U Gabeli u opštini Čapljina u Bosni i Hercegovini puštena je u rad solarna elektrana.
Solarna elektrana ima snagu od 1MW, a očekuje se da će godišnje proizvoditi oko 1,5 miliona kWh električne energije. Takođe, elektrana bi trebalo da smanji emisiju ugljen dioksida za oko 1,3 miliona kilograma godišnje.
Vrednost investicije je 2,8 miliona KM,a povraćaj uloženog očekuje se za 8 do 9 godina.
izvor: eneregtika.ba
foto: energetskiportal.rs
Sandra Jovićević
Zadarska županija izradila je poseban program potencijala obnovljive energije i povećanja energetske efikasnosti na ovom području.
Osnovni cilj programa je identifikacija projekata i kriterijuma za aktivan doprinos široj primeni obnovljivih izvora energije i većoj primeni mera energetske efikasnosti. Prema programu merenja i Atlasu vetra Zadarske županije došlo se do najpovoljnijih lokacija za korišćenje energije vetra.
Ove lokacije obuhvataju područje Benkovca, Obrovca, Jasenica i Gračaca, a Zadarska županija je saopštila da će pomoći razvoj projekata u oblasti obnovljivih izvora energije.
izvor: mreza.tv
foto: energetika.ba
Sandra Jovićević
Od 26. septembra do 1. oktobra 2016. godine u Zadru u Hrvatskoj održana je Peta nedelja energetske efikasnosti.
U okviru ove manifestacije predstavljene su nove zelene tehnologije, mogućnosti za uštedu energije i smanjenje emisije ugljen dioksida. Organizovane su i ekološke radionice, promocija energetski efikasnih uređaja, ali i obnovljivih izvora energije. Osim toga, Stručna škola „Vice Vlatkovića“ iz Zadra predstavila je i svoja električna vozila.
Nedelja energetske efikasnosti imala je za cilj promociju energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine.
izvor: mreza.tv
foto: energetskiportal.rs
Sandra Jovićević
Gradonačelnik Užica gospodin Tihomir Petković izjavio je za „Blic“ da su kineske kompanije zainteresovane za izgradnju energane na deponiji „Duboko“.
Kako je istakao, Užice ima u planu proširenje pomenute deponije koje će koštati oko 5 miliona evra. Osim toga, urađena je i studija predizvodljivosti koja je pokazala da je moguća izgradnja energane, a za ovu investiciju zainteresovani su partneri iz Kine ukoliko je podrži Vlada Republike Srbije.
Gospodin Petković je podsetio i da će se uskoro krenuti sa rekonstrukcijom fabrike vode, za šta je izdvojeno 3,2 miliona evra.
izvor: blic.rs
foto: pressonline.rs
Sandra Jovićević
Predstavnici Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 sastali su se sa predstavnicima Zelene stranke državnog parlamenta Bavarske.
Predsednik Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 gospođa Stana Božović ovom prilikom je izjavila da je Republika Srbija u potpunosti spremna da otvori pregovore sa EU u oblasti životne sredine. Navela je da će Srbija će u narednih 25 godina investirati oko 10 milijardi evra kako bi dostigla standarde na koje se obavezala. Od tog iznosa, 5 milijardi evra je potrebno za prečišćavanje otpadnih voda, 1 milijarda za upravljanje otpadom, a dve milijarde za vodosnadbevanje. Dodala je da Evropska unija podržava nastavak investicija u infrastrukturne projekte što će rezultirati paketom od 100 miliona evra sredstava u narednoj godini za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja će duplirati trenutni nacionalni kapacitet prečišćavanja otpadnih komunalnih voda. Kako je istakla, iz IPA fonda je na raspolaganju 160 miliona evra, a kada Srbija postane zemlja članica, očekuje se da će tokom 21 godine biti i do 4 milijarde evra na raspolaganju. Zeleni fond je u pripremi i počinje sa radom od 1. januara 2017. godine, a ove godine u avgustu objavljen je i prvi priručnik, odnosno uputstvo privatnim investitorima i lokalnim samoupravama za investicije privatnog sektora u životnu sredinu, dodala je gospođa Božović.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Srbija treba da izgradi u narednih 25 godina 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da sa današnjih 9 regionalnih sistema za upravljanje otpadom, dođe do 26 kako bi u potpunosti ispoštovala standarde iz direktiva EU koje se tiču upravljanja otpadom. Direktive koje se tiču upravljanja vodama, otpadnim vodama i otpadom, kao i direktiva o industrijskom zagađenju, su finansijski i tehnički najzahtevnije direktive i pokrivaju skoro 80 odsto neophodnih sredstava za aproksimaciju celokupne životne sredine.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
U Botošu kod Zrenjanina juče je puštena u rad elektrana na biogas.
Elektranu je svečano pustio u rad ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić koji je ovom prilikom istakao značaj ove investicije. Gospodin Antić je podsetio da je godišnji potencijal biomase 5,65 miliona tona, a što je ekvivalentno 3,4 miliona tona nafte.
Vrednost elektrane iznosi 2,5 miliona evra od čega je 1,2 miliona evra obezbeđeno kreditom Erste banke, dok je 688 hiljada evra bespovratna subvencija Vlade Holandije. Predviđena je izgradnja elektrane u tri faze ukupne snage 1,8 MW, a investitor je komapnija „Bioelektra“.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
U Sankt Peterburgu u Rusiji 3. oktobra 2016. godine održan je radni sastanak predsednika Izvršnog odbora PAO „Gasprom“ gospodina Alekseja Milera i generalnog direktora JP „Srbijagas“ gospodina Dušana Bajatovića.
Na sastanku su razmotrena tekuća pitanja i budućnost razvoja saradnje, a govorilo se i o isporuci ruskog gasa i njegovom skladištenju na teritoriji Srbije.
Istaknuto je da je uoči jesenje-zimskog perioda završeno utiskivanje gasa u PSG „Banatski Dvor“ čiji aktivni kapacitet iznosi 450 miliona kubnih metara gasa, a što je dodatna garancija za uspešnu predstojeću grejnu sezonu u regionu Balkana.
izvor: srbijagas.com
foto: aers.rs
U utorak 4. oktobra 2016. godine održan ej sastanak između predsednice pregovaračke grupe za Poglavlje 27 gospođe Stane Božović i zamenice NJ.E. ambasadora Holandije gospođe Mariel van Miltenburg.
Gospođa Božović je ovom prilikom istakla da je Vlada Republike Srbije u protekle dve godine uspela da reši preko 80 odsto svih problematičnih infrastrukturnih projekata iz oblasti životne sredine koji su nasleđeni, a koji se finansiraju iz fondova Evropske unije. Dodala je da trenutno resorno ministarstvo finansira projektovanje i izgradnju postrojenja za tretman mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i priprema tehničku i finansijsku podršku za projektovanje i izgradnju glavnog kolektora grada Leskovca. Procenat prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji je 8, a cilj je dostići 100 odsto, navela je gospođa Božović. Ona je istakla i da je podrška Vlade Holandije od izuzetnog značaja za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine.
Gospođa Mariel van Miltenburg je izjavila da Holandija podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji i da teži da obezbedi donatorska sredstva u iznosu od 7,6 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže za grad Leskovac.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić učestvovao je na skupu o mineralnim resursima „Pokretačka snaga privrednog razvoja“.
On je ovom prilikom istakao da je rudarstvo ključno za razvoj Srbije, pre svega za industrijski rast. Kako je naveo, u Srbiji postoji preko 2000 rudnih pojava; na 250 lokacija se radi eksploatacija, a na 91 lokaciji vrše istražni radovi. Osim toga, u procesu se nalazi čak 119 zahteva za obavljanje istražnih radova.
Dodao je da je donet čitav set zakona koji bi trebalo da stvori uslove za privredni razvoj i privlačenje investicija.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
U Španiji je u prvih osam meseci ove godine udeo obnovljiivh izvora energije dostigao 47,2 odsto.
Najveći procenat odnosi se na vetroelektrane (21,8 odsto), zatim slede hidroelektrane (17,8 odsto), solarne fotonaponske elektrane (3,4 odsto), solarne termoelektrane (2,4 odsto), a ostali obnovljivi izvori energije zauzimaju 1,8 odsto.
Nuklearna energija učestvuje sa čak 23,2 odsto, a termoelektrane na ugalj sa 10,5 odsto.
izvor: energetika-net.com
foto: economy.rs
Sandra Jovićević
Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine gospodin Vladimir Galić učestvovao je na skupu „Za zeleniju budućnost“ na Međunarodnom sajmu „Eko-svet“.
Gospodin Galić je najavio da će veoma brzo biti upućen predlog da se proglase nova zaštićena područja prirode, odnosno četiri parka prirode „Mrtvaje gornjeg Potisja“, „Bosutske šume“, „Jegrička“ i „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva. On je istakao da je zaštita prirode jedan od bitnih segmenata zaštite životne sredine, a da Pokrajinski sekretarijat ima ovlašćenje da proglašava zaštićena područja prirode drugog stepena. Na teritoriji AP Vojvodine su zaštićena područja prirode na 138.000 hektara, što je 6,4 odsto njene površine.
Kako je naveo, nije dovoljno samo proglasiti zaštićeno područje prirode, doneti pokrajinsku skupštinsku odluku i nakon toga odrediti upravljača i prepustiti to slučaju. Moraju se udružiti stručni i finansijski resursi na svim nivoima vlasti, od lokalne samouprave, preko AP Vojvodine do Republike, u skladu zakonima, kako bi se održala zaštićena područja prirode i zdrava životna sredina.
izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
Predstavnici Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i zaštite životne sredine Kantona Sarajevo sastali su se sa predstavnicima Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.
Ovom prilikom bilo je reči o aktuelnim projektima koje realizuje resorno ministarstvo, kao i o pitanjima vezanim za zaštitu životne sredine.
Predstavljen je projekat pretvaranja deponije u Smiljevićima u Regionalni centar za upravljanje otpadom koji je vredan 1,5 miliona evra, kao i projekti energetske efikasnosti koji se realizuju u Kantonu Sarajevo sa ciljem uštede energije u preko 300 objekata. Bilo je reči i o zagađenosti vazduha i merama koje se preduzimaju kada je reč o ovom pitanju, a razgovarano je i o funkcionisanju Federalnog fonda za zaštitu životne sredine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu gospodin Ognjen Bjelić učestvovao je na skupu „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji“.
On je ovom prilikom pozvao sve lokalne samouprave u Vojvodini da se priključe ovom projektu, a istakao je da će u narednom periodu biti izdvojena određena sredstva za ovu namenu, ali i pripremljeni projekti sa opštinama, koji će među prioritetima imati energetsku efikasnost. Istakao je i da će Vojvodina pratiti i pružati podršku projektima energetske efikasnosti.
Predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Puljović naglasio je da su podaci koji će biti prikupljeni u okviru ovog projekta biti u strateškim dokumentima Ministarstva. On je dodao da bi sistem energetskog menadžmenta trebalo sledeće godine da zaživi, a istakao je i da su kroz dva Javna poziva republičkog fonda za energetsku efikasnost potpisani ugovori sa preko 25 lokalnih samouprava, kao i da se očekuje potpisivanje još 10 do 15 ovakvih ugovora.
Vođa GIZ projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu“ gospođa Renata Šindlbek istakla je da će na teritoriji Vojvodine 45 gradova i opština biti uvršteno u projekat prikupljanja podataka o energetskim svojstvima javnih zgrada, sa akcentom na škole i vrtiće, a nakon čega će biti urađene preporuke za nacionalnu tipologiju.
Projekat sprovodi RRA Bačka, u saradnji sa Nemačkom kancelarijom za međunarodnu saradnju – GIZ i Univerzitetom u Beogradu, a uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.
izvor: vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
Nacrt prostornog plana područja eksploatacije kolubarskog lignitskog basena sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predstavljen je u RB „Kolubara“ u okviru javne rasprave o tom dokumentu.
Predloženi plan obuhvata period do 2020. godine i usklađen je sa razvojnim strategijama u Srbiji i međunarodnim propisima iz oblasti rudarstva.
Nakon javne rasprave, koja će trajati do 20. oktobra i analize eventualnih primedbi i preporuka, dokument će razmatrati komisija Vlade Srbije. Očekuje se da će plan biti usvojen do kraja 2016. godine.
Kvalitetan prostorni plan jedan je od najvažnijih preduslova za budući razvoj površinskih kopova Rudarskog basena „Kolubara” i stabilan razvoj „Elektroprivrede Srbije”, koja oko 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja.
Izradu plana, uz pomoć velikog broja stručnjaka iz različitih oblasti, zajedno su realizovali Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Institut za urbanizam i arhitekturu Srbije.
Ceo projekt započet je nakon što je u aprilu 2015. godine doneta odluka da je neophodna dopuna prostornog plana, koji je na snazi od početka 2009. godine, ali su analize pokazale da je zbog obima izmena potrebno napraviti novi prostorni plan područja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena.
izvor: rbkolubara.rs
U utorak 4. oktobra 2016. godine u Botošu kod Zrenjanina biće puštena u rad elektrana na biogas.
Biogas će se dobijati iz biomase različitog porekla, a koristiće se za proizvodnju električne i toplotne energije. Električna energija će se predavati EPS-u, a kao sekunarni proizvod dobijaće se i visokokvalitetna organska đubriva.
Investitor projekta je elektrana „Bioelektra“, a vrednost projekta u prvoj fazi iznosi 2,5 miliona evra. Predviđena je izgradnja elektrane u tri faze ukupne snage 1,8 MW.
izvor: tanjug.rs
foto: renewables.seenews.com
Zahvaljujući podršci Ministarstva trgovine, turizma i tekomunikacija, Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu (MRO), Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ kreirane su Studija za statističko praćenje zelenih poslova u Srbiji i veb portal www.zeleniposlovisrbije.rs gde potencijalni poslodavci mogu da oglašavaju svoje oglase, a osobe koje traže posao u toj oblasti mogu da postave svoj CV i pregledaju „zelene“ oglase.
„Bilo je neophodno okupiti i obavestititi sve zainteresovane strane u zemlji kako bi se utvrdili uslovi za stvaranje regulatornog okvira za zelena zanimanja, da se statistički prate i integrišu u nacionalni statistički sistem računa, utvrdilo koliko navedena zanimanja utiču na porast BDP-a, donosile investicione odluke, uskladili sa standardima EU i prilagodili šifarnik zanimanja sa svim tim novonastalim promenama. Prvi korak jeste stvaranje Zelenog privrednog registra koji bi identifikovao sva pravna lica koja posluju u toj oblasti.
Takođe je neophodno i stvoriti podsticajni mehanizam za pravna lica koja štite životnu sredinu . Ovo je posao koji mora da se radi u koordinaciji sa svim zainteresovanim stranama zato što mora da se primeni multidisciplinarni pristup. Dobili smo podršku relevantnih institucija u zemlji, naročito Kancelarije Međunarodne organizacije rada (MRO) sa kojom nameravamo da proširimo ovaj projekat.Verujem da ćemo svi zajedno raditi na uređivanju ove oblasti kako bismo obezbedili zdravu životnu sredinu građanima, poslove u toj oblasti i stvorili pozitivne ekonomske efekte za našu zemlju. “, izjavila je Sophie (Sofi) Kekić, predsednica Centra za istraživačke i razvojne projekte –EcoDev
„U sklopu Studije o zelenim poslovima u Srbiji dali smo metodološki okvir za statističko praćenje zelenih poslova u Srbiji koji podrazumeva integraciju statistike zelenih poslova sa zvaničnim statistikama pre svega sistemom ekonomskih računa životne sredine i nacionalnih računa. Izgradnja statističkog sistema zelene zaposlenosti podrazumeva sledeće: utvrđivanje oficijelne definicije zelenih poslova koja bi proizašla iz konsenzusa svih zainteresovanih strana polazeći od preporuka ILO-a, planiranje i organizovanje redovnog sprovođenja statističkih istraživanja u toj oblasti prema utvrđenoj međunarodnoj metodologiji pa sve do kreiranja zelenih input-autput tabela tj. integracije statistike zelenih poslova sa sistemom makroekonomskih statistika nacionalnih računa“, izjavio je Dušan Gavrilović, makroekonomista, statističar.
Vesna Vukajlović
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
