Home Blog Page 1386

Članice i nečlanice OPEK-a blizu dogovora

271001Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da su države-članice i nečlanice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) blizu postizanja dogovora o stabilizaciji tržišta nafte i da on očekuje da će dogovor biti objavljen ovog meseca.

Članice OPEK-a mogu sazvati vanrednu sednicu da bi razgovarale o cenama nafte ako postignu konsenzus na neformalnom skupu u Alžiru ovog meseca, izjavio je generalni sekretar naftnog kartela Mohamed Barkindo tokom posete Alžiru, izvestila je u nedelju alžirska državna novinska agencija APS, a prenosi Rojters.

Maduro je juče u obraćanju na kraju samita Pokreta nesvrstanih na Ostrvu Margarita u Venecueli, na kome su se okupile diplomate kako bi razgovarale o tržištu nafte, rekao da je dogovor postao neizbežan.

“Imali smo dug bilateralni sastanak sa Ruhanijem. Blizu smo dogovora između članica i nečlanica OPEK-a”, rekao je Maduro na konferenciji za novinare.

Iranski predsednik Hasan Ruhani, koji je prisustvovao samitu, izjavio je da Teheran podržava svaki potez koji vodi stabilizacijhi globalnog tržišta nafte i povećanju cena, prema saopštenju iranskog ministarstva nafte, koje prenosi državna agencija Šana.

Venecuela se godinama zalaže za postizanje dogovora budući da ekonomija kojom upravlja država posrće zbog niskih cena nafte, i više puta je do sada najavljivala da je postizanje dogovora blizu, dodaje britanska agencija.

Članice OPEK-a će se sastati u Alžiru od 26. do 28. septembra na marginama Međunarodnog energetskog foruma, koji okuplja proizvođače i potrošače. Nečlanica OPEK-a, Rusija, takođe će učestvovati na forumu.

OPEK će verovatno oživeti razgovore o zamrzavanju nivoa proizvodnje nafte na sastanku sa proizvođačima izvan naftnog kartela u Alžiru, reklo je više izvora za Rojters.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Akcioni plan za korišćenje OIE FBiH se neće menjati

Foto-ilustracija: Pixabay

oie energetika.ba

Federalni ministar energije, rudarstva i energetike Bosne i Hercegovine gospodin Nermin Džindrić izjavio je da Akcioni plan za korišćenje obnovljivih zvora energije neće biti promenjen.

Kako je istakao, plan je definisan do 2020. godine, a u njemu su navedeni primarni izvori iz kojih se dobija električna energija, a koji će biti podsticani.

Kako je istakao, spisak za preferencijalne korisnike je ispunjen, ali se neće dalje povećavati, već je moguće samo njegovo smanjenje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

U toku remont RTB „Bor“

270952

U Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ 18. septembra 2016. godine počeo je delimični petodnevni remont kompletne metalurške linije.

Sanacijom mokrog elektrostatičkog filtera, kontaktnog i kotla utilizatora poboljšaće se vuča gasova iz Topionice i Fabrike sumporne kiseline, pa se više neće dešavati povećane emisije sumpor-dioksida u vazduhu, saopšteno je iz RTB „Bor“. U Sumpornoj će narednih pet dana najviše posla biti na mokrom elektrostatičkom filteru i kontaktnom kotlu, a u novoj topionici će se za to vreme sanirati kotao-utilizator i to deo gde se spaja sa fleš-peći. Posebna pažnja u ovom remontu posvećena je merama bezbednosti i adekvatnoj zaštitnoj opremi.

Remont ove linije se vrši kako bi se sprečila povećana emisija gasova sa efektom staklene bašte iz RTB „Bor“.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Početkom novembra puštanje u rad bloka B2 TENT-a

f5-r

PD TENT saopštilo je da je u toku završna faza radova na revitalizaciji bloka B2 TE „Nikola Tesla“.

Direktor TENT B gospodin Ivan Gajić izjavio je da je najveći progres radova u ovom trenutku, ostvaren na turboagregatu i generatoru koji će u potpunosti biti završeni do kraja septembra. Na cevnom sistemu kotla gde se obavljaju najsloženiji zahvati do sada je urađeno oko 35 hiljada zavarenih spojeva, a ostalo je da se uradi još 17 hiljada. Kako je dodao, i šamoterski radovi na zameni vatrostalnog ozida u recirkulacionim kanalima odvijaju se u okviru predviđenog plana, a radovi na ostalim delovima kotlovskog postrojenja privode se kraju i biće potpuno završeni početkom oktobra. Hladna proba kotla je planirana za 17. oktobar ove godine. Istakao je i da je urađena i montaža osam novih segmenata kružne šine na polarnom skladištu uglja u dužini od 126 metara, koja je u upotrebi, a u toku su radovi na zameni još četiri segmenta ove šine.

Radovi na revitalizaciji ovog postrojenja započeti su pre oko četiri meseca, a njegovo puštanje u rad planirano je 2. novembra 2016. godine.

izvor: tent.rs

Sandra Jovićević

Puštena u rad elektrana „Vetrosol“ u Mašinskoj školi u Pančevu

trj9403

U Mašinskoj školi u Pančevu krajem prošle nedelje puštena je u rad „Školska zelena elektrana – Vetrosol“.

Elektranu se osmislili i napravili učenici ove srednje škole, a kompanija NIS je u okviru programa „Zajednici zajedno“ obezbedila sredstva za nabavku vetrogeneratora, solarnih panela i LED rasvete. Električna energija koju proizvodi ova elektrana koristi se za napajanje Mašinske škole, kako bi se ostvarila znatna ušteda u potrošnji.

Elektrana „Vetrosol“ projektovana je sa ciljem unapređenja zaštite životne sredine, smanjenja potrošnje električne energije i uvođenja inovacije u primeni obnovljivih izvora energije.

izvor: nis.eu

Sandra Jovićević

Vranje učestvovalo u akciji „Očistimo svet“

9407m1_6

U opštini Vranje 15. septembra 2016. godine obeležena je ekološka kacija „Očistimo svet“.

U okviru obeležavanja ovog ekološkog datuma organizovane su brojne ekološke aktivnosti u cilju podizanja svesti o značaju zaštite životne sredine. Ukazano je i na to da svaki građanin može imati aktivnu ulogu u očuvanju prirodnih resursa i biodiverziteta.

Akcija „Očistimo svet“ jedna je od najvećih ekoloških akcija u svetu, a održava se sa ciljem da svako u svojoj sredini učini mali korak na poboljšanju zaštite životne sredine.

izvor: vranje.org.rs

Sandra Jovićević

Uskoro potpisivanje memoranduma o izgradnji gasovoda Srbija-Bugarska

gasovod novosti.rs

Vlada Republike Srbije i Vlada Bugarske nedavno su usaglasile tekst novog memoranduma o razumevanju za izgradnju gasovoda Srbija-Bugarska.

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike gospođa Mirjana Filipović izjavila je das u stvoreni preduslovi za gasno povezivanje Bugarske i Srbije, a što je u memorandumu definisano kao jedan od šest prioritetnih projekata za Evropsku uniju i region. Kako je istakla, deo sredstava za izgradnju ovog projekta trebalo bi da bude obezbeđen iz IPA fonda za 2017. godinu.

Očekuje se da ovaj memorandum uskoro bude potpisan.

izvor: novosti.rs

Sandra Jovićević

Moguć balans između korišćenja fosilnih goriva i zaštite životne sredine

270442

Sekretar grada Beograda za zaštitu životne sredine gospodin Goran Trivan učestvovao je na Srpskom zelenom forumu „Obnovljivi izvori energije – između potreba i mogućnosti“.

On je ovom prilikom istakao da Beograd ima u planu formiranje energetskog fonda i fonda za zaštitu životne sredine koji će imati za cilj da se sačuvaju resursi koji nisu obnovljivi i podigne energetska efikasnost. On je istakao da je balans između korišćenja fosilnih goriva i zaštite životne sredine moguć, a kao primer je naveo EPS, kompaniju koja je najveći zagađivač u Srbiji, ali koja je i najviše uložila u zaštitu životne sredine.

Gospodin Trivan je podsetio i daje Srbija preuzela obavezu da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto u odnosu na 1990. godinu, kao i da smanji emisiju ugljen dioksida i ostalih gasova za 40 odsto do 2030. godine.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Novi Pazar dobija kolektor za prečišćavanje otpadnih voda

kolektor_rasska1509

Predstavnik Gradske uprave Novog Pazara gospodin Ćeho Nikšić izjavio je da se nastavljaju radovi na projektu postavljanja kolektora za prečšćavanje otpadnih voda u Novom Pazaru.

Kako je istakao, kolektor će biti postavljen u okviru Projekta korišćenja 1.760 metara reke Raške u Novom Pazaru. Dodao je da radove finansira Svetska banka, dok su za kolektor sredstva izdvojena iz gradskog budžeta.

Vrednost projekta iznosi 2,5 miliona evra.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Poseta eksperta UNESCO Rezervatu biosfere „Golija-Studenica“

s1

U okviru aktivnosti vezanih za izradu Periodičnog izveštaja za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“, a u skladu sa smernicama UNESCO MAB komiteta, u periodu od 06. do 08. septembra 2016. godine, Srbiju je posetio savetnik za MAB program Petr Čupa, zamenik direktora češkog Rezervata biosfere „Donja Morava“.

U cilju predstavljanja karateristika i planova zaštite i upravljanja jedinog rezervata biosfere u Srbiji, održan je sastanak na kome su predstavljene vrednosti, model i planovi upravljanja i unapređenja Rezervatom biosfere „Golija-Studenica“ i Parkom prirode „Golija“ u okviru koga se nalazi. Narednih dana organizovani su terenski obilasci ovog rezervata prirode, a na kraju posete održan je sastanak u okviru koga je MAB komitet dao tehnička uputstva i stručne savete za izradu finalnog dokumenta Periodičnog izveštaja za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“. Finalni dokumet UNESCO MAB komitetu biće prosleđen do 30. septembra 2016. godine.

Poseta eksperta iz Češke realizovana je u organizaciji JP „Srbijašume“, upravljača Rezervatom „Golija-Studenica“, uz stručnu podršku Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kako bi se unapredio rad na utvrđivanju zaštitnih zona u Rezervatu i doneo strateški Akcioni plan upravljanja.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Srbija ima 1092MW instaliranih kapaciteta OIE

Aleksandar Antic

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić učestvovao je na Srpskom zelenom forumu „Obnovlјivi izvori energije (OIE) – između potreba i mogućnosti“.

Gospodin Antić je ovom prilikom rekao da je naša budućnost i obaveza prema deci i budućim generacijama, a ne prema međunarodnim institucijama i energetskoj zajednici, da se okrenemo obnovlјivim izvorima energije, jer oni više nisu alternativa, već su realnost. On je istakao da potrošnja Srbije iz obnovlјivih izvora trenutno iznosi 21 odsto od ukupne potrošnje energije u zemlјi, kao i da država ulaže ogromne napore u dalјi razvoj zelene energije, budući da je cilј da se do 2020. godine dostigne nivo od 27 odsto potrošnje energije iz obnovlјivih izvora.

Kako je dodao, u Srbiji je u poslednjih par godina izgrađena 61 mini hidroelektrana ukupne instalisane snage 40 MW, 103 solarne male elektrane, dve vetroelektrane i pet elektrana na biogas. Od ukupno 1092 MW zelene energije, čak 500 MW se proizvodi iz energije vetra, a ostalo iz biomase, gasa, solarne i hidroenergije.

Istakao je da pravi veliki projekti tek predstoje i da Srbija pregovara sa međunarodnim finansijskim institucijama o obezbeđenju investitora za realizaciju tih projekata. Kako je objasnio, narednih meseci se očekuje potpisivanje sporazuma za tri velika projekta vetroparkova ukupne snage 320 megavata, a koji bi trebalo da se nađu na mreži krajem 2018. i početkom 2019. godine.

On je podsetio i da je Srbija uložila 200 miliona evra u izgradnju filtera za smanjenje štetnih gasova iz elektrana.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Odobrena gradnja kinesko-francuske nuklearke u Britaniji

20121005-stipendii-velika-britanija-45276-60555Tanjug prenosi da je britanska vlada odobrila gradnju nove nuklerane elektrane, vredne 18 milijardi funti, nakon izricanja “novih pooštrenih mara zaštite” u cilju nacionalne bezbednosti.

Novu nuklearnu elektranu u Hinkli Pointu u Samersetu finansiraju Francuska i Kina, prenosi radio BBC.

Kina je, s druge strane tražila da se u gradnji nove elektrane u Britaniji, koristi njihov dizajn.

Žan Bernard Levi, načelnik izvršne grupe francuske kompanije EDF, koja gradi neklearku, izjavio je da odluka britanske vlade predstavlja ponovno uspostavljanje proizvodnje nuklearne energije u Evropi, navodi BBC.

“Gradnja se odvija na osnovu snažnih garancija koje će ojačati bezbednost projekta. Ovaj projekat je dobar posao, koristan za potrošače i osiguraće energetsko snabdevanje Velike Britanije za naredne decenije”, rekao je portparol britanske premijerke, a prenosi Rojters.

Britanija je ranije dala odobrenje za 24 milijarde vredna ulaganja u izgradnju nuklerne elektrane, čime je okončala višenedeljnu neizvesnost za Kinu i Francusku, ali i dala do znanja da ima vrlo oprezan pristup stranim investicijama u infrastrukturne projekte.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Dobra saradnja Srbije i Nemačke u oblasti zaštite životne sredine

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospodin Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke u Beogradu njegovom ekselencijom gospodinom Akselom Ditmanom.

Kao prioritetne teme sastanka istaknute su održivi rast i zapošljavanje, oblast zaštite životne sredine i proces približavanja Republike Srbije Evropskoj uniji u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ministar Nedimović je tokom sastanka istakao da je potrebna saradnja u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, prečišćavanje voda, kao i razvijanje tržišta biomase u Srbiji i njeno korišćenje. Takođe se zahvalio na mnogobrojnim projektima koje je finansirala Vlada Savezne Republike Nemačke i naglasio da će Republika Srbije od 2017. godine obezbediti značajna budžetska sredstva kojima će se finansirati aktivnosti vezane za zaštitu životnu sredinu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Naši skuteri se pune preko standardne utičnice

motogrini-mondo-stefan-stojanovic-23Budućnost će svakako biti čistija i bolja, ako se oslonimo na informacije i svedočanstva koja nam dolaze iz autoindustrije. Proizvodnja električnih automobila se konstantno povećava, a  što je još važnije sve se više kupuju i koriste ova vozila u svakodnevnom životu. Kako saznajemo, Ministarstvo privrede Mađarske procenjuje da će do 2020. godine biti 50.000 električnih vozila na ulicama Mađarske. Trenutno ih ima 1000. Prema proceni Nissan motor korporacije, u Japanu ima 40.000 stanica za punjenje električnih vozila, a to znači da ih ima više nego benzinskih stanica. Kineska asocijacija za proizvodnju automobila saopštila je da je u 2015. godini prodato između 220.000 i 250.000 električnih vozila, što Kinu čini najvećim tržištem električnih automobila u svetu. Možda se zbog toga i Folksvagen (WV) opredelio da sa kineskom kompanijom Anhuej Đenghuaj pregovara o zajedničkoj proizvodnji električnih automobila. Ovo su samo neki od primera koji govore da povratka na staro neće biti.

Međutim, kod nas još uvek nema stanica za električno punjenje automobila. Ali ima električnih motora i po neki auto na električni pogon. Ova oblast je u ranoj fazi u Srbiji. Zato slobodno možemo reći da je naš sagovornik, gospodin Sveta Simić jedan od direktora kompanije Motogrini, pionir i lučonoša kada govorimo o električnim vozilima u Srbiji.

EP: Svedoci smo da najveći proizvođači u autoindustriji pokreću proizvodnju električnih automobila, tu su Tesla, Renault, Opel, Toyota. Takođe, mnoge države zarad očuvanja životne sredine uvode u javni prevoz električne autobuse, kao i Beograd nedavno. Države poput Sjedinjenih američkih država i Norveške imaju sve više privatnih lica koja voze električne automobile. Kako vidite budućnost kad je reč o električnim vozilima kod nas?

Sveta Simić: Ovu temu možemo sagledati u nekoliko različitih nivoa. Budućnost je već svuda oko nas postala sadašnjost i mnoge zemlje u svetu već žive u skladu sa ovim trendom. Postoje mnoge sistemske olakšice koje afirmišu ovakav životni stil. U bliskom okruženju imamo sistemski rešene subvencije od strane države za nabavku vozila na struju. U mnogim zemljama u svetu se vlasnici ovakvih vozila oslobadjaju raznih dažbina, u od taksi i poreza do besplatnog parkiranja. U cilju ilustracije rečenog, pomenuću da je u Norveškoj broj zelenih vozila dostigao toliki nivo da se razmatra ukidanje ovakve povlastice za parkiranje.

Postoje globalna pitanja sa kojima ćemo se susretati u procesu razvoja ovakvog vida transporta. To su najpre centralizovani sistemi skladištenja energije i potrebna infrastruktura za transport te energije do korisnika. Ovo će podrazumevati velike infrastrukturne promene.

Do tih problema mi tek treba da dodjemo. Za sada je kod nas potrebna osnovna edukacija o električnim vozilima. Domaći korisnici treba da shvate koliko je važno da se, naročito u gradskim zonama, koriste električna vozila u cilju zaštite zdravlja i ambijenta u kome živimo. Lakoća korišćenja električnih vozila je nešto posebno. Pored očiglednih pozitivnih uticaja na zdravlje ljudi i ekologiju, moramo istaći i zanemarljivu cenu eksploatacije. Postoje veliki panevropski projekti e-skuterizacije jer je električni skuteri omogućavaju maksimalno korišćenje postojećih gradskih resursa, nisku cenu i veliki uticaj na zaštitu životne sredine.

EP: Recite nam nešto više o kompaniji Motogrini, kada je osnovana, gde se proizvode motori, i kakvu ponudu imate?

sveta-motogriniSveta Simić: Motogrini je na sebe preuzeo jednu veliku odgovornost pionira u svetu dvotočkaša na struju u Srbiji. Od samog početka smo znali u šta se upuštamo i da će svaki naš poslovni potez da se detaljno posmatra od strane svih entiteta na tržištu, kako od strane institucija tako i od strane krajnjih korisnika.

Zato smo tržištu početkom prošle godine predstavili jedan dobar biznis model kome je teško odoleti. Naši skuteri se po našim zahtevima proizvode u 3 fabrike u Kini, jer je ona najveći proizvodjač elektro motora na svetu. Kvalitet naših skutera potvrdjuje činjenica da u ove dve sezone niko od naših kupaca nije imao nikakve kvarove i mnogi su nam doveli i svoje prijatelje da i oni voze Motogrini. Cena servisa je samo 36€ i uključuje sve potrebne delove u garantnom roku a on se može redovnim održavanjem produžiti do 7 godina. Tri segmenta iz našeg portfolija su privukla različite vrste korisnika, od profesionalaca koji se bave raznim vidom dostave do onih koji su prvi put seli na skuter. Interesentno je da ljudi kupuju  skutere preko telefona, a da ih prethodno nisu ni probali. Čak nam se desi da nas kupci Motogrinija pozovu da nas pitaju kako smo ili samo svrate na kafu u naš showroom u Sava Centru. To potrdjuje odredjeni nivo poverenja u Motogrini brend i sam proizvod.

EP: Rekli ste nam da su uobičajna pitanja klijenata koliku brzinu motor moše da razvije, kakva je baterija, da li se vadi iz motora, kako se puni i slično? Otkrijte nam odgovore na sva ova praktična pitanja.

Sveta Simić: Već  sam napomenuo da je za jedno tržište koje je u ranoj fazi po pitanju električnih skutera, edukacija najvažnija. Prvi razlog je što se borimo protiv raznih predrasuda baziranih na nedostatku iskustva po pitanju elektro motora i baterija. Litijum jonske baterije dobile su svoju popularnost zbog mobilnih uredjaja koji su najrasprostranjeniji ali nisu uvek najboji izbor za sve sto radi na baterije. Slična siutacija je i sa stavom o prenosnim baterijama. One su veoma teške za skutere. Nisu lake za korišćenje zbog svoje težine koja može biti i skoro dvadeset kilograma.

Drugi razlog je maksimalna brzina, koje je u svim gradskim zonama ograničena na 50kmh. Svi naši skuteri su u skladu sa zahtevima kategorije L1e, tako da im je maksimalna brzina 45kmh, kako propisuje i Zakon o bezbednosti saobraćaja. Neretko smo u situaciji da reagujemo na komentare da to nije dovoljno kao  i da je nekome potrebno da vozi i brže od ovog ograničenja.

Moramo pomenuti i punjenje. Naši skuteri se pune preko standardne utičnice, iste one koju koristimo za mobilni telefon, fen za kosu. To im omogućava jednu veliku nezavisnost i lakoću u eksploataciji. Tip baterije koji je u Motogrini skuterima omogućava da se naš skuter može dopunjavati i čestim, vremenski kratkim intervalima.

I najveća predrasuda je da se za male pare ne može dobiti mnogo. Kod nas u Motogriniju je to orijentacija. Skuteri imaju cene pristupačne od 1,550 do 2,450 evra. Godišnja potrošnja struje za jedan ovakav skuter je manja od 10€. Garancija i cena servisiranja je veoma atraktivna, a treba naglasiti i da je svaki naš skuter unikat. Svaki, baš svaki skuter ima drugačiji dizajn šare. Učinili smo da Beograd bude jedan veseliji, šareniji grad.  Znači i to smo pobedili, kod nas može mnogo da se dobije.

EP: Šta smatrate do sada Vašim uspehom, a šta su poteškoće u našoj sredini? Recite nam neke detaljnije podatke koliko ste prodali vozila i da li imate uspostavljenu neku stratešku saradnju sa nekim kompanijama ili gradskim upravama?

Sveta Simić: Imam utisak da smo za kratko vreme, od marta 2015. kada smo se predstavili tržištu, postigli odredjenu vidljivost i prepoznatljivost. Prvu nagradu smo dobili posle 4 dana rada. Danas ih već ima nekoliko i nisu sve domaće. Proširili smo Motogrini familiju na bliski komšiluk, ali i na zemlje Evropske unije. Promenili smo sistem osiguranja za elektro skutere, jer toga nije bilo u praksi. Mi smo prva kompanija koja je uvezla elektro skutere u Srbiju, prva za njih uradila homologaciju i registrovala ih. Prvi primerak skutera koji smo uvezli i registrovali smo poklonili Muzeju automobila, jer to naša istorija. Otvorili smo i prvo mesto za punjenje u Beogradu a do kraja godine ćemo otvoriti još dva. Mi iskreno verujemo da je kompanija uspešna samo ako ima pozitivan uticaj na okruženje u kome deluje. Nažalost, gradske uprave još uvek nisu dovoljno pripremljene za saradnju,  ali mi radimo svaki dan kao da je prvi. Mi verujemo.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

U Hrvatskoj dodeljen prvi znak zaštite životne sredine „Ecolabel“

mid_57da50c5eca57

Ministar zaštite životne sredine i prirode Hrvatske gospodin Slaven Dobrović dodelio je kompaniji „Ecology 108“ iz Pule potvrdu o dobijenom znaku zaštite životne sredine Evropske unije „Ecolabel“.

Gospodin Dobrović je izjavio da se ovo priznanje dodeljuje za proizvod koji ima manji karbonski otisak i koji zadovoljava visoke standarde zaštite životne sredine. On je dodao i da je ovo prvo ovakvo priiznanje dodeljeno u Hrvatskoj.

Znak zaštite životne sredine Evropske unije „Ecolabel“ predstavlja službenu evropska oznaku za zelenije proizvode koji se stavljaju na zajedničko evropsko tržište, a kompaniji „Ecology 108“ je uručeno za deterdžent za pranje rublja „EcoBianco“.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Tuzlanski kanton usvojio Akcioni plan povećanja EE

news-2015-march-vlada_tk_1_335003876

Na sednici kantonalne vlade Tuzlanskog kantona usvojen je Akcioni plan za povećanje energetske efikasnosti u stambenom sektoru.

Pomoćnik ministra prostornog uređenja i zaštite životne sredine Tuzlanskog kantona gospodin Goran Mišić izjavio je da je ovaj dokument deo budućeg sveobuhvatnog plana energetske efikasnosti za Tuzlanski kanton. On je dodao da u planu postoji baza podataka za 973 stambena objekta za 12 opština, kao i da će biti doneti akti koji će motivisati građane da se priključe na sistem daljinskog grejanja u cilju povećanja energetske efikasnosti.

Istakao je da plan daje precizne smernice za realizaciju projekata i mera energetske efikasnosti i iskorišćenja obnovljivih izvora energije na nivou opština i kantona, kao da predviđa korake koje će resorno ministarstvo preduzeti u ovoj oblasti u naredne četiri godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,3851,3861,387...1,670Page 1,386 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs