U Bugarskoj je raspisan konkurs za odabir izvođača radova na održavanju i popravkama na reaktorima broj 5 i 6 u NE Kozloduj.
Elektrana trenutno u radu ima upravo ta dva navedena reaktora pojedinačne snage 1.000 MW, dok su četiri starija reaktora manje pojedinačne snage zatvorena i u procesu dekomisije.
Kako je istaknuto, konkurs je vredan 21,2 miliona evra, a podeljen je na pet lotova.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Javna ustanova Park prirode Učka, Opština Kršan i Zadruga BIOM u Opatiji su službeno predstavili projekt Učka 360°, kroz koji će u naredne četiri godine biti uloženo gotovo 50 miliona kuna u unapređenje infrastrukture i programa u Parku prirode Učka.
Projektom su tako predviđeni izgradnja i opremanje Centra za posetioce Poklon, izgradnja i opremanje volonterskih centara u Rovozni, Podmaju i Lovranskoj Dragi, kao i interpretacijskog centra u nekadašnjoj školi Šušnjevica. Osim toga, aktivnosti projekta biće usmerene i na razvoj inovativnih programa utemeljenih na prirodnoj i kulturnoj baštini i unapređenje i proširenje postojećih edukativnih programa Parka prirode Učka.
Ukupna vrednost Projekta Učka 360° je 49.907.256,75 kuna, od čega su 38.541.982,09 kuna ukupni prihvatljivi troškovi. Projekat sufinansiraju Evropska unija sa 32.760.684,77 kuna bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj i Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost sa 3.449.711,97 kuna, dok su ostatak sredstava prihvatljivih troškova osigurali Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike iz državnog proračuna i partneri.
Predstavnik Ministarstva zaštite životne sredine i energetike Igor Kreitmeyer istakao je da je cilj ulaganja u infrastrukturu zaštićenih područja doprinošenje atraktivnosti njihovih ponuda, ali i edukacija i informisanje posetilaca o prirodnim vrednostima i važnosti prirodnih ekosistema za zdravlje ljudi. Osim toga, želja nam je podstaknuti intenzivnije uključivanje lokalne zajednice u ponudu parkova, a kako bi oni u potpunosti ispunili svoju funkciju generatora održivog razvoja.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Javna agencija za zoohigijenu i poljoprivredu opštine Vrbas započela je obnovu i sadnju drvoreda na teritoriji opštine Vrbas.
Prema programu, na raspolaganju se nalazi 600 komada sadnica više vrsta, koje će se posaditi na sportsko-rekreativnim terenima, parkovima, igralištima i dvorištima predškolskih ustanova. Sadnju samostalno vrše zaposleni u JAZIP-u.
Početkom 2018. godine na sportskom terenu Jasike posađene su 43 sadnice javora, na igralištu za decu, u ulici Petefi brigade, 15 sadnica, a na igralištu u ulici Borisa Kidriča 20 sadnica sorbusa i pet sadnica javora. U Zmajevu je izvršena sadnja na više lokacija, ukupno 42 sadnice kestena, 17 platana, šest javora, šest sorbusa, 11 lipa i dva hrasta. JAZIP je 29. septembra zaključio Ugovor o pošumljavanju, podizanju novih šuma na zemljištu u državnoj svojini, sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i zaposleni u agenciji su izvršili sadnju bagrema u KO Ravno Selo i KO Savino Selo. U toku narednih dana u planu je pošumljavanje ostalih površina određenih ovim ugovorom, kao i sadnja na drugim lokacijama u Vrbasu i u mesnim zajednicama opštine, saopšteno je iz JAZIP-a.
izvor: vrbas.net
Sandra Jovićević
Škotska Vlada najavila je da će zabraniti proizvodnju i prodaju štapića za uši i veruje se da će ova mera prepoloviti zagađenje plastikom, ocenili su ekolozi.
“Zabrana plastičnih štapića sa pamukom za uši biće jasan znak naše ambicije da se posvetimo pitanju plastike u moru”, rekla je Rosen Kningam iz škotskog Ministarstva za ekologiju.
Ona je rekla da, uprkos različitim kampanjama, ljudi i dalje bacaju otpad u toalet i tome se mora stati u kraj, piše Gardijan.
“Škotski sistem kanalizacije prikuplja i tretira oko 945 miliona litara otpadnih voda svakog dana. Ti sistemi nisu osmišljeni da uklanjaju plastične predmete kao što su štapići, koji mogu da ubiju morske životinje i ptice koje ih progutaju”, rekla je ona.
Ovaj potez, kojim će Škotska biti prva u Britaniji koja će potpuno zabraniti ovaj proizvod, usledio je zbog velikog broja štapića koje more izbaci na obalu iz toaleta.
Iako su veliki maloprodajni lanci prebacili proizvodnju na biorazgradive štapiće sa vrhom od papira, uvozni plastični artikli i dalje su u prodaji u manjim prodavnicama.
Ričard Dikson, direktor “Prijatelja zemlje Škotske”, rekao je da je ova predložena zabrana odlična vest za zaštitu čovekove okoline i prirode.
“Štapići za uši su vidljiv znak naših navika bacanja smeća koje se kasnije pojavljuje na plažama širom sveta. Proizvođači i supermarketi već su krenuli u pravom smeru, ali samo ova mera garantovaće da će Škotska ukinuti svoj doprinos zagađenju mora”, rekao je on.
Izvor: N1
Plastične mikrokuglice više ne mogu da se koriste u kozmetičkim proizvodima u Velikoj Britaniji, nakon što je dugo najavljivani zakon stupio na snagu u utorak. Zabrana se odnosi na proizvodnju ovakvih proizvoda dok će zabrana prodaje proizvoda sa mikroplastikom stupiti na snagu u julu.
Hiljade tona plastičnih mikrokuglica iz proizvoda za negu kao što su pilinzi za telo ili paste za zube, završe u okeanima svake godine, gde prave štetu morskom svetu i posredno završavaju u tanjirima ljudi. Vlada Velike Britanije je najavila zabranu plastičnih mikrokuglica u septembru 2016. godine nakon što je Kalifornija sprovela isti zakon 2015. godine.
Veliki problem zagađenja okeana plastikom došao je u centar interesovanja nakon otkrića istraživača da oko 5 triliona parčića plastike pluta svetskim morima i da dosežu najudaljenije delove okeana. Mikroplastika je mali deo ovog problema ali ujedno i onaj koji je najlakše rešiti.
„Okean je jedan od najbitnijih prirodnih aspekata planete Zemlje i odlučna sam u tome da se sada aktiviramo i uhvatimo u koštac sa plastikom koja devastira naš dragoceni morski život“, rekla je Tereza Kofei, ministarka zaštite životne sredine. „Sada kada smo postigli ovaj bitni cilj, nastavićemo da razmatramo na koji način možemo da unapredimo ovaj zakon i rešimo druge forme zagađenja plastikom.“
Sada pritisak biva sve veći kada je reč o akcijama vezanim za regulaciju plastične ambalaže. Milioni plastičnih boca se kupuju širom sveta svakog minuta i čine jednu trećinu plastičnog otpada u morima. U decembru , Odbor za okolišnu reviziju Velike Britanije zatražio je da se uvede sistem depozita za vraćanje plastične ambalaže, što se pokazalo kao dobar način za povećanje stope reciklaže u drugim zemljama. Meri Kreg, direktorka odbora izjavia je: „ Zakon o zabrani mikroplastike je korak u pravom smeru, ali potrebno je uraditi još mnogo toga. Kako smo mi tražili ovaj zakon, odbor je takođe predložio sistem depozita za vraćanje plastične ambalaže kao i reformu koja bi proizvođače učinila odgovornim za pakovanje njihovog proizvoda. Nestrpljivo čekamo odgovor vlade.“
Vlada Tereze Mej najavila je seriju poteza koji bi trebalo da pospeše zaštitu životne sredine. Ovo uključuje zabranu slonovače, držanje divljih životinja u cirkusima kao i oštrije kazne za zlostavljače životinja.
Ipak neki politički analitičari tvrde da su ove najave samo način da se pridobiju mlađi glasači i da kada je reč o najvećim problemima u oblasti životne sredine, kao što je izuzetno visoko zagađenje vazduha, odgovor vlade biva neadekvatan.
Milan Zlatanović
Izvor: guardian
Slovenačka Agencija za energetiku završila je ove nedelje proces odabira prihvatljivosti projekata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i visokefikasne kogeneracije.
Agencija je 5. septembra prošle godine objavila javni poziv za prijavu projekata, a ukupna vrednost sredstava koja su objavljena nakon javnog poziva bila je 10 miliona evra. Na spomenutom javnom pozivu za ulazak u program podsticaja, Agencija za energetiku primila je 240 prijava za projekte ukupne nominalne električne snage od oko 195 MW, a odabrano je 93 projekata ukupne nominalne snage 98 MW, od čega 88 MW OIE i 10 MW kogeneracija. Između odabranih projekata OIE, vetroelektrane prevladavaju sa 37 projekata sa nominalnom snagom od 80,92 MW.
Proizvodni pogoni iz odabranih projekata moraju se realizovati u roku od tri do pet godina. U tom periodu proizvođači moraju dobiti odobrenje za proizvodni pogon, inače njihov ulazak na listu za podsticaje propada.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
U Vodicama u Hrvatskoj potpisan je prvi ugovor o dodeli bespovratnih EU sredstava kroz javni poziv Ministarstva zaštite životne sredine i energetike Hrvatske za projekat sanacije i zatvaranja odlagališta otpada Leć.
Ukupna vrednost projekta sanacije i zatvaranja odlagališta neopasnog otpada Leć u Vodicama iznosi 16,2 miliona kuna, od čega su bespovratna EU sredstva kroz Operativni program „Konkurentnost i kohezija“ 12,8 miliona kuna što je 85 odsto prihvatljivih troškova. Preostala sredstva osigurali su Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost i Grad Vodice.
Ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić naglasio je kako je 2018. godina u kojoj će se nastaviti aktivnosti na zatvaranjima i sanacijama odlagališta u Republici Hrvatskoj, a sve u skladu sa namerama da se u narednom periodu uspostavi sistem upravljanja otpadom. Istakao je kako aktivnosti na uspostavljanju sistema počivaju na primarnoj selekciji, odnosno omogućavanju odvojenog odlaganja otpada građanima u njihovim kućama, a završavaju u centrima za upravljanje otpadom pri čemu je cilj da što manje otpada završi u centrima.
Direktor Fonda za zaštitu okoliša i energetsku efikasnost Dubravko Ponoš kazao je kako je Fond sufinansirao ss 410.000 kuna izradu projektne dokumentacije, a sada s 1,5 miliona kuna učestvuje i u samom projektu sanacije.
Sanacija odlagališta neopasnog opada Leć u Vodicama doprineće ublažavanju daljih negativnih uticaja na ljudsko zdravlje, okolinu, klimu i turizam, smanjenju emisija sa efektom staklene bašte, očuvanju životne sredine.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine pozivaju sve od 11 do 21 godine da se priključe Mladim eko-reporterima u takmičenju za najbolje u 2018. godini.
Svi zainteresovani mogu da se prijave za takmičenje radovima u formi članka dužine do 1.000 reči, fotografije uz koju ide kratak opis od maksimalno 150 reči i video rada u trajanju do tri minuta, koji istražuju pitanja i probleme životne sredine, ali i predlažu rešenja za njih.
Ovogodišnja tema je „Energetska efikasnost očima Mladih eko-reportera“, a bavi se pitanjima smanjenja potrošnje i korišćenja energije na efikasan način: korišćenjem energetski štedljivih uređaja i sijalica, poboljšanjem izolacije na zgradama, promenama navika (gašenje sijalica i elektronskih uređaja kada se ne koriste), efikasnije korišćenje energije za grejanje i hlađenje prostorija i vode i slično.
Konkurs je otvoren do 1. aprila. Nakon toga nacionalni žiri će izabrati najbolje i nagradiće prvoplasirane radove u svim uzrasnim kategorijama (11-14 godina, 15-18 godina i 19-21 godine) i svim kategorijama rada.
Prvoplasirani radovi će biti prosleđeni na međunarodno takmičenje.
Više informacija o međunarodnom programu Mladi eko-reporteri, detaljno upustvo za pravljenje reportaža i propozicije takmičenja možete naći na stranici: http://feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri/.
Program Mladi Eko-reporteri je intelektualno vlasništvo međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Nacionalni operater programa u Srbiji je strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Program Mladi eko-reporteri u Srbiji podržalo je Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“.
Milisav Pajević
Povećanjem broja stanovnika na našoj planeti povećavaju se i potrebe za strujom. Kako opasnost od klimatskih promena preteći lebdi u vazduhu u obliku gasova staklene bašte, hitno je potrebno iznaći “čistije”, obnovljive alternative fosilnim gorivima kako se stanje ne bi pogoršalo. Energija Sunca je naročito privlačno rešenje iznesenog problema zato što je Zemlja dobija bezmalo 10 hiljada puta više nego što je potrebno čovečanstvu.
Tim istraživača sa Univerziteta u Vanderbiltu, u Sjedinjenim Američkim Državama, doprineo je mogućem prevazilaženju ove prepreke izumevši bio-hibridne solarne ćelije, koje koristeći kompleks proteina osetljivih na svetlo iz membrane ćelija biljaka i algi u kombinaciji sa neorganskim materijama oponašaju prirodan proces fotosinteze s ciljem da se postigne veća efikasnost pretvaranja sunčeve energije u električnu.
Izraženo brojevima, bio-hibridi struju proizvode maltene bez gubitaka energije tj. sa gotovo stoprocentnom efikasnošću, u poređenju sa četrdesetprocentnom tradicionalnih solarnih panela. Ipak, iako efikasniji, bio-paneli zapravo generišu manje energije u odnosu na svoje nebiološke konkurente. Na ruku im ne ide ni njihov ograničen životni vek, od nekoliko nedelja do devet meseci, dok tradicionalne solarne jedinice traju godinama. S druge strane, prednosti bio-fotonaponskih ćelija, u odnosu na sintetičke, su i njihova prijateljska nastrojenost prema životnoj sredini i sposobnost samoregeneracije. Pored toga, troškovi za njihovo konstruisanje mnogo su niži – ekstrakcija proteina iz spanaća jeftinija je nego metal.
Naučnici Univerziteta u Kembridžu, u Engleskoj, dostignuće svojih američkih kolega unapredili su da bude čak pet puta efikasnije, uz pomoć genetičkih algi. Ne samo da je novi dizajn solarnih ćelija na bio-pogon daje bolje u odnosu na svoje prethodnike, već je i ekonomičniji i praktičniji. Ovo produbljuje debatu između pristalica i protivnika genetskog inženjeringa, a o čemu više možete da pročitate ovde.
Engleski stručnjaci su za svoje bio-hibride koristili alge sa kapacitetom za skladištenje energije, što znači da se energija proizvedena tokom dana čuva i može da bude korištena tokom noći ili tmurnih dana, i u kojima su pojedini geni izmenjeni kako bi davale bolje rezultate u generisanju struje. Promene su i dalje nedovoljne da bi se snabdevala električna mreža. Međutim, istraživači sugerišu da sposobnost algi da rastu samostalno, uz vrlo malo uloženog ljudskog napora u gajenje, njihov model solarnih ćelija čini primamljivim izvorom struje za ruralna, ali osunčana, područja Afrike u kojima ne postoji potrebna elektroenergetska infrastruktura. Dok se konvencionalni paneli proizvode u posebnim, najčešće udaljenim, objektima, lokalne zajednice iz afričkih kišnih šuma potencijalno bi njihove “žive” konkurente mogle da naprave same.
Naučnici i dalje rade na optimizaciji fizičkog izgleda bio-solarnih ćelija i povećanju količine proizvedene energije. Da vas avanturistički duh odvede u afričke šume, ukoliko se ovaj patent komercijalizuje, svoj mobilni telefon mogli biste da napunite na neku od tamošnjih biljaka. Fascinantno, zar ne?
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta JP Elektroprivreda Srbije podnela Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu Projekta rekonstrukcije proizvodnih agregata i prateće opreme za Vlasinske hidroelektrane, ukupne instalisane snage 128,7 MW.
Kako je saopšteno, rekonstrukcija je planirana na HE Vrla 1, HE Vrla 2, HE Vrla 3 i HE Vrla 4 koje se nalaze na teritorijama opštine Surdulica i Vladičin Han.
Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Na konkursu „Zeleni grad-nova energija“, koji je kompanija NIS raspisala u saradnji sa Gradom Beogradom pobedio je rad Sare Antov i Dragana Vukovića iz Beograda. Pobedničko rešenje ulepšaće fasadu u Pop Lukinoj ulici u Beogradu.
Konkurs je bio otvoren od 8. do 20. decembra 2017. godine, a na otvoreni poziv stiglo je više od 40 predloga umetnika i umetničkih grupa. Centralni motiv pobedničkog rešenja biće list, koji simbolizuje zdrav život, dok njegova mreža predstavlja jaku zajednicu tj. sliku grada kojoj težimo i možemo zajednički da je stvorimo. Mladi umetnici su se odlučili za rešenje koje Beograd vidi kao zeleni grad budućnosti, grad novih tehnologija i ideja.
Pobedničko rešenje Sare Antov i Dragana Vukovića biće nagrađeno sa 120.000 dinara, a mural na fasadi u Pop Lukinoj ulici biće izveden početkom 2018. godine.
Projekat je pokrenut sa ciljem promocije koncepta ulične umetnosti i umetnosti u javnim prostorima i afirmaciji ideje o budućnosti održivih gradova.
izvor: nis.eu
Sandra Jovićević
Zahvaljujući višedecenijskom ulaganju u zdravstveni sektor i zaštitu životne sredine Finska se danas nalazi u samom vrhu uporednog spiska zemalja sa najrazvijenijim standardima zaštite životne sredine i zdravstvene tehnologije. U razgovoru sa Pertijem Ikonenom, finskim ambasadorom u Srbiji, saznali smo kakve mere su Finci primenjivali da bi razvili “ekološko zdravlje” koje podrazumeva multidisciplinarni pristup primenjen radi očuvanja ravnoteže između ekologije i ljudskog zdravlja i obuhvata brojne oblasti uključujući reciklažu i energetsku efikasnost.
EP: Da li je efikasna finska politika u oblasti zaštite životne sredine rezultat primene striktnog zakonodavstva EU ili postoje određene specifičnosti u njihovoj primeni u vašoj zemlji?
Perti Ikonen: Finska zaista zauzima visoko mesto na međunarodnim rang listama. Radi ilustracije mogu dati jedan primer – prema indeksu zaštite životne sredine (EPI) u 2016, Finska je najzelenija zemlja na svetu. Iako smo mi dobro poznati po tome da poštujemo pravila i propise, uključujući i zakonodavstvo EU, briga o životnoj sredini je takođe nama prilično svojstvena. Priroda u našem, nordijskom regionu veoma je osetljiva na promene, naročito u Laponiji, najsevernijem delu zemlju, gde se priroda sporo oporavlja od bilo kakve štete. Teže je i skuplje popraviti bilo kakvu štetu koja je učinjena našoj prirodi, nego je sprečiti, pa je zato potreban odgovarajući zakonodavni okvir za zaštitu osetljivog okruženja u kom živimo.
EP: Da li je u vreme pridruživanja Finske Evropskoj uniji bilo neophodno voditi intenzivne kampanje o važnosti zaštite životne sredine kao načina za očuvanje i unapređenje zdravlja nacije?
Perti Ikonen: Zaštita životne sredine u Finskoj ima dužu istoriju od našeg članstva u EU. Zaštita životne sredine utemeljena je u međunarodnom pokretu očuvanja prirode šezdesetih godina koji je nastao kao reakcija na tadašnje povećanje zagađenosti vode i vazduha. Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sa svojim odeljenjima fokusiranim na specifične aspekte politike očuvanja prirode, osnovano je 1983. godine, dakle dvanaest godina pre nego što je Finska pristupila EU. Takođe, naša zemlja je ograničena u smislu prirodnih resursa što je uticalo na to da uvek budemo usmereni na očuvanje prirode i postizanje što veće dobiti korišćenjem što manje resursa. Na primer, korišćeni papir se sakuplja u Finskoj gotovo čitav vek i danas je stopa recikliranja 93 odsto. U mnogim drugim zemljama ova praksa je tek u začetku.
EP: Vaša zemlja pruža brojne dobre primere u oblasti zaštite prirodnog okruženja. Koji je ključni pristup održavanju ekološke ravnoteže i ekološkog zdravlja a da se pri tom ne ugrožava ekonomski rast?
Perti Ikonen: Održivost i ekonomski rast su prilično međusobno povezani i trebalo bi ih posmatrati kao neodvojivu celinu. Prema nedavnoj studiji, Finci veruju da će u buduć- nosti domaće kompanije biti najuspešnije u održivim tehnologijama u oblasti zaštite životne sredine, zdravstvenoj tehnologiji i šumarskoj industriji. Već sada je „čista“ tehnologija jedan od kamena temeljaca naše ekonomije. Finske kompanije su globalni lideri u energetskoj efikasnosti, čistim industrijskim procesima i bioenergiji.
U ekstremnim klimatskim uslovima u našoj zemlji, inovativno razmišljanje oduvek je igralo važnu ulogu. U Globalnom Inovacionom Indeksu Čistih Tehnologija, Finska je zauzela drugo mesto. Jedan od primera naših inovacija u čistim tehnologijama je biogorivo proizvedeno od ostataka drvne industrije. Evo još jednog primera: 38 odsto finske energije proizvedeno je iz obnovljivih izvora a nacionalni cilj iznosi 50 odsto električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Ovaj ambiciozni cilj pruža mnoge poslovne mogućnosti kompanijama koje se bave proizvodnjom i distribucijom energije iz obnovljivih izvora, kao i proizvodima i uslugama vezanim za ove izvore energije.
EP: Kako je Vaša zemlja postigla sklad između očuvanja prirode i zadržavanja zemljišta za brojne potrebe čoveka?
Perti Ikonen: Zadržaću se na šumarskom sektoru koji je jedan od glavnih oslonaca naše ekonomije. Danas u Finskoj šumarska industrija donosi više od 20 odsto prihoda od izvoza i najveći je poslodavac, naročito u unutrašnjosti zemlje. To je razumljivo jer je Finska najšumovitija evropska zemlja, sa više od 70 odsto zemljišta pokrivenog šumama. Kao rezultat održivog šumarstva, šumski resursi rastu jer prirodni rast šuma nadoknađuje i premašuje količinu posečenog drveta. Osim toga, 3 miliona hektara šuma, što čini 13 odsto ukupne površine prekrivene šumama, nalazi se pod zaštitom države ili može da se koristi u ograničenoj meri.
EP: Finski zdravstveni sektor je napredovao brže nego mnogi drugi sektori poslednjih godina. Šta je uticalo na ogroman progres u ovom sektoru?
Perti Ikonen: Istraživanje i razvoj ovde igraju presudnu ulogu i to je nešto što smo veoma ozbiljno shvatili u Finskoj, ne samo u zdravstvenom sektoru, nego uopšte. Značaj istraživanja i razvoja takođe se odražava u stepenu i raznovrsnosti finansiranja koje dolazi i iz privatnog sektora i iz vlade. U 2014. godini 3,17 odsto BDP-a Finske korišćeno je za troš- kove istraživanja i razvoja, što je najveći procenat ulaganja u ove procese od svih 28 država članica EU. Odmah zatim slede skadinavske zemlje – Švedska i Danska.
Zahvaljujući posvećenosti istraživanju, Finska je u sektoru zdravstvene zaštite stekla impresivnu reputaciju zahvaljujući našim brojnim svetski priznatim naučnicima i revolucionarnim metodama lečenja raznih bolesti. Finska je postala jedna od vodećih zemalja u svetu po pitanju pružanja zdravstvenih usluga kao što je dijagnostika, lečenje i nega. Trenutno sektor zdravstva privlači i značajan broj međunarodnih investicija, naročito globalnih farmaceutskih i medicinsko-tehnoloških kompanija, investitora i privatnih fondova.
EP: Diplomatska misija Finske u Srbiji organizuje lokalno takmičenje Slush od 2015. godine, pružajući lokalnim startapovima priliku da predstave projekte u oblasti održivog razvoja. Koju vrstu pomoći domaće startap kompanije sa inovativnim idejama mogu da očekuju?
Perti Ikonen: Finska podržava inovacije i startap ekosistem u Srbiji. Zbog toga treću godinu zaredom, ambasada Finske u saradnji sa Fondom za inovacionu delatnost Srbije organizuje lokalno takmičenje za startapove. Svaka od tri kompanije koje su ušle u užu konkurenciju ovogodišnjeg konkursa Slush nudi rešenja u skladu sa ciljevima održivog razvoja koje su Ujedinjene nacije usvojile 2016. godine. Prvi put ove godine, sve tri kompanije koje su ušle u užu konkurenciju učestvovaće u programu Global Impact Accelerator i na Slush konferenciji u Helsinkiju krajem novembra i početkom decembra.
Program Akcelerator pruža šansu lokalnoj startap kompaniji da unapredi svoje veštine i poslovni model i pripremi kompaniju za predstavljanje svoje ideje na konferenciji Slush koja predstavlja najveći tehnološki skup u Severnoj Evropi. Ove godine će se okupiti više od 17.000 stručnjaka koje se bave inovacijama, stratapovima i tehnologijama. Konferencija nudi sjajnu priliku srpskim kompanijama da se povežu sa globalnim startap ekosistemom, investitorima i potencijalnim partnerima. To su prepoznale i srpske kompanije koje će ove godine prisustvovati konferenciji Slush i na taj način maksimalno iskoristiti ovu jedinstvenu priliku.
Voleli bismo da se relevantne srpske institucije u ovom sektoru više uključe. Do sada smo uspeli da uspostavimo dobru saradnju sa Fondom za inovacionu delatnost i Ministarstvom za inovacije i tehnološki razvoj. Prošle godine, srpski stručnjaci imali su priliku da upoznaju najbolje prakse relevantnih finskih institucija tokom studijske posete Finskoj u okviru programa TAIEX. Ove godine Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj razmatra učešće na konferenciji Slush. Svi preduslovi za stvaranje efikasnog inovativnog ekosistema u Srbiji postoje i Finska je tu da pomogne u ovom procesu.
EP: Osim ovog što smo pomenuli, kakve još aktivnosti ambasada preuzima u promociji regionalne saradnje i razvojnih projekata za očuvanje klime?
Perti Ikonen: Finska 2017. godine slavi 100 godina nezavisnosti, a Ambasada organizuje brojne događaje koji obeležavaju ovu specijalnu godinu u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Važno je napomenuti da nas podržava 18 partnerskih kompanija u organizovanju različitih projekata i događaja tokom cele godine. Jedan od mojih omiljenih projekata je sadnja drveća u brojnim gradovima širom Srbije. Radujemo se što ćemo nastaviti sa ovim projektom i sledeće godine i što ćemo ga sprovesti i u Crnoj Gori i Makedoniji.
Finske kompanije su sjajan primer odgovornih, ekološ- ki prihvatljivih i održivih preduzeća sa visoko razvijenom društvenom i korporativnom odgovornošću. U septembru smo organizovali seminar o “Održivom i inovativnom biznisu” koji je takođe uključio komponentu socijalne odgovornosti preduzeća. Cilj seminara je bio da pokaže na koji način finske kompanije i njihovi distributeri implementiraju ove vrednosti u svojim svakodnevnim aktivnostima i da se razmene najbolje prakse sa srpskim kompanijama i institucijama.
Intervju vodila: Tamara Zjačić
Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
Iz dana u dan sve više shvatamo uticaj globalnog zagrevanja na život kakav poznajemo. Svetski porast temperature ne samo da će uticati na zdravlje ljudi, finansijski status i migracije, već i na dostupnost nekih namirnica koje danas svakodnevno konzumiramo. Jedna od tih namirnica je i svima omiljena čokolada.
Kakaovac, biljka od koje se proizvodi čokolada, veoma zavisi od klimatskih uslova i uspeva samo u područjima 20 stepeni južno i severno od Ekvatora. Odgovara mu tropska klima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja suncu.
Međutim, očekivani porast temperature u budućnosti, usled globalnog zagrevanja, mogao bi u narednih 30 godina da uništi uslove potrebne za uzgoj kakaovca, a sa time i industriju čokolade, saopštila je američka Uprava za okeane i atmosferu.
Ukoliko se takav scenario obistini, uzgajivači će morati da počnu da traže nova područja za uzgoj kakaovca, najverovatnije na većim nadmorskim visinama.
Dag Hokins, iz britanske konsultantske kuće “Hardman Agribusiness”, navodi da je dodatni problem to što najveći deo kakaovca proizvode siromašne porodice, koje ne mogu da priušte đubrivo i pesticide i za koje nije sigurno kako bi se snašle da moraju da počnu da sele proizvodnju.
„Više od 90 odsto svetske proizvodnje dolazi od malih gazdinstava i farmi sa slabom primenom tehnoloških mera. Svi indikatori pokazuju da bi u narednom periodu mogli da imamo deficit od 100.000 tona čokolade godišnje“, ističe Hokins.
Zbog potražnje koja je veća od proizvodnje, od 2005. do 2014. godine cena kakaovca se udvostručila.
Druge namirnice koje bi mogle nestati ili postati veoma teško dostupne usled globalnog zagrevanja su avokado, badem i kafa.
Još jedna od ozbiljnih posledica neodgovornog ponašanja ljudi prema životnoj okolini jeste izumiranje populacija pčela. Ako se taj trend nastavi, mogli bismo ostati bez svih vrsta u čijem razmnožavanju ovi korisni insekti učestvuju.
Milan Zlatanović
Planirane prosečne mesečne količine komunalnog otpada u ovoj godini koje će se dopremiti na sanitarnu deponiju „Livade“ su oko 6.250 tona, odnosno na godišnjem nivou oko 75.000 tona, saopštila je uprava Podgorice.
Društvo će organizovati poslove iz svoje delatnosti selektivnog razdvajanja komunalnog otpada u skladu sa usvojenim konceptom strategije upravljanja otpadom koji korenspodira sa savremenim trendovima i direktivama EU za ovu oblast, a ima za cilj povećanje količine reciklabilnih materijala i smanjenje količine otpada koji bi se deponovao u trećoj sanitarnoj kadi što će doprineti povećanju sekundarne selekcije.
U skladu sa direktivom 99/31 EC i Zakona o upravljanju otpadom Društvo će u toku 2018. godine nastaviti sa kvalitetnim zbrinjavanjem komunalnog otpada u sanitarnoj kadi broj 3 na deponiji Livade i realizacijom ostalih delatnosti koje su poverene ovom Društvu.
izvor: podgorica.me
Sandra Jovićević
U TE Tuzla u 2017. godini proizvedeno je 3.472.267 MWh električne energije i 115.665 MWh toplotne energije i tehnološke pare, uz utrošak 3,8 miliona tona uglja. Ukupna ulaganja termoelektrane u protekloj godini bez kapitalnih izdvajanja, iznosila su 8,6 miliona KM, od čega 2,1 milion KM za ekološke projekte, što je 24 odsto od ukupnih investicija u prošloj godini.
Direktor TE Tuzla Izet Džananović izjavio je da je u projekte u oblasti ekologije TE Tuzla od 1996. godine do sada investirala 250 miliona KM. Direktni efekti zamene elektrofiltera, ugradnje pneumatskog transporta pepela, sanacije rashladnih tornjeva, zatvaranja povratnih voda sa šljačišta i drugih investicija su smanjenje emisija npr. čvrstih čestica u vazduh za 78 odsto u 2017. godini u odnosu na 2010. godinu i smanjenje zagađenja vode za 97 odsto u odnosu na 2014. godinu. Po osnovu naknade za zagađenje vazduha, TE Tuzla je do danas Fondu za zaštitu okoline FBiH uplatila blizu 30 miliona KM.
TE Tuzla s ciljem društveno odgovornog delovanja, u narednom periodu nastavlja aktivnosti na ulaganju u ekološke projekte, uz očekivanje podrške od strane nadležnih ministarstava, kako bi projekti bili realizovani u što kraćem roku. Urađena ja Studija o proceni uticaja na okolinu za izgradnju objekta odsumporavanja dimnih gasova blokova 5 i 6, za koju je u toku ocena u nadležnosti Federalnog ministarstva okoline i turizma. Strateški cilj JP Elektroprivrede BiH je izgradnja Bloka 7 zamenskog za blokove 3 i 4, koji će za razliku od blokova koje menja, biti tehnloški napredniji i ekološki prihvatljivi.
U narednom periodu planirana je izrada analize uticaja na kvalitet vazduha u tuzlanskoj kotlini sa podacima o pojedinačnom učešću emitera na kvalitet vazduha. Analizu će izraditi Prirodno- matematički fakultet Univerziteta Tuzla.
izvor: epbih.ba
Sandra Jovićević
Poslednje merenje kvaliteta vazduha u Užicu pokazalo je da se koncentracija čađi u vazduhu smanjila na iznos od 121 mikrogram po metru kubnom izjavila je Olivera Janjić, specijalista higijene i načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Užice.
Prema njenim rečima, granična vrednost iznosi 50 mikrograma, tako da je i ova izmerena vrednost veća od dozvoljene. Nepovoljan geografski položaj i izuzetno veliki broj individualnih ložišta u Užicu dovodi do toga da duži niz godina imamo problema sa kvalitetom vazduha. Čitav period od oktobra do marta imamo prekoračenje graničnih vrednosti u koncentracijama pre svega čađi, dodala je ona. Kako je navela, od 2016. godine beleži se izuzetno poboljšanje u odnosu na prethodne godine, a od 4. januara ove godine dolazi do pogoršanja kvaliteta, kada su vrednosti bile i tri puta veće od propisane zakonom.
Članica Gradskog veća zadužen za ekologiju Dunja Đenić kaže da se grad Užice trudi da svake godine unapredi rešenja problema zagađivanja koja predstavljaju za ovu lokalnu samoupravu veliki izazov. Prema njenim rečima, prethodnih godina je uloženo dosta u mere energetske efikasnosti, a krajem prošle godine realizovana je i akcija čišćenja odžaka kotlova na idividualnim ložištima.
Direktor Gradske toplane Užice Zoran Šibalić rekao je da je nekada glavni energent toplane bio ugalj, ali zadnjih nekoliko godina 80 odsto gradske toplane je prešlo na gas radi smanjenja zagađenja.
izvor: b92.net
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
