CEKOR: Kako do održive energetike u Subotici?

24.05.2017

Dana 24. maja 2017. u Plavoj sali Gradske kuće u Subotici, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je organizovao prezentaciju i diskusiju na temu: “Predlog CEKOR-a za koncept održive energetike u Subotici” tokom koje je Dr Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, prezentovao nekoliko scenarija razvoja energetike u Subotici, koje je CEKOR uradio u okviru međunarodnog projekta “Jačanje civilnog društva za zagovaranje održive energetske tranzicije”, koji se pod vođstvom danske organizacije “VedvarendeEnergi” sprovodi u Jermeniji, Belorusiji, Makedoniji, Srbiji, Ukrajini i Danskoj.

Scenariji razvoja su rađeni da daju odgovor na nekoliko pretpostavljenih strateških ciljeva: smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje cene energije, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, te uštede u domaćinstvima.

Projekcije koje su rađene na taj način da se sa svakom od projekcija dostiže neki ili više ciljeva pokazuju da se uz razuman napor mogu dostići izuzetno povoljni rezultati, odnosno rezultati koji bi doveli do značajnih poboljšanja stanja životne sredine u gradu Subotici, otvaranja novih radnih mesta a najvažnije značajnog povećanja energetske sigurnosti u gradu.

– Smatramo da je uz odlučan i racionalan pristup problemu smanjenja zagađenja od ložišta u Subotici, smanjenja upotrebe fosilnih goriva te oslanjanja na lokalno dostupne izvore obnovljivih izvora energije moguće dostići ne samo čistiju životnu sredinu, nego i otvaranje značajnog broja novih radnih mesta te značajno pospešivanje lokalne ekonomije. CEKOR je spreman da uz nastavak rada na ovoj temi doprinese da Subotica uradi što više projekata iz ove oblasti a ideja nam je i da se priključi Evropskoj mreži gradova u okviru Povelje gradonačelnika za klimu i energiju – rekao je Zvezdan Kalmar, kordinator za energetiku u CEKOR-u.

– Veliki broj opština u Srbiji sa kojima sarađujem se opredeljuje za povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije sa ciljem smanjenja zavisnosti od uvoznih goriva, smanjenja zagađenja, povećanja otpornosti na klimatske promene i pre svega radi otvaranja velikog broja lokalnih radnih mesta koja stvaraju mogućnost da se smanji iseljavanje iz delova Srbije koji su najviše pogođeni krizom. U tom smislu obnovljivi izvori su dobro rešenje za veći broj ekološlkih, ekonomskih i socijalnih problema i ja ih pre svega tako i promovišem kroz scenarije za grad Suboticu – na kraju prezentacije je izjavio Dr Ilija Batas Bjelić.

Izvor: CEKOR

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode obeležio Međunarodni dan biodiverziteta

24.05.2017

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je prigodno obeležen 22. maj Međunarodni dan biodiverziteta.

Pošto je ovogodišnji moto obeležavanja ovog datuma bio „Biodiverzitet i održivi turizam” predavanje je održao prof. dr Vladimir Stojanović sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo sa PMFa Novi Sad. Naziv njegovog izlaganja je bio „Odgovorni i održivi razvoj turizma u očuvanјu biodiverziteta”. On je istakao da se turizam danas odlikuje masovnošću i da su nam postale dostupne sve destinacije sveta. Naveo je više primera dobre prakse odgovornog i održivog turizma u Evropi i Svetu gde se poklanja velika pažnja očuvanju biodiverziteta.

U decembru 2000. godine Generalna skupština UN usvojila je 22. maj, kao Međunarodni dan biodiverziteta, u znak sećanja na usvajanje finalnog teksta Konvencije o biodiverzitetu 22. maja 1992. u Najrobiju.

Biodiverzitet koji danas poznajemo je plod milijardi godina evolucije, oblikovan prirodnim procesima, ali i uticajem čoveka što nas čini sastavnim delom jednog sistema od koga u potpunosti zavisimo. Prema podacima IUCN Crvene liste ugroženih vrsta, više od 30 odsto procenjenih vrsta su pod pretnjom izumiranja, a proces izumiranja vrsta na planeti danas je 1,000 do 10,000 brži nego što bi to bilo u prirodnim uslovima. Prema poslednjim podacima biodiverzitet Srbije čini oko 60.000 do sada determinisanih vrsta, iako teritorija Srbije obuhvata svega 1,9 odsto teritorije Evrope, dok ceo Evropski kontinent zauzima samo 2 odsto površine Zemlje.

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda upozravaju da nije dovoljna samo akcija stručne javnosti, već je neophodno i povećanje svesti stanovništva o neophodnosti očuvanja biodiverziteta i promena ponašanja savremenog čoveka. Svi može doprineti da se zaustavi sadašnja stopa izumiranja biljaka, životinja i njihovih staništa u našoj lokalnoj sredini.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Raspisan tender za nabavku opreme za monitoring kvaliteta vazduha

24.05.2017

Pokrajinski zavod za urbanizam i zaštitu životne sredine raspisao je javnu nabavku za opremu za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha u 2017. godini.

Kako je saopšteno, rok za podnošenje ponuda je 22. jun 2017. godine do 10 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Učešće Agencije za zaštitu životne sredine na Supernatural festivalu

24.05.2017

Agencija za zaštitu životne sredine je učestvovala na 11. Supernatural festivalu koji je održan 22. aprila i 21. maja 2017. godine na Adi Huji, prostoru koji je organizacija Supernatural od deponije šuta pretvorila u park na Dunavu – Supernatural park.

Posetioci festivala imali su priliku da se štandu upoznaju sa radom Agencije za zaštitu životne sredine, publikacijama i izveštajima koje objavljuje, kao i da se informišu o aktuelnom stanju životne sredine u Republici Srbiji.

Festival Supernatural je najveći ekološki događaj ove vrste u Republici Srbiji koji okuplja brojne posetioce, ekološke organizacije, akademske institucije, stručnjake, lokalne proizvođače organske hrane, kao i umetnike. Festival je aktivistička platforma koja za cilj ima da pokrene i promoviše projekte u oblasti reciklaže otpada, održivog transporta i energetske efikasnosti, organske poljoprivrede kao i sam projekat revitalizacije ekosistema Ade Huje.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Pušteno u rad NIS-ovo postrojenje za komprimovani gas

24.05.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Aleksandar Antić i generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev, svečano su pustili u rad NIS-ovo postrojenje za proizvodnju i veleprodaju prirodnog komprimovanog gasa na gasnom polјu „Ostrovo“. Ukupna vrednost ove investicije – izgradnje sabirno gasne stanice i postrojenja za proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa iznosi 400.000.000 dinara i završena je u martu ove godine.

Na novoizgrađenom postrojenju planirana je dnevna proizvodnja od 25 tona komprimovanog prirodnog gasa, što na godišnjem nivou iznosi oko 9.000 tona ovog energenta.

Komprimovani prirodni gas se zbog svojih svojstava smatra energentom budućnosti. Glavni sastojak je metan koji, u poređenju sa ostalim derivatima, ima najmanji koeficijent emisije CO₂, te samim tim doprinosi očuvanju kvaliteta životne sredine i smatra se ekološki čistim gorivom. Sa druge strane, njegovo korišćenje pruža odlične performanse vozilima i ekonomski je isplativo gorivo. Komprimovani prirodni gas se koristi kao energent ili pogonski derivat. Upotreblјava se kao gorivo za grejanje u industriji i domaćinstvu, ali i kao motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Naftna industrija Srbije je izuzetno značajna kompanija za Republiku Srbiju i našu Vladu i mi posebnu pažnju posvećujemo njenom dalјem razvoju. Očekujemo da nastavi da bude lider u svojoj oblasti i jedan od najstabilnijih elemenata naše privrede i ekonomije. S druge strane, tržište gasa se širi, kao i zahtevi potrošača, što nekada nije moguće ispratiti razvojem infrastrukture i upravo zato je postrojenje u Ostrovu izuzetno značajno, jer upravo ono predstavlјa mogućnost da odgovorimo na zahteve industrijskih potrošača bez izgradnje gasovoda. Sa ovog postrojenja, možemo komprimovanim gasom da pokrijemo zahteve privrede u čitavom ovom kraju, rekao je prilikom otvaranja postrojenja, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije.

On je kazao i da je to i ekološki važan projekat, jer komprimovani gas predstavlјa najkvalitetnije i najčistije gorivo – gorivo budućnosti.

Komprimovani prirodni gas je „gorivo budućnosti“, koje može da zameni benzin, dizel ili tečni naftni gas, uz najmanju emisiju štetnih gasova. Već od 2014. godine, kada smo otvorili postrojenje Palić, NIS proizvodi i prodaje ovaj energent i tako ispunjavamo dva cilјa: poštujemo zahteve tržišta za alternativnim i povolјnijim gorivima i podstičemo odgovornost prema životnoj sredini. Postrojenje „Ostrovo“, koje danas otvaramo, po planu će proizvoditi oko 25 tona komprimovanog prirodnog gasa dnevno. Snagom kvalitetnih i savremenih goriva, mi planiramo da stignemo još dalјe, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin je istakao da NIS uspešno radi na srpskom tržištu i predstavlјa jednu od najefikasnijih srpskih kompanija, kao i da je energetika jedan od klјučnih temelјa saradnje Srbije i Rusije.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Otvoren konkurs za dostignuća u oblasti ekologije

23.05.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske raspisalo je javni konkurs za dodelu priznanja i nagrada za dostignuća na području zaštite okoline u 2017. godini.

Biće nagrađeni najbolji projekti poslovnog sektora, jedinica lokalne samouprave, zadruga i vaspitno-obrazovnih ustanova. Prijave za dodelu priznanja i nagrada mogu podneti sve pravne i fizičke osobe. U poslovnom sektoru će se priznanja i nagrade dodeliti u četiri glavne kategorije – za doprinos zaštiti okoline kroz unapređenje ili realizaciju projekata u sistemima upravljanja, za novi proizvod i uslugu koji doprinose održivom razvoju, za primenu inovativnog rešenja u području proizvodnih procesa i metoda i za međunarodnu poslovnu saradnju. Kandidati za neku od prethodne četiri kategorije mogu se prijaviti i za dodatnu petu, za projekte koji značajno doprinose očuvanju biodiverziteta i prirodnih ekosistema.

Finalisti će učestvovati u takmičenju za Evropsku poslovnu nagradu za ekologiju koja se dodeljuje na nivou Evropske unije svake dve godine.

Rok za podnošenje prijava je 60 dana.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mzoip.hr

Srbija do 2030. godine mora da reciklira polovinu komunalnog otpada

23.05.2017

Reciklaza-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Na Paliću je u toku savetovanje posvećeno tretmanu otpada.

Načelnik odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Radmila Šerović izjavila je da kada govorimo o otpadu, treba da naučimo ili prosto budemo svesni toga da o otpadu više ne razmišljamo kao o otpadu koji će se odložiti na deponiju nego otpadu koji će se ponovo iskoristiti u procesu reciklaže, njegovoj ponovnoj upotrebi, korišćenju otpada u energetske svrhe.

Na savetovanju je rečeno da je Srbija na pola puta kada je reč o ispunjenju standarda u oblasti zaštite životne sredine. Istaknut je porast industrije reciklaže, kao i da su za postizanje preostalih ciljeva kako otpad više ne bi bio smeće potrebne dve stvari – promena navika svakog od nas i finansijska podrška. Istaknuto je i da Srbija ima obavezu da do 2030. godine reciklira polovinu komunalnog otpada. Da bi se to ostvarilo, finansiraju se gradnje regionalnih deponija, a svaki građanim će morati da menja svoj odnos prema otpadu.

Na skupu će učestvovati više od 300 stručnjaka koji će predstaviti više od 50 radova posvećenih saveremenim dostignućima u tretmanu industrijskog, farmaceutskog i medicinskog otpada.

izvor: rtv.rs

Kvote za elektrane na biogas i biomasu čekaju investitore – što ne biste to bili baš vi?

23.05.2017

Iz godine u godinu pojačava se pritisak na naš energetski sistem budući da cene osnovnih energenata rastu, dok se propisi u oblasti zaštite životne zaštite pooštravaju. Da bi se smanjila zavisnost naše zemlje od uvoza energenata kao i da bi se podigla energetska bezbednost Vlada je odredila za svoj strateški cilj da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Biomasa čini 61 odsto ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije u Srbiji, koju nažalost rasipamo jer se ovaj izvor nekontrolisano upotrebljava za krajnje neefikasno dobijanje energije. Štaviše, u južnim i istočnim krajevima naše zemlje drvna masa koja čini polovinu raspoložive biomase uglavno se koristi kao drvo za ogrev.

Propisane kvote za elektrane na biomasu i biogas iznose ukupno 143 MW a do sada su ulagači iskoristili manje od 20 odsto odobrenih kapaciteta. Ipak, bogati resurs biomase čija se količina u Srbiji procenjuje na 3,405 tona naftnog ekvivalenta i dalje je na raspolaganju investitorima koji planiraju da ulože u izgradju postrojenja na biomasu i biogas. A tu su i podsticajne mere koje je Vlada usvojila u želji da podrži investitore u obnovljive izvore energije.

Ukoliko razmišljate o ulaganju u elektranu na biogas ili biomasu vaš prvi korak jeste da odaberete lokaciju za izgradnju postrojenja uzimajući u obzir dostupnost i količine ovih sirovinskih potencijala. Da biste saznali od čega zavisi odabir lokacije za elektranu i kako da izračunate isplativosti čitave investicije shodno električnoj iskoristivosti postrojenja, pročitajte tekst na ovom LINKU.

(Tamara Zjačić)

DMITRIJ MEDVEDEV: Još ne znamo kojim putem će Turski tok ulaziti u EU, ali pregovaramo

23.05.2017

Rusija pregovara sa Grčkom i Bugarskom o mestu na kome će gasovod Turski tok ući u Evropsku uniju, rekao je za ruske medije premijer te zemlje Dmitrij Medvedev. Za Turski tok Medvedev kaže da nije politički nego čisto ekonomski projekat i da evropske zemlje mogu da učestvuju na obostranu korist. Predviđeno je da se iz jedne cevi gasovoda ruskim gasom snabdevaju turski potrošači a iz druge oni sa juga i jugoistoka Evrope.

Gaspromovim gasovodom Turski tok, poznatim i kao TurkStrim (TurkStream), ispod Crnog mora će do Evrope stizati 31,5 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje. Taj cevovod će pomoći Moskvi da limitira tranzit preko Ukrajine. Turski tok će ići do evropskog dela Turske, nedaleko od Bugarske i Grčke.

Gasovod Turski tok je zamena za Južni tok, Gaspromov projekat koji je trebalo da dovede gas do bugarske crnomorske obale. Od tog projekta se odustalo nakon što je Evropska komisija zapretila Bugarskoj postupkom zbog kršenja pravila EU jer je u međuvladinom sporazumu sa Rusijom o gradnji gasovoda bilo mnogo neregularnosti. Kada se Turski tok pojavio kao alternativa, i Bugarska i Grčka su pokazale interesovanje da preko njih ruski gas ide dalje u EU.

– U pregovorima koje vodimo sa članicama EU, odlučićemo koje mesto je najbolje da bude ulazna tačka (gasovoda) za Evropu – kazao je Medvedev 22. maja na samitu Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) u Istanbulu.

– Postoje različiti predlozi. Pregovori se vode sa evropskim zemljama, tačnije rečeno sa Grčkom i Bugarskom. Kada se bude odlučivalo o tom pitanju, analiziraće se ekonomski faktori jer gasovod, što stalno ističemo, nije politički projekat nego čisto ekonomski projekat i druge evropske zemlje mogu da učestvuju u njemu – rekao je Medvedev.

Ruski premijer je kazao da produženje gasovoda na teritoriju EU zavisi od odluke evropskih zemalja.

– Ne želimo nikom da se namećemo. Polazimo od tog da je uzajamno korisno i da treba doneti neophodne odluke – dodao je Medvedev, preneo je portal EurActiv.

Medvedev je rekao i da se podzemni deo gasovoda, u dužini oko 1.000 kilometara, već gradi. Kada bude završen, u Tuskoj će početi izgradnja kopnenog dela Turskog toka u dužini 200 kilometara.

Prema ruskoj štampi, Gasprom planira da se iz prve linije gasovoda snabdevaju turski potrošači dok bi druga bila za potrošače u južnoj i jugostočnoj Evropi. Kapacitet svake cevi biće po 15,75 milijardi kubnih metara gasa a gradnja treba da bude završena do kraja 2019. godine.

HE ĐERDAP 1 SLAVI ROĐENDAN: Uspešnih 45 godina dragulja sa Dunava

23.05.2017

Jubilej 45 godina od završetka izgradnje Hidroelektrane „Đerdap 1“ obeležen je svečanom akademijom u Domu kulture u Kladovo.

– „Elektroprivreda Srbije“ s ponosom obeležava 45 godina od završetka izgradnje svih šest agregata HE „Đerdap 1“. Đerdapski generatori proizveli su do sada dovoljno električne energije da se sedam godina snabdeva Srbija, a revitalizacija će im omogućiti još jedan radni vek – rekao je Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije EPS, na svečanosti u Kladovu.

On je istakao da su ulaganja u postojeće proizvodne kapacitete EPS-a jedan od načina da EPS i u budućnosti ostane najvažnija energetska karika Srbije.

– Svaki dinar uložen u modernizaciju sistema biće višestruko vraćen, jer megavat-sat više koji proizvedemo znači bolju stabilnost EPS-a. A samo jak i siguran EPS može biti pouzdan oslonac građanima i privredi Srbije – rekao je Bezmarević.

Sećanja na gradnju hidroelektrane, tada najveće u Evropi, preneo je profesor Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora JP EPS, koji je rekao da je „Đerdap 1“ prvi put posetio kada se privodila kraju montaža šestog agregata.

– Radujem se što su ova i ostale hidroelektrane uključene u EPS-ov plan revitalizacija. Svi poslovi koji nam slede biće uspešno realizovani ako svaki zaposleni u EPS-u da svoj maksimum – rekao je Gajić.

U saradnji Srbije i Rumunije, radovi na pregrađivanju Dunava počeli su 1964. godine, prvi kilovat-sati proizvedeni su 1970. godine, a 16. maja 1972. pušten je u pogon poslednji agregat HE „Đerdap 1“.

– Danas s ponosom ističem da je do sada Hidroelektrana „Đerdap 1“, dragulj srpske elektroprivrede, proizvela 258,8 milijardi kWh. Za taj rezultat zaslužni su požrtvovani i vredni zaposleni, koji održavaju postrojenja na maksimalnom nivou spremnosti – rekao je Dragan Maksimović, direktor HE „Đerdap 1“.

Na svečanoj akademiji pročitana je i čestitka koju je povodom Dana HE „Đerdap 1“ zaposlenima uputio Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a.

Obeležavanju jubileja i Dana HE „Đerdap 1“ prisustvovali su Tatjana Pavlović, izvršni direktor za finansije JP EPS, poslovni partneri, predstavnici lokalne samouprave, sindikata i zaposleni. Prikazan je i filma o 45 godina rada HE „Đerdap 1“, a u foajeu Doma kulture priređena je izložba fotografija.

MILUTIN FOLIĆ: Beograd će smeće pretvarati u energiju (VIDEO)

23.05.2017

Požar koji je izbio na deponiji “Vinča” prošle nedelje u Beogradu izazvao je gust dim i širenje neprijatnog mirisa koji je danima osećala većina stanovnika Beograda. Ovakva pojava uopšte nije retkost, a deponije osim što su nezdrave, predstavljaju i pravo ruglo grada, ali ne još zadugo.

Naime, prema rečima glavnog gradskog urbaniste Milutina Folića, uskoro ćemo, po uzoru na zemlje u svetu, pretvarati smeće u energiju.

– U toku je izbor za javno-privatnog partnera za pretvaranje deponije u Vinči u “Waste-to-energy plant”. Dakle, smeće će se na tom mestu pretvarati u energiju i očekujem da će uskoro biti poznat partner grada Beograda koji će da uloži nekoliko stotina miliona evra da se od te deponije napravi savremeno postrojenje koje će smeće pretvarati u energiju – otkriva gradski arhitekta Folić za portal Telegraf.rs.

Folić je za primer uzeo Kopenhagen gde, kako kaže, sada toliko recikliraju smeće, da im nedostaje smeća za postrojenje da bi ono bilo u funkciji i pravilo energiju za grejanje.

– Oni čak i uvoze smeće iz drugih zemalja kako bi od njega pravili energiju – dodaje Folić.

(Slađana Vasić/Telegraf.rs)

VOLVO: Uskoro ćemo reći zbogom dizel motorima

23.05.2017

Izvršni direktor kompanije Volvo Cars, Hakan Samuelsson, naglasio je da se iz današnje perspektive neće proizvoditi dizel motori nove generacije. Zbog prevara na testovima emisija kompanije Volksvagen, kako bi se sakrili emisije NOx u automobilima, nadzor emisija je postao stroži.

– Troškovi pridržavanja strožih propisa o zagađenju uzrokovaće neekonomičnu proizvodnju novog modela dizel motora, predstavljenog u 2013. godini, zbog čega će verovatno prestati proizvodnja sadašnje generacije motora nakon 2023. godine – istakao je Samuelsson.

Dizel motori imaju veću efikasnost goriva od benzinskih motora, ali emituju više azotnog oksida (NOx), koji reaguje sa vlagom i drugim jedinjenjima i stvara male, štetne čestice koje uzrokuju bolesti pluća i srca.

Evropski standardi emisija zahtevaju da lični automobili ne emituju više od 0,08 g / km NOx, a Goldman Sachs procenjuje kako bi nastojanje za smanjivanjem emisija moglo da stvori dodatni trošak od 300 evra za motor na dizel gorivo, budući da proizvođači automobila nastoje da redukuju stvarne emisije na prihvatljive nivoe.

Nedavna studija, objavljena u naučnom časopisu Nature, otkrila je da su stvarne emisije NOx 50% veće od rezultata laboratorijskih ispitivanja. Istraživači tvrde da nezadovoljavanje službenih standarda emisija dizel motora uzrokuje 38000 smrtnih slučajeva godišnje. Najveće tržište dizel motora na svetu je Evropa, gde polovinu svih novih registracija čine dizel automobili.

– Pooštravanje zakonodavstva o emisijama će prisiliti povećanje cena dizel automobila, dok će hibridna vozila postati privlačna alternativa. Volvo će investirati u razvoj električnih i hibridnih automobila, a prvi potpuno električni model će biti dostupan 2019. godine – zaključuje izvršni direktor Volvo Cars.

Izvor: www.energetika.ba

Uskoro proizvodnja energije iz vetra i bez podsticaja

23.05.2017

Do 2025. godine na Severnom moru izgradiće se veliki vetropark sa vetrogeneratorima snage 13 do 15 MW, a tako proizvedena energija ići će na tržište bez ikakvih podsticaja i subvencija.

Prošli mesec Nemačka je održala prvu aukciju za izgradnju vetroelektrana na Severnom moru. Na aukciji su kompanije EnBW i DONG dobile pravo da bez ikakvih subvencija izgrade 1,4 GW ofšor vetroelektrana. Troškove prenosa energije platiće potrošači, ali vlasnici vetroelektrana mogu računati samo na tržišnu cenu tako proizvedene energije. Vetroelektrane bi sa radom trebale početi između 2023. i 2025. godine, a DONG je već najavio da će do tada na tržište izbaciti turbine nove generacije, snage od 13 do 15 MW.

Rezultati te aukcije ukazuju na zanimljiv trend kad je riječ o vetroenergiji: industrija računa da će uspeti ostvariti smanjenje troškova proizvodnje do te mere da im se ovako velika investicija isplati i bez podsticaja, što je vrlo optimistično.

Nova aukcija za 1,61 GW kapaciteta održat će se iduće godine a to pokazuje da Nemačka računa na vetar kao pouzdanu zamenu za nuklearke i termoelektrane koje se masovno zatvaraju.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Odštampani solarni paneli za veću efikasnost

23.05.2017

Printed-Solar-Velcro-Fixing-edit2 — Foto: newcastle.edu.au

Australijski tim naučnika testira jeftinije solarne panele, koje je moguće odštampati, a koji koriste elektronsko mastilo za sprovođenje električne energije. Oni se mogu odštampati mašinama, što znači da se mogu brzo razviti na velikim povšinama, tako da su prilično praktične, posebno u vreme nekih katastrofa.

Vodeći naučnik gospodin Paul Dastoor izjavio je da je ovo potpuno drugačija tehnologija od tradicionalnih solarnih ćelija koje su smeštene u teško i veliko staklo. Kako je naveo, štampa se plastični film čija debljina iznosi svega 0,1 milimetar. Dodao je i da su njegovi solarni paneli efikasniji od tradicionalnih u uslovima niske svetlosti. Dastoor se nada da će kvadratni metar novih solarnih panela koštati oko 10 australijskih dolara (oko 6,70 evra).

Paneli su trenutno u fazi testiranja. Postavljeno je prvih 100 kvadratnih metara odštampanih solarnih panela na krovove, a sada se testira njihova izdržljivost u stvarnim vremenskim uslovima.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Javni poziv investitorima u krovne solarne elektrane – uštedite 50% za izradu elaborata

22.05.2017

Prednosti ulaganja u solarne elektrane su brojne – od podsticajne cene električne energije čija je visina zagarantovana u narednih 12 godina od trenutka kad steknete status povlašćenog proizvođača preko relativnog kratkog perioda isplativosti investicije do niskih troškova ugradnje, održavanja i amortizacije.

I dok se ulaganje u solarnu elektranu nesumnjivo isplati, do faze izgradnje ćete doći tek pošto ispunite brojne tehničke, administrativne i finansijske uslove. A ako imate halu, proizvodni objekat ili kuću sa velikom krovnom površinom koja može biti pogodna za postavljanje fotonaponskih panela, nesumnjivo ćete želeti što pre da iskoristite potencijal Sunčevog zračenja koji je u Srbiji veći nego u većini evropskih zemalja, pogotovo u njenom jugoistočnom delu.

Upravo iz tog razloga tim Energetskog portala rešio je da vam olakša posao. Pozvali smo našeg partnera Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) iz Beograda da vam pomogne u izradi elaborata o mogućnosti iskorišćenja krovne površine za proizvodnju električne energije.

Stoga iskoristite specijalnu akciju koja traje do kraja juna da dobijete studiju izvodljivosti i idejnog rešenja sa finansijskom analizom za izgradnju malih solarnih elektrana (MSE) instalisane snage do 30kW na krovnim konstrukcijama i uštedite čak 50% od uobičajene cene za izradu neophodne dokumentacije.

Dovoljno je da pripremite sledeće dokumente i podatke:

– Lokacija planirane solarne elektrane – mesto, opština i broj katastarske parcele
– Situacioni plan objekta – crtež koji mora da sadrži situaciju objekta sa prikazom krovne konstrukcije (dimenzije, ugao krova, orjentacija krova). Crtež dostaviti u digitalnom formatu (AutoCad, ArhiCad) ili čitku skicu/crtež objekta sa dimenzijama
– Fotografija objekta
– Kontakt podatke (ime, prezime, tel. fiksni/mobilni i email).

Navedenu dokumentaciju pošaljite bilo putem imejla na info@ceefor.co.rs ili poštom na adresu kancelarije firme: CEEFOR, Bulevar oslobođenja 103, 11010 Beograd, Srbija. Cena izrade elaborata iznosi 200 evra.

Inženjeri CEEFOR-a koji su uspešno realizovali projekat solarne elektrane MSE “Solaris 1“ i MSE “Solaris 2”, kod Kladova, za klijenta “Solaris Energy“ pregledaće svu vašu dokumentaciju i nakon toga će stupiti u kontakt sa vama.

Rok za slanje dokumentacije je 30. jun, ipak savetujemo da je što pre pošaljete kako biste iskoristili akcijske uslove i dobili elaborat o mogućnostima iskorišćenja krovne površine za proizvodnju električne energije po promotivnoj ceni.

Održane ekološke radionice u Gimnaziji u Vrbasu

22.05.2017

U prethodnom periodu Ekološki pokret Vrbasa izveo je pet multimedijalnih, eko-radionica za učenike prvih razreda Gimnazije Žarko Zrenjanin u Vrbasu.

Teme radionica bile su Elektromagnetno zračenje i štetan uticaj mobilnih telefona; Veliki bački kanal i Hidro sistem Dunav-Tisa-Dunav; Energetska efikasnost u domaćinstvima; Zdrava ishrana dece i omladine; Motivaciona – Harmonizacija odnosa aktera u lokalnoj zajednici.

Održavanje eko-školice omogućeno je realizacijom Projekta Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu, koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Aktivnost je pomognuta i od kompanije Sunoko.

izvor: ekovrbas.net

Sandra Jovićević

1...1,2711,2721,273...1,672 Page 1,272 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM