Iskorak u pakovanju hrane – jestivi premaz mogao bi da zameni svakodnevnu ambalažu

24.10.2025

U svakodnevnoj upotrebi plastika se najčešće koristi za pakovanje hrane, pića i drugih proizvoda jer je praktična i jeftina. Ipak, zbog velike količine jednokratnih plastičnih ambalaža koje završavaju u otpadu, plastika postaje jedan od najvećih ekoloških problema današnjice. Zato inovacije u ovoj oblasti imaju ključnu ulogu u prelasku na održivija rešenja, od razvoja biorazgradivih materijala do jestivih premaza koji mogu zameniti plastičnu ambalažu i smanjiti količinu otpada.

Jedna takva inovacija dolazi iz Švedske, gde je kompanija Saveggy razvila biljnu, jestivu zaštitu koja produžava svežinu voća i povrća. Njihov prvi proizvod bio je SaveCucumber koji zamenjuje plastičnu foliju na krastavcima.

View this post on Instagram

A post shared by Saveggy (@saveggy_se)

Ova zamena za plastičnu ambalažu je jestiva i napravljena samo od dva sastojka, ulja uljane repice i zobenog ulja i tako predstavlja rešenje bez otpada, i to u trenutku kada se EU priprema za zabranu jednokratne plastike za sveže proizvode do 2030. godine.

Pročitajte još:

Širenje ove inovacije širom Evrope moglo bi značajno smanjiti upotrebu plastike u ambalaži i doprineti smanjenju otpada od hrane kod svežih proizvoda. Saveggy sarađuje s Univerzitetom u Aarhusu i ima podršku EIT Food-a, koji deluje uz podršku Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT), tela Evropske unije.

Pilot-projekat sprovodi ICA, jedan od vodećih lanaca supermarketa u Švedskoj, zajedno s proizvođačem Odlarna.se, koji uzgaja čak 90 odsto švedskih krastavaca. Tokom probnog perioda u prodaji će se naći oko 250.000 krastavaca obloženih Saveggy premazom, bez upotrebe plastike.

Prema istraživanjima koje je Saveggy sam proveo, širom EU se svake godine koristi više od 3.000 tona plastike samo za pakovanje krastavaca. Međutim, krastavci su tek početak – ovo rešenje se može primeniti na širok spektar voća i povrća, a razvoj proizvoda je u toku.

— Krastavci jasno pokazuju izazov: s jedne strane otpad od hrane, a s druge police pune plastike. Naš cilj je da istovremeno smanjimo otpad od hrane i zagađenje plastikom – uz poštovanje prirode, ljudi i resursa koji omogućavaju našu hranu — rekao je Araš Fajjazi, jedan od osnivača Saveggy.

Kompanija je osnovana 2020. godine, dok su tehnologiju razvijali u bliskoj saradnji s Univerzitetom Lund i partnerima duž čitavog lanca vrednosti.

Energetski portal

Prva velika baterijska elektrana i virtuelna elektrana u Hrvatskoj: EBRD ulaže u projekat u Šibeniku

24.10.2025

ChatGPT Image Oct 23, 2025, 03_12_40 PM — Foto: AI

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je na svom zvaničnom sajtu da ulaže do 16,8 miliona evra direktnog kapitala u novoosnovano akcionarsko društvo IE-Energy Projekt d.d., koje razvija prvo veliko postrojenje u Hrvatskoj za skladištenje električne energije u velikim industrijskim baterijama. Ovaj sistem biće digitalno povezan sa virtuelnom elektranom, što znači da će moći da se upravlja u realnom vremenu, u skladu sa potrebama elektroenergetske mreže.

Projekat se realizuje u Šibeniku i deo je napredne energetske infrastrukture u zemlji. Ukupni investicioni okvir uključuje i sredstva iz Fonda za modernizaciju Evropske unije u iznosu od 16,5 miliona evra, kao i dodatna ulaganja privatnih partnera.

Planirani kapacitet baterijskog skladišta iznosi do 60 megavata (MW), povezan direktno na elektroenergetsku mrežu, dok će virtuelna elektrana omogućiti upravljanje tim kapacitetom u realnom vremenu. Takav sistem će skladištiti električnu energiju kada je ima u višku (posebno iz solarnih i vetro-elektrana), a omogućava vraćanje u mrežu kada potrošnja poraste, ili kada eventualno padne proizvodnja.

Pročitajte još:

Kako funkcionišu baterijska skladišta i virtuelne elektrane

Virtuelna elektrana (VPP) je digitalna platforma koja objedinjuje različite izvore i skladišta energije, pa se njima upravlja kao jedinstvenom elektranom. Time se optimizuje balansiranje ponude i potražnje u mreži. Ona omogućava da se jedna od mana koja se ističe kada je u pitanju vetroenergija i solarna energija, a to je promenljivost i zavisnost od vremenskih uslova — rešava. Baterije su zadužene za rešavanje tog problema, a slični sistemi biće od sveopšteg značaja za sigurnije napajanje potrošača kada su u pitanju OIE.

Energetski portal

Evropska Komisija odobrila revidirani Plan oporavka Rumunije

24.10.2025

rumunija — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Evropska komisija odobrila je revidirani Nacionalni plan oporavka i otpornosti Rumunije (PNRR), u vrednosti od 21,41 milijardi evra, saopštio je premijer Ilie Bolojan 22. oktobra. Paket obuhvata 13,57 milijardi evra bespovratnih sredstava i 7,84 milijarde evra povoljnih kredita namenjenih unapređenju infrastrukture, zdravstva, digitalizacije, zelene energije i modernizacije javne uprave.

Zašto je plan revidiran

Do izmene je došlo jer pojedini ciljevi iz izvornog plana nisu bili realizovani u predviđenim rokovima, a postojala je i opasnost da deo kreditne podrške ostane neiskorišćen. Vlada navodi da je ovim dokumentom uspostavljen realniji okvir koji omogućava da se ulaganja sprovedu bez gubitka evropskih sredstava.

Premijer Bolojan naglasio je da je posebno važna oblast bila dekarbonizacija, ali da zamenske investicije — pre svega gasne elektrane i solarni kapaciteti — još nisu završene. Zbog toga bi, bez produženja rokova, došlo do rizika po snabdevanje energijom i do socijalnih posledica u rudarskim krajevima.

Pročitajte još:

Ugalj ostaje privremeni oslonac

Revidirani plan omogućava da termoelektrane na ugalj u regionima Gorž, Hunedoara, Krajova i Ramniku Valča nastave da rade duže nego što je prvobitno planirano:

tri bloka ostaju u pogonu do kraja 2029.
dva bloka radiće najmanje do avgusta 2026.

Vladi je cilj da obezbedi energetsku stabilnost i zaštiti više od 4.500 radnih mesta u lokalnim zajednicama koje zavise od rudarstva.

Što se tiče dosadašnje realizacije, Rumunija je već povukla 10,72 milijarde evra, što je gotovo polovina ukupno odobrenih sredstava.

Energetski portal

Zabrinutost stručnjaka – Srbija pred uvođenjem poreza na emisije gasova

23.10.2025

Tema o kojoj se poslednjih dana posebno govori jeste početak primene EU mehanizma prekogranične naplate za emisije ugljen-dioksida (CBAM), koji će od 2026. godine početi da se primenjuje u punom obimu. To znači da će kompanije u Evropskoj uniji plaćati taksu na robu koju budu uvozile iz zemalja u kojima nije uspostavljen sistem naplate za emisije ugljen-dioksida.

U skladu s tim, Ministarstvo finansija Srbije nedavno je sprovelo javnu raspravu o dva nacrta zakona kojima bi trebalo da se uspostavi pomenuti sistem. Reč je o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Međutim, domaći stručnjaci izrazili su zabrinutost u vezi sa pristupom Srbije. Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu izneli su kroz zajednički izveštaj sledeći stav:

– CBAM ni za koga ko se ozbiljno bavi energetskom i klimatskom politikom nije mogao biti iznenađenje. Sa druge strane, odgovor Republike Srbije na uvođenje CBAM-a dolazi samo dva meseca pre početka naplate u EU i predstavlja iznenađenje imajući u vidu da niko nije ni znao da se pripremaju.

Pročitajte još:

Organizacije upozoravaju na nekoliko ključnih izazova. Prvi je činjenica da Srbija gotovo dve trećine svog ukupnog izvoza plasira na tržište Evropske unije. Drugi se odnosi na to da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u odnosu na konkurenciju iz EU, što direktno umanjuje konkurentnost srpskih proizvođača. Najveća razlika, međutim, ogleda se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.

U izveštaju se navodi da je uvođenje sistema naplate emisija gasova sa efektom staklene bašte neizbežno, imajući u vidu obaveze koje je Srbija preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma i proces evropskih integracija. Ipak, organizacije upozoravaju da predloženi zakoni, zbog brojnih proceduralnih i sadržinskih nedostataka, ne obezbeđuju osnovu za sprovođenje efikasne fiskalne i klimatske politike.

Kako ističu, privreda i građani nisu bili uključeni u ranu fazu izrade zakona, dok je javna rasprava trajala samo 20 dana – što jeste zakonski minimum, ali ne i dovoljno za ovako značajne propise. U dokumentima Ministarstva nema ni informacija o članovima radne grupe, iako Poslovnik Vlade predviđa njihovo objavljivanje.

Dalje, organizacije ukazuju da se u obrazloženju poziva na javnu raspravu zakoni usklađuju sa dokumentima koji zapravo ne postoje – Strategijom razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalnim akcionim planom za klimatske promene (2019–2030), koji nikada nisu usvojeni.

Posebno se naglašava i problem nenamenskog trošenja sredstava, jer predloženi zakon ne predviđa da će sredstva od naplate poreza biti korišćena za podršku privredi u procesu dekarbonizacije, već bi se slivala u opšti budžet bez jasne namene.

Organizacije smatraju da Ministarstvo finansija treba odmah da povuče nacrte zakona, jer su zasnovani na nepostojećim strateškim dokumentima i neusklađeni sa pravnim okvirom Srbije. Takođe ocenjuju da je neodgovorno pokretati javnu raspravu bez prethodne analize ekonomskih i socijalnih posledica po privredu i građane, naročito ako se ima u vidu da bi planirana primena od 1. januara 2026. godine ostavila kompanijama svega nekoliko meseci da se prilagode novim obavezama.

Energetski portal

Natrijum-jonske baterije postaju još bolje – sada mogu da naprave pijaću vodu

23.10.2025

voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

–Ja sebe gledam kao na dečaka koji se igra na morskoj obali, dok ogromni okean istine leži neotkriven ispred mene – Isak Njutn.

U ovaj neistraženi okean istine nedavno su uplovili i mladi istraživači sa Univerziteta u Sariju, nakon što su otkrili kako da natrijum-jonske baterije, koje naučna zajednica ocenjuje kao budućnost održivog skladištenja energije, koriste za pravljenje pijaće od morske vode.

Složićete se da ovaj revolucionarni pronalazak zaslužuje našu punu pažnju, i zato krenimo redom.

Za razliku od litijum-jonskih baterija koje danas dominiraju tržištem, natrijum-jonske koriste materijale koji su jeftiniji, dostupniji i ekološki prihvatljiviji. Litijum je skup i ograničen, a njegova eksploatacija često ima ozbiljne posledice po životnu sredinu. Natrijum, sa druge strane, nalazi se svuda oko nas – u zemlji, u morskoj vodi, u svakodnevnom životu. I upravo je ta sveprisutnost ono što ga čini izuzetno zanimljivim za budućnost energetike.

Istraživači su otkrili nešto što je, po njihovim rečima, potpuno neočekivano: materijal na bazi natrijuma bolje funkcioniše ako se voda u njemu ne ukloni, već ostavi da bude deo strukture. Na prvi pogled, to deluje suprotno logici – voda se obično izbegava u baterijama jer može izazvati hemijske probleme. Međutim, u ovom slučaju, ona zapravo poboljšava kapacitet i stabilnost, omogućavajući materijalu da skladišti skoro duplo više energije i da traje duže od dosadašnjih rešenja.

– Naši rezultati su bili potpuno neočekivani. Natrijum-vanadijum-oksid postoji već godinama, a ljudi ga obično termički obrađuju kako bi uklonili vodu jer se smatra da izaziva probleme. Odlučili smo da osporimo tu pretpostavku i ishod je bio daleko bolji nego što smo očekivali. Materijal je pokazao mnogo bolje performanse i stabilnost nego što se očekivalo i čak bi mogao da stvori uzbudljive nove mogućnosti za način na koji se ove baterije koriste u budućnosti – rekao je mladi istraživač, Dr Danijel Komander.

Posebno me je zaintrigirao deo istraživanja koji se odnosi na desalinizaciju – proces uklanjanja soli iz morske vode. Naučnici su pokazali da ove baterije ne samo da mogu skladištiti energiju, već i istovremeno pretvarati morsku vodu u pijaću. Zamislite sistem koji koristi energiju sunca, skladišti je u natrijum-jonskim baterijama i pritom proizvodi vodu za piće. Jedan proces, tri koristi – energija, održivost i čista voda.

Ono što mi se još dopada u ovom otkriću jeste jednostavnost pristupa. Umesto komplikovanih procedura i skupih materijala, naučnici su samo odlučili da ospore ustaljeno pravilo i ostave vodu na svom mestu. Ispostavilo se da je upravo to otvorila vrata novom načinu razmišljanja o baterijama i njihovoj primeni.

Ako se ovaj koncept razvije do komercijalnog nivoa, mogao bi potpuno promeniti način na koji skladištimo energiju iz obnovljivih izvora. Umesto litijuma iz rudnika, mogli bismo koristiti natrijum iz mora. Umesto hemijskog otpada, mogli bismo dobijati vodu za piće.

Milena Maglovski

Velika Britanija objavila plan za postizanje statusa „energetske supersile” do 2030.

23.10.2025

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay/effortlessly

Vlada Velike Britanije objavila je sveobuhvatan nacionalni plan za obuku nove generacije radnika u sektoru čiste energije, a očekuje da će se zaposlenost do 2030. godine udvostručiti na 860.000 radnih mesta.

Nova generacija mladih širom Velike Britanije imaće koristi od dobrih poslova i visokih plata koje donosi rastuća ekonomija čiste energije, prema novim planovima koje je predstavila Vlada u sklopu svoje misije stvaranja „energetske supersile”.

Očekuju se rekordna ulaganja u obnovljive izvore i nuklearnu energiju, što će podstaći industriju, javni sektor i obrazovne institucije da zajednički rade na jedinstvenoj strategiji ulaganja u obuke za tražena zanimanja.

— Naši planovi pomoći će u stvaranju ekonomije u kojoj više nije potrebno napuštati svoj rodni grad da biste pronašli pristojan posao. Zahvaljujući opredeljenju ove Vlade za čistu energiju, nova generacija mladih u našim industrijskim središtima može imati sigurne i dobro plaćene poslove – od vodoinstalatera do električara i varioca — rekao je Ed Miliband, ministar energetike.

Pročitajte još:

Vlada je takođe dala zeleno svetlo za projekat Sizewell C, novoj nuklearnoj elektrani u Engleskoj koji će tokom gradnje otvoriti 10.000 radnih mesta. Imenovan je Rolls-Royce kao preferirani ponuđač za program malih modularnih reaktora (SMR) koji će podržati do 3.000 radnih mesta, kao i pokrenula projekte Acorn i Viking u Škotskoj i na severoistoku Engleske koji bi mogli otvoriti ukupno 35.000 radnih mesta. To se nadovezuje na 4.000 poslova koji će već biti stvoreni kroz CCUS projekte (hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida) u severozapadnoj Engleskoj i regionu Tizajd.

Nove inicijative

Kako bi se obučila nova generacija radnika za čistu energiju, u planu je osnivanje pet Tehničkih koledža izvrsnosti, kao i nekoliko pilot-projekata.

U saradnji s organizacijom Mission Renewable, pokrenuće se program koji povezuje bivše vojnike s poslovima u solarnoj, vetroenergetskoj i nuklearnoj industriji.

Prilagođeni programi biće namenjeni bivšim zatvorenicima, mladima i nezaposlenima – samo prošle godine 13.700 nezaposlenih posedovalo je veštine potrebne za ključne poslove u sektoru čiste energije.

Usavršavanje postojećih radnika – zaposleni u naftnoj i gasnoj industriji dobiće do 20 miliona funti (23,6 miliona evra) za obuke koje omogućavaju prelazak u sektor čiste energije.

Energetski portal

Mađarska i Rumunija: istog dana incidenti u dve rafinerije

22.10.2025

U ponedeljak, 20. oktobra, u razmaku od svega nekoliko sati, dve rafinerije u Rumuniji i Mađarskoj zadesili su eksplozija i požar. Iako istrage u oba slučaja još traju i nema dokaza da su incidenti međusobno povezani, vremenska podudarnost i geopolitički kontekst izazvali su niz spekulacija. U medijskim izveštajima iz više zemalja kao zajednička nit ističe se upravo činjenica da su oba postrojenja — i rumunsko i mađarsko — povezana s Rusijom, bilo kroz vlasništvo, bilo kroz snabdevanje sirovom naftom.

Rafinerija „Petrotel-Lukoil“ u Ploještiju

Prvi incident dogodio se oko 11:30 časova u rafineriji „Petrotel-Lukoil” u Ploještiju, jednom od najvećih postrojenja za preradu nafte u Rumuniji. Rafinerija je u vlasništvu ruske kompanije Lukoil, a tokom redovnog zastoja za održavanje došlo je do eksplozije u industrijskom kanalizacionom sistemu, prema navodima rumunskih medija. Postrojenje je od strateškog značaja za snabdevanje domaćeg tržišta gorivom.

Požar u MOL-ovoj rafineriji „Dunav“

Samo nekoliko sati kasnije, u večernjim satima, požar je izbio u rafineriji „Dunav” u mestu Sazalombata, oko 30 kilometara od Budimpešte. Reč je o najvećem i najmodernijem postrojenju u Mađarskoj, u vlasništvu nacionalne kompanije MOL, koja prerađuje sirovu naftu dopremanu pretežno cevovodom „Družba” iz Rusije — pravcem koji čini više od dve trećine mađarskog uvoza. Požar je obuzdan do jutra, bez povređenih, ali su pojedini pogoni privremeno obustavljeni. MOL je saopštio da nema dokaza o spoljašnjem uplitanju, dok se uzrok požara i dalje ispituje.

Za razliku od većine članica EU, Mađarska i dalje u velikoj meri zavisi od ruske nafte. Uprkos pritiscima iz Brisela i Kijeva, Budimpešta insistira da ne postoji realna alternativa ruskim isporukama, čime ostaje energetski i politički izuzetak u evropskom okviru.

Za sada, oba slučaja ostaju u okviru tehničkih istraga, ali istovremeno ostavljaju prostor za pitanja o tome da li je reč o nizu nesrećnih okolnosti ili o simptomu dubljih problema u regionalnom energetskom sistemu.

Da li je ceo region pod pritiskom?

Nedavno, neposredno pre incidenata, ministri energetike Evropske unije podržali su predlog da se do 2028. godine postepeno ukine uvoz ruske energije — uključujući gas, LNG i električnu energiju iz ruskih nuklearnih izvora. Time je EU poslala jasnu poruku o nameri da se postepeno oslobodi uticaja Moskve u energetskom sektoru. Tranzicija će, međutim, biti postepena, sa rokovima i izuzecima, i neće se dogoditi preko noći.

Srbija se u tom širem regionalnom kontekstu nalazi u delikatnom položaju, i kada je reč o nafti, i kada je reč o gasu. Dok zemlje članice EU ubrzano smanjuju zavisnost od ruskih energenata, Srbija ostaje izuzetak u tom procesu. Naftna industrija Srbije (NIS), čiji je većinski vlasnik „Gaspromnjeft”, ključna je za domaće snabdevanje, ali i glavni kanal kroz koji ruski uticaj ulazi u energetski sektor regiona. Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije NIS-u, ali su njihovu potpunu primenu do sada više puta odlagale. U regionu u kojem Mađarska i dalje prima rusku naftu cevovodom „Družba”, a Rumunija prerađuje sirovinu u ruskom vlasništvu, Srbija ostaje deo mreže energetskih zavisnosti koje pokazuju koliko je jugoistočna Evropa i dalje povezana s ruskim izvorima, uprkos političkom pritisku iz Brisela i zahtevima za diversifikacijom energetskih tokova.

Energetski portal

Sačuvati ručnu proizvodnju stakla kroz digitalizaciju

21.10.2025

Digitalizacija je jedini način da se očuva nematerijalno kulturno nasleđe ručne proizvodnje stakla u Srbiji, koje posle više od 100 godina tradicije, polako zamire. U toku je izrada VR naočara koje će zainteresovanima približiiti korake ručne proizvodnje stakla sa ciljem da podstakne kreativnu ekonomiju na lokalnom nivou i doprinese očuvanju umetničkih zanata i tradicionalnih znanja.

Ručna proizvodnja stakla našla se 2023. godine na UNESCO listi svetske nematerijalne baštine kao transnacionalni element, na inicijativu Francuske, Češke, Španije, Finske i Mađarske , zemalja u kojima je ovaj umetnički zanat izuzetno važan deo tradicije. Srbija, takođe, neguje znanja veštine i tehnike ručne proizvodnje stakla, gde spadaju i umetnički zanati graviranje, šlifovanja, oslikavanje, ecovanje i brušenje, koji su upisani na Reprezentativnu UNESCO listu.

Mnogim elementima sa UNESCO liste preti veliki rizik od nestanka. Zato je važno ispitati perspektive povezivanja nematerijalnog nasleđa i kreativne ekonomije u regionu Zapadnog Balkana, kao nove simbioze koja može doprineti održivosti nematerijalnog nasleđa, izjavila je prof. dr Hristina Mikić, direktorka inicijative Kreativno staklo Srbije na konferenciji „Kreativna ekonomija i nematerijalno kulturno nasleđe”, koja je danas održana povodom obeležavanja Međunarodnog dana nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Prema njenim rečima, staklarski ateljei mogu biti laboratorije cirkularne kreativne ekonomije, sposobni da stvore nove staklene materijale, kao i ravnopravni partneri najvećim industrijama potrošačima stakla – proizvođačima lekova, kozmetike, elektronskih uređaja, ambalaže, prehrambenoj industriji, itd., koji su u obavezi da recikliraju svoj stakleni otpad. Na taj način cirkularna kreativna ekonomija povezuje znanja, veštine i prakse naših predaka u vidu nematerijalnog nasleđa, s jedne strane, i umetničke inovacije, sa druge, kreirajući dodatu vrednost kako kulturnom nasleđu, tako i industriji.

Na događaju je predstavljena specijalna edicija „Cirkularno staklo” kroz priče istaknutih umetnika u staklu, koji rade na očuvanju nematerijalnog nasleđa kroz cikularne prakse. Edicija je nastala u okviru projekta „Glassmaking Tradition meets Innovation” uz podršku Evropske unije i pokazuje kako umetnici mogu pomoći očuvanju i zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa i unaprediti njegovu klimatsku otpornost. Ona donosi više od 20 razgovora sa evropskim staklarskim umetnicima i kreativnim preduzetnicima koji svoje radove i proizvode prave od post-potrošačkog i vintidž stakla.

Edicija donosi fascinantnu priču o Pernile Bulou koja je poslednjih godina velika zvezda cirkularnog staklarstva. Njena dva ateljea na danskom ostrvu Bornholm svake godine recikliraju i do 200 tona stakla. Pernile čitavu jednu liniju svojih proizvoda – ReUse (što znači upotrebi ponovo) – pravi od recikliranih borosilikatnih epruveta. To su epruvete iz Novo Nordiska, velike danske farmaceutske kompanije, koje iz raznih razloga nisu upotrebljene u proizvodnji insulinskih injekcija. Neke su nesterilisane, neke loše izrađene, neke polomljene, neke prosto višak koji se ne može vratiti proizvođaču… Proizvodi ReUse su postali toliko traženi da je ova linija izrasla u brend za sebe, Bülow_Re:use.

U ediciji se, pored ostalih , nalazi i priča o biofilnom pristupu dizajnu stakla. Reč je o projektu Eden (Eden Project), moderne botaničke baste u Kornvolu i LSA International, dizajnerskog ateljea u Londonu specijalizovanog za ručnu izradu stakla. Radi se o kolekciji koju zovu Kraljica biofilnog stakla, a koja je sačinjena od 24 dela oblikovana prema principima biofilnog dizajna, jednog od ključnih pravaca u savremenoj arhitekturi i dizajnu. Takav dizajn pretpostavlja da su ljudi biofili, odnosno da imaju urođenu potrebu za povezanošću s prirodom, pa reciklirani predmeti od stakala ispunjavaju ove principe.

Na konferenciji su, pored Hristine Mikić, učestvovali stručnjaci iz ove oblasti – Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti i heritolog, Sandra Banjanin, urednica programa vizuelnih umetnosti u Kulturnom centru Zrenjanin I Dušan Medina, direktor Društva za kulturni razvoj „BAUO” iz Petrovca na Moru.

Međunarodni dan nematerijalnog kulturnog nasleđa, 17. oktobar, uspostavio je UNESCO da bi se skrenula pažnja javnosti na probleme sa kojima se suočava živo kulturno nasleđe i njegovi nosioci, kao što su nedostatak sredstava, klimatske promene, otežan transfer tradicionanih znanja i konflikti.

Izvor: Centar za medijsku kulturu i obrazovanje Beograd

1...121314...1,673 Page 13 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Kako funkcionišu baterijska skladišta i virtuelne elektrane

Pročitajte još:

Zašto je plan revidiran

Pročitajte još:

Ugalj ostaje privremeni oslonac

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Nove inicijative

Pročitajte još:

Ko sve dolazi na ZG Green Energy Fair?

Ekskluzivna e-mobility zona

Pročitajte još:

Konferencija koja otvara oči

Doživljaj za celu porodicu

Rafinerija „Petrotel-Lukoil“ u Ploještiju

Požar u MOL-ovoj rafineriji „Dunav“

Da li je ceo region pod pritiskom?

U FOKUSU:

123 ugrožene vrste u Crvenoj knjizi ptica Srbije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM