranzicija. Električna vozila troše do četiri puta više bakra od klasičnih automobila, dok su vetroparkovi, solarne elektrane i mrežna infrastruktura takođe sve veći potrošači. Wood Mackenzie procenjuje da će sektor obnovljivih izvora energije i elektrifikacije povećati potrošnju bakra sa 1,7 miliona tona godišnje danas, na 4,3 miliona tona do 2035. godine, što predstavlja godišnji rast od oko 10 odsto.

Treći motor potrošnje nalazi se u Aziji, gde Indija i zemlje Jugoistočne Azije prolaze kroz fazu ubrzane industrijalizacije, a na sve to nadovezuje se rast vojnih budžeta širom sveta, koji, iako direktno ne generišu veliku potrošnju bakra, podstiču modernizaciju energetskih i komunikacionih mreža.

Pitanje rudnika

Ulaganja u nove rudnike bakra tokom poslednje decenije znatno su smanjena, dok sam proces razvoja i otvaranja novih nalazišta traje i do petnaest godina. Dodatni izazov predstavlja činjenica da diskurs o zaštiti životne sredine, koji istovremeno podstiče razvoj obnovljivih izvora energije, često ne ide u korak sa razvojem rudarske industrije. U mnogim zemljama taj balans između energetske tranzicije i rudarske ekspanzije postaje sve teže ostvariv. Regulativa je sve stroža, ekološki standardi zahtevniji, a lokalne zajednice i organizacije za zaštitu prirode sve glasnije izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po okolinu. Istovremeno, u pojedinim državama postoji izraženo nepoverenje prema stranim kompanijama koje sa vladama sklapaju ugovore o eksploataciji, što dodatno usporava ili osporava rudarske projekte. Sve to doprinosi situaciji u kojoj ponuda teško može da održi korak s rastućom potražnjom. Prema procenama kompanije Wood Mackenzie, do 2035. godine biće neophodno otvoriti rudnike kapaciteta većeg od osam miliona tona godišnje, uz dodatnih 3,5 miliona tona recikliranog bakra, kako bi se zadovoljile potrebe tržišta.

Energetski portal

Jabuke kao održiva alternativa životinjskoj koži

18.10.2025

Svet svakodnevno traga za održivim rešenjima. Iako može izgledati kao savremena tema, debata o korišćenju kože i krzna u modi i enterijeru traje već decenijama – još od 1970-ih, kada su organizacije za prava životinja počele da osporavaju etičnost upotrebe životinjskih materijala. Tokom 1990‑ih, modni brendovi suočavali su se sa protestima i kampanjama koje su zahtevale prestanak korišćenja kože i krzna, dok se 2000-ih razvija koncept „etičke mode” i sve više brendova prelazi na sintetička rešenja.

Ipak, kako je sintetička koža zasnovana na plastici, poslednjih godina fokus se preusmerava na biljne opcije, koje su i etički i ekološki prihvatljive. Materijali od ananasa, pečuraka, grožđa i jabuke razvijaju se od 2015. godine, a komercijalna primena raste u periodu od 2017. do 2020. godine. Danas se biljna koža posmatra kao održiva zamena koja istovremeno rešava problem okrutnosti prema životinjama i zagađenja izazvanog plastikom.

Koža – iako se ne može zapravo tako nazvati – danas se može praviti od brojnih alternativnih materijala. Tehnički, ti materijali nisu prava koža, već zamene koje imitiraju njen izgled, teksturu i funkcionalnost. Često su mnogo održiviji, jeftiniji za proizvodnju i etički prihvatljiviji jer ne uključuju životinjske proizvode.

Jedan od najistaknutijih primera dolazi iz Danske. Kompanija Beyond Leather Materials razvila je inovativni materijal pod nazivom Leap®, održivu i vegansku alternativu prirodnoj koži. Leap se pravi od nusproizvoda jabuka – tačnije, od preostalih vlakana koja nastaju u procesu proizvodnje soka i sajdera. Umesto da se taj biološki otpad baca, kompanija ga koristi kao osnovu za novi materijal.

Naziv Leap dolazi od skraćenice LEftover APples, a sirovina uključuje i prirodni lateks, tensel tkaninu i zaštitni bio-premaz. Leap se sastoji od tri sloja: tkanine kao osnove, sloja jabuke i završnog zaštitnog premaza. Time se postižu tekstura i izgled sličan koži, ali bez upotrebe životinjskih sastojaka i štetnih hemikalija. Više od 85 odsto sastava čine bio-sastojci, a svaki kvadratni metar Leap materijala sprečava da 1,8 kg otpada završi na deponiji.

U FOKUSU:

U svetu koji se sve više okreće održivim rešenjima, otpad od jabuka – ono što ostane posle ceđenja soka ili sajdera, poput ljuski, stabljika i srži – postaje resurs. Globalno se godišnje proizvede oko tri miliona tona ovog otpada, poznatog kao jabukova pulpa, od čega se najveći deo jednostavno baca. Iako je reč o biorazgradivom materijalu, njegovo odlaganje u velikim količinama može imati ozbiljne posledice: fermentacijom oslobađa metan, utiče na zemljište i izaziva dodatne troškove za proizvođače.

Danska kompanija upravo u tom otpadu vidi priliku za inovaciju. Nakon sedam godina razvoja, Leap je postao visokokvalitetan materijal koji je u velikoj meri biorazgradiv i predstavlja održivu alternativu životinjskoj koži i plastificiranim materijalima.

Leap se proizvodi u rolnama širine 1,5 metara, što je standard u tekstilnoj industriji, i već je testiran u proizvodnji modnih dodataka, nameštaja, enterijera, pa čak i u automobilskoj industriji. Nova industrijska proizvodna linija u Nemačkoj, kapaciteta preko 100.000 kvadratnih metara godišnje, označila je prelazak kompanije iz istraživačke faze u ozbiljnu proizvodnju.

Kompanija Beyond Leather Materials fokusira se isključivo na B2B saradnju (Business-to-Business), te se Leap® koristi kao materijal u industrijama koje tradicionalno koriste kožu – za modne dodatke, enterijere, nameštaj, pa čak i za automobilske komponente.

Zanimljivo je da otpad od jabuka nije koristan samo za proizvodnju materijala nalik koži. Može se koristiti i za dobijanje bioenergije (bio-gas, bio-etanol), ekstrakciju organskih kiselina, aroma, antioksidanata, pa čak i bioplastike (biopolimera), kao i za proizvodnju hrane bogate vlaknima. Međutim, Leap pokazuje kako se otpad može pretvoriti u visokovredan proizvod sa realnim tržišnim potencijalom – posebno u industrijama odeće i nameštaja, koje su poznate po visokom ekološkom otisku.

Dok tradicionalna koža i njene sintetičke varijante ostavljaju ozbiljan negativan trag po životnu sredinu, Leap i slični inovativni materijali menjaju način na koji razmišljamo o otpadu – ne kao o problemu, već kao o resursu. Simbol je promene paradigme u razmišljanju: da je moguće spojiti održivost, funkcionalnost i estetiku. Materijal je sertifikovan kao pogodan za vegane, njegova proizvodnja troši znatno manje vode i emituje daleko manje CO2 u poređenju sa tradicionalnom kožom. Prilagodljiv je, dostupan odmah sa lagera i koristi se u različitim proizvodima. Leap je primer kako inovacija može proizaći iz ostataka i kako budućnost održivih materijala već stiže u rolnama širine 1,5 metara, proizvedenim zahvaljujući jabukama.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

Bugarska planira modernizaciju nuklearnog sektora uz podršku SAD

18.10.2025

Bugarska_Sofija (2) — Foto-ilustracija: Unsplash (Natalya Letunova)

Bugarska već ima dugu tradiciju korišćenja nuklearne energije i poseduje aktivnu elektranu „Kozloduj“, smeštenu na obali Dunava u severozapadnom delu zemlje. U radu su dva reaktora tipa VVER-1000, snage po 1.000 megavata, koji potiču iz sovjetskog perioda i bazirani su na ruskoj tehnologiji. Ta dva reaktora, puštena u pogon 1987. i 1991. godine, danas proizvode više od trećine ukupne električne energije u Bugarskoj.

U okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji, Bugarska je ranije morala da zatvori četiri starija reaktora tipa VVER-440, takođe sovjetske proizvodnje, koji nisu ispunjavali evropske bezbednosne standarde. Ipak, zemlja je zadržala značajan nuklearni kapacitet i planira njegovo proširenje kroz nove projekte.

Trenutno su u razmatranju planovi za izgradnju novih blokova u elektrani „Kozloduj“ sa američkim reaktorima AP1000 kompanije Westinghouse, kao i za razvoj malih modularnih reaktora (MMR).

Pročitajte još:

Saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama

Bugarska i Sjedinjene Američke Države potpisale su zajedničku izjavu o podršci razvoju civilne nuklearne saradnje, čime se produbljuje postojeće partnerstvo dve zemlje u oblasti čiste energije. Dokument je potpisan tokom Generalne konferencije Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču.

Prema zajedničkoj izjavi, Bugarska će, uz podršku američkih partnera, razvijati i primenjivati moderne tehnologije za nuklearne reaktore, s posebnim fokusom na male modularne reaktore (MMR).

Planirano je da američke laboratorije pruže tehničku pomoć u pripremi pretprojektnih studija radi procene pogodnosti lokacija za buduće MMR projekte. Američka agencija za trgovinu i razvoj već je najavila da će finansirati pregled različitih MMR tehnologija kako bi se identifikovala ona koja najviše odgovara bugarskim potrebama i uslovima, navodi se na sajtu resornog ministarstva Bugarske.

Nova saradnja sa SAD trebalo bi da omogući Bugarskoj da iskoristi decenije iskustva u bezbednom radu nuklearnih postrojenja i da postane regionalni lider u proizvodnji čiste, pristupačne energije za zemlje jugoistočne Evrope.

Energetski portal

Da li su dalekovodi spremni za veće snežne padavine i ledene dane

18.10.2025

dalekovod, električna energija, struja — Foto-ilustracija: Unsplash (ehmitrich)

Direktor za upravljanje i tržište u EMS-u, Duško Aničić, rekao je za RTS da Elektromreža spremno dočekuje zimu i da se sve planirane aktivnosti i remonti završavaju po planu. U slučaju eventualnih havarija, EMS raspolaže modularnim stubovima koji omogućavaju brzu zamenu, rekao je Aničić. Istakao je da je za stabilnost elektroenergetskog sistema ključno da toplane rade.

Naglo zahlađenje i prvi sneg početkom oktobra pogurali su potrošnju struje, izazvali kvarove na niskom naponu i nevolje u snabdevanju strujom domaćinstava Zapadne i Jugoistočne Srbije.

Direktor za upravljanje i tržište u EMS-u, Duško Aničić, rekao je za RTS da je u prva tri dana oktobra potrošnja struje u Srbiji značajno porasla, za 10 odsto, i da je 3. oktobra bila 101 GWh.

Nakon toga, kada su krenule tople probe na daljinskom grejanju, potrošnja je polako padala i juče je iznosila oko 95 GWh, što je trenutni dnevni prosek, rekao je Aničić.

Istakao je da je za stabilnost elektroenergetskog sistema ključno da toplane rade, u suprotnom imamo značajniju potrošnju električne energije.

S obzirom na to da se najavljuje hladnija zima nego prethodna, veoma je važno da prenosni sistem radi dobro.

Rekao je da Elektromreža spremno dočekuje zimu i da se sve planirane aktivnosti i remonti na prenosnoj mreži završavaju po planu.

„Za slučaj eventualnih havarija, EMS raspolaže modularnim stubovima koji omogućavaju brzu zamenu u slučaju pada postojećih“, rekao je Aničić.

Prema njegovim rečima, na osnovu podataka dobijenih preko evropskih platformi u regionu i Evropi, za sada nema većih nestabilnosti u snabdevanju strujom.

Italija, kaže, trenutno uvozi više električne energije, što je uobičajeno za ovu zemlju koja ima visoku zavisnost od obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Upravljanje zagušenjima

Pre dva dana stigla je vest da pojedine evropske zemlje ograničavaju proizvodnju obnovljive energije.

„To su mere, mehanizmi, na koji način možete da upravljate zagušenjima u mreži, operatori prenosnih sistema rade, da ne dođe do preopterećenja“, objasnio je Aničić.

Određene zemlje, poput Španije i Portugalije, koje su se nedavno suočile sa nestancima struje, uvele su mehanizme upravljanja zagušenjima u prenosnoj mreži, a cilj je, kako je rekao Aničić, očuvanje stabilnosti sistema.

Nemačka i Francuska su, kaže, takođe povećale prag intervencije kako bi ostale unutar sigurnosnih granica sistema.

Tržište struje i tranziti naprežu mreže

Razlika u proizvodnim cenama između zemalja dovodi do velikih tranzita električne energije, što napreže evropsku prenosnu mrežu.

„Sada to funkcioniše tako, imamo evropsko tržište, gde svako hoće da kupi energiju gde je najjeftinija. I to dovodi do takve situacije da je prenosna mreža u tim situacijama napregnuta, odnosno da imamo velike tranzite, jer trgovci hoće da prevezu električnu energiju iz onog dela sistema gde je jeftino, a tamo gde je skupo i da zarade“, rekao je Aničić.

„To su izazovi sa kojima se susrećemo sada i s kojima ćemo se tek susretati“, naveo je Aničić.

Transbalkanski koridor — energetski auto-put budućnosti

Evropska komesarka juče je tokom posete Beogradu najavila podršku dalekovodnom pravcu Transbalkanski koridor.

Kroz Srbiju idu četiri deonice tog prenosnog sistema.

Prema Aničićevim rečima, do sada su završene dve od četiri sekcije: Pančevo–Rešica 2017. godine i Kragujevac–Kraljevo 2022. godine.

U toku je izgradnja treće deonice, Obrenovac–Bajina Bašta, koja bi trebalo da bude završena do 2027. godine. Početkom iste godine počinje i izgradnja četvrte deonice ka Višegradu i Pljevljima, rekao je Aničić.

„Ovo su energetski auto-putevi koji omogućavaju pouzdan tranzit električne energije širom regiona i Evrope“, naveo je Aničić.

Izvor: RTS

InGrid: nasleđe koje radi za budućnost

17.10.2025

Sačuvano lice zgrade, nova logika njenog rada: kako je pažljiva obnova pokrenula prostor da troši pametnije i pruži više.

Nekada proizvodni pogon, danas Schneider Electric Hub – mesto koje je zadržalo temelj, betonske stubove, glavne nosače i visoke svetlarnike, ali je promenilo način na koji zgrada diše i funkcioniše. Umesto rušenja i novogradnje, poslovna zgrada InGrid pokazuje koliko vrednosti ima u promišljenoj obnovi: original se poštuje, a uvodi se pametna infrastruktura koja smanjuje potrošnju, olakšava upravljanje i podiže komfor korisnika.

U središtu pristupa su digitalni sistemi za upravljanje zgradom i energijom. Grejanje, hlađenje, ventilacija, osvetljenje i bezbednost posmatraju se zajedno – meri se, analizira i reaguje. Kada je prostor pun, oprema radi intenzivnije; kada je prazan, povlači se. Dnevna svetlost preuzima deo posla rasvete, a algoritmi održavaju stabilan unutrašnji ambijent. Arhitektura sistema je otvorena i modularna, pa se novi uređaji i servisi uklapaju bez većih zahvata i zastoja.

InGrid je i mesto susreta. U njemu se prepliću industrija, obrazovanje i zajednica: održavaju se radionice, prezentacije i testiranja – od automatizacije do e-mobilnosti. Fleksibilne zone (cowork, demo, učionice) lako menjaju namenu i podstiču saradnju. Za organizaciju, to znači kraći put od ideje do primene i vidljive koristi u svakodnevnom radu.

Pročitajte još:

Pored energetske slike, jednaku pažnju dobija i iskustvo korisnika. Prirodno svetlo, kvalitet vazduha, akustika i ergonomija planirani su da podrže koncentraciju i zdravlje. Uz pametnu LED rasvetu sa senzorima prisustva i dnevne svetlosti, kao i rešenja za povraćaj toplote iz data centra, zgrada se ponaša kao organizam koji uči, prikuplja podatke i fino podešava sopstveni rad. Takav pristup umanjuje zamor, olakšava održavanje i čini da tehnologija „nestane u pozadini”, a da rezultat bude vidljiv u svakodnevnom komforu.

Sačuvani materijali i proporcije daju prepoznatljiv karakter, dok novi slojevi poput instalacije i signalizacije uvode red, jasnoću i savremen ritam u ovu arhitekturu sa stavom. InGrid insistira na funkciji: svaka intervencija ima razlog, a estetika proizlazi iz toga kako zgrada radi, štedi i komunicira sa ljudima u njoj.

InGrid podstiče razmenu znanja i razvoj veština: timovi testiraju scenarije, partneri proveravaju rešenja u realnim uslovima, a posetioci dobijaju uvid kako se donose odluke zasnovane na podacima. Ta kultura učenja i saradnje čini da objekat ostaje relevantan i spreman da u budućnosti primi nove tehnologije bez „bolnih” rekonstrukcija.

Na kraju, InGrid podseća na često zanemarenu istinu: održiva gradnja ne podrazumeva uvek novu gradnju. Kada se postojeći fond osavremeni i tehnički unapredi, vrednost raste za sve, za korisnike, za komšiluk i za grad. Zato InGrid nije samo zgrada, već referentna tačka: dokaz da se nasleđe može prevesti u pametnu, efikasnu i inspirativnu infrastrukturu budućnosti.

Schneider Electric

Beogradski dani energije: Preduzetništvo, zelene inovacije i nove tehnologije u fokusu

17.10.2025

U Privrednoj komori Srbije je 16. oktobra održana konferencija u okviru manifestacije „Beogradski dani energije”, koja je okupila brojne predstavnike institucija, privrede i preduzetnike posvećene razvoju zelene energije i održivih rešenja. Skup je otvorio Milan Čukić, sekretar Sekretarijata za energetiku Grada Beograda, naglasivši značaj ovakvih inicijativa u jačanju saradnje i razmeni znanja među učesnicima energetske tranzicije.

Cilj konferencije, koja je bila podeljena u nekoliko stručnih panela, bio je da poveže stručnjake, kompanije i institucije koje veruju da je zelena energija temelj budućeg ekonomskog razvoja Srbije.

Prvi panel bio je posvećen ulozi malih i srednjih preduzeća u zelenom prelazu, kao i mogućnostima podrške države u razvoju inovacija i investiranju u obnovljive izvore energije. Dejan Zrilić, rukovodilac Sektora preduzetništva PKS, govorio je o različitim oblicima finansijske i savetodavne podrške preduzetnicima, dok je Bojana Luković, vlasnica kompanije Star Wellness & Sport, istakla važnost uvođenja energetski efikasnih tehnologija u svakodnevno poslovanje i razvoja svesti o odgovornoj potrošnji energije.

Podršku domaćoj privredi u procesu uvođenja zelenih tehnologija potvrdio je i Vladimir Arsenić, državni sekretar u Ministarstvu privrede, istakavši da će Ministarstvo nastaviti da ohrabruje projekte usmerene ka energetskoj efikasnosti i održivom rastu.

Pročitajte još:

Drugi panel, pod nazivom „Nove tehnologije i zelene inovacije”, fokusirao se na primere iz prakse u različitim sektorima – od poljoprivrede do industrije. Vera Škulić, predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije, naglasila je značaj ekološke svesti u poljoprivredi i potrebu uvođenja održivih praksi u proizvodnju. Vujadin Luković, direktor kompanije MB Starkomerc, predstavio je primere uspešnih ulaganja u obnovljive izvore energije, dok je Miljan Ilić, stručnjak za energetski menadžment platforme Recikom, ukazao na važnost digitalizacije i efikasnog upravljanja energijom u svakodnevnom poslovanju.

O iskustvima iz prakse govorio je i Srđan Radić, vlasnik kompanije Horius, koji je istakao značaj saradnje između javnog i privatnog sektora u promovisanju zelene energije, navodeći primere zajedničkih aktivnosti Sekretarijata za energetiku Grada Beograda i Privredne komore Srbije.

Manifestacija „Beogradski dani energije” biće nastavljena i 17. oktobra u prostorijama Privredne komore Srbije, a naredni paneli biće posvećeni primerima dobre prakse u oblasti energetske efikasnosti i zelene tranzicije.

Energetski portal

1...131415...1,673 Page 14 of 1,673

Pročitajte još:

Lignit: od samopouzdanja do iluzije

Kada zavisnost postane vidljiva

Pročitajte još:

Solar i baterije: ekonomija otpornosti

ForestConnect u Srbiji i regionu

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pitanje rudnika

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama

Pročitajte još:

Upravljanje zagušenjima

Tržište struje i tranziti naprežu mreže

Transbalkanski koridor — energetski auto-put budućnosti

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Metan i dušikovi dioksidi

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM