U Osnovnoj školi „Nikola Tesla” u Rijeci u Hrvatskoj završeni su radovi na energetskoj sanaciji.
U okviru projektra povećanja energetske efikasnosti zamenjena je stolarija, postavljena toplotna izolacija, sanirana fasada.
Vrednost projekta bila je 7,1 milion kuna, a sredstva su obezbeđena iz evropskih fondova i putem javnog poziva.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Krajem prošle nedelje predstavnici Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona i kompanije „Ecco-Crima” potpisali su ugovore o dodeli koncesije za izgradnju malih hidroelektrana.
Kako je saopšteno, u planu je izgradnja pet malih hidroelektrana ukupne snage 3,5 MW. Reč je o MHE „Gradina” instalisane snage 0,265 MW, vrednosti 936.600,00 KM, MHE „Modri vir” instalisane snage 0,091 MW, vrednosti 518.700,00 KM, MHE „Crni most” instalisane snage 1,52 MW, vrednosti 5.375.000,00 KM, MHE „Gračanica” instalisane snage 0,732 MW, vrednosti 2.603.100,00 KM, MHE „Marina pećina” instalisane snage 0,732 MW, vrednosti 3.361.500,00 KM.
Hidroelektrane će biti izgrađene na reci Rami, a u planu je pribavljanje potrebnih dozvola za realizaciju projekata.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
4. RENEXPO® Water and Energy na teme vode i energije, održaće se od 25 – 27. aprila 2017. Tom prilikom međunarodnoj publici će biti predstavljene investicione mogućnosti u regionu u oblasti bioenergije, hidro energije, fotonapona, energije vetra, čvrstog otpada, vodoprivrede, u izložbenom prostoru na konferencijama, seminarima, B2B sastancima. Organizatori najavljuju tokom 3 dana održavanje brojnih konferencija, a jedna od njih je i konferencija o energetskoj efikasnosti koju preporučujemo.
Izvor: Renexpo
V.V.
Usled izrazito niskih temperatura, a u cilju održavanja energetskog sistema Kantona Sarajevo, Kantonalno javno komunalno preduzeće „Toplane Sarajevo” je u januaru ove godine proizvelo 102.915 MWh, čime je ostvarena rekordna proizvodnja toplotne energije u poslednjih 40 godina.
Prosečna višegodišnja proizvodnja toplotne energije u Toplanama za mesec januar iznosi 83.421 MWh, a najveća mesečna proizvodnja do 2017. godine je zabeležena u 2006. godini i iznosila je 94.994 MWh.
U januaru 2017. godine Toplane su takođe potrošile rekordnih 13 miliona Sm3 prirodnog gasa kao energenta za proizvodnju toplotne energije.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine izdao je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje neopasnog i opasnog otpada, operatera „Eko hemik” na lokaciji operatera u Kikindi.
Kako je saopšteno, 9. decembra 2016. godine, operater „Eko hemik” podneo je zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje neopasnog i opasnog otpada.
Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 6. mart 2017. godine, a uvid u podneti Zahtev i prateću dokumentaciju može se izvršiti u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.
izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
Na osnovu člana 42. stava 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja revizije zaštite Specijalnog rezervata prirode „Venerina padina”.
Zbog svojih prirodnih vrednosti i potrebe njihovog očuvanja, lokalitet Venerina padina je 2005. godine proglašen za zaštićeno područje od izuzetnog značaja, odnosno zaštićeno područje I kategorije i to kao specijalni rezervat prirode. Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Venerina padina” obuhvaćena je površina od 0,2724 ha i ustanovljena su dva režima zaštite: I i II stepen. Za upravljača SRP „Venerina padina” imenovano je Ugostiteljsko-turističko preduzeće Hotel „Mir”.
Cilj revizije zaštite i izrade nove Studije, odnosno donošenja novog akta o zaštiti je usaglašavanje sa izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i upotpunjavanje podataka o stanju i statusu područja na osnovu novih stručnih saznanja, kao i promena upravljača zaštićenog područja.
Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u jugoistočnoj Srbiji u dolini Zvonačke reke, leve pritoke Jerme, na teritoriji opštine Babušnica. Predloženo područje obuhvata površinu od 0,2927 ha. Maksimalna nadmorska visina je 670 m, a minimalna 646 m.
Na zaštićenom području „Venerina padina” koje se predlaže za zaštitu kao zaštićeno stanište ustanovljava se režim zaštite II stepena. Prema strukturi površina katastarske opštine Zvonce po vlasništvu, u Zaštićenom staništu „Venerina padina” privatnom vlasništvu pripada oko 93 odsto površina, dok državnim i ostalim oblicima vlasništva pripada oko 7 odsto.
Prema Uredbi o ekološkoj mreži zaštićeno područje „Venerina padina” je deo ekološki značajnog područja br. 85 – „Jerma”. Zbog prisustva određenih ugroženih životinjskih vrsta i prioritetnog tipa staništa, utvrđenih u skladu sa Rezolucijom 4. i 6. Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Zaštićeno stanište „Venerina padina” je identifikovano područje u okviru međunarodne ekološke mreže Emerald (RS0000040). Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja Zaštićeno stanište „Venerina padina” se svrstava u I kategoriju – zaštićeno područje od izuzetnog značaja.
Imajući u vidu postojeće stanje, odnosno da je upravljač Ugostiteljsko-turističko preduzeće Hotel „Mir” nakon stečajnog postupka izgubio pravo upravljanja nad zaštićenim područjem, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje Zaštićenim staništem „Venerina padina” bude povereno Javnom preduzeću „Srbijašume” iz Beograda, a koje obavlja poslove čuvanja i upravljanja Specijalnim rezervatom prirode „Jerma”.
Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je 5. decembra 2016. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Vest da je irski parlament odobrio plan ukidanja investiranja u crpljenje i korišćenje fosilnih energenata – uglja, nafte i gasa – u zemljama regije propraćena je sasvim ovlaš i nije izazvala gotovo nikakvu pažnju. Ali, ova istorijska odluka irskog parlamenta, kojom se napokon počinju sprovoditi direktive Evropske unije o povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih i ekološki prihvatljivih izvora imaće velike i dugoročne posledice na energetsku politiku Evrope i sveta.
Izbacivanje upotrebe fosilnih goriva iz proizvodnje energije, bilo da je reč o električnoj, toplotnoj ili pogonskoj, jedan je od najvažnijih razvojnih planova Evropske unije, a ekološki standardi koje zajednica nameće imaju za cilj da obezbede energetsku nezavisnost i ekološku sigurnost.
Zemlje regije zapadnog Balkana i Hrvatska, kao jedina regionalna članica Evropske unije, imaju obavezu uvoditi evropske ekološke standarde i pridržavati se direktiva o korišćenju fosilnih goriva u proizvodnji energije, a svako odstupanje od preporuka trebalo bi se doživljavati kao otvoreno ignorisanje regulativa. Pa iako se uputstva Evropske unije čak i laiku čine logičnim i opravdanim, u zemljama regije sasvim malo se drži do principa ograničavanja upotrebe fosilnih goriva za proizvodnju energije.
Predsednik saveza za energetiku Hrvatske gospodin Tomislav Marjanović kaže da je u Hrvatskoj od ukupne količine proizvedene električne energije samo deset odsto dobijeno iz obnovljivih izvora energije, a da se najveća količina električne energije, proizvedene u Hrvatskoj, dobija iz rada hidroelektrana.
Prema pokazateljima iz poslednjeg izveštaja o stanju elektroenergetskog sistema Republike Hrvatske iz 2015. godine vidljivo je kako je na godišnjem nivou proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije u sistemu podsticaja iznosila 1,1 TWh tj. 10,9 odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju električne energije. Preostalih 9 TWh tj. 89,1 odsto Republika Hrvatska proizvela je iz drugih izvora, a u najvećoj meri putem hidroelektrana, istakao je gospodin Marjanović.
Pa iako se procentualno veoma mali deo električne energije dobija iskorišćavanjem obnovljivih izvora energije, Marjanović pojašnjava kako je Hrvatska opredeljena da razvija „zelenu ekonomiju“ jer je to, između ostalog, jedan od kvalitetnijih načina da se podstakne razvoj lokalne ekonomije. Ipak, napominje da Hrvatska, verovatno, nikada neće napustiti korišćenje fosilnih goriva.
Tranzicija na „zelenu ekonomiju” je uvek trošak za društvo u celini, a pozitivan učinak se može očekivati tek dugoročno kada ulaganje u izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i postrojenja sa visoko efikasnom kogeneracijom bude rezultiralo isporukom električne energije manjeg troška nego uvozom električne energije s ostalih tržišta električne energije. Potrebno je istaknuti da je takva električna energija proizvedena lokalno i doprinosi zapošljavanju i rastu ekonomije. Ipak, kratkoročno se ne može očekivati kako će Republika Hrvatska u potpunosti napustiti proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva, jasan je Marjanović.
Fosilna goriva glavni su energent za proizvodnju energije u Srbiji, objašnjava u razgovoru za Al Jazeeru glavna urednica Energetskog portala Srbije gospođa Nevena Đukić, navodeći podatak da se iz obnovljivih izvora energije dobija svega 21 odsto od ukupno proizvedene energije u zemlji. Do 2020. godine Srbija bi trebalo da ima 27 odsto električne energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, kaže Đukić, dodajući kako su slabe šanse da se u sledećih trideset godina korišćenje fosilnih goriva potpuno izbaci iz upotrebe.
Na primer, prema podacima sa sajta EPS-a, ukupna instalisana snaga kapaciteta za proizvodnju električne energije kojom raspolaže EPS (bez Kosova i Metohije) iznosi ukupno 8.359 MW, i to u termoelektranama na lignit 5.171 MW, u termoelektranama-toplanama na gas i tečna goriva 353 MW i u hidroelektranama 2.835 MW. Pored navedih elektrana, veliki zagađivači životne sredine su i toplane koje koriste fosilna goriva za proizvodnju toplotne energije. Najveći proizvođač Beogradske elektrane proizvodi nešto manje od 3.000 MW toplotne energije, od čega 99 odsto energije se dobija iz fosilnih goriva (prirodni gas, mazut, ugalj). Ono na šta Republika Srbija treba da usmeri svoje snage je modernizacija sistema na fosilna goriva koji treba da budu usklađeni sa EU standardima, kao što je nedavno započeta modernizacija TE Kostolac B. Pored toga, u procesu je i izgradnja trećeg bloka na elektrani Kostolac B u saradnji sa kineskim partnerima, ističe Đukić.
Kada sagleda šta je sve neophodno učiniti kako bi se fosilna goriva u potpunosti izbacila iz procesa proizvodnje energije Đukić sa skepticizmom gleda na mogućnost da se irski energetski scenario primeni u Srbiji.
Prelazak na veće korišćenje obnovljivih izvora iziskuje nove investicije i bolju investicionu klimu regiona, prilagođavanje zakonodavstva, povećanja subvencija i davanja feed–in tarifa objektima OIE-a. Trenutno, prema zvaničnim podacima Ministarstva rudarstva i energetike, status povlašćenog proizvođača električne energije su ostvarile privatne kompanije ili fizička lica sa skoro ukupno 80 MW. Ovi projekti su podeljeni prema vrsti obnovljivih izvora. Ukupno instalisana snaga iz hidro-potencijala iznosi 43,6 MW, a iz solarnih elektrana na zemlji je 5,3MW, dok je na krovovima nešto manje od 3,5MW. Trenutna iskorišćenost vetro-potencijala je 17 MW. Do sada je realizovano ukupno 10,3 MW biogasnih postrojenja. Iz svega ovoga navedenog, jasno je da se u Srbiji neće skorije desiti scenario koji planira Republika Irska, a to je potpuno odbacivanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije, jasna je Đukić.
Ništa bolja situacija nije ni u Crnoj Gori koja svoje energetske strategije bazira na iskorišćavanju uglja, pojašnjava gospođa Sanja Orlandić iz nevladine organizacije Green Home, navodeći kao najnegativniji primer planove za proširivanje termoelektrane u Pljevljima.
Što se tiče ciljeva Crne Gore za korišćenje energije iz uglja, oni su još uvijek u opticaju u svim našim strategijama i dokumentima. U najnovijoj strategiji energetike do 2030. godine, koja je donesena pre par godina, planira se upotreba i izgradnja drugog bloka termoelektrane u Pljevljima i u toku su jako intenzivni pregovori povodom građenja termoelektrane. Skoda Praha, češka firma, pobedila je na tenderu i trenutno ta firma traži finansijsku podršku kako bi se pristupilo izradi same termoelektrane. U Pljevljima postoji već jedna termoelektrana, koja je počela sa radom 1982. godine i tada je građanima Pljevalja bila obećana toplifikacija celog grada. Međutim, ni nakon trideset godina do toplifikacije nije došlo. Ekološka situacija je alarmantna, a zagađenja su jako visoka, naročito u zimskom periodu. Emisije sumpor dioksida u zadnje vreme jako su visoke, tačnije bile su najviše od kada Agencija za zaštitu životne sredine radi ova merenja. Izdato je upozorenje građanima da ne izlaze na ulice i ne otvaraju prozore.
Sve strategije za razvoj pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori su samo deklarativnog tipa, kaže Orlandić ističući još jednom Pljevlju kao negativan primer korišćenja fosilnih goriva za dobijanje energije.
Na žalost, te se opcije za sada veoma slabo razvijaju. Kratkoročni i dugoročni planovi nisu zasnovani na tome da se koriste neki drugi izvori energije. Pre dve godine se počelo sa raspodelom peleta u Pljevljima, ali jako malom broju domaćinstava i uz neke određene subvencije. Ono što je još problem u ovom gradu jeste da sva domaćinstva za ogrev koriste ugalj i da je to još jedan dodatni izvor zagađenja. Naša država planira da smanji to zagađenje izgradnjom druge termoelektrane koja bi bila po najsavremenijim tehnologijama, međutim predstavnici i lokalnih nevladinih organizacija iz cele Crne Gore smatraju, što je i logično, da to ne može biti rešenje, ni ekološko ni energetsko, za situaciju u Pljevljima, zaključuje Orlandić.
Konačno, ni Bosna i Hercegovina se ne može pohvaliti strategijom prevazilaženja upotrebe fosilnih goriva u proizvodnji energije, kaže gospođa Džemila Agić iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle. Najveći deo energije, posebno električne, BiH dobija iz termoelektrana koje rade na principu spaljivanja uglja i iz nekolicine velikih hidroelektrana, koje se baziraju na ekološki neprihvatljivom crpljenju vodenog potencijala zemlje.
One koje su ubrajaju u obnovljivi izvor energije, male hidrocentrale, zatim proizvodnja električne energije iz Sunca to je još uvijek na nekom početku, ali recimo u zadnjim godinama osetila se mala ekspanzija, posebno solarnih elektrana. Ono što je loše je što nije dobro osmišljen način subvencionisanja ili podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije, a razlog je zato što su naše vlasti i političari još uvek fokusirani na fosilna goriva. Svu svoju pažnju usmeravaju na podsticanje ili odobravanje proizvodnje električne energije iz uglja sa nekim opravdanjem da na taj način žele sačuvati radna mesta, koristiti postojeću pamet, jer su naši ljudi navikli da se bave tim poslom. Kao da mi nemamo inženjere koji se bave i svim tim novim tehnologijama i koji bi uz malo podrške mogli naučiti sve te nove tehnologije. Kao da mi zavisimo od par inženjera koji su naučili samo da rade jedan posao. Mislim da to nema opravdanja i da se moramo fokusirati ili orijentisati prema održivim rešenjima i okrenuti se obnovljivim izvorima energije. Gledajući BiH, teško je to očekivati kada uzmemo u obzir kakvi nas političari vode, jer sva diskusija o obnovljivim izvorima energije se nekako guši i usmerava prema fosilnim gorivima. Ja bih rekla da je to više interes nekakvog malog broja pojedinaca i zbog njih se politika razvija ili nekako planira u tom smeru.
Stav bh. političkih zvaničnika Agić ne razume i čini joj se kao da političari u BiH misle da će im, zbog nekih sada tajnih razloga, nepoštovanje direktiva i smernica biti oprošteno.
Kod nas još uvijek kao da žele iskoristiti priliku dok nismo u EU u da naprave energetska postrojenja koja će koristiti ugalj. Isto kao da očekuju da će neko reći – sad vi radite sa fosilnim gorivima, mi ćemo to prihvatiti, ili emitujte i CO2 i sumpor-dioksid i druge gasove, i mi ćemo to vama oprostiti; ili su možda naivni pa da tako misle, a možda se može reći -neka se napravi – pa ih posle apsolutno ne interesuje šta će se desiti, jer je možda njima u ovom trenutku važno, zbog nečega, da se sredstva investiraju u nešto što nije ekonomski opravdano, zaključuje Agić.
Nerealno je očekivati da će u skorijoj budućnosti u zemljama regiona biti uveden najavljeni irski model po kojem će se fosilna goriva potpuno izbaciti iz procesa proizvodnje energije, kažu sagovornici Al Jazeere.
izvor: balkans.aljazeera.net
autor: Jasmin Agić
Jablaničko jezero u Bosni i Hercegovini u poslednjih mesec dana preživljava ekološku katastrofu, voda je potpuno nestala, a time i celokupno riblje bogatstvo, prenosi RTS pozivajući se na „Al Džazira Balkans“.
Uzrok je nenajavljeno ispuštanje vode na obližnjoj brani, što je uradila Elektroprivreda BiH.
Ribari kažu da je Elektroprivreda pustila vodu pre 40 dana bez ikakvog prethodnog obaveštenja. Nestalo je dva miliona ribljih jedinki, a poribljavanje je trajalo decenijama.
Elektroprivreda BiH tvrdi da nije uzrokovala katastrofu jezera.
U saopštenju Elektroprivrede BiH se navodi da se period od septembra do kraja prošle godine, kao i januar 2017. godine, karakteriše se kao hidrološki izuzetno sušni periodi. To je imalo direktnog odraza na stanje prirodnih dotoka vode na slivu reke Neretve, kao i na stanje zaliha vode u akumulaciji HE Jablanica.
Dodaje se da je zbog veoma niskih temperatura u januaru ove godine i obezbeđenja potrebnih količina električne energije, došlo do pada kote akumulacije HE Jablanica.
„Međutim, ni u ovakvim okolnostima nije ugroženo propisano ispuštanje vode, niti enormno pražnjenje akumulacije u druge namene, osim potrebe za podmirenjem potreba elektroenergetskog sistema“, navodi se u saopštenju.
Jablaničko jezero bilo je veštačko akumulaciono jezero na Neretvi. Prostiralo se od Konjica do Jablanice, uz magistralni put M-17, dužine oko 30 kilometara, a najveća dubina bila je oko 80 metara.
Ovo jezero je nastalo je 1953. godine izgradnjom brane na Neretvi, pet kilometara uzvodno od Jablanice.
Izvor: rts.rs i alo.rs
V.V.
Na sastanku ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića sa delegacijom NIS-a predvođenom Kirilom Kravčenkom, generalnim direktorom kompanije, razgovaralo se o trenutnom stanju na domaćem tržištu naftnih derivata i o perspektivama kretanja cena goriva u Republici Srbiji.
U skladu sa tim, predstavnici NIS-a su istakli da je situacija na tržištu stabilna i da se u narednom periodu ne očekuju ozbiljnije oscilacije cena naftnih derivata, ukoliko ne bude većih promena makroekonomskih faktora. Pre svega, to se odnosi na cenu sirove nafte na svetskom tržištu i promene kursa dolara, imajući u vidu da više od dve trećine sirove nafte NIS kupuje u inostranstvu.
Zaključeno je da NIS, kao ključni akter na tržištu naftnih derivata u Srbiji, garantuje potpunu sigurnost snadbevanja gorivom i da će kompanija i u narednom periodu, zahvaljujući povećanju efikasnosti svog poslovanja, nastojati da svojim potrošačima ponudi konkurentne cene svojih proizvoda, kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu.
Takođe, na sastanku je dogovoreno i da timovi Ministarstva rudarstva i energetike i kompanije NIS u narednom periodu zajednički aktivno prate situaciju na tržištu naftnih derivata u Republici Srbiji.
Izvor: mre.gov.rs
U toku je projekat koji realizuje “Komunalno“ d.o.o. u gradu Berane. Sprovodi se selektivno odvajanje otpada, a projekat se zove „Razmisli, otpad je resurs“ i podržava ga Ministarstvo održivog razvoja i turizma.
Pilot projekat će se sprovoditi u saradnji sa 40 domaćinstava u ulicama Crvenog krsta i Branka Deletića. Ovim domaćinstvima će biti obezbeđene kante za komunalni otpad, kao i posebne kese za odvajanje pet ambalaže i papira.
Preko MORT-a Komunalnom preduzeću je isporučeno 60 kanti od 100 litara od kojih će 40 biti upotrebljeno za pilot projekat, a ostatak će se dati na korišćenje domaćinstvima u ulicama koje su nedostupne za vozila za prikupljanje otpada.
Prema rečima direktora Sava Vučetića projekat selektivnog odlaganja i reciklaže otpada je naredni korak u unapređenju rada komunalnog preduzeća. Pre toga je rešeno pitanje privremenog odlagališta otpada na Rujištima. Očekuje se da će reciklažom značajno biti umanjena količina otpada na odlagalištu, a Komunalno će ostvariti prihod prodajom pet ambalaže i papira, koji će se iskoristiti za dalje unapređenje nivoa usluga.
Izvor: berane.me
V.V.
U opštini Leskovac povećana je koncentracija čađi.
Kako je saopšteno, u decembru prošle godine izmereno je 14, a u januaru ove 7 dana sa zagađenim i povremeno jako zagađenim vazduhom, odnosno sa povećanim prisustvom čađi.
Nije registrovano veće prisustvo sumpor-dioksida, azotovih oksida i teških metala koji se takođe kontrolišu.
izvor: novosti.rs
Sandra Jovićević
Povodom ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja, organizacije za zaštitu prirode i životne sredine „Riverwatch” i „EuroNatur”, predstavile su „Belu knjigu reke Save” – sveobuhvatan prikaz jedne od ekološki najznačajnijih, a pritom najmanje poznatih reka u Evropi.
Bela knjiga reke Save opisuje ekološku ulogu ove jedinstvene reke, kao i ugrožavajuće faktore kojima je reka izložena. Istovremeno, knjiga pruža konkretne predloge kako poboljšati zaštitu od poplava i pritom sačuvati životvornu ulogu Save. U saradnji sa kampanjom „Sačuvajmo plavo srce Evrope” i „SavaParks” mrežom, konsultantska kuća „FLUVIUS” prikupila je podatke i činjenice o Savi i njenim pritokama, analizirala satelitske snimke i izvršila neophodne proračune, za nešto više od godinu dana. Rezultat ovog rada predstavljen je na 57 karti unutar izuzetno velikog kartografskog priloga. Ova Bela knjiga pruža jedinstvenu, pouzdanu osnovu za odlučivanje o budućnosti reke Save i stanovništva na njenim obalama.
Bela knjiga pruža konkretne predloge za održivu i prirodnu odbranu od poplava. Identifikovano je 143 područja pogodnih za izmeštanje odbrambenih nasipa duž Save. Na taj način bi se obnovilo plavljenje ukupno 185.000 ha izvorno poplavnih šuma i pašnjaka, pri čemu bi se kapaciteti za prijem voda povećali za 3,1 milijardu kubnih metara u slučaju poplave.
Pored velikih mogućnosti za Savu, Bela knjiga pokazuje i ugožavajuće faktore. Gotovo ceo tok reke ugrožen je projektima koji bi, ako se implementiraju u potpunosti, uništili Savu zajedno sa njenim pritokama. Projektovane su 582 hidroelektrane u slivu reke Save, od kojih su 20 na samom njenom toku (uglavnom u Republici Sloveniji), a preostale brane su na njenim pritokama. Široko rasprostranjeno protivzakonito uklanjanje šljunka iz vodotoka predstavlja još jednu pretnju: prema istraživanju, godišnje se iskopa oko 950.000 tona sedimenta iz Save i još 1,29 miliona tona iz njenih pritoka, posebno iz Vrbasa i Drine. To je deset puta više od ukupne količine sedimenata koje Sava istaloži u Dunav svake godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: pzzp.rs
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto Rešenje kojim se određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat – postrojenje za skladištenje i tretman otpada iz zdravstvene zaštite ljudi i životinja „MEDICAL WAVE“ na teritoriji opštine Palilula, grad Beograd.
Uvid u doneto rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Novom Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Kompanija Tesla je u južnoj Kaliforniji otvorila najveće svetsko postrojenje za skladištenje energije. Ovo postrojenje snage 20 MW sagrađeno je za samo tri meseca, a u mogućnosti je da snabde 15 hiljada domaćinstava električnom energijom u periodu od četiri sata.
Skladištenje energije je neophodan element za razvoj obnovljivih izvora energije kao što su solarna energija i energija vetra budući da, za razliku od fosilnih goriva i nuklearne energije, obnovljivi izvori nemaju stalnu proizvodnju. Sistemi skladištenja omogućavaju skladištenje energije za vreme najveće proizvodnje kao i prenos energije u mrežu u trenucima kada nema proizvodnje.
Kako bi se osigurala energiju u trenucima kada obnovljivi izvori energije ne beleže proizvodnju, Kalifornija je odlučila da krene sa izgradnjom niza baterijskih sistema napajanja. Uz postojeći, uskoro će se pokrenuti dva nova sistema za skladištenje energije, od kojih će jedan imati snagu 30 MW, pa će nakon izgradnje postati najveći na svetu.
Izvor: energetika.ba
Vesna Vukajlović
Ministar industrije, energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske Petar Đokić razgovarao je krajem prošle nedelje u Banja Luci sa ambasadorom Srbije u BiH Stanimirom Vukićevićem o ekonomskoj i političkoj saradnji ove dve zemlje.
Na sastanku je ocenjeno da su odnosi Srpske i Srbije na visokom nivou, da kontinuirano idu uzlaznom putanjom i da se sve više otvara prostor za jačanje saradnje u oblasti privrede, energetike, gasa i industrije.
Pored ambasadora Srbije u BiH, sastanku je prisustvovao i generalni konzul Srbije u Banja Luci Vladimir Nikolić i konzul Radoslav Ilić.
Izvor: vladars.net
V.Vukajlović
Raspisan je konkurs za mini ekološki film. Tema konkursa je video zapis o ekološkoj realnosti u trajanju do 3 minuta. Pravo učešća na konkursu imaju maturanti četvorogodišnjih srednjih škola i svršeni srednjoškolci (koji su srednju školu zavrišili u nekoj od prethodnih školskih godina).
Šest najboljih video zapisa koje odabere komisija biće nagrađeni stipendijom u iznosu od 50% cene školarine za prvu godinu studija na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura.
Snimke i sledeće podatke: ime, prezime, datum, mesto rođenja i prethodno završena srednja škola, slati na e-mail upis@futura.edu.rs. Rok za slanje radova je 1. jun 2017. godine. Rezultati konkursa biće objavljeni 10. juna, a stipendije dodeljene i izvršen upis 17. juna 2017. godine.
Izvor: futura.edu.rs
V.Vukajlović
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
