U narednih 7 godina Saudijska Arabija će proizvoditi 10 odsto energije iz OIE

18.04.2017

Obnovljivi - izvori- energije — Photo: Pixabay

Najveći izvoznik nafte na svetu, Saudijska Arabija, najavljuje da u narednim godinama, u okviru transformacije svog energetskog sektora, planira proizvodnju 10 odsto električne energije iz obnovljivih izvora enegrije. Kako prenosi Tanjug, Rijad takođe želi da enegrija i tehnologije dobijene ovim putem budu izvezene.

Nedavno je u Saudijskoj Arabiji osnovan i Nacionalni centar za obnovljive izvore energije, u okviru čije promocije je najavljeno preko 30 projekata u narednih 7 godina, koji će se bazirati na solarnoj energiji i energiji vetra, kao primarnim izvorima električne energije. Saudijski ministar za energetiku, Kaled al-Falih, predstavio je centar kao ključni organ u zemlji za ovu oblast energetike, koji će u budućnosti biti glavni izvor informacija, kako za građanstvo, tako i za potencijalne investitore. Na ovaj način se, između ostalog, očekuje smanjenje emisije gasova staklene bašte u ovoj zemlji.

Predstavljamo: Priče o ženama koje menjaju sve(s)t koristeći solarnu energiju

18.04.2017

energy-solar-panel — Illustration: Pixabay

Do danas se veliki deo ljudi širom sveta upoznao sa mnogobrojnim prednostima upotrebe solarne energije. Korišćenje ove vrste energije brzo je prihvaćeno kao jedno od dobrih rešenja problema globalnog zagrevanja, jer je u potpunosti u skladu sa principima održivog razvoja i zaštite životne sredine. Sa sve većom rasprostranjenošću otkrivali su se i proširivali različiti potencijali svih obnovljivih izvora energije. Jedan od sjajnih primera u praksi predstavlja upotreba solarne enegrije u ženskom preduzetništvu. U Ujedinjenim nacijama, u okviru jednog od Ciljeva održivog razvoja, koji se bavi osnaživanjem žena i devojaka, upravo je upotreba solarne energije označena kao povoljna opcija za razvoj i podsticanje njihove ekonomske nezavisnosti, moći odlučivanja i socijalne mobilnosti.

Predstavićemo zato priče o tri žene, članice udruženja Solar Sister, iz zemalja u razvoju, kojima je upotreba malih solarnih panela, šporeta, i lampi pomogla da postanu uspešne u svom poslovanju. Njihove priče dokazuju da su žene, kao najčešći donosioci odluka o koriščenju električne energije u domaćinstvu, jedan od potencijalnih lidera proširenja upotrebe solarne energije.

Generalno, primarna prepreka u razvoju preduzetništva, za mnoge žene je nedostatak njihove finansijske nezavisnosti. Kućni poslovi se podrazumevaju kao obaveza žena, koja im okupira veliki deo vremena tokom dana, pa ukoliko su nezaposlene, često i ne dobijaju priliku da upravljaju finansijama u domaćinstu. Ništa drugačija situacija nije ni kada se ukaže šansa za pokretanje posla u kome bi bila korišćena solarna energija- nedostatak početnog kapitala je prva poteškoća koju bi trebalo da savladaju.

Ovo su primeri žena koje su uspešno prevazišle sve prepreke u pokretanju sopstvenog posla. Koristeći solarne tehnologije, postale su preduzetnice čistije proizvodnje. Ovaj značajan trend rasta ženskog preduzetništva sa upotrebom solarne energije, utiče na unapređenje svih nivoa energetske efikasnosti, a ima mnoge druge ekonomske i ekološke prednosti.

Mamadu Dajan, vlasnica gostionice koja koristi solarne panele

Mamadu Dajan, vlasnica gostionice na jugu Bamakoa, glavnog grada Malija, izvanredan je primer preduzetnice, koja u poslu višestruko koristi solarnu energiju. Dajan se prvi put susrela sa solarnim panelima 1995. godine, a već ranih 2000-ih započela je hrabar poslovni poduhvat prodaje ovih panela susedima. Ona je privlačila potencijalne kupce, objašnjavajući im kako solarna energija može da pomogne da bez prekida gledaju fudbalske utakmice Afričkog kupa na televizorima u svojim domovima.

Mesto u kom Dajan živi i radi udaljeno je više od 100 milja od priključaka na državnu električnu mrežu, pa je realizacija njene ideje obezbedila električnu energiju za mnoga seoska domaćinstva Malijaca, kojima do tada priključak na državnu mrežu nije bio omogućen.

Koristeći solarne sisteme za napajanje u gostionici, Dajan je uspešno održavala vlastiti biznis, ali i finansirala bratovljevo obrazovanje u Nigeriji. Na taj način Dajan je inspirisala druge preduzetnice u svojoj zemlji.

Solarni šporeti i lampe Varše Pavar

Indijki Varši Pavar, jedna neprofitna organizacija za podsticanje preduzetništva kod žena, pomogla je da promeni život iz korena. Varša je bila domaćica, kada joj je ova organizacija omogućila da počne u svom okruženju da prodaje solarne lampe i šporete. Ubrzo nakon pokretanja posla, Varša je osetila promene u svom načinu života. Kako navodi, nekada čak nije samostalno izlazila kuće, a danas, nakon što je njen posao zaživeo, ni jedna odluka u domaćinstvu ne može biti donesena bez njenog pristanka.

Vremenom je u svojoj seoskoj zajednici postala glavni savetnik. Upravo sa te pozicije je, kako kaže, nastavila da se zalaže za korišćenje čiste energije u čitavoj zajednici. Takođe navodi kako danas mnoge žene putuju do njenog sela, samo da bi se sa njom posavetovale kako da postanu ekonomski nezavisne.

Rebekini solarni paneli u Ugandi

Katarin Lucei, izvršna direktorka međunarodnog udruženja Solar Sister, neprestano ističe da veliki deo zasluga za osnivanje kompanije duguje ženi po imenu Rebeka. Rebeka se bavila zemljoradnjom u jednom izlovanom okrugu u Ugandi, gde je kao deo državnog programa za unapređenje ruralnih sredina, dobila solarni panel, čija je prvobitna namena bila za osvetljenje prostorija u domaćinstvima. Rebeka je, umesto da panel koristi za lične potrebe, isti smestila u odgajivačnicu kokoši. Znajući da pilići jedu samo kada mogu da vide hranu, pretpostavila je da će sa više osvetljenja brže napredovati u težini. Smatala je ovo jednom održivom odlukom na duže staze, što se ispostavilo kao ispravan zaključak, jer pilići ne samo da su napredovali, nego su i kokoši povećale prinos jaja. Sa napredovanjem prodaje jaja, uvećavao se prihod njenog domaćinstva i ubrzo je mogla da kupi više semena, ali i druge životinje za uzgoj. Kako je farma vremenom postajala sve profitabilnija, standard života u Rebekinoj porodici je eksponencijalno rastao. Danas Rebeka podučava lokalnu decu pisanju i čitanju, kao i vođenju domaćinstava, u školi koju je izgradila sopstvenim novcem.

Pored neprofitnih i društvenih organizacija, prednosti korišćenja solarne energije u ženskom preduzetništvu, prepoznale su i određene kompanije i banke za razvoj i otpočele dodelu sredstava za iskorišćenje ovog potencijala. Svetska banka je, na primer, pokrenula vid saradnje u cilju zajedničkog razvoja “energetske efikasnosti i rodne ravnopravnosti”. Kroz ovu interaktivnu onlajn platformu stručnjaci iz celog sveta mogu da razmenjuju iskustva, nove metode, kao i raspoložive resurse i znanja.

Osim toga, razvojni program UN – Program malih grantova udružio se sa Berfut koledžom – neprofitnom organizacijom koja je posvećena osnaživanju žena kroz upotrebu solarne energije, u cilju pružanja tehničke podrške i pomoći za finansiranje pilot projekata. Međunarodnu mrežu za rodnu ravnopravnost i održivu energiju, Energia, osnovale su 1996. godine žene, koje su istovremeno bile aktivne u rodnom i energetskom sektoru. Danas, Energia postoji u 22 afričke i azijske zemalje i na različite načine doprinosi podršci ovom vidu poslovanja. Pored toga, Međunarodna unija za zaštitu prirode je uspostavila Globalnu kancelariju za rodnu ravnopravnost. Kroz saradnju ove kancelarije i Agencije za međunarodni razvoj iz SAD, osnovana je i inicijativa pod nazivom Ravnopravnost polova za klimatske promene.

Svi ovi projekti su početak širenja upotrebe solarne energije u svakodnevnim životnim uslovima. U toku su istraživanja, koja nagoveštavaju još značajnih koraka, upravo poput povezivanja upotrebe solarne energije i ženskog preduzetništva.

M. N.

BiH razmatra novi Zakon o upravljanju otpadom

18.04.2017

Krajem prošle nedelje Federalna vlada Bosne i Hercegovine razmatrala je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Kako je saopšteno, u ovom nacrtu zakona novina su definicije o posebnin kategorijama otpada, proizvođačima i uvoznicima proizvoda i operater sistema.

Nakon rasprave, zaključeno je da u tekst novog zakona treba, u konsultacijama s Federalniom ministarstvom zdravstva, uvrstiti odredbe koje se bliže odnose na medicinski otpad, te detaljnije razraditi i poglavlje o kaznenim sankcijama.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Poljska započela istražne radove za izgradnju nuklearne elektrane

18.04.2017

Nuklearna elektrana — Photo-illustration: Pixabay

Poljska državna energetska kompanija Polska Grupa Energetyczna objavila je da namerava graditi prvu nuklearnu elektranu u toj zemlji.

Radovi na lokacijama Lubiatowo-Kopalino i Zarnowiec su počeli prošli mesec, a istražne radove sprovodi kompanija ELBIS, kćerka firma PGE Capital Group.

Poljska je potvrdila svoj nuklearni program 2014. godine koji uključuje izgradnju dve elektrane snage 6000 MW, a prva bi trebala biti ugovorena 2022. godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Sarajevska opština Centar radi na realizaciji projekata u oblasti životne sredine

18.04.2017

Načelnik opštine Centar u Sarajevu gospodin Nedžad Ajnadžić razgovarao je sa federalnom ministarkom zaštite životne sredine i turizma gospođom Editom Đapo o realizaciji projekata zaštite životne sredine.

Gospodin Ajnadžić je istakao da opština Centar želi da realizuje projekte sa ciljem poboljšanja zaštite životne sredine, a kao jedan od primera naveo je realizaciju projekata u zaštićenom prirodnom području vodopada Skakavac. Istakao je i da ima za cilj da opštinaCentar bude prva jedinica lokalne samouprave gde će u potpunosti biti realizovan projekat ugradnje podzemnih kontejnera za selektivno odlaganje otpada kako bi se mogli ukloniti postojeći kontejnere za smeće. Opština Centar takođe ima nameru da neke ulice u centru grada oslobodi od saobraćaja motornih vozila, a kao pilot projekat je uzeta Radićeva ulica. U planu je da se ona nekoliko puta godišnje zatvori za saobraćaj i postane pešačka zona i centar kulturno-umetničkih dešavanja, a krajnji cilj je da ona postane pešačka zona u potpunosti.

Ovom prilikom je istaknuto da će se povodom Dana planete Zemlje 22. aprila organizovati akcija ozelenjavanja i ulepšavanja zelene površine od gotovo 5.000 metara kvadratnih na Gorici. U ovoj akciji, osim lokalnog stanovništva i predstavnika opštine Centar, takođe je planirano učešće učenika iz četiri srednje škole iz Centra koji su uključeni u akciju „Ekskurzija 2017“.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Vranjska banja – područje sa jednim od najvećih geotermalnih potencijala

17.04.2017

Vranjska banja je jedna od najstarijih banja Srbije, a njeni topli izvori spadaju među najtoplije banjske izvore toplote odnosno geotermalne vode koje čine ovo banjsko područje jedinstvenim u Srbiji.

I pored velikih mogućnosti, još uvek se malo koristi toplotna energija geotermalnih voda. Zbog neiskorišćenja tople vode u Vranjskoj Banji godišnje odlazi u nepovrat količina toplote snage 20MW.

Do sada objavljena istraživanja nalazišta geotermalne energije u Vranjskoj Banji dala su veoma dobre rezultate i stvorena je osnova za dalja istraživanja u pogledu definisanja optimalnog geotermalnog potencijala u ovom području i inicirana su korišćenja ovog lokalnog energetskog izvora.

Postojeći termalni izvori u Vranjskoj Banji se javljaju u vidu izvorišta, raspoređenog na relativno malom prostoru od 500 x 200m. Ukupna izdašnost izvorišta iznosi 46-50 l/s, sa prosečnom temperaturom vode od 85 ºC. Kada je reč o konačnom potencijalu, on iznosi 118,26MW.

U Vranjskoj Banji su toplificirani termalnom vodom hotel „Železničar“, „Specijalna bolnica Vranjska Banja“, OŠ „Predrag Devedžić“, „Simpo cveće d.o.o.“, (nekada) akcionarsko društvo „Rasadnici Vranjska Banja“, ambulanta Vranjska Banja, vrtić „Bambi“.

U septembru prošle godine data je saglasnost na Memorandum o saradnji između JP „Uprava Banje“ i kineske kompanije „Betac Resources“ koji se odnosi na izgradnju geotermalne elektrane. Tada je rečeno da će geotermalna istraživanja biti obavljena na površini od 150 kvadratnih kilometara, a u zavisnosti od analiza na području gradske opštine Vranjska Banja planirana je izgradnja geotermalne elektrane, koja bi trebalo da proizvodi do 20MW električne energije i 39MW toplotne energije na godišnjem nivou.

Crna Gora izdvaja značajna sredstva za projekte energetske efikasnosti

17.04.2017

energetska efikasnost e — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je da je pripremilo Operativni plan poboljšanja energetske efikasnosti za 2017. godinu koji predviđa unapređenje energetskih karakteristika određenih zgrada kojima upravljaju nadležni organi državne uprave, kao i zgrada koje koriste javne službe čiji je osnivač država.

Portparol Ministarstva ekonomije gospođa Draženka Božović izjavila je da Operativni plan sadrži pregled mera energetske efikasnosti iz nadležnosti Ministarstva ekonomije, ali i finansijskih sredstava koje planiraju ostali organi državne uprave na objektima koje koriste javne službe čiji je osnivač država. Ona je navela da osim projekata koje Ministarstvo ekonomije već godinama sprovodi na poboljšanju energetske efikasnosti u javnim ustanovama (škole, bolnice, domovi zdravlja, resursni centri, studentski domovi), i u koje je do sada uloženo preko 27 miliona evra, sredstva za poboljšanje mera energetske efikasnosti za 2017. su obezbedili i ministarstva prosvete, odbrane, zdravlja, kulture, saobraćaja i pomorstva i pravde, kao i Uprava za imovinu. Ministarstvo prosvete je opredelilo preko 800 hiljada evra za projekte energetske efikasnosti, Ministarstvo odbrane 543.650 evra, Ministarstvo kulture 370.000 evra, Ministarstvo pravde 51.250 evra i Uprava za imovinu 200.000,00 evra. Iz kredita je obezbeđeno 5.619.823 evra, dok grantovi donatora čine 359.800 evra. Iz sopstvenih sredstava ustanova je izdvojeno 273.763,64 evra.

Kada je reč o namenskim projektima energetske efikasnosti, gospođa Božović je istakla projekte Energetska efikasnost u Crnoj Gori dodatno finansiranje (MEEP AF), koji se finansira po osnovu zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj od 5 miliona za finansiranje projekta i u okviru kojeg je predviđeno povećanje energetske efikasnosti u 10 zdravstvenih objekata. Drugi projekat je Program energetske efikasnosti u javnim zgradama druga faza (EEPPB II) koji se realizuje po osnovu tekuće saradnje između Crne Gore i Nemačke (posredstvom KfW banke) koja je obezbedila kredit od 20 miliona evra i donaciju od 2,743 miliona evra za poboljšanje energetskih karakteristika i uslova za boravak i rad u najviše 25 objekata koji su u vlasništvu Ministarstva prosvete, 5 objekata u nadležnosti Ministarstva rada i socijalnog staranja i 6 administrativnih objekata u nadležnosti Uprave za imovinu.

Inače, u toku 2016. godine implementirane su mere energetske efikasnosti na 6 zdravstvenih objekata, 20 obrazovnih objekata, i to 12 finansiranih iz budžetskih sredstava i 8 u okviru projekta Program energetske efikasnosti u javnim zgradama prva faza (EEPPB), kao i 4 administrativna i 6 objekata Ministarstva odbrane, 4 objekta iz oblasti kulture i 4 pripadajuća objekta železničke infrastrukture. Ukupan budžet koji je opredijeljen za Implementaciju plana za 2016. godinu iznosio je 10.837.114,05 evra, dok je ukupan Iznos utrošenih sredstava iznosio 8.751.456,93 evra.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

2020 SE BLIŽI: Nemojte da zakasnite! (VIDEO)

16.04.2017

Jeste li čuli za misiju 2020? Za one koji nisu, reč je o globalnoj kampanji, koja ima cilj da objedini radikalnu saradnju i nemilosrdan optimizam da se emisija štetnih gasova u našu atmosferu svede na minimum do 2020. godine.

Kada je reč o budućnosti života na planeti, tajming je sve. Ipak, ako pravovremeno reagujemo, u prilici smo da načinimo velike promene, kako bi naša deca i unuci živeli u klimatski bezbednom svetu.

Priključite se i vi ovom globalnom cilju, jer vreme polako curi, a posle zaista može da bude kasno.

PREDSTAVLJAMO Istoriju razvoja „zelene“ energetike u Srbiji

16.04.2017

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

PRVA SIJALICA U SRBIJI zasijala je u čaurnici Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu 1884. godine. Kragujevac te godine, pored sistema osvetljenja, dobija i agregat za proizvodnju jednosmerne struje, što je preteča razvoja čitavog energetskog sistema tadašnje Kneževine Srbije. Zahvaljujući mašinskom inženjeru Todoru Toši Selakoviću postavljena je sijalica u novoizgrađenom pogonu za proizvodnju municijskih čaura, tačnije 30 sijalica od po 16 sveća i 2 lučne lampe od po 1200 sveća. Električna centrala za proizvodnju jednosmerne struje snage 5KS bila je sastavljena od dinamo i parne mašine, i nabavljena od firme „Sigmund Schuckertt“. Godinu dana kasnije ceo zavod bio je osvetljen.

Ipak istorija beleži i podatak da je prva struja stigla u Srbiju 23. septembra 1893. godine kada je počela sa radom prva termoelektrana na Dorćolu u Beogradu. Tada je izgrađena i prva električna centrala, instalisane snage 447,6 kW odnosno 600 parnih konjskih snaga, koja je snabdevala strujom tramvaje i javno osvetljenje .

PRVA EKO ŠTEDLJIVA (kompaktna fluorescentna) SIJALICA U ULIČNOJ RASVETI U SRBIJI postavljena je u Beogradu 2010. godine u Studenskom parku.

PRVA LED ULIČNA RASVETA postavljena 2011. godine u Beogradu u ulici Bulevara Kralja Aleksandra kada su inkadescentne sijalice zamenjene led rasvetom, tačnije postavljeno je 266 led svetiljki.

PRVA JAVNA ELEKTRANA-TERMOELEKTRANA U SRBIJI izgrađena je na Dorćolu u Beogradu 1893. godine, po zasluzi profesora fizike Đorđa Stanojevića. Danas se na tom mestu nalazi Muzej nauke i tehnike.

PRVI KOTAO NA BIOMASU U SRBIJI velike snage (18MW) otvoren je u decembru 2012. godine u ogranku Panonskih termoelektrana-toplana u Sremskoj Mitrovici. Kotao kao gorivo, umesto gasa, koristi suncokretovu ljusku, a proizvedenom toplotnom energijom greje Sremsku Mitrovicu.

PRVA GEOTERMALNA ELEKTRANA U SRBIJI još uvek ne postoji i pored toga što Srbija prednjači u geotermalnom potencijalu u Evropi.

PRVI OBLIK DALJINSKOG GREJANJA U SRBIJI nastao je u Kragujevcu 1884. godine, u Kneževini Srbiji, gde su posebnim sistemom zagrejane fabričke hale Topolivnice i Vojno tehničkog zavoda.

PRVE GRADSKE TOPLANE U SRBIJI izgrađene su 1961. godine u Beogradu i u Novom Sadu.

PRVE GEOTERMALNE TOPLANE U SRBIJI kapaciteta gradskog daljinskog grejanja su u planu u Kikindi, Bogatiću… Do sada su iskorišćeni potencijali manjeg kapaciteta u vidu grejanja korporativnih objekata, hotela, javnih ustanova i podnog grejanja javnih trgova.

PRVI DALEKOVOD U SRBIJI izgrađen je kod hidroelektrane „Vučje“ 1903. godine, za potrebe tekstilne industrije u Leskovcu. Niz od Vučja do Leskovca dugačak je 17 kilometara, a za izgradnju prvog dalekovoda i HE „Vučje“ zaslužan je pionir elektrifikacije profesor Đorđe Stanojević, vrsni poznavalac i prijatelj Nikole Tesle. Inače, ova hidroelektrana ušla je svetsku baštinu tehnike sa oko 60 objekata.

PRVI ELEKTRODISTRIBUTER SA „ZELENIM“ PRIKLJUČKOM U SRBIJI, tj. prva elektro-distributivna mreža na koju je priključen proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora je Leskovačko električno akcionarsko društvo, sadašnja Elektrodistribucija Leskovac, ogranak PD Jugoistok d.o.o. Niš. Tačnije, električna energija iz hidroelektrane „Vučje“ se prvim dalekovodom dopremala preko tadašnjeg elektrodistributivnog sistema do fabrike tekstila.

PRVA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je „Đetinja“ kod Užica, inače prva hidroelektrana višefaznog Teslinog sistema (polifaznih naizmeničnih struja) u Srbiji izgrađena 1900. godine na reci Đetinji kao druga na svetu, par godina posle hidroelektrane na Nijagari u Americi. Puštena je u rad 02. avgusta 1900., a radi i danas nakon obnavljanja 2000. godine, 3 decenije nakon zatrpavanja njenog jaza prilikom izgradnje železničke pruge Beograd-Bar. U hidroecentralnu na Đetinji ugrađene su tri mašine firme „Siemens & Halske“ instalisane snage 364 kW, koje proizvode struju dovoljnu za snabdevanje ukupne javne rasvete u Užicu. Izgradnju ove HE inicirao je profesor Đorđe Stanojević kako bi prva užička tkačnica imala jeftin i siguran energetski izvor.

PRVA MALA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je „Sveta Petka“ na Nišavi, podignuta u okrilju Sićevačke klisure; počela je sa radom 21. januara 1908. godine na inicijativu profesora Stanojevića. Ova MHE opremljena je „Siemens Schuckert Werke“ mašinama, koje rade i danas bez značajnijih popravki. Tačnije tada je opština grada Niša potpisala je ugovor sa sa firmom „Siemens Schuckert“ o izgradnji i montaži 2 Francisove turbine od po 300KS, sa ručnom i automatskog regulacijom.

NAJVEĆI PROIZVOĐAČ HIDROENERGIJE U SRBIJI i jugoistočnoj Evropi je HE „Đerdap 1“, ujedno i najveća hidrotehnička građevina na Dunavu. Hidroelektranu „Đerdap 1“ izgradile su je Srbija i Rumunija 1970. godine. Njena ukupna snaga je 1026MW, a skorašnjom revitalizacijom joj je produžen radni vek i proširen kapacitet.

PRVA REVERZIBILNA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je izgrađena 1982. godine u Bajnoj Bašti. Nakon prošlogodišnje revitalizacije prošireni su kapaciteti ove RHE tako da je njena sadašnja snaga 420MW. Za razliku od konvencionalne HE gde voda iz akumulacije protiče kroz postrojenje i nastavlja svojim tokom, RHE ima dva skladišta vodene mase, gornju i donju akumulaciju, što omogućava reverzibilnoj turbini/generatoru da se ponaša i kao pumpa i kao turbina.

PRVA SOLARNA ELEKTRANA na zemlji U SRBIJI „Matarova“ izgrađena je i puštena u rad u januaru 2013. godine, a nalazi se u selu Merdare u opštini Kuršumlija. U pitanju je italijansko-srpska investicija vredna više od 4 miliona evra. Solarna elektrana prostire se na 4 hektara gde je postavljeno 8500 fotonaponskih panela, a predviđeni kapacitet proizvodnje električne energije je 1,9MWh.

PROTOTIP POSTROJENJE PRVE SOLARNE TOPLANE U SRBIJI izgrađeno je i testirano 2012. godine u Badnjevcu kod Kragujevca, po zamisli profesora dr Vladana Petrovića. Ovo je prvi projekat visokotemperaturne konverzije sunčevog zračenja u Srbiji, i prvi sistem solarne toplane koji rešava dva glavna problema u solarnoj energetici, a to su efikasna konverzija sunčevog zračenja u toplotnu energiju i čuvanje toplotne energije na duži vremenski period. Vrednost ove investicije je oko pola miliona evra.

PRVA VETRENJAČA U SRBIJI male snage (10 kW) izgrađena je 2003. u Bubanj Potoku kraj Beograda. Prva vetrenjača veće snage (600KW) izgrađena je i puštena u rad 2011. godine u selu Leskova u opštini Tutin. U pitanju je slovenačko-srpska investicija u vrednosti oko milion evra. Prve vetroparkove u Srbiji možemo očekivati do kraja 2014. i u 2015. godini.

PRVA FABRIKA BIODIZELA U SRBIJI otvorena je 2007. godine u Šidu. Kapacitet fabrike je bio 100.000 tona biodizela, a vrednost investicije oko 27 miliona evra. Proizvodnja biodizela u ovoj fabrici je stala.

PRVO POSTROJENJE NA BIOGAS – BIOENERGANA U SRBIJI puštena je u rad u oktobru 2012. godine u Vrbasu, u okviru poljoprivrednog dobra „Sava Kovačević“. Biogas u ovom postrojenju se proizvodi iz stajnjaka, truljenjem stajskog đubriva i biomase u specijalnim uslovima, prilikom kojih se gas pretvara u pogonsko gorivo za generatore za proizvodnju električne i toplotne energije. Trenutni kapacitet je 1MW, a planirano je da instalisani električni kapacitet bude 990kW i instalisani toplotni kapacitet 910kW. Po konačnom završetku pogona očekuje se da ukupni kapacitet bude 4MW. Vrednost investicije je preko 5 miliona evra.

B.R.

Zagrepčani pokrenuli projekat kućnog kompostiranja (FOTO)

16.04.2017

Glavni cilj projekta kućnog kompostiranja grada Zagreba je uspostavljanje celovitog sistema upravljanja otpadom, smanjenja ukupne količine otpada na deponijama te dobijanja kvalitetnog komposta za vrtove i okućnice, što je u skladu sa novim Planom upravljanja otpadom 2017-2022.

– Ekološki osvešćeni građani su poluga u izgradnji održivog društva. Uveren sam da će novi Plan upravljanja otpadom doprineti proaktivniji pristupu građana u pogledu odvojenog skupljanja otpada. Projekat grada Zagreba korak je u pravom smeru. Od jedne tone biorazgradivog otpada koji se skupi će nastati gotovo 500 kilograma humusa koji se može upotrebiti. To je kružna ekonomija. Mi gradimo sistem, a kućni kompostiranje deo je sistema – kazao je ministar ministar zaštite životne sredine i energetike, Slaven Dobrović.

Drugi deo sistema čini, istakao je ministar, odvojeno prikupljanje plastike i papira za što je potrebno sagraditi sortirnice.

– I te projekte planiramo da sufinansiramo EU sredstvima kao što smo nedavno raspisali javni poziv vredan gotovo 145 miliona za finansiranje reciklažnih dvorišta – kazao je on.

Javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu kućnog kompostiranja važi do 7. avgusta. Prema rečima gradonačelnika Zagreba Milana Bandića za projekat je već zainteresovano 400 građana, a stanarima kuća i zasebnih stambenih jedinica Grad je poslao 115.000 dopisa.

– Cilj nam je da osvestimo građane, da razmišljaju o otpadu kao korisnoj materiji, a ne kao trošku ili smeću, a da bi to učinili trebalo bi odvajati otpad. Grad Zagreb će, na osnovu Plana upravljanja otpadom Republike Hrvatske za period 2017-2022. godine, koji je Vlada RH usvojila u januaru 2017, doneti svoj plan upravljanja otpadom te zajedno s preduzećem “Čistoća” i resornim ministarstvom napraviti novi iskorak u upravljanju otpadom. Poslali smo 115 hiljada dopisa porodicama koje žive u zasebnim stambenim jedinicama i sve ih pozivamo da nam se pridruže i da zajedno rešimo ovaj problem, jer jedino zajedno to možemo – izjavio je gradonačelnik Bandić.

Ekološka zgrada REC-a u Sentandreji (FOTO)

15.04.2017

REC zgrada, Sentandreja, Mađarska — Foto: REC.org

Konferencijski centar međunarodne organizacije Regionalni centar za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), koji se nalazi na samoj obali jednog od dunavskih rukavaca u Sentandreji, spada u tehnološki inovativne i energetski efikasne objekte u kojima je emisija CO₂ svedena na minimum.

Zgrada je renovirana 2008. godine kada je urađena nova izolacija, a uvedene su i brojne druge mere energetske efikasnosti, pa je emisija CO2 sa nekadašnjih 64 tone smanjena na 34 tone na godišnjem nivou.

Na krovu ovog zdanja postavljeni su solarni paneli odakle se dobija električna energija neophodna za nesmetan rad REC-a, a 12 toplotnih pumpi obezbeđuju idealnu i efikasnu klimatizaciju u svim prostorijama.

Dnevna proizvodnja električne energije iz solarnih panela iznosi 7,87kWh.

Energetski portal imao je čast da poseti ovu jedinstvenu zgradu u regionu.

Zaista nas je oduševila.

(Tamara Zjačić)

Nekada najveća, danas najzelenija zgrada na svetu – Empire State Building (FOTO) (VIDEO)

15.04.2017

Empire State Building. Njujork — Photo: Pixabay

Čuvena zgrada u Njujorku „Empajer Stejt bilding“ (Empire State Building), koja poseduje zlatni LEED sertifikat za energetsku efikasnost, nedavno je postavila i zeleni krov. Ovaj krov se prostire na 845 kvadratnih metara, a sastoji se od četiri dela. Postavljen je na dvadeset prvom, dvadeset petom i tridesetom spratu, a instalaciju je izvršila kompanija „Xero Flor“ koja se bavi postavljanjem zelenih krovova u Americi i Kanadi.

Zeleni krovovi, osim estetske, imaju i ulogu prečišćavanja vazduha i kišnice, kao i filtriranja atmosferskih padavina.

Ova zgrada je smanjila i potrošnju svoje energije za 38% upotrebom novih tehnologija. Postavljeni su trostruki prozori čiji je koeficijent izolacije gotovo identičan zidovima, a svih 6500 prozora u zgradi zamenjeno je specijalnim oknima koji leti smanjuju toplotu, dok je zimi zadržavaju. Osim toga, postavljene su i štedljive sijalice. Projekat je koštao oko 20 miliona dolara.

Inače, „Empajer Stejt bilding“ je vlasnik zlatnog LEED sertifikata koji dodeljuje Savet zelenih zgrada SAD-a (US Green Building Council – USGBC). Ovaj standard započet je 1994. godine, a do sada se osim u SAD-u primenjuje i u preko više od 40 zemalja sveta. LEED sertifikacija može biti zatražena za objekat koji je izgrađen, ali i za onaj koji je u planu, a odluka je transparentna s obzirom da je svaki podatak dostupan javnosti. U zavisnosti od broja bodova objekat može posedovati osnovni, srebrni, zlatni ili platinasti LEED sertifikat.

S.J.

Crna Gora spremna za zeleniji saobraćaj

15.04.2017

Tri studije koje su pripremljene u okviru projekta EU „Razvoj održivog korišćenja energije u Crnoj Gori“ predstavljeni su na završnoj prezentaciji pomenutog projekta, koja je u četvrtak održana u Podgorici.

Reč je o Studiji o potencijalima za proizvodnju i korišćenje biogoriva u sektoru saobraćaja u Crnoj Gori, Studiji o mogućnosti uvođenja alternativnih goriva u sektor saobraćaja i Studiji o potencijalima energetske efikasnosti u saobraćaju, koje predstavljaju jedan deo dokumenata pripremljenih u cilju realizacije politike održivog korišćenja energije u sektoru saobraćaja i implementacije preuzetih međunarodnih obaveza.

Na osnovu studija je pripremljen i Akcioni plan za primenu obnovljivih izvora energije i mera energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja, koji sadrži 28 aktivnosti koje su grupisane u 12 mjera.

Cilj projekta je da doprinese daljim energetskim reformama u Crnoj Gori u cilju usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti energetike, kroz pripremu strateških, regulatornih i drugih dokumenata za održivo korišćenje energije, sa fokusom na sektor saobraćaja.

Predavači na prezentaciji bili su stručnjaci angažovani na projektu prof. dr Dragoslava Stojiljković (Mašinski fakultet u Beogradu) i dr Milić Čurović (Biotehnički fakultet u Podgorici).

Radionici su prisustvovali predstavnici ministarstava nadležnih za energetiku, održivi razvoj i turizam, ruralni razvoj i poljoprivredu, saobraćaj i pomorstvo, predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine, Monstat-a, Regulatorne agencije za energetiku, predstavnici nevladinog sektora i drugih međunarodnih organizacija sa sjedištem u Crnoj Gori.

KONAČNO, STAGNIRA CENA NAFTE: SAD povećava proizvodnju, a OPEK smanjuje

14.04.2017

Cene nafte ostale su u četvrtak nepromenjene na međunarodnim tržištima, pod ujednačenim uticajem rasta američke proizvodnje i rezova u proizvodnji Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEK) i drugih proizvođača.

Na londonskom je tržištu jutros cena barela ostala nepromenjena u odnosu na prethodno zatvaranje, na 55,86 dolara. U sredu se je popela na najviši nivo u nedelju dana, na 56.65 dolara, ali je nakon toga izgubila tlo pod nogama.

Ni cena barela na američkom tržištu nije se znatnije menjala, pa se kreće oko 53,05 dolara. Cena barela na tom tržištu dotakla je u jučerašnjem danu 53,76 dolara, najviši nivo od 7. marta.

Trgovci su koncentrisani na preliminarne procene američke proizvodnje u nedeljnom izveštaju o nastavku rasta domaće proizvodnje. Izveštaj je takođe pokazalo povećanje zaliha u čvorištu Cushing, za 276.000 barela u nedelji do 7. aprila.

Ipak, podaci su pokazali i neočekivani nedeljni pad ukupnih američkih zaliha sirove nafte za 2,2 miliona barela, dok je uvoz smanjen za 717.000 barela dnevno.

– U sredu je došlo do malog preokreta cena nafte, i to uprkos pozitivnim vestima. Čini se da su na cene u blagoj meri uticali podaci o rastu američkih zaliha – kazao je glavni tržišni strateg u sidnejskom CMC Marketsu, prenosi portal Energetika.

Cene nafte u Londonu i na američkom tržištu juče su rasle, podržane porukom Saudijske Arabije drugim članicama OPEK i drugim proizvođačima, da namerava da produži rezove snabdevanja nakon juna.

OPEK i drugi proizvođači, uključujući Rusiju, dogovorili su se krajem novembra da će smanjiti proizvodnju za oko 1,8 miliona barela dnevno u prvoj polovini 2017. godine kako bi zauzdali prezasićenost.

Američki podaci o stanju zaliha objavljeni su nakon izveštaja OPEK-a o smanjenju proizvodnje u martu iznad dogovorenoga, pokazali su podaci grupe u mesečnom izveštaju.

Cene nafte takođe su podržali i carinski podaci koju ukazuju da je Kina u martu uvezla rekordnih 9,17 miliona barela sirove nafte i time se svrstala na čelnu poziciju najvećeg uvoznika do sada u ovoj godini.

OPEK je takođe povisio i prognozu snabdevanja iz zemalja koje nisu članice u 2017. godini jer više cene podupiru oporavak američke proizvodnje iz škriljca, te je smanjio procenu potražnje za OPEK-ovom naftom u ovoj godini.

Odvojeno je OPEC na svojoj internet stranici objavio da je cena barela referentne korpe u sredu iznosila 53,67 dolara, što je 31 cent više u odnosu na prethodni dan trgovanja.

Izgradili biste vetropark? Evo kako da dobijete vetar u leđa

14.04.2017

Vetropark, Njiva, kukuruz — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako nam se čini da vetrovi u Srbiji duvaju žestoko i ponekad nemilosrdno, mi se ipak ne nalazimo u vrhu evropskih zemalja koje imaju izuzetno veliki potencijal iskorišćenja ovog jeftinog i veoma isplativog vida energije. Međutim, postoje oblasti u našoj zemlji na kojima je brzina vetra više nego dovoljna za izgradnju vetroelektrana i tu uglavnom spada košavsko područje, kao što su južni Banat i istočna Srbija.

I dok je brzina vetra prvi uslov za razmatranje ideje o izgradnji vetroelektrane na određenoj lokaciji, a ona zavisi od konfiguracije terena, objekata na tlu i njihove visine, potrebno je uzeti u obzir još jedan veoma važan kriterijum – ukupan broj sati tokom godine kada vetar duva prosečnom brzinom većom od 6m/s.

Budući da se potencijalni investitori u vetroelektrane nadaju da će Vlada Republike Srbije doneti odluku o povećanju kvote koja trenutno iznosi 500MW a važi do 2020. godine, vreme koje im je na raspolaganju trebalo bi da iskoristite za kontinuirano merenje brzine vetra na odabranoj lokaciji u trajanju od barem godinu dana. Ovo je važan korak jer samo na ovaj način moguće je tačno proceniti koliko električne energije bi se proizvelo u planiranoj vetroelektrani.

Ovo su samo neki od saveta za sve investitore koji planiraju da ulože svoj novac u izgradnju vetroparkova. Kompletan tekst – u kome možete pronaći izuzetno korisne podatke, tabelu, uredbe, mape, izveštaje o energetskom potencijalu vetra, kao i linkove međunarodnih agencija za obnovljive izvore energije sa uporednim prikazom cena turbina u svetu, kao i brojne druge informacije – pročitajte na ovom LINKU.

(Tamara Zjačić)

Počela priprema dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom „Kalenić“

14.04.2017

U četvrtak, 13. aprila je u Ubu potpisan Memorandum o razumevanju (MoR) koji će omogućiti pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa deponijom „Kalenić“, kao i uspostavljanje sistema za integralno upravljanje komunalnim otpadom za Kolubarski region. Memorandum su potpisali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Kancelarije za Evropske integracije, Regionalnog preduzeća „Eko-tamnava“ i 11 gradova/opština učesnika u zajedničkom projektu.

Potpisivanjem Memoranduma će biti pripremljena neophodna dokumentacija, kojom se obezbeđuje završetak aktivnosti na trenutno najvećem regionalnom projektu u Srbiji iz oblasti zaštite životne sredine.

– Regionalni centar „Kalenić“ obuhvata 11 gradova i opština (Valjevo, Obrenovac, Lazarevac, Ub, Barajevo, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Koceljeva, Osečina i Ljig) sa oko 363.000 stanovnika. Javna komunalna preduzeća na tom prostoru u proseku dnevno sakupe oko 330 tona čvrstog neopasnog komunalnog otpada, zbog čega je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa deponijom „Kalenić“ od velike važnosti za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom na ovom području – istakao je Zoran Petrović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“.

Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, navela je da će izgradnja Regionalnog centra „Kalenić“ doprineti unapređenju upravljanja otpadom i povećanju stope reciklaže, i još jedan je u nizu koraka preduzetih za uređivanje komunalne infrastrukture i integralni pristup za upravljanje otpadom u Srbiji.

– Republika Srbija ima 9 regionalnih sanitarnih deponija. Prema važećoj nacionalnoj Strategiji, planira se uspostavljanje 27 regionalnih sistema za upravljanje otpadom. Trenutno proizvedemo 2,5 miliona tona otpada, od čega tek 400 hiljada tona završi na sanitarnim deponijama, a ostatak na smetilištima. Tek 5% otpada se reciklira i ponovo iskoristi. U narednih 15 godina, Srbija će morati u potpunosti da preokrene situaciju. To je za celo društvo veliki izazov i zahteva uključenost i posvećenost svih zainteresovanih strana, počevši od svakog od nas ponaosob, pa do institucija na lokalnom, nacionalnom, ali i međunarodnom nivou – rekla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Projekat izgradnje Regionalnog sistema za upravljanje otpadom „Kalenić“ nalazi se na listi prioritetnih infrastrukturnih projekata, u okviru dokumenta Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014 – 2017. sa projekcijama do 2020. godine, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.

1...1,2871,2881,289...1,672 Page 1,288 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM