Grad Crikvenica u Hrvatskoj dobio je prvu stanicu za punjenje električnih vozila.
Stanica je marke Ducati, a može puniti dva vozila istovremeno. Takođe, može napajati vozila maksimalnom snagom od 22 kW odnosno tzv. brzim punjenjem. Uz to, postavljene su i druge vrste utičnica za potrebe usklađivanja hotela sa bike friendly standardima.
Stanicu za punjenje automobila postavila je kompanija „Jadran“ u krugu hotela „Omorika“.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Gradsko veće Leskovca usvojilo je izmenu Predloga plana javnih nabavki za ovu godinu za dodatnih 400 miliona dinara koji su planirani za izvođenje radova na izgradnji glavnog gradskog kolektora.
Reč je o novcu koji je iz Republičkog budžeta uplaćen gradskom „Vodovodu“ i na ovaj način će biti rešen problem gradskog kolektora u koji je uloženo 2,5 miliona evra, a koji je propao i potpuno je neupotrebljiv i pre nego su otpadne vode i potekle kroz njega.
Nakon što je ustanovljeno da je leskovački kolektor za koji je grad podigao kredit neupotrebljiv, Vlada Srbije odobrila je 2 miliona evra za izgradnju novog da ne bi propala donacija Norveške od 8 miliona evra za kanalizaciju u 17 leskovačkih sela.
Pored toga, i Vlada Švedske izdvojila je 100.000 evra za izradu tehničke dokumentacije i tender, čime je osigurana donacija Vlade Norveške.
izvor: jugmedia.rs
Sandra Jovićević
Dnevna potrošnja električne energije u januaru ove godine iznosila je 138 miliona kWh.
Istaknuto je da dnevna potrošnja električne energije u istom periodu prošle godine bila za oko 20 odsto manja.
Kako se navodi u saopštenju „Elektroprivrede Srbije“, uprkos niskim temperaturama i velikoj potrošnji elektroenergetski sistem bio je stabilan, za šta su zaslužni rudari, energetičari i monteri EPS-a, koji su u takvim uslovima na kopovima „Kolubare“ i „Kostolca“ iskopali na desetine hiljada tona lignita, ispunili planove u termo i hidroelektranama.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
U Ministarstvu zaštite okoline i energetike Hrvatske danas je održan sastanak o statusu projekta Regionalnog centra za upravljanje otpadom Piškornica.
Sastanku su prisustvovali ministar zaštite okoline i energetike Slaven Dobrović sa saradnicima, direktor društva Piškornica d.o.o Mladen Jozinović i drugi značajni menadžeri iz lokalne samouprave. Na sastanku su iznete informacije o trenutnom statusu projekta RCGO Piškornica i aktivnostima koje se preduzimaju.
‘Mislim da se stvari odvijaju u dobrom smeru. Smanjuje se kapacitet, a u centar će se uklopiti i sadržaji određeni novim Planom upravljanja otpadom, poput sortirnice’ – rekao je ministar Slaven Dobrović.
Izvor: mzoip.hr
V.Vukajlović
Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija” d.o.o. Beograd danas je obavestila javnost da je premašen zadati plan u jednom od najvažnijih segmenata poslovanja. U pitanju je smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži. Podsećamo da su gubici u 2015. godini bili 14.02%, na osnovu čega je Vlada Republike Srbije zacrtala cilj, prihvaćen i od strane MMF, da ukupni gubici u distributivnoj mreži u 2016. godini moraju da budu smanjeni na nivo od 13.50%.
Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija” d.o.o. Beograd je u 2016. godini smanjio gubitke na nivo od 12.96%, čime je ostvareno dodatnih 820 miliona dinara uštede u odnosu na plan.
Ovaj rezultat ogleda se pre svega u investicionim aktivnostima koje kontinuirano sprovodimo na modernizaciji distributivne mreže i elektroenergetskih objekata, na izmeštanju mernih mesta, kao i pojačanim kontrolama u cilju otkrivanja krađe električne energije i suzbijanja tog vida kriminala.
Iako ostvareni procenat gubitaka u distributinoj mreži predstavlja zavidan poslovni rezultat, nećemo biti u potpunosti zadovoljni dokle god se taj procenat ne svede na nivo koji je prihvatljiv u ekonomski najrazvijenijim zemaljama.
Izvor: epsdistribucija.rs
V.Vukajlović
U gradskoj skupštini Grada Mostara svečano su potpisana dva ugovora kojima praktično kreće izgradnja Vetroelektrane na Podveležju. Potpisivanju je prisustvovao i premijer Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić.
Gradonačelnik Mostara Ljubo Bešlić potpisao je kao investitor Ugovor o izvođenju radova na rekonstrukciji lokalne saobraćajnice L13 u naselju Podveležje, koji je deo Projekta izgradnje VE Podveležje 1. Taj ugovor je vredan 1.185.000 KM, a rok gradnje je deset meseci.
Investitor u drugom ugovoru je JP Elektroprivreda BiH, a radi se o izgradnji pristupnih puteva, servisnih saobraćajnica i montažnih platoa za kranove VE Podveležje, koji se nalaze unutar vetroparka. Ugovor je potpisao generalni direktor JP Elektroprivreda BiH Bajazit Jašarević. Taj ugovor je vredan 5.252.000 KM.
Izvođača je pri potpisu ugovora predstavljao Dženan Pekušić iz HP Investing d.o.o. Mostar, koji je u prvom ugovoru deo grupe ponjuđača sa Amitea d.o.o. Mostar, a u drugom član konzorcijuma sa Amitea d.o.o. Mostar i Izgradnja Tojaga d.o.o. Mostar.
Izvor: energetika.ba
V.Vukajlović
Kako prenosi RTS, odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Srbiji zajam od 182,6 miliona evra (200 miliona dolara) za poboljšanje upravljanja javnim rashodima i unapređenju efikasnosti i finansijske održivosti javnih preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja, saopštila je ta banka.
Prvi od dva predložena zajma za razvojnu politiku u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća podržava višegodišnje napore Vlade Srbije da podigne efikasnost i efektivnost javne potrošnje i transformiše sektore energetike i saobraćaja. Ove reforme su značajni strateški ciljevi u kontekstu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju.
Svetska banka je ukazala da javna i državna preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja predstavljaju značajan izvor fiskalnog rizika i da su sektorske reforme u Srbiji dugo odlagane usled sistemske institucionalne slabosti i jakih interesa.
“Ostvaren je važan napredak u sprovođenju dugo odlaganih reformi u sektorima energetike i saobraćaja i od ključne važnosti je da se one nastave i iskoristi zamajac kako bi se postigla željena transformacija, umanjili fiskalni rizici i poboljšalo pružanje usluga građanima Srbije”, rekla je viši ekonomista Svetske banke Klaudija Ines Vaskes Suares.
Izvor: rts.rs
V.V.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je izdalo Rešenje kojim se nosiocu projekta JP Elektroprivreda Srbije iz Beograda, Carice Milice 2 daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije male hidroelektrane “Raška”. Pogledajte detaljnije rešenje na ovom linku.
Izvor: eko.minpolj.gov.rs
EPCG je juče objavio proširen dnevni red Skupštine akcionara koja je zakazana za 31. januar tačkom da je EPCG zainteresovana za ulazak u vlasničku strukturu Rudnika uglja Pljevlja.
Na pitanje “Vijesti”, na koji način EPCG planira to da uradi, iz EPCG su podsetili da se poslednjih godina, zajedno sa projektom Drugi blok TE, analizira i mogućnost objedinjavanja Rudnika i TE koja je u vlasništvu EPCG.
“Preliminarne analize ukazuju da bi te kompanije trebalo da budu jedna tehnološka celina, jer se time osigurava dugoročno snabdevanje potrošača električnom energijom i obezbeđuje kontinuitet proizvodnje. Treba imati u vidu i da je EPCG za poslednjih 10 godina, na ime isporuke uglja za TE, isplatila Rudniku oko 450 miliona evra”, rekli su iz EPCG.
Napominju da svi rudnici uglja u regionu posluju u sastavu termoelektrana ili kao deo mešovite korporacije.
Način realizacijeće razmatrati nakon eventualne pozitivne odluke akcionara.
Izvor: vijesti.me
V.Vukajlović
Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, održao je pre dva dana svoju petu po redu sednicu u aktuelnom sazivu.
Odbor je na sednici doneo Godišnji program rada Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine AP Vojvodine za 2017. godinu.
Između ostalog, pored razmatranja predloga programa, odluka, opštih akata i drugih pitanja iz oblasti delokruga rada ovog Odbora, utvrđenih Poslovnikom o radu, Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine planira i održavanje sednica van sedišta.
Dogovoreno je da će dve naredne sednice biti održane u Zrenjaninu i u Somboru. U planu je i intenziviranje saradnje sa resornim odborom u Narodnoj skupštini Republike Srbije i drugim državnim organima, kao i iniciranje saradnje sa srodnim radnim telima i organizacijama u zemljama regiona.
Izvor: skupstinavojvodine.gov.rs
V.V.
Kako prenosi portal Energetika.ba solarne elektrane uskoro bi mogle da budu instalirane duž cele železničke mreže u Velikoj Britaniji. One bi vozove snabdevale lokalno proizvedenom energijom umesto električne energije koja se proizvodi u nacionalnoj mreži.
Naime, državna firma Network Rail, želi da elektrifikuje sve železničke pruge u Velikoj Britaniji. Ona je u saradnji sa Imperial College London i udruženjem 10:10 odlučila da pronađe način kako to da realizuje uz paralelno smanjenje emisija CO2 iz želeničkog saobraćaja.
U mnogim oblastima je postojeća elektroenergetska mreža opterećena, pa ne može da osigura dodatnu električnu energiju potrebnu za vozove. Upravo zato se javila ideja za izgradnjom malih i srednjih fotonaponskih elektrana koje će direktno napajati vozove.
Naučnici sa Imperial College-a i iz udruženja 10:10 objasnili su da su ruralna područja, upravo ona u kojima ima više mesta za postavljanje solarnih elektrana. Osim toga, kao dodatnu pogodnost za “prelazak” vozova na solarnu energiju stručnjaci napominju činjenicu da se najveća potrošnja događa u trenucima kada solarne elektrane beleže vrhunac proizvodnje.
Izvor: energetika.ba
V.Vukajlović
U Severnoj Irskoj je došlo do neslaganja u tamošnjoj Vladi, zbog finansijski previše podsticajne šeme upotrebe OIE, koja je stupila na snagu 2012. godine.
Prošle nedelje je zbog zdravstvenih razloga dao ostavku prvi potpredsednik Martin Mc Guiness, a slučaj je tada dobio svoj završni epilog krizom cele Vlade i najavom novih izbora početkom marta.
Ove nedelje je i britanska premijerka Theresa May okupila glavne političke aktere i imala neuspeli pokušaj da krizu odgodi.
Zanimljivo je da je u vreme donošenja spornih podsticaja, ministarka zadužena za energetiku bila sadašnja severnoirska premijerka Arlene Foster, koju kroz medije javno prozivaju zbog niza nepravilnosti s navedenim podsticajima. Javnost smatra da oni nisu sprovedeni transparentno, tako da mnoga postrojenja koja su dobila podršku uopšte ne funkcionišu. To se najviše odnosi na ulaganja u kotlove na biomasu i pelet, kao i na projekte za instaliranje solarnih i termalnih postrojenja.
Izvor: energetika-net.com
V.Vukajlović
Juče je svoje mišljenje o ovom preduzeću izneo i Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, pa je rekao da Javno preduzeće “Šume Republike Srpske” posluju pozitivno, jer su u 2015. i 2016. godini ostvarile pozitivan finansijski rezultat.
“To preduzeće je konačno izvedeno iz dubioze, odnosno od preduzeća koje je poslovalo negativno došlo je do preduzeća sa pozitivnim poslovanjem”, rekao je Đokić novinarima u Banjaluci.
On je ocenio da se problemi koji postoje u pojedinim šumskim gazdinstvima moraju rešavati u okviru nadležnosti uprave javnog preduzeća i Nadzornog odbora.
“O toj temi je već bilo sastanaka, nastavićemo da pratimo stanje i da reagujemo. Ako bude potrebno, Vlada će reagovati, ali u ovom trenutku ne vidimo nikakvog razloga da se pitanje u šumama problematizuje, osim, što to neki stalno žele”, kaže Đokić.
Izvor: srna.rs
V.Vukajlović
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i ministar energetike Bugarske Temenuška Petkova potpisali su juče u Sofiji Memorandum o razumevanju za izgradnju Gasnog interkonektora Bugarska–Srbija.
Antić je tom prilikom objasnio da je potpisivanje pomenutog dokumenta najvažniji korak u realizaciji ovog projekta, s obzirom na to da se njim definišu svi ključni tehnički elementi, pristupne tačke, kapaciteti, odnosno sva najvažnija pitanja vezana za realizaciju samog projekta.
On je naglasio da je bugarska strana finansiranje projekta definisala kao članica EU, dok će srpska strana to učiniti u narednim danima.
Očekuje se da će taj projekat ući u IPA finansiranje za 2017. godinu i da će Srbija imati operativna sredstva već u narednoj godini, te da će, u skladu sa dinamikom neophodnom za realizaciju projekta, interkonektor biti operativan 2020. godine, precizirao je ministar.
Vlada je, kako je podsetio, usvojila prostorni plan za realizaciju projekta i nakon potpisivanja Memoranduma uslediće finalizacija dogovora i pregovora sa Evropskom komisijom, koja do kraja treba da definiše finansiranje tog projekta sa srpske strane.
Antić je tokom sastanka sa Petkovom informisan i o dinamici realizacije projekta interkonektora između Grčke i Bugarske.
Prema njegovim rečima, projekat interkonektora Bugarska–Srbija u potpunosti je u dinamici sa realizacijom projekta interkonektora Grčka–Bugarska, tako da će 2020. godine postojati operativna interkonekcija i Grčka–Bugarska i Bugarska–Srbija.
To, kako je istakao, naše dve zemlje dovodi u poziciju da mogu imati kontakt sa izvorima snabdevanja gasa i sa druge strane, odnosno sa južnog koridora, ali i sa energetskim terminalom koji će se graditi u Grčkoj.
Ovo su dva prioritetna projekta na nivou jugoistočne Evrope, koji su deo šire slike, naglasio je on i podvukao da ovi projekti nisu važni samo za Grčku, Bugarsku i Srbiju, već i za jugoistočnu Evropu i za sigurnost snabdevanja gasom čitave Evrope.
Ministar je podsetio na to da je Vlada usvojila poseban urbanistički plan za projekat izgradnje gasovoda, tako da sada predstoji proces eksproprijacije, kupovine zemljišta, kao i čitav niz aktivnosti koje treba obaviti pre početka radova.
On je izrazio očekivanje da će radovi početi naredne godine, uz napomenu da su se obe strane Memorandumom obavezale na to da oni počnu najkasnije 2019. godine.
Petkova je podsetila na to da je Bugarska od EU dobila 45 miliona evra za izgradnju interkonektora, pri čemu je prva faza završena, dok sada sledi druga, ključna faza izgradnje.
Potpisivanju Memoranduma prisustvovali su i direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović i ambasador Srbije u Bugarskoj Vladimir Ćurgus.
Izvor: srbija.gov.rs
Hrvatska vlada mora da postigne dogovor sa Molom a ne sa mađarskom vladom o otkupu udela u Ini.
Ovo je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, upozorivši da u slučaju otkupa Zagreb treba da vrati Mađarima novac koji je uložen u hrvatsku naftnu kompaniju.
“Događa se da dođe do promena državne strategije privatizacije i mi to razumemo, jer se događalo i kod nas u Mađarskoj”, rekao je Sijarto, a prenosi portal portfolio.hu.
Izvor: tanjug.rs
Ministarstvo zaštite okoline i energetike, Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost i Hrvatska agencija za okolinu i prirodu kao korisnik projekta potpisali su u januaru 2017. godine Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za projekt “Izrada predloga planova upravljanja strogo zaštićenim vrstama (s akcijskim planovima)”.
Dodeljena su bespovratna sredstva iz Kohezijskog fonda u iznosu od 7.108.979,17 kuna, dok ukupna vrednost projekta iznosi 8.397.154,91 kuna. Predviđeno trajanje sprovođenja projekta je do 31. decembra 2019. godine. Glavna svrha projekta, u skladu sa zahtevima EU direktiva o pticama i staništima, je postizanje ili održavanje povoljnog stanja očuvanosti strogo zaštićenih (SZ) vrsta u Hrvatskoj.
Ovo je potrebno sprovesti kroz izradu Planova upravljanja strogo zaštićenim vrstama s akcijskim planovima očuvanja vrste i jačanje kapaciteta u planiranju očuvanja SZ vrsta. Projektne aktivnosti uključuju izradu 9 novih planova i reviziju 2 plana upravljanja sa akcijskim planovima zaštite ugroženih vrsta (vrste s visokim rizikom izumiranja) kao i endemskih i reliktnih vrsta.
Izvor: mzoip.hr
V.V.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
