Do 2030. godine proizvodnja nafte će nadmašiti potražnju

16.06.2024

nafta-bareli — Foto-ilustracija: Unsplash (John Cameron)

Najnoviji godišnji izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) o tržištu nafte „Nafta 2024“ nagoveštava da je pred nama transformativni period za globalno tržište nafte.

Na osnovu sadašnjih trendova, upotrebu nafte u narednim godinama trebalo bi da podstakne snažna potražnja iz brzorastućih ekonomija u Aziji, kao i iz sektora avijacije i petrohemije.

Sa druge strane, rast prodaje električnih automobila, poboljšanje efikasnosti goriva u konvencionalnim vozilima, smanjenje upotrebe nafte za proizvodnju električne energije na Bliskom istoku i strukturne ekonomske promene kompenzovaće porast potražnje za naftom u godinama koje su pred nama.

Kao rezultat toga, izveštaj predviđa da će globalna potražnja za naftom, koja je, uključujući biogoriva, u proseku iznosila nešto više od 102 miliona barela dnevno 2023. godine, dostići oko 106 miliona barela dnevno do 2030. godine.

Pročitajte još:

Istovremeno, očekuje se da će porast globalnog kapaciteta proizvodnje nafte, posebno u Sjedinjenim Državama, nadmašiti potražnju za crnim zlatom do 2030. godine.

Tako će ukupan kapacitet snabdevanja porasti na skoro 114 miliona barela dnevno do kraja decenije, odnosno zapanjujućih osam miliona barela dnevno iznad projektovane globalne potražnje, predviđa IEA.

To bi omogućilo rezerve nafte koje nikada ranije nisu viđene osim tokom vrhunca pandemije Covid-19.

„Kako se oporavak od pandemije privodi kraju, tranzicija čiste energije napreduje, a struktura kineske ekonomije se menja, rast globalne potražnje za naftom usporava i treba da dostigne svoj vrhunac do 2030. Ove godine očekujemo da će potražnja porasti za oko milion barela dnevno“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

Uprkos usporavanju rasta, predviđa se da će globalna potražnja za naftom i dalje biti 3,2 miliona barela dnevno veća u 2030. godini nego u 2023. godini osim ako se ne sprovedu intenzivnije mere. Očekuje se da će porast biti podstaknut azijskim ekonomijama u usponu – posebno većom upotrebom nafte za transport u Indiji – i većom upotrebom mlaznog goriva i sirovina iz petrohemijske industrije u Kini. Nasuprot tome, potražnja za naftom u razvijenim ekonomijama nastaviće svoj višedecenijski pad, sa oko 46 miliona barela dnevno u 2023. godini na manje od 43 miliona barela dnevno do 2030. godine.

Milena Maglovski

Zeleni kilovati za snabdevanje 10.000 domaćinstava

16.06.2024

Foto-Danilo-Mijatović — Foto: Dabilo Mijatović

Kompanije B2 Nova Sun, B2 Sunspot i Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije potpisali su ugovore o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti za dve solarne elektrane.

B2 Nova Sun – Nova Crnja u Banatu i B2 Sunspot – Kikinda su prve solarne elektrane sa kojima EPS potpisuje ove ugovore na osnovu aukcija koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ugovori o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti u probnom radu i trajnom radu potpisani su na 15 godina za obe solarne elektrane.

„Cena otkupa i balansiranja je određena na tržišnim principima, a ova energija daće dodatnu sigurnost za rad našeg elektroenergetskog sistema i snabdevanja građana i privrede i biće dovoljna za snabdevanje oko 10.000 domaćinstava“, rekao je David Žarković, izvršni direktor za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljem u EPS AD.

Takođe dodaje: „Elektroprivreda Srbije je siguran partner za sve kompanije koje su se opredelile da kroz aukcije za tržišne premije povećaju udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu Srbije. Sa investitorima koji su učestovali na aukcijama i drugim nezavisnim proizvođačima u Srbiji već sada imamo više od jednog GW instalisanih kapaciteta iz obnovljivih izvora i to čini više od 10 odsto proizvodnih kapaciteta u Srbiji. Sa nešto više od 30 odsto proizvodnje EPS iz hidro sektora, već se ubrzano približavamo proizvodnji od 50 odsto iz obnovljivih izvora energije.

U FOKUSU:

Solarna elektrana B2 Sunspot nalazi se u vangrađevinskom području grada Kikinde, na lokaciji nekadašnje deponije. To ovaj projekat čini izuzetnim jer je ovo prva elektrana u regionu koja se gradi na rekultivisanoj staroj deponiji, koja ovom investicijom dobija novu primenu. Planirana snaga priključenja ove elektrane iznosiće 7 MW.

Solarna elektrana B2 Nova Sun, sa snagom priključenja od 9,9 MW, gradi se na parceli u industrijskom delu Nove Crnje, tik uz nekadašnju Fabriku za proizvodnju šećera, i ovom investicijom se upotpunjuje Opštinski plan o promociji obnovljivih izvora energije. Miloš Kostić, direktor kompanija B2 Nova Sun i B2 Sunspot kaže da su ugovori o otkupu električne energije sa Elektroprivredom Srbije nastavak prethodno potpisanih ugovora o tržišnoj premiji, takođe sklopljenih sa ovim Akcionarskim društvom. Za obe solarne elektrane je prihvaćena cena od 89,7 eura po MWh. I jedna i druga elektrana imaju dobijene građevinske dozvole i potpisane ugovore za izgradnju po principu „ključ u ruke“, sa kompanijom MT-KOMEX, a takođe, za obe elektrane je kupljena sva potrebna oprema i radovi na izgradnji su u toku.

„U Novoj Crnji radovi se polako privode kraju, a kada je reč o elektrani u Kikindi, procenjuje se da je 40 odsto radova dovršeno“, rekao je Kostić, i dodao da se za solarnu elektranu u Kikindi, postavljanje na mrežu očekuje početkom maja. Ukupna godišnja proizvodnja ove dve solarne elektrane biće 25.000 MWh. Elektrane su finansirane delom iz sredstava investitora, dok je drugi dio finansiran iz kredita dve banke. Kostić je istakao da je i pored velikog broja zahteva i interesovanja drugih investitora, dobijanje svih potrebnih dozvola išlo očekivanim tokom, naglašavajući da su sve procedure započete na vreme. Dodaje da na ovaj način nastavljaju investiciona ulaganja – prošle godine su pustili u rad solanu elektranu DeLasol u Lapovu, snage 9,9 MW. Ovo je prirodan sled kompanije – da kao domaći investitor poveća udeo obnovljivih izvora u energetskom sektoru Republike Srbije.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Osetite, saznajte, čuvajte… izložba „Dodir prirode“ nam približava ugrožene životinje Srbije

16.06.2024

sova_ptice — Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Harvey)

U Galeriji nauke i tehnike SANU otvorena je izložba Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Dodir prirode“ o zaštićenim životinjskim vrstama Srbije.

Znanje o divljim životinjskim vrstama i njihovom značaju za ekosistem čiji smo i sami deo je neophodno da bi se one zaštitile i sačuvale.

„Izložba ima za cilj da edukuje publiku o zaštićenim životinjskim vrstama u Srbiji. Imamo interktivnu veb-aplikaciju i možete se upoznati koje vrste su u Srbiji zaštićene i proveriti svoje znanje o tim zaštićenim vrstama, tako da možete saznati neke zanimljivosti o određenoj vrsti“, rekla je Jelena Kovačević, koautorka izložbe Dodir prirode.

Na izložbi se mogu videti snimci istraživača čuvare prirode zabeleženi na terenu. U Srbiji je pod zaštitom i strogom zaštitom oko 2.600 biljnih i životinjskih vrsta.

„Mere zaštite prirode pre svega se odnose na zabranu aktivnosti u područjima gde žive retke i ugrožene vrste. Najjači režim zaštite jeste prvi režim gde su apsolutno zabranjene bilo kakve čovekove aktivnosti, i to su nama staništa najređih i najugroženijih vrsta. U svetu faune ima jako puno ugroženih vrsta iz reda ptica, možemo izdvojiti beloglavog supa, surog orla, tu su i sve vrste sokolova, sove su nam takođe ugrožene vrste„, izjavila je Nataša Panić iz Odseka za obrazovnu i izdavačku delatnost Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ptice grabljivice su posebno ugrožene, a u njihovu zaštitu su, pored 60 stručnih saradnika Zavoda za zaštitu prirode, uključene i ekološke organizacije. Sokobanjsko ekološko društvo pomoglo je stručnjacima Zavoda da sapasu mladunče surog orla, tako što su postavili kamere i snimali gnezdo.

„Počele su da nam stižu prve fotografije i video-klipovi sa gnezda i to nam je omogućilo da se uverimo da je sve u redu, da uočimo i prepoznamo aktivnosti koje bi mogle ugroziti ptića. Već prve fotografije koje smo dobili pokazale su nam da mladunče Lola ima dobre roditelje koji brinu o njemu i hrane ga. Stvaranje divnog albuma porodice orlova iskoristili smo kroz dostupnu literaturu i komunikaciju sa stručnjacima iz ZZPS, i da naučimo puno toga o ovoj dragocenoj vrsti. Suri orao je grabljivica na vrhu lanca ishrane koja održava ekološku ravnotežu“, ispričao je Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Pročitajte još:

„Praćenje ptica je veoma uzbudljiv posao, pomaže nam da razumemo dnevne noćne i sezonske aktivnosti ptica i naučimo mnogo toga o njima i njihovoj ekologiji. To nam je jedan od najvrednijih alata za prikupljanje podataka neophodnih za suštinsku zaštitu vrsta i razumevanje svih opasnosti po nju“, objašnjava Ivan Medenica, ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Srbija je 39. od 40 evropskih država po površini zaštićenih područja prirode. U Evropskoj uniji, prosek je 25 odsto, a u Srbiji je 8,62 odsto teritorije pod zaštitom, odnosno nešto više od 700 hiljada hektara.

Na otvaranju Izložbe, koju zainteresovani mogu posetiti do 29. juna, govorili su upravnik Galerije Zoran Lj. Petrović i dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj.

Terenske aktivnosti Zavoda u cilju naučnih istraživanja, monitorniga, dokumentovanja i izveštavanja, sprovode se, pre svega, za potrebe izrade Studija zaštite koje su osnov valorizacije prirodnih vrednosti područja i pokretanja postupka zaštite. Rezultati istraživanja dalje se primenjuju i objavljuju kroz naučne radove i obrazovno-izdavačku delatnost.

Cilj izložbene postavke u Galeriji SANU, je promovisanje znanja o divljim životinjskim vrstama naše zemlje i njihovom značaju za ekosistem čiji smo i sami deo. U Zavodu navode da veruju da prevazilaženjem predrasuda i straha od neukrotive divljine, koja je za čoveka urbane sredine ponekad daleka i preteća, mogu podstaći i probuditi potrebu za njenim očuvanjem.

„Ovom postavkom, takođe, želeli smo da prikažemo i istaknemo značaj i ulogu stručnih saradnika Zavoda koji su naši istraživači i čuvari prirode, i da im se zahvalimo na posvećenom radu na očuvanju životinjskih vrsta i njihovih staništa“, navode u Zavodu i poručuju: „Život buja i unapređuje svoje potencijale udruživanjem snaga. Priroda je pružila uslove našeg postojanja. Sada je prirodi neophodna naša podrška“.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Razvoj zaštite životne sredine

15.06.2024

priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Kalen Emsley)

Promišljanje čoveka o njegovom negativnom uticaju na prirodu ostavlja pisani trag i kroz nekoliko vekova unazad, ipak u to vreme nije postojalo dovoljno saznanja o tome do kojih razmera može da dovede takav odnos prema životnoj sredini. Ozbiljniji razvoj ekološke svesti i zaštite životne sredine zahtevao je da čovečanstvo osvesti još jedan bitan momenat – nije sam na planeti. To je trenutak u kojem je čovekova svest prožeta brigom o drugim bićima, napuštajući isključivu strepnju za opstanak svoje vrste. Ni danas ne može da se kaže da je taj momenat u potpunosti proživljen, ali šezdesete godine prošlog veka bile su početak napretka čovečanstva od antropocentrizma prema ekocentrizmu. Nebrojeno je uspona i padova u ljudskom odnosu prema prirodi koji su od tog vremena do danas zabeleženi, a u nastavku će biti predstavljeni neki od trenutaka koji su bili značajni za razvoj zaštite životne sredine i svih živih bića.

Osnivanje WWF-a i revolucionarno Tiho proleće

Početak šezdesetih godina prošlog veka doneo je osnivanje Svetskog fonda za prirodu (WWF), kao međunarodnu nevladinu organizaciju koja je pred sebe postavila cilj obezbeđenja finansijskih sredstava kako bi se pomogla zaštita prirodne sredine i biodiverziteta koji je bio ugrožen čovekovim razvojem i delovanjem. Posebno mesto u tihom rađanju ekološke revolucije zauzima, prema mišljenju mnogih, Rejčel Karson, američki zoolog i biolog, koja ljubav prema prirodi ispoljava kroz pisanje. Iako su i knjige iz decenije ranije bile zapažene, ona koja je izvršila najsnažniji uticaj bila je Tiho proleće iz 1962. godine. Hrabrost za temu izvan svog vremena autorka je pokazala kroz ispisane redove ukazujući na opasnost koju izaziva korišćenje DDT-a (vrsta insekticida) na živi svet.

Njeno delo dovelo je kasnije do zabrane korišćenja ovog insekticida u poljoprivredne svrhe u Sjedinjenim Državama, ali ono što je još značajnije, podstaklo je osvešćivanje i hrabrost za očuvanje prirode od zagađivača. Još jedan bitan trenutak u ovoj deceniji, kada je reč o očuvanju živog sveta, jeste 1964. godina kada je osnovana Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), poznata po Crvenoj listi ugroženih vrsta koju objavljuje, a koja sadrži najsveobuhvatnije informacije o statusu i riziku od izumiranja vrsta.

U FOKUSU:

Stokholmska deklaracija i Dan planete Zemlje

Prvo obeležavanje Dana planete Zemlje 22. aprila 1970. godine, otvorilo je vrata za važne događaje koji će uslediti u narednoj deceniji. Na taj dan, u Sjedinjenim Državama je oko 20 miliona ljudi učestvovalo na događajima koji su se odvijali na nekoliko desetina hiljada lokacija širom zemlje. Dvadeset godina kasnije, Dan planete Zemlje postaje zvanično globalni dan, kada je 22. aprila 1990. godine u ovom danu učestvovalo oko 200 miliona učesnika u više od 140 zemalja širom sveta. Dve godine kasnije, u Stokholmu je održana prva svetska konferencija koja je pitanje životne sredine postavila kao glavnu temu – Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovom okruženju. U okviru događaja doneto je nekoliko vrlo važnih odluka – usvojena je poznata Stokholmska deklaracija, kao i Akcioni plan za životnu sredinu. Deklaracijom je postavljeno 26 principa za očuvanje i unapređenje životne sredine, usmeravajući fokus na potrebu međunarodne saradnje po ovom pitanju. Kao rezultat Stokholmske konferencije nastao je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji je kroz dugogodišnji rad sa vladama, civilnim društvom, privatnim sektorom i ostalim entitetima Ujedinjenih nacija posvećen ekološkim problemima, koji zahtevaju najhitnije rešavanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Raden Eliasar)

Iako je Rimski klub kao međunarodna organizacija, koju čine stručnjaci iz različitih oblasti, nastala još 1968. godine sa ciljem izučavanja i promovisanja održive politike razvoja, hronološki se navodi u ovom delu teksta. Naime, 1972. godine objavljen je izveštaj Rimskog kluba sa najvećim doprinosom. Reč je o izveštaju pod nazivom Granice rasta, koji je kroz analizu tadašnjih trendova i projekcija u vezi sa rastom populacije, izneo zabrinjavajuće informacije koje su ukazale na to da planeta Zemlja sa svojim organičenim kapacitetom resursa, neće moći da isprati takav rast ljudske populacije i potrebe za korišćenjem resursa. Izveštaj bi mogao da se opiše kao pokretač razvoja svesti o potrebi primene principa održivog razvoja.

Još dva bitna događaja koji su obeležili sedamdesete godine jesu Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES) iz 1973. godine i Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha (CLRTAP) iz 1979. godine. Konvenciju CITES su potpisale 184 zemlje, a doneta je sa ciljem da se osigura da međunarodna trgovina biljkama i životinjama neće ugroziti njihov opstanak u divljini. Razlog za potpisivanje Konvencije CLRTAP bio je sve veće nezadovoljstvo ljudi usled štetnih uticaja kiselih kiša na području Evrope. Kao prva regionalna konvencija koja se odnosi na zaštitu životne sredine, na snagu je stupila 1983. godine kako bi se smanjili najveći zagađivači u Evropi i Severnoj Americi. Od njenog donošenja, proširena je sa nekoliko Protokola koji su se posebno usmerili na zagađivače kao što su azotni oksid, amonijak, toksični teški metali, sumpor i drugi. Kroz godine, zabeležen je značajan uspeh Konvencije u smanjenju nivoa zagađivača. Zvanični podaci Ekonomske komisije OUN za Evropu (UNECE) pokazuju da su već između 1990. i 2006. godine nivoi ugljen-dioksida opali za 70 odsto u Evropskoj uniji, a za 36 odsto u Sjedinjenim Državama, dok su u istom periodu, kao još jedan primer, nivoi PM 10 čestica smanjeni za 28 odsto na nivou Evropske unije.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Danas se obeležava Svetski dan vetra

15.06.2024

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Raychel Sanner)

Svetski dan vetra, obeležava sve svake godine 15. juna od 2007. godine, kada je proglašen. Ovaj dan nastao je prvenstveno sa ciljem podizanja svesti o značaju koji vetar ima za energetsku tranziciju planete.

Kroz istoriju, ljudi su koristili snagu vetra u različite svrhe, a danas, njega najčešće vezujemo za proizvodnju čiste i obnovljive energije.

Prema saopštenju OIE Srbija, u 2023. godini vetar je ostvario najbolji uspeh, zato što je kumulativna snaga vetroparkova premašila brojku od 1 TW.

Kako se navodi, u Srbiji je u ovom trenutku ukupna snaga vetroparkova više od 500 MW. Prisećanja radi, nedavno je u Istočnoj Srbiji otvoren vetropark Krivača, kao jedan od najvećih u regionu. Na godišnjem nivou očekivana proizvodnja zelene energije iznosi 310 GW. Takođe, početkom naredne godine u rad će biti pušten i vetropark Kostolac, koji će proizvoditi električnu energiju za 30.000 domaćinstava.

Pročitajte još:

Na nivou Evrope, udeo vetra u evropskom miksu električne energije iznosi 19 odsto, a najveći udeo energije vetra u svom energetskom miksu imaju Danska sa 56 odsto i Irska sa 36 odsto. Danska je 2021. godine otvorila najveći vetropark u Skandinaviji u Baltičkom moru. Pored toga, ova zemlja je otvorila tender za vetroelektrane na moru, što bi moglo da omogući uspostavljanje najmanje novih 6 GW do 2030. godine.

Takođe, i Nemačka je pred sebe postavila ambiciozne ciljeve, a prema podacima WindEurope reč je o planu sprovođenja aukcije za izgradnju vetroelektrana na kopnu ukupnom kapaciteta 15 GW.

Prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA), Evropa će u periodu od 2024. do 2028. godine instalisati godišnje 23 GW nove energije vetra. Ipak, za dostizanje cilja koji je postavljen za 2030. godinu, potrebni su dodatni napori.

Gledajući na svetskom nivou, Kina je postavila novi lični rekord sa 75 GW vetroelektrana u 2023. godini i ostvarila je udeo od 65 odsto u globalnim instalacijama vetra, navodi se u saopštenju OIE Srbija. Za ovom zemljom sleduju Sjedinjene Države, Brazil, Nemačka i Indija.

Energetski portal

Kako obezbediti finansiranje OIE projekata

14.06.2024

cape-ortegal-vetar-vetroelektrana — Photo-illustration: Pixabay (makunin)

Poslednji dan konferencije „Dani OIE“, koja se od 12. do 14. juna održava u Puli u organizaciji udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske, kao jednu od centralnih tema imalo je pitanje finansiranja OIE sektora.

Na panelu „Finansiranje OIE projekata“ moglo se čuti da je pronalazak sigurnog izvora sredstava možda najveća prepreka koja koči širu implementaciju obnovljivih izvora energije, a time i energetsku tranziciju ka kojoj težimo.

Direktor kompanije MT-KOMEX, Miloš Kostić, podelio je sa ostalim učesnicima panela svoje iskustvo sa projektnim finansiranjem kao neko ko je u ovom sektoru preko 10 godina.

„Krenuli smo u investiranje i izgradnju naše prve solarne elektrane 2013. godine i tada nam je bilo veoma teško da objasnimo šta mi želimo i dođemo do projektnog finansiranja. Ipak, uspeli smo da te 2013. godine dobijemo fid-in tarifu koja je najsigurniji mehanizam za finansiranje i proizvodnju električne energije. Ipak, mi do današnjeg dana nismo imali pravo projektno finansiranje“, kaže Kostić.

Menadžerka za Srbiju u CWP Global, Jovanka Atanacković, istakla je da se OIE sektor susreće sa toliko problema pa se opravdano može postaviti pitanje „zbog čega sve ovo radimo?“ Ipak, kako ne postoji drugo rešenje za energetsku tranziciju, potrebno je da svi ključni akteri daju svoj doprinos kako bi se OIE projekti lakše realizovali.

„Ako budemo svi zajedno – i državni i javni sektor i razvojne banke, radili na tome da razvijemo korporativni ppa, omogućićemo potrebne standarde i onda će nam biti manje teško. I to ne u smislu da će biti isplativije, već moguće jer ovde se ne radi uvek o tome koliko ćemo zaraditi nego da li ćemo uspeti“, rekla je Atanacković uz napomenu da OIE sektor prati puno rizika jer ove elektrane nemaju iste uslove kao sve ostale elektrane.

Ostali učesnici panela složili su se da je korporativni ppa fundametalan za tržište OIE.

Pročitajte još:

Možemo li bez državnih subvencija?

Na pitanje da li su državne subvencije nužne prilikom finansiranja OIE projekata, Atanacković je stava da bez njih u ovom sektoru možemo.

„Zbog čega tražimo subvencije države? Kupci, koliko god želeli da kupe zelenu energiju i time upotpune svoj zeleni portfolio, potpisuju ugovore sa EPS-om na oko dve godine, a posle isteka tog roka mi ponovo tragamo za nekakvom pomoći države. Moramo da uspostavimo neki standard. Taj standard može da ustanovi država što mislim da nije dobro, već smatram da to treba prepustiti tržištu gde, pored proizvođača i kupaca, moraju da se uključe i razvojne banke i institucije“, objašnjava Atanacković.

Ona dodaje da banke traže sigurnost cene da bi ponudile finansiranje, a problem je u tome što je OIE sektor varijabilan i time manje atraktivan na tržištu. Zbog toga je jako važna i usluga balansiranja budući da zelene elektrane ne mogu uvek proizvoditi energiju onda kada je to tržištu potrebno.

Sa druge strane, Miloš Kostić smatra da pitanje da li OIE sektor može bez subvencija država zavisi od mnogo faktora.

„Ako ste na početku razvoja tržišta, kao što je to bilo 2009. godine, bez subvencija nikakva realizacija OIE projekata nije bila moguća. Tu je i pitanje tehnologije, da li je ona dovoljno razvijena ili je nova. Tehološki razvoj i povećanje proizvodnje na globalnom nivou su dopineli tome da cena utroška novca po kWp (kilovat-piku) bude daleko niža što omogućava tržišnu utakmicu bez ikakvih subvencija“, kaže Kostić.

On dodaje da je njegova kompanija prošle godine učestvovala na aukcijama i dobila najveći paket na aukciji u domenu solara.

„Iako smo znali da ima 120 MW pripremljenih projekata, na tržišnoj utakmici pojavilo se samo 30-ak što nam je omogućilo da dobijemo maksimalnu, a ne minimalnu cenu. Mi jesmo bili pobednici, ali smo ujedno shvatili da na tržištu nedostaje pravih investitora“, rekao je direktor MT-KOMEX-a i dodao da upravo zbog toga mnoge banke ne žele da se uključe u finansiranje projekata dok je on u razvojnoj fazi.

Vođa projektnog finansiranja u ERSTE banci, Ante Krečak, kaže da su banke u proteklih nekoliko godina dosta napredovale i prilagodile svoje politike, pa se tako uključuju i u razvojnoj fazi kako bi na vreme adresirale parametre koji su im važni.

Partner za finansijsko savetovanje u Forvis Mazars, Lovre Botica, ipak smatra da državne subvencije različitih oblika moraju biti prisutne, ali u nekom dugom roku mora postojati skok sa subvencije na dugoročne ugovore.

„Početne investicije u OIE su jako velike i zbog toga se tržište mora dovoljno razviti da postignemo market standard koje će verovatno tržište samo generisati“, rekao je Botica.

Energetski portal

Ocena stručnjaka: Pravno gledano, Srbija nedovoljno prepoznaje opasnost klimatskih promena po zdravlje stanovništva

14.06.2024

cornfield_kukuruz_drought_suša — Photo-illustration: Pixabay

Od toplotnih talasa, preko širenja vektorskih zaraza, do posledica oluja, poplava, suša i šumskih požara, posledice klimatskih promena mogu na različite načine uticati na zdravlje ljudi.

S obzirom na značajan uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva, jedan od načina pristupa ovom problemu je i adekvatno prepoznavanje rizika koji klimatske promene predstavljaju po zdravlje ljudi u okviru propisa u zdravstvu, ali i u propisima kojima su regulisana pitanja klimatskih promena, piše za Klima101, dr Sofija Nikolić Popadić, naučna saradnica na Institutu društvenih nauka u Beogradu.

Ova tema je sve više prisutna u klimatskim politikama zemalja širom sveta. Krajem 2023. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila rezultate istraživanja: u kojoj meri zemlje sveta uključuju zdravlje i zdravstvo u svoje klimatske planove, gde je ukazala na različite napretke u poslednjih nekoliko godina.

Između ostalog, kako navodi SZO, udeo zemalja koje uključuju procenu klimatski osetljivih zdravstvenih rizika u svojim ključnim klimatskim dokumentima porastao je u poslednjih nekoliko godina sa 10 odsto na 32 odsto.

Međutim, po svemu sudeći, u tih 32 odsto zemalja ne spada i Srbija, koja u svom Nacionalno utvrđenom doprinosu, kao i u Strategiji niskougljeničkog razvoja, samo nominalno navodi zdravlje i zdravstvo.

Imajući u vidu usku povezanost zdravlja i klimatskih promena, analizirali smo širu zdravstvenu regulativu u Srbiji i Zakon o klimatskim promena kako bismo došli do odgovora na pitanje: da li je opasnost od klimatskih promena po zdravlje stanovništva adekvatno prepoznata u Srbiji?

Pročitajte još:

Kako sve klimatske promene utiču na naše zdravlje?

Toplotni talasi koji su poslednjih godina sve učestaliji ugrožavaju zdravlje stanovništva, posebno osoba koje spadaju u grupe sa povećanim rizikom po zdravlje. Podaci pokazuju da toplotni talasi utiču na povećanu smrtnost kod osoba obolelih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega, sistema za disanje…

Visoke temperature atmosferskog vazduha se mogu negativno odraziti i na zdrave osobe, posebno na malu decu, starija lica, kao i na osobe koje su zaposlene u poljoprivredi i industriji. Toplotni talasi su povezani i sa požarima koji takođe negativno utiču na zdravlje, a mogu dovesti i do gubitaka ljudskih života. Sušni periodi koji su sve češći poslednjih godina utiču na snabdevanje vodom i na poljoprivrednu proizvodnju, što se odražava na proizvodnju hrane.

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da novi klimatski uslovi mogu doprineti pojavi zaraznih bolesti sa kojima se u Srbiji do sada nismo susretali ili koje nisu bile široko rasprostranjene. Jedan od primera je porast broja obolelih od virusa Zapadnog Nila. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u periodu od 2012. godine do 2021. godine smrt 101 osobe je bila povezana sa oboljenjem od groznice Zapadnog Nila.

Ceo tekst možete pročitati ovde.

Izvor: Klima101

Da li je pristup električnoj energiji u 21. veku privilegija?

14.06.2024

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Možda se pristup električnoj energiji u 21. veku čini kao sasvim uobičajena stvar, međutim, nova istraživanja pokazuju da se globalni jaz u pristupu energiji pogoršava usled rasta populacije koji je brži od razvoja novih priključaka.

Novi izveštaj objavljen od strane Međunarodne agencije za energetiku (IEA), Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), Ujedinjenih nacija (UNSD), Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije (WHO), pokazao je da svet nije na dobrom putu da postigne do 2030. godine Cilj održivog razvoja koji se odnosi na osiguranje pristupačne, pouzdane, održive i moderne energije (SDG7).

Na zvaničnom sajtu Ujedinjenih nacija navodi se da trenutnim trendom oko 660 miliona ljudi neće imati pristup električnoj energiji, a da će blizu dve milijarde ljudi i dalje koristiti zagađujuća goriva i tehnologije za kuvanje do 2030. godine.

Ostvarenje SDG7 ključno je za razvoj poljoprivrede, poslovanja, komunikacija, obrazovanja, zdravstva i transporta.

Kako se navodi u Izveštaju, u 2022. godini došlo je do obrnutog napretka prvi put u poslednjih deset godina. Naime, došlo je do porasta broja onih koji žive bez pristupa električnoj energiji. Danas, 10 miliona ljudi više živi bez pristupa ovom resursu u odnosu na 2021. godinu.

Pročitajte još:

Najviše pogođeno ovim problemom ostaje stanovništvo subsaharske Afrike i Azije. Domaćinstva u ovim područjima više od 40 sati nedeljno odvajaju za prikupljanje drva za loženje i kuvanje, što ženama otežava da pronađu posao, učestvuju u drugim društvenim aktivnostima, a deci da se obrazuju.

Iako na globalnom nivou raste udeo obnovljivih izvora energije, ostaje prisutna značajna nejadnakost između razvijenih zemalja i onih u razvoju. Podaci pokazuju da u razvijenim zemljama ima 1.073 W kapaciteta obnovljive energije po glavi stanovnika, a da je u zemljama u razvoju reč o 293 W.

Kao rešenje za problema, Ujedinjene nacije navode ubrzanje elektrifikacije, povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije, pobošljanje energetske efikasnosti i razvoj potrebne politike i regulatornih okvira.

Energetski portal

U Evropi se ubrzano širi denga virus uzrokovan klimatskim promenama

14.06.2024

erik-karits-XiYo6XE0Cvg-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Foto-ilustracija: Unsplash (Wolfgang Hasselmann)

Denga virus koji se prenosi putem ujeda komarca, upalio je alarme u Evropi ali i širom sveta, a glavni uzrok nastanka ovog virusa jesu klimatske promene. Rast temperatura, povećana vlažnost i promenljivi obrasci padavina stvaraju pogodne uslove za razmnožavanje komaraca, prenosioce denge.

Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorili su da je ova situacija veliki izazov za javno zdravlje, te da je sve veći rizik od prenosa, porasta broja slučajeva pa čak i smrti.

„Klimatske promene već utiču na distribuciju i sezonalnost komaraca vektora i klimatske uslove povoljne za prenos virusa. SZO je identifikovala 30 zemalja, uglavnom duž mediteranske obale, ali protežući se sve do Kavkaza i dalje, koje potencijalno mogu imati i komarce vektore i temperaturne uslove pogodne za virus. Povećan nadzor denge je uspostavljen u ovim oblastima, posebno tokom sezone komaraca u letnjim mesecima“, navode oni.

Denga groznicu prenosi azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus), koji je otkriven u 13 evropskih zemalja do 2023. godine: Italija, Francuska, Španija, Malta, Monako, San Marino, Gibraltar, Lihtenštajn, Švajcarska, Nemačka, Austrija, Grčka i Portugal.

SZO sa partnerima poput Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), trenutno sprovodi analizu i nadzor u zemljama u regionu gde bi se mogli pojaviti autohtoni slučajevi.

Pročitajte još:

ECDC saopštio je da je u Evropi zabeleženo 130 lokalno stečenih slučajeva denge, u poređenju sa samo 71 slučajem u desetogodišnjem periodu između 2010. i 2021. Takođe je zabeleženo 713 lokalno stečenih slučajeva virusa Zapadnog Nila kod ljudi i 67 smrtnih slučajeva, u devet zemalja EU tokom 2023. godine, uključujući mnoge regione gde infekcije nikada ranije nisu bile zabeležene.

Iako je ovo manje od prethodne godine (1.133 slučaja), ECDC je zabrinut zbog široke geografske cirkulacije virusa. Prvobitno je bila prisutna u tropskim i suptropskim područjima, a sada se denga širi i na umerenije zone. Do sada u 2024. godini nije prijavljen nijedan autohtoni slučaj denga groznice u Evropi, ali leto još nije počelo kada aktivnost komaraca vektora počinje. Iz SZO upozoravaju da većina zemalja ima ograničene kapacitete za testiranje, te da su većina slučajeva prve infekcije blagi i da zaraženi ne traže medicinsku pomoć, pa se stvaran broj slučajeva potcenjuje.

Nakon uboda zaraženog komarca razvija se crvenilo i otečenost kože, vreme do početka simptoma je od pet do osam dana, i u glavnom počinju naglo. Klasični simptomi uglavnom uključuju temperaturu, bolove u mišića i zglobovima, te osip sličan ospicama. SZO je saopštila da ne postoji specifičan lek za lečenje simptoma denga groznice, ali je nedavno odobrena vakcina „Dengvaxia“ za ljude koji su već bili zaraženi, i „Qdenga“, za one koji već imaju imunitet. U svakom slučaju najbolja je prevencija uboda kako bi izbegli denga groznicu.

Jasna Dragojević

Ubrzajmo dozvole i izgradimo mrežu – poruka je drugog dana konferencije Dani OIE

14.06.2024

U solarni sektor trenutno se ulaže više novca nego u bilo koju drugu tehnologiju koja proizvodi struju, a prethodne godine je sa 56 GW postavljenih solara u Evropi, oboren rekord po snazi koju sunce donosi našem kontinentu.

Čak 30 miliona novih domova u Evropi može se električnom energijom snabdevati isključivo od solara instalisanih prošle godine, istakla je Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe-a, na Danima obnovljivih izvora energije (Dani OIE) koji se, u organizaciji Obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH), od 12. do 14. juna održavaju u Puli.

“U Evropi u ovom je trenutku instalirano 260 GW solarnih elektrana, očekujemo da ćemo u sledeće četiri godine dostići pola teravata, a u obzir moramo uzeti da je do 2030. cilj jedan teravat”, kazala je Hemetsberger, dodajući da je u industriji solara trenutno zaposleno 800.000 ljudi.

Gaj Brindli, direktor tržišnih analitika u WindEurope-u, rekao je da su u Evropi instalirana 272 GW vetroelektrana, a 20 odsto evropskih potreba za strujom dolazi upravo od vetra. U Hrvatskoj, vetar “pokriva” 14 odsto potreba za električnom energijom.

Pročitajte još:

“Trenutno je snaga vetra u Hrvatskoj 1,3 GW, a sa “offshore” vetroelektranama moglo bi biti 22 GW”, rekao je Brindli, koji je kao glavne ciljeve za razvoj elektrana na vetar istaknuo masivno ulaganje u mrežu dalekovoda i ubrzanje izdavanja dozvola investitorima.

U panelu naziva “Win Win(d)“, koji je moderirala Marijana Baričević, direktorka WPD Windmanagera Croatia, stručnjaci su govorili o dugotrajnosti razvoja vetroparkova, ali i o lancima snabdevanja i izazovima investitora s energijom vetra.

“S razvojem, a onda i izgradnjom, za realizaciju projekta vetroparka potrebno je više od deset godina, a u tom razdoblju se najčešće promeni direktiva. Na primer, kad smo mi gradili, ishodili smo sve dozvole, a pred samu odluku o izgradnji razmišljali smo hoćemo li isprva planirane 3-megavatne agregate menjati 4-megavatnima. Odlučili smo, na kraju, da nećemo, iako bi to bilo bolje za projekt, jer ponovno bismo morali u sve procese dozvola ispočetka”, ispričao je Dražen Lovrić, direktor Energetskog parka Korlat.

Mirna Mazija, direktorka SUPERNATURAL-a, istakla je da investitori sve teže nalaze nova područja u Hrvatskoj s energetskim potencijalom.

“Od zaštićenih područja sve je teže naći poziciju za elektranu. Planovi za budućnost, što se energije iz obnovljivih izvora tiče, uzlazni su, a kapacitet okoline je silazni, i to treba imati na umu. Radi se trenutno na karti za područja na kojima bi se elektrane na obnovljive izvore mogle smestiti, što je vrlo važno jer će se dobiti jasnija slika o tome gde su osjetljiva područja i u kojem smeru svi zajedno trebamo ići”, kazala je Mirna Mazija.

Tekst u celosti možete pročitati ovde.

Izvor: OIE HR

Podrška Francuske za bolje upravljanje elektrodistributivnom mrežom

14.06.2024

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Kako bi se unapredilo upravljanje elektrodistributivnom mrežom u Srbiji, Siniša Mali, ministar finansija, potpisao je ugovor sa predstavnicima francuskog Trezora.

Vlada Francuske odobrila je Vladi Srbije finansijska sredstva za uvođenje opšte automatizacije upravljanja elektrodistributivnom mrežom, kao i za udruženu pomoć u vođenju i realizaciji ovog projekta, uz učešće „Elektrodistribucije Srbije”.

Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i konzorcijuma koji čine „Suez International SASˮ i „Vinci Construction Grands Projetsˮ u vezi sa projektovanjem, izgradnjom, finansiranjem, radom i održavanjem postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu.

Naša zemlja sa francuskim kompanijama sprovodi mnoge važne projekte, kao što su izgradnja metroa u Beogradu i postrojenja za preradu otpada u Vinči, a partneri su i na beogradskom aerodromu „Nikola Teslaˮ.

On je istakao da je važno da se ova saradnja nastavi i na realizaciji drugih projekata, pri čemu je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je mnogo francuskih kompanija zainteresovano za ulaganja u oblast novih tehnologija.

Pročitajte još:

Francuskoj delegaciji predstavljeni su i makroekonomski rezultati Srbije, a ministar je tom prilikom istakao da je u prvom kvartalu ove godine Srbija ostvarila privredni rast od 4,7 odsto BDP-a i da je u tom periodu bila vodeća ekonomija u Evropi po stopi privrednog rasta.

Ministar je podsetio na to da je Srbija prošle nedelje po prvi put na međunarodnom tržištu emitovala održive obveznice (ESG), čime je prikupljeno 1,5 milijardi dolara za finansiranje održivog razvoja, zelenih projekata i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost.

Energetski portal

Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad

14.06.2024

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Za razliku od pšenice čija je žetva počela, kiša koja gotovo svakodnevno pada i te kako prija kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi. I proizvođači i stručnjaci kažu da je ona spas za prolećne kulture i da se upravo sada stvaraju zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

Zbog izuzetno toplog početka proleća mnogi proizvođači su kukuruz sejali ranije nego obično. Poljoprivrednik Roman Kadarjan iz Ečke nije među njima i sada je, kaže, siguran da je odluka da sačeka sa setvom bila dobra, zbog zahlađenja koje smo imali tokom aprila.

„Kukuruz ne trpi hladno vreme pogotovo dok je mlad. To je kao kada čovek dobije tuberkolozu, pa se teško oporavlja. Biljke iz kasnijih rokova setve su bile razvijenije i jače nego one iz prvih rokova setve. Svakodnevne kiše su dobrodošle i popravile su situaciju na njivama. U narednom periodu je bitno da ne bude vetrova i da u avgustu ne bude suše“, objašnjava Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin potvrđuju da su kukuruzi iz ranih rokova setve prošli kroz stresne uslove. Reakcija biljaka na niže temperature ispoljila se kao žutilo i crvenilo lista.

„Zahvaljujući padavinama i višim temperaturama usevi su se izvukli. Kako bi kukuruz lakše prevazišao reakciju na stresne uslove, rađena je prihrana. Ove godine su na kukuruzu više štete pravili zečevi i ptice. Pojava plamenca nije dominantna, jer padavine utiču na njegov let“, navodi Snažana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin.

Pročitajte još:

Svakodnevne kiše u poslednje vreme su usevima više nego dobrodošle i neophodne su kako bi se napravile zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

“Zbog duže setve, kukuruzi se nalaze u različitim fazama razvoja. Od desetak listova do pojave metlica, a najčešće u fazi intenzivnog porasta. Trenutne vremenske prilike pogoduju i kukuruzu i ostalim prolećnim usevima, ali to nije garant da će se do kraja vegetacije obezbediti optimalni uslovi za razvoj”, objašnjava dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun polje.

“Ukupne potrebe kukuruza za padavinama tokom vegetacije su oko 500 milimetara, ali je bitno da njihov raspored bude pravilan. Najveće potrebe za padavinama su u periodu od 10-ak dana pred metličenje i 20-ak dana posle toga, gde je uzeta u obzir i faza nalivanja zrna”, precizira naš sagovornik.

Nažalost, padavine su često praćene vremenskim nepogodama. Oluja i grad brinu ratare, jer im pričinjavaju značajne štete, kao što je to bilo prošle nedelje u ataru Bačke Palanke i Temerina.

„Ostaje da se vidi da li će se ti usevi oporaviti, što sa kukuruzom obično bude slučaj. Prošle godine smo imali izuzetno jako nevreme u julu koje je pokosilo kukuruz i suncokret na potezu od Kule preko Srbobrana pa skroz do Sečnja. Čak i na usevima kukuruza koji nisu uspeli da se usprave do kraja imali smo rod“, podseća Sunčica Savović, direktor „Žita Srbije“.

Ceo tekst možete pročitati ovde.

Izvor: RTS

1...111213...1.510 Page 12 of 1.510

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM