Ruski gas može poskupeti na 200 dolara za evropsko tržište

09.10.2017

Ruska kompanija Gasprom saopštila je da je moguće povećanje prosečne izvozne cene gasa za Evropu na 200 dolara za 1.000 kubnih metara gasa do kraja godine.

Predstavnik Upravnog komiteta Gasproma gospodin Aleksandar Medvedev izjavio je da je na tržištu cena već iznad 200 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, tako da se i Gaspromova prosečna cena može približiti ovom nivou.

Gasprom je prethodno prognozirao da će prosečna izvozna cena gasa za Evropu dostići 180 dolara za 1.000 kubnih metara, a generalna direktorka kompanije Gasprom eksport, Elena Burmistrova, izjavila je u septembru da bi cena mogla dostići 190 dolara.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održana konferencija o upravljanju otpadom u Novom Sadu

09.10.2017

Konferencija Upravljanje otpadom u Srbiji po evropskim standardima u organizaciji udruženja Inženjeri zaštite životne sredine održana je krajem prošle nedelje u Master centru Novosadskog sajma.

Kako je ovom prilikom istaknuto, upravljanje otpadom u Srbiji postaje goruća tema, s obzirom na činjenicu da postoji više od četiri hiljade divljih deponija. Divlje deponije nastaju na mestima na kojima neorganizovano počinje da se odlaže otpad, a za njihovo uklanjanje nadležni su komunalna policija i komunalna inspekcija.

Kao primer izdvojena je deponija koja se nalazi na Klisi u Novom Sadu i koja nije sanitarna, a rešenje za ovu i druge divlje deponije jeste da se uskoro nađe adekvatna lokacija na kojoj će se nalaziti regionalna deponija. Planom za izgradnju regionalne deponije predviđen je završetak radova do 2022. godine.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Posetili smo kongres “Održiva arhitektura – energetska efikasnost” (FOTO)

09.10.2017

Tokom petka i vikenda, posetili smo međunarodni kongres Održiva arhitektura – Energetska efikasnost, koji je održan u prostorijama Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.

Pojam održivosti danas se naširoko koristi u svetu, i prožima se kroz različite oblasti inženjerstva, a njegova suština se ogleda u preklapanju ekonomije, sociologije i ekologije. Primenjena u arhitekturi, odživost podrazumeva tranziciju iz antropične arhitekture, karakteristične za brojne metropole, ka arhitektonskim rešenjima koja uključuju upotrebu prirodnih i recikliranih materijala, novih oblika i obnovljivih izvora energije, a primena ovih rešenja smanjuje zagađenje, čuva resurse i prirodu.

Kao jedan od pionirskih događaja u našoj zemlji posvećenih ovom aspektu energetske efikasnosti i održivog razvoja, kongres je učesnicima pružio priliku da se upoznaju sa svetskim aktuelnostima u arhitekturi kroz održiv i ekološki pristup dizajnu i projektovanju. Otvorivši kongres pred punim holom Kinoteke, u petak u večernjim časovima, glavni organizator i naš poznati arhitekta, Vladimir Lovrić, predstavio je goste i predavače na kongresu. Poznata imena iz sveta arhitekture koja su za vikend gostovala u Beogradu su: Einar Jarmund iz Norveške, Mischa Witzman iz Francuske, Georg W. Reinberg iz Austrije, Taro Tsuruta iz Velike Britanije, Hans Murman iz Švedske, László Földes iz Mađarske, Alessio Battistella iz Italije, Kristoffer Tejlgaard iz Danske, Petra Ostanek iz Slovenije, Ljubomir Miščević iz Hrvatske, a jedan od predavača bio je i Dušan Ignjatović sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Tokom izlaganja i radionica, učesnici su imali priliku da od predavača čuju informacije o zgradama otpornim na klimatske promene, primeni prirodnih izolatornih materijala poput čička, konceptu zajedničkog stanovanja u slučaju vanrednih situacijama i pasivnim kućama. Takođe, bilo je reči o primeni energetske efikasnosti u arheološkom nalazištu Lepenski Vir, ali i o prvim pasivnim kućama, sagrađenim 1981. u Jugoslaviji.

Tokom trajanja kongresa, akcenat je bio na obrazovanju mladih – studenata i diplomaca arhitekture, koji su uvidelu da je ekologija održiv izbor za budućnost. Međutim, u Sali Kinoteke mogle su se ovih dana sresti i arhitekte sa višegodišnjim iskustvom, koji su u konceptu održivosti prepoznali ljubav prema prirodi.

(M.N)

Oblasti Zlatibora i Radana proglašene parkovima prirode

09.10.2017

Vlada Republike Srbije donela je na uredbe o proglašenju parkova prirode „Zlatibor“ i „Radan“, jer prema svojoj geološkoj i biološkoj raznovrsnosti ove oblasti zaslužuju status reprezentativnih primera na teritoriji Srbije.

Uredbe omogućavaju zaštitu šumskih staništa i očuvanje divlje faune, kao i nepokretnih kulturnih dobara. Park prirode „Zlatibor“ obuhvata blizu trećine celokupne flore Srbije, od kojih su mnoge od nacionalnog i međunarodnog značaja, dok se u sastavu parka prirode „Radan“ nalazi najveći i najviši vulkanski kompleks u Srbiji.

Za upravljača ovih zaštićenih oblasti predloženo je Javno preduzeće „Srbijašume“.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Povećan uvoz električne energije u Crnoj Gori

09.10.2017

elektricna-energija — Photo-illustration: Pixabay

Elektroprivreda Crne Gore je u prvih devet meseci ove godine uvezla električnu energiju vrednu 49 miliona evra, što je 30 miliona evra više nego u istom prošlogodišnjem periodu, saopšteno je iz ove elektroenergetske kompanije.

Direktor Direkcije za odnose sa javnošću EPCG Rajko Šebek kazao je da su suša i manjak padavina u regionu uticale na rast cene električne energije na berzi, u proseku 15 evra po megavat satu (MWh). Manja proizvodnja hidroelektrana je uticala na povećani uvoz električne energije, koji do kraja septembra iznosi 992 gigavat sata (GWh). U poređenju sa istim peridom prošle godine uvezeno je 450 GWh više, rekao je Šebek Pobjedi.

On je dodao da je suša jedini faktor koji je uticao na manju proizvodnju hidroelektrana čija je spremnost bila maksimalna i pored godišnjih i kapitalnih remonta. Šebek je naveo da su loše hidrološke prilike uslovile niže dotoke i punjenja akumulacija, što je dovelo do manje proizvodnje u hidroelektranama.

Ostvarena proizvodnja iz hidroelektrana za devet meseci je 560 GWh, što je 48 odsto od bilansnog plana. To je za direktnu posledicu imalo povećani uvoz u cilju stabilnog rada elektroenergetskog sistema. Dakle, u odnosu na bilansni plan, proizvodnja iz hidroelektrana tokom ove godine je manja 604 GWh, precizirao je Šebek.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Vlada Hrvatske donela Odluku o izradi Prostornog plana Nacionalnog parka Krka

09.10.2017

Na sednici Vlade Republike Hrvatske održanoj prošle nedelje donešena je Odluka o izradi Prostornog plana Nacionalnog parka Krka.

Nosilac izrade plana je Ministarstvo građevinarstva i prostornoga uređenja, a koordinator je Hrvatski zavod za prostorni razvoj.

Zakonom o prostornom uređenju određeno je da se za područje nacionalnog parka obavezno donosi prostorni plan područja posebnih obeležja i da je prostorni plan nacionalnog parka prostorni plan državnog nivoa.

Prostorni plan Nacionalnog parka Krka se donosi za celokupno područje nacionalnog parka u granicama određenim Zakonom o izmenama Zakona o proglašenju Nacionalnog parka Krka u površini od 109 km2.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Stižu pametni satovi sa providnim solarnim panelima na displeju (FOTO)

08.10.2017

Iako solarni satovi odavno postoje, pravu pometnju na tržištu mogao bi da napravi ovaj model, koji se energijom napaja zahvaljujući tehologijama sa transparentnim fotonaponskim modulom. Nedavno je kompanija LunaR, sa sedištem u San Francisku počela sa proizvodnim procesom navedenog modela čije baterije, prema njihovim rečima, nije potrebno puniti, niti redovno menjati, jer svu potrebnu energiju za rad crpe od sunca.

LunaR satovi, koji su donedavno bili i predmet crowdfunding kampanje, veoma moderno izgledaju, a njihov displej ima integrisanu aplikaciju sličnu onima na android telefonima, koju prati i karakteristična funkcionalnost “pametnih” uređaja. Ona uključuje i budilnik i kontrolu fizičkih i drugih dnevnih aktivnosti, kao i pristup profilima na društvenim mrežama i aplikacijama za razmenu poruka.

Mehanizam koji pokreće sat, kako tvrde proizvođači, napaja transparentni solarni panel postavljen preko čitavog displeja, koji može da crpi energiju i iz prirodnog i iz veštačkog svetla. Nakon samo jednog sata izlaganja dnevnoj svetlosti, litijum-polimerna baterija kapaciteta 110 mAh biva u potpunosti napunjena.

Sat poseduje sve funkcije uobičajene za današnje personalne časovnike, ali takođe i automatsko podešavanje vremenskih zona pomoću spomenute aplikacije. Međutim, on nema baš tipičan displej, jer on zahteva veliku potrošnju energije. Umesto toga, LED diode se nalaze samo na odabranim mestima i uključuju se prilikom upotrebe.

Iz perspektive dizajna, LunaR sat ne izgleda užasno: ima jednostavan crni kaiš, napravljen od nerđajućeg čelika, ukrašen dekorativnim koncentričnim prstenovima. Najveći vizuelni problem predstavlja ogroman LunaR logotip koji zauzima četvrtinu prednje strane.

Prema najavama kompanije LunaR, prvi uređaji će se u prodaji pojaviti krajem tekuće godine.

Izvor: newatlas.com

Francuska ulaže 20 milijardi evra u energetsku tranziciju

08.10.2017

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (seagul)

Francuska vlada namerava da uloži oko 20 milijardi evra u energetsku tranziciju. Od tog iznosa devet milijardi trebalo bi uložiti u energetsku efikasnost, sedam milijardi u obnovljive izvore energije, a četiri milijarde za ubrzavanje prelaska na čištija vozila.

Navedena ulaganja deo su investicionog plana vrednog 57 milijardi evra za period između 2018. i 2022. godine, koji je ekonomista Žan Pizani-Feri prezentovao premijeru Eduardu Filipu, a u sklopu kog bi trebalo energetski obnoviti 75.000 zgrada godišnje, odnosno 375.000 u roku od pet godina.

Francuska proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u tom periodu trebalo bi da poraste za 70%, dok bi ulaganja u čistiji transport pre svega trebalo biti koncentrisana na drumski saobraćaj i železnicu, a sve navedene mere preduzete u cilju smanjenja emisija gasova staklene bašte.

U tom periodu, iz prometa će se povući oko 10 miliona starih vozila, sa pogonom na klasična goriva, koja su registrovana pre 2001.

Izvor: energetika.ba

Nagrađena najbolja dečija ekološka predstava

07.10.2017

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske dodelio je prvu nagradu grupi Prstići iz Dečjeg vrtića Tratinčica iz Koprivnice za najbolju predstavu o pametnom postupanju sa otpadom pod nazivom Eko vilenjaci.

Nagradu su osvojili u konkurenciji dečjih vrtića u okviru konkursa Otpad odvoji i nagradu osvoji i kao nagradu dobili set eko igračaka, slikovnice Eko vilenjaci i vreće za odvajanje otpada.

Predstavnici dečjeg vrtića saopštili su da je vrtić dugi niz godina usmeren na edukaciju dece koja se odnosi na važnost očuvanja prirode, a istakli su da su već drugi put obnovili i status eko vrtića.

Predstavnici Fonda naveli su da je za tri nedelje konkursa pristiglo čak 180 prijava, kao i da će se u narednom periodu fokusirati na aktivnosti koje za cilj imaju edukaciju dece i mladih o važnosti očuvanja prirode, recikliranja i pravilnog postupanja sa otpadom.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

POČINJE GREJNA SEZONA: Saznajte koji su najisplativiji načini da nam kuće i stanovi ove zime budu topli i kako da uštedimo na računu za grejanje

07.10.2017

Grejanje, Smrzavanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za energetiku Republike Srbije izračunala je koliko će novca za grejanje u sezoni 2017/18. prosečno domaćinstvo u Srbiji morati da utroši u odnosu na to za koji se energent opredeli.

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20oC u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh (150 kWh/m2 je prosečna procenjena potrošnja u Srbiji).

Najniže troškove energije za grejanje, za navedene uslove, u grejnoj sezoni 2017/2018. (prema cenama iz oktobra 2017.) imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 4.500 dinara po m3) i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća, npr. 65%. U tom slučaju im je za nabavku goriva potrebna 37 hiljada dinara za sezonu.

Povoljno je grejanje i na prirodni gas (42 hiljada), čija je dodatna prednost i komfor koji pruža. Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj (47 do 50 hiljada dinara).

Veće troškove, oko 60 hiljada dinara, imaće domaćinstva koji koriste skuplje ogrevno drvo čija je cena 6.200 dinara po m3 i imaju peći niže efikasnosti, kao i građani koji se greju na pelet, čiji su godišnji troškovi oko 66 hiljada, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove energije od 48 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za čak 44%, na oko 69 hiljade dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje i propan butan gas. Za nabavku energenata ili energije ona moraju izdvojiti po 128 hiljada dinara.

U odnosu na prethodnu godinu, većina jediničnih cena je porasla od 1 do 9%, dok je cena propan butan gasa viša za 14%.

Svi navedeni troškovi će biti niži ili viši, ukoliko se koriste peći i kotlovi čija je efikasnost manja ili veća, ukoliko su vam stan ili kuća bolje ili lošije izolovani, ukoliko grejete kraće ili duže vreme od ovde navedenih.

Navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva, a ne obuhvataju investicione troškove (npr. nabavku peći i ugradnju instalacija centralnog grejanja) i troškove periodičnih pregleda i održavanja.

SAVETI GRAĐANIMA

Pri izboru načina grejanja, tražite pomoć stručnjaka.

Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte svoj stambeni prostor i promenite prozore.

Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, izaberite one koji su energetski što efikasniji.

Podsticaji koje bi obezbedila država, doprineli bi da se smanje računi za energiju, visoka potrošnja energije u domaćinstvima i emisija štetnih gasova, kao i broj energetski ugroženih kupaca, a pomogli bi i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji.

(izvor: AERS)

Trebinje dobilo šest reciklažnih ostrva

07.10.2017

kontejneri-trebinje-3 — Foto: trebinjelive.info

Ispred sve tri osnovne škole u Trebinju na reciklažnom ostrvu postavljeni su kontejneri za odlaganje papira, stakla, plastike i metala, a u učionicama škola je vršena edukacija učenika.

Predstavnik operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom EURO BETA gospodin Momčilo Antonić izjavio je da će Trebinje dobiti šest reciklažnih ostrva, dok će na teritoriji Republike Srpske ukupno biti postavljeno 240 ekoloških ostrva.

Osim postavljanja reciklažnih ostrva, u Trebinju je izvršena i edukacija učenika o upravljanju otpadom i reciklaži.

izvor: trebinjelive.info

Sandra Jovićević

Vrbas dobio 11 miliona dinara za kanalizacionu mrežu

06.10.2017

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nedeljko Kovačević uručili su ugovore u vrednosti od oko milijardu dinara, predstavnicima gradova i opština, koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva na javnim konkursima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Opštini Vrbas pripao je ugovor za finansiranje projekta Kanalizacija otpadnih voda i priključnih krakova kompleksa Vrbas Sever, kolonija Kudeljare Vrbas, vredan 11.094.804 dinara, koji je u Pokrajinskoj vladi potpisao Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas.

Sredstva su dodeljena za finansiranje i sufinansiranje 21 projekta u oblastima saobraćajne infrastrukture, vodosnabdevanja i zaštite voda, kao i lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja a njihova realizacija će doprineti ravnomernom i bržem razvoju AP Vojvodine.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

MIROSLAV TADIĆ: UNDP poziva lokalne zajednice da konkurišu za realizaciju projekata za borbu protiv klimatskih promena

06.10.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji pozvali su 5. oktobra u Nišu lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, naučno-obrazovne i druge institucije da se uključe u borbu protiv klimatskih promena i da za to dobiju podsticajna sredstva u okviru projekta pod nazivom “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”.

Menadžer Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Miroslav Tadić rekao je da lokalne samouprave treba da predlože inovativna rešenja koja će uticati na smanjenje emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat “staklene bašte” a uz to i doprinose ekonomskom razvoju.

“Lokalne samouprave i njihovi partneri na lokalu moći da konkurišu za realizaciju malih projekata čija je vrednost do 100.000 dolara, za projekte srednje veličine čija je vrednost od 100.000 do milion dolara i za realizaciju velikih projekata čija je vrednost veća od milion dolara”, izjavio je Tadić.

Na radionici na kojoj je predstavljen projekat “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” Tadić je kazao da su strateški ciljevi Vlade Srbije povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i podizanje energetske efikasnosti, pošto sektor energetike učestvuje u najvećem procentu u emisiji gasova koji izazivaju efekat “staklene bašte”.

Tadić je rekao da će lokalne samouprave čije ideje na konkursu budu prihvaćene imati obavezu da njihovu realizaciju sufinansiraju sopstvenim sredstvima u visini od maksimalno 50 odsto ukupne vrednosti projekta.

Za razvoj ideja i njihovu realizaciju, dodao je Tadić, lokalne samouprave i njihovi partneri imaće na raspolaganju pet godina.

Savetnica u Ministarstvu zaštite životne sredine Darinka Radojević istakla je ovom prilikom da su gradovi i opštine ključni u sprovođenju svih mera koje se na nacionalnom nivou propišu u borbi protiv klimatskih promena.

Kako razviti posao uz uštedu energije

06.10.2017

Kako štedeti energiju, smanjiti troškove, a razvijati poslovanje – bila je jedna od centralnih tema seminara koji je ProCredit banka organizovala u Novom Sadu u želji da domaćim privrednicima kroz konkretne primere pokaže koliki su benefiti investiranja u energetski efikasna (EE) rešenja, kao i koliko se takve investicije u Srbiji isplate.

Ovaj seminar je još jedan u nizu sličnih skupova koje ProCredit banka organizuje u saradnji sa Centrom za tehničku pomoć fonda GGF (Green for Growth Fund – Technical Assistance Facility), kao i svojim poslovnim partnerima iz nemačke konsultantske kuće (Frankfurt, Nemačka), te preduzećima Steelsoft, Stelex, JUB i Volta technology.

– Unapređenje energetske efikasnosti predstavlja jedan od izuzetno važnih potencijala za dalji razvoj i unapređenje domaće privrede. Kroz ove investicije moguća su značajna poboljšanja poslovnih rezultata, kao i daleko konkurentnije poslovanje, što je u današnje vreme veoma značajno. Interesovanje domaćih privrednika za ulaganja u energetsku efikasnost je veliko i naša banka je dosad odobrila više od 110 miliona evra kredita kojima smo domaćim privrednicima omogućili da modernizuju svoju proizvodnju, ali i da svoje poslovanje učine znatno efikasnijim i isplativijim – objasnio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

ProCredit banka je prezentovala rezultate koje je postigla ulaganjem u interne mere za energetsku efikasnost. Sa ciljem da se smanji potrošnja energije i resursa, banka investira u razne EE mere i podiže svest zaposlenih o ovoj temi. Banka je takodje predstavila i rezultate ostvarene u domenu tzv. „zelenog“ finansiranja.

U toku seminara su takođe objašnjeni i razni benefiti ulaganja u energetski efikasna rešenja, kao i značaj energetskih revizija. Učesnici su informisani da investiranjem u bolju izolaciju može da se uštedi i do 60% energije. Ulaganje u savremene sisteme grejanja osigurava uštede do 40% energije, a ulaganjem u energetski efikasnu rasvetu moguće je uštedeti čak do 70% energije. Uz takve uštede, domaća preduzeća mogu značajno da unaprede konkurentnost svoje proizvodnje, odnosno da, zahvaljujući nižim troškovima po jedinici proizvoda, osiguraju veći udeo kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima.

O ProCredit banci

ProCredit banka je jedina banka u Srbiji sa 100% nemačkim kapitalom. Banka je dosad u Srbiji odobrila i isplatila kredite u ukupnoj vrednosti od preko 5 milijardi evra, od čega više od 88 odsto čine plasmani malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. Depozitna baza Banke premašuje iznos od 375 miliona evra, dok ukupan broj klijenata iznosi više od 75.000. Istovremeno sa podrškom razvoju privrede, Banka poseban značaj u svom poslovanju pridaje odgovornom bankarstvu, promociji energetski efikasnih investicija i razvoju kulture štednje među svojim klijentima.

ProCredit banka je deo ProCredit grupe finansijskih institucija koje danas posluju u velikom broju zemalja širom sveta. Akcionar ProCredit banke u Srbiji je ProCredit Holding sa sedištem u Frankfurtu.

O Fondu Green for Growth (GGF)

Fond Green for Growth investira u projekte koji doprinose uštedi energije i smanjenju emisije CO2 od najmanje 20% i prisutan je na 19 tržišta koja uključuju Jugoistočnu Evropu, Kavkaz, Ukrajinu, Moldaviju, Bliski Istok i Severnu Afriku. Fond obezbeđuje refinansiranje finansijskim institucijama, a u svrhu daljeg kreditiranja privrede i domaćinstava za projekte energetske efikasnosti. Fond takođe direktno investira, odnosno obezbeđuje dugoročne kredite za projekte obnovljivih izvora energije. Da bi efekat finansijskih aktivnosti Fonda bio veći, GGF Centar za tehničku pomoć nudi podršku u izgradnji kapaciteta institucija i partnera.

GGF je pokrenut kao javno privatno partnerstvo u decembru 2009. godine od strane Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB) uz finansijsku podršku Evropske komisije, Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Austrijske razvojne banke (OeEB). Sve veću bazu investitora čine donatorske agencije, međunarodne finansijske institucije i institucionalni privatni investitori, kao i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Holandska finansijska kompanija (FMO), Nemačka etička banka GLS, kao i Crkva Švedske. Fondom upravlja Oppenheim Asset Management Services S.à r.l. u saradnji sa investicionim savetnikom Fonda, kompanijom Finance in Motion GmbH i tehničkim savetnikom MACS Management & Consulting Services GmbH.

ODRŽAN E-MOBILITY FORUM U OKVIRU SAJMA ENERGETIKE: Novi razvoj kreira nove stručnjake (FOTO)

06.10.2017

Na koji način Srbija može da napravi korak napred u tehnološkom smislu, koji su to energetski, tehnološki i ekološki izazovi korišćenja električnih vozila, bile su samo neke od tema E-mobility foruma, održanog u okviru Sajma energetike.

Ministarstvo energetike i rudarstva snažno podržava inicijativu asocijacije i udruženja jer direktno doprinosi našem ispunjenju ciljeva za obnovljive izvore energije.

– Korišćenje električnih vozila u direktnoj je vezi sa korišćenjem energenata. s obzirom na to da ona idu na struju, a da Ministarstvo energetike direktno nadležno za struju, i bavi se proizvodnjom struje, i poslovima oko toga, onda je nama u interesu da to što više zaživi. Spomenuo sam da imamo obaveze za povećanje učešća obnovljivih izvora energije, ovo je jedan od načina kako to može da se ostvari i zato podržavamo čitavu ovu inicijativu. u jednom delu formiranja radne grupe pri ministarstvu rudarstva i energetike koja će se baviti ovim pitanjima. Udruženje i asocijacija su pokrenuli dve inicijative koje su za svaku pohvalu, pravljenje studentske e formule, što je nastavak projekta koji je imao Mašinski fakultet, s tim što su ovde ujedinjena četiri univerziteta, što je neverovatan poduhvat. Što se tiče super brzog punjenja električnih vozila, projekat je okupio izuzetno veliki broj radova međunarodnih i domaćih stručnjaka i to je jedan od načina da još jednom pokažemo da novi razvoj kreira nove stručnjake, jer bez konkretnog posla ne možete dobijati dobre stručnjake. Ukoliko još uspe da ih zadrži da ostanu u Srbiji, to bi bilo savršeno – kaže prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra u ministarstvu energetike i rudarstva.

Na Forumu su predstavljena i dva projekta – CEE ChargeNET, koji obuhvata razvoj i izdradu brzih punjača nominanlih snaga od 11 22 50 i 150 kilovata u konzorcionom odnosu koji rade domaće firme. Prema rečima Ivana Vulovića, biće to prilika da se pruži šansa našem znanju, struci i nauci da pokažu da mogu da budu konkurentni. Drugi projekat je formiranje timova studenata iz četiri studentska centra u Srbiji Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, koji će raditi na razvoju i proizvodnji studentske e-formule sa ciljem učešća na evropskim studentskim takmičenjima e-formule.

– Forum bi trebalo da pošalje poruku svim relevantnim institucijama koji misle da mi kao društvo možemo da se pomerimo korak napred u tehnološkom smislu, ka naprednijim tehnološkim društvima. To je pre svega usmereno ka mladima, da im damo šansu da kroz konkretne projekte dobiju priliku da ostanu u zemlji i ne razmišljaju da je napuštaju. Želimo da studenti steknu nova znanja i stvaramo bazu koja će biti interesantna za investitore i investicije da bismo zajedno pomerili stvari na bolje – istakao je Ivan Vulović, predsednik Nacionalne asocijacije električnih vozila (NAEV).

Prisutnima na Forumu obratili su se, između ostalih, i prof.dr Vladimir Popović, državni sekretar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja, Simon Cretnik, regionalni direktor Siemens-a za e-mobility kao i profesor dr Slobodan Vukosavić.

Organizatori E-MOBILITY FORUMA 2017 bili su Nacionalna Asocijacija Električnih Vozila (NAEV) i Udruženje Inženjera Elektrotehnike Srbije (UDIES).

1...1,2081,2091,210...1,672 Page 1,209 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM