Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju, kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena u Evropskoj uniji, objavljeno je na sajtu te institucije.
Na današnjoj sednici u Strazburu, poslanici Evropskog parlamenta odlučili su da Evropskoj komisiji predlože ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena, jer smatraju da promena sata negativno utiče na mentalno i fizičko zdravlje ljudi.
Milisav Pajević
U toku su radovi na zameni stolarije na Domu kulture u mesnoj zajednici Jabukovac.
– Javna nabavka je sprovedena u decembru prošle godine i tada je izabran izvođač radova, ali su zbog vremenskih prilika oni pomereni. Sada vremenski uslovi dozvoljavaju da se ovi radovi završe i izvođač je krenuo u realizaciju. Radi se o izuzetno velikom objektu sa šezdesetak otvora, čija je zamena bila neophodna i mislim da će u budućnosti ova intesticija biti od koristi meštanima Jabukovca, izjavio je Veličković, predsednik opštine Negotin prilikom obilaska Jabukovca.
Ukupna vrednost radova je 2.415.000 dinara sa PDV-om, a Planom javnih nabavki u 2018. godini opštine Negotin planirana je i rekonstrukcija krova na zgradi Doma kulture u Jabukovcu.
Milisav Pajević
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić izjavila je da je cilj donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom po hitnom postupku da se obezbede uslovi za upravljanje otpadom tako da se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina.
Obrazlažući predlog ovog zakona na sednici Narodne skupštine Srpske, Golićeva je istakla da je njegov cilj prevencija nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava. Ona je navela da je cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te ponovno iskorišćavanje i reciklaža otpada.
Golićeva je navela da se ovim zakonom definiše razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada, za sanaciju neuređenih odlagališta otpada, praćenje stanja postojećih i novoformiranih odlagališta otpada i razvijanje svesti o upravljanju otpadom. Njime se uređuje pitanje donošenja rešenja o plaćanju naknade, kao i rešenja o oslobađanju od plaćanja naknade. Ovim zakonom se propisuje koja pravna lica su osnivači operatera sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, kao i način na koji operater obavlja svoju delatnost.
izvor: srna.rs
Sandra Jovićević
U poslednje vreme vazduh u Beogradu je zagađen zbog magle, velikog broja automobila na ulicama, kućnih ložišta, ali i nedostatka jačeg vetra.
Prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na čak četiri od sedam mernih mesta beleži se poslednji, peti stepen zagađenja. Radi se o lokacijama na Novom Beogradu, Mostarskoj petlji, Starom gradu i Bulevaru despota Stefana.
Najzagađeniji vazduh zabeležen je na Novom Beogradu, a još veće zagađenje zabeleženo je u Starčevu, koje pripada Pančevu.
izvor: blic.rs
Sandra Jovićević
Pre nekoliko meseci predstavili smo vam tim studenata Beogradskog univerziteta koji se bavi projektovanjem, izradom i testiranjem malog trkačkog vozila za potrebe takmičenja Formula Student. Oni su Drumska Strela, prvi srpski Formula Student tim, koji od 2010. godine radi na ovom prestižnom projektu. Generacije studenata se smenjuju, ambicije rastu, a entuzijazam i strast za uspehom se ne smiruju. Trenutno pedeset studenata, aktivnih članova tima radi na izradi sedmog vozila i sprema se za takmičenja u novoj sezoni. Među njima su studenti Mašinskog, Tehnološko-metalurškog, Elektrotehničkog, Ekonomskog, Arhitektonskog, Šumarskog i Matematičkog fakulteta, kao i Fakultet organizacionih nauka. Nas je zanimalo kako napreduju u novoj sezoni i kakvi su im dalji planovi.
EP: Trenutno radite na svom sedmom vozilu. Kako napredujete i šta planirate novo da uvedete?
– Projektovanje Drumske Strele 2018 je završeno. Uveli smo dosta izmena u odnosu na prethodnu godinu, a najuočljivije će biti one koje se tiču aero paketa. Dosadašnji koncept je bio veoma uspešan i nailazio je na dobre kritike sudija, a verujemo da će se i novi dobro pokazati. Uspeli smo da optimizujemo i mnoge manje vidljive sklopove, te očekujemo da će to doneti sniženje mase, koje jeste jedan od glavnih ciljeva pri projektovanju svake godine. Puno novina ćemo predstaviti i na polju elektronike, a kakve tačno, biće otkriveno na predstavljanju vozila za nekoliko meseci.
EP: S obzirom da se i dalje takmičite u klasi formula sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, kako vidite budućnost takvih vozila?
– Formula Student takmičenja su nastala zahvaljujući motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a zatim su se priključile i ostale klase: electric i driverless. Iako postoji uvreženo mišljenje kako vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem postaju prošlost, moramo da objasnimo zašto to nije tako, i to na primeru Formula Student. Najbolji svetski timovi se i dalje takmiče u ovoj klasi. Zašto? Automobilske kompanije ulažu ogromna sredstva kako bi povećali efikasnost i smanjili emisiju štetnih gasova u atmosferu. To su čitavi razvojni centri koji rade na boljim ubrizgačima, proučavanju termodinamičkih procesa u motoru i projektovanju ekološke izduvne grane. Formula Student se bavi istim: u okviru ovog takmičenja postoji disciplina – efikasnost, koja boduje potrošnju goriva pri trci izdržljivosti, na stazi dugoj 22km. Dakle, i naš cilj je da optimizujemo potrošnju, a samim tim i emisiju štetnih gasova. Inženjeri najvećih svetskih automobilskih kompanija dolaze na takmičenja i traže nove ideje i rešenja, koja kasnije mogu da implementiraju na komercijalna vozila. Budućnost leži u boljem projektovanju i savesnom inženjerstvu, a to je ono čemu nas Formula Student uči.
EP: Kako ste do sada postizali bolju efikasnost?
– Pre svega, to je zadatak inženjera koji se bave pogonom. Geometrija delova koje isprojektuju u najvećoj meri određuje kakva će biti efikasnost. Na drugom mestu, masa svih delova na formuli može značajno da doprinese potrošnji. Tehnologija izrade delova od karbonskih vlakana nam je omogućila sniženje mase vozila, pa i manju potrošnja goriva. Zanimljivo je da smo na taj način uspeli da upotrebom ugljenika, smanjimo emisiju ugljen-dioksida.
EP: Na kojim takmičenjima ćete nastupiti ove godine?
– Ove godine smo se uspešno kvalifikovali za tri velika evropska takmičenja, u Italiji, Češkoj i Mađarskoj. Nažalost, zbog nedostatka finansijkih sredstava, nismo bili u prilici da platimo registraciju za sva tri. Odlučili smo da nastupimo u Italiji i Češkoj, dok smo prestižno takmičenje FS East u Mađarskoj ostavili za neku od narednih godina. Na oba ova takmičenja smo imali odlične rezultate prethodnih godina, i verujemo da ćemo ove godine postići još bolje.
EP: Kako uspevate da se izborite sa finansijskim poteškoćama na koje nailazite?
– Svake sezone su potrebna velika finansijska sredstva kako bismo uspeli da napravimo vozilo na vreme, istestiramo ga i otputujemo na takmičenja. Ključ je u tome što tamo gde drugi vide problem, mi vidimo izazov. Uprkos svim poteškoćama, mi ne odustajemo od naših ciljeva. Ono što je mnogima delovalo nemoguće, mi smo sproveli u delo, i danas imamo 6 formula iza sebe. Imamo podršku mnogih sponzorskih firmi koje nam izlaze u susret i snabdevaju nas materijalima, kupovnim delovima ili rade mašinsku obradu delova koje smo isprojektovali. Najteže je obezbediti novac potreban za takmičenja, ali radujemo se novim, uspešnim saradnjama sa firmama koje će nam izaći u susret.
EP: Šta vidite kao glavni cilj ove sezone?
– Cilj nam je da studenti dobiju priliku da predstavljaju svoj univerzitet i Srbiju na Formula Student takmičenjima. Mnogi od njih su posvetili i više od godinu dana radeći na ovom projektu i imaju znanje kojim mogu da izađu pred svetski poznate inženjere. Ukoliko osiguramo odlazak na dva takmičenja, kao i izradu vozila na vreme, kako bismo imali što više vremena za testiranja, i rezultati će sigurno ispratiti sav uložen trud i rad.
Sa četiri nacionalna parka, i mnoštvom šumskih sistema, više od 50 zaštićenih biljnih i 320 životinjskih vrsta, iako po površini mala, Crna Gora na razdaljini od samo 100 kilometara ima tri različita prirodna okruženja: obalu, kraški predeo i regiju visokih planina.
Crnogorski parlament još davne 1988. godine proglasio je Crnu Goru ekološkom državom, što je međunarodna zajednica 1992. potvrdila na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Brazilu.
Uzevši u obzir uticaje koje blizina mora ima na celokupni ekosistem, kao i zdravlje ljudi, donosimo vam priču o kotorskom Institutu za biologiju mora, jedinoj naučno-istraživačkoj instituciji u Crnoj Gori, koja se bavi biologijom Jadranskog mora.
Već 56 godina, zaposleni i saradnici na Institutu za biologiju mora u Kotoru izučavaju biodiverzitet južnog Jadrana sa ciljem da ga očuvaju – zaštite od uticaja klimatskih promena, izumiranja i migracije morskih organizama, i zagađenja nastalih čovekovim aktivnostima. U svojstvu organizacione jedinice Univerziteta Crne Gore, u sklopu Instituta danas se nalaze: Laboratorija za bentos i zaštitu mora, Laboratorija za ihtiologiju i morsko ribarstvo, Laboratorija za hemiju mora i okeanografiju, Laboratorija za plankton i kvalitet morske vode i Laboratorija za razvojna istraživanja i marikulturu. Institut publikuje i naučni časopis „Studia marina”. Dajući preporuke za odgovorno korišćenje morskih resursa, Institut svakodnevno sarađuje sa gotovo svim institucijama u Crnoj Gori.
Naš sagovornik je dr Aleksandar Joksimović, rukovodilac Laboratorije za ihtiologiju i morsko ribarstvo u ovom institutu. Dr Joksimović je doktorirao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na temu „Ribarstvena biologija i populacione dinamike nekih ekonomski važnih vrsta riba Crnogorskog primorja”, a takođe je glavni pregovarač Crne Gore za otvaranje pristupnog Poglavlja 13 (ribarstvo) EU kao i naučno odgovorna osoba ispred Crne Gore u Generalnoj Komisiji za ribarstvo Mediterana.
– Na Institutu se trenutno realizuje preko 20 nacionalnih, bilateralnih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata, a istovremeno, zahvaljujući snažnoj volji zaposlenih, sprovode se brojne studentske posete, poput već tradicionalne majske prolećne škole, za studente biologije svih zemalja regiona i šire. Mi na Institutu sprovodimo brojne edukativne kampanje, jer želimo da rezultate i metode naših istraživanja prenesemo na zainteresovane mlade ljude – rekao je dr Joksimović.
Nacionalni projekti, koji se sprovode za potrebe Ministarstva nauke i Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, posvećeni su primarno održivom razvoju morskog ribarstva, ali sve češće i marikulturi, jer su prirodni resursi prilično prelovljeni i opterećeni ispustima zagađujućih materija u prirodu. Iako je crnogorska flota mala, veliki broj ribarskih brodova ostalih jadranskih zemalja su izuzetno aktivni u Jadranskom moru, usled čega se javlja osetan trend pada resursa u morima.
– U saradnji s partnerskim institucijama na Institutu se realizuju i IPA projekti iz predpristupnog poziva Evropskoj uniji, poput nedavno završenog projekta NetCet, posvećenog istraživanju i proučavanju kitova, kornjača i drugih morskih sisara. Vredan pomena je i projekat DeFish Gear, usmeren na analizu morskog otpada, prevashodno čestica i lamenata plastike, koji su potencijalna hrana morskih organizama, i mogu se naći u njihovim organima, kao i na površini i dnu mora – rekao nam je dr Joksimović.
Institut u svom sastavu ima i akreditovanu laboratoriju za monitoring sanitarnog kvaliteta morske vode. Dugi niz godina proverava se kvalitet vode na javnim plažama za potrebe Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom.
U prethodnim godinama, na južnom Jadranu razvijen je model zaštite od zagađenja naftom i njenim derivatima, koji se u slučaju akcidentnih situacija mogu izliti sa brodova, a vršena su i istraživanja o potencijalnim opasnostima od izlivanja balastnih voda (voda koju brodovi usisaju zarad svoje stabilnosti) u priobalju, u okviru IPA projekata „HAZADR” i „BALMAS”.
Hrana koja dolazi iz mora značajno je prisutna na trpezama primoraca, ali i stanovnika čitavog regiona. Uz podršku Fondacije Albert II od Monaka, Institut već izvesno vreme realizuje projekat proučavanja školjke palasture (Pinna nobilis), izuzetno važne vrste koja je nekada bila dominantna u akvatorijumu Bokokotorskog zaliva, ali je u proteklim decenijama postala ugrožena. Akcenat se stavlja na revitalizaciju ove vrste i njeno veštačko razmnožavanje da bi na kraju bila vraćena u prirodno stanište.
Pre četiri godine Ministarstvo nauke raspisalo je konkurs za uspostavljanje prvog Centra izvrsnosti u Crnoj Gori, na koji su se kao partneri javili Elektrotehnički i Biotehnički fakultet Univerziteta CG, Institut za javno zdravlje i Instutut za biologiju mora, i nakon dugog procesa evaluacije dobili su šansu da kroz projekat „HERIC”, koji finansira Svetska banka, oforme BiO-ICT, prvi Centar izvrsnosti u oblasti biotehnologije i bioinformatike.
Bio-ICT Centar izuzetnosti omogućio je da Institut za biologiju mora ostvariti saradnju sa različitim privrednicima koji se bave uzgojem ribe i školjki
U okviru BiO-ICT centra, a u saradnji sa Centrom za ekološku sigurnost Ruske akademije nauka i umetnosti iz Sankt Peterburga, vrši se praćenje stanja školjki koje se koriste u ljudskoj ishrani. Sistem meri srčanu aktivnost školjki putem senzora na ljušturama, a pomoću optičkih kablova i transmitera na monitorima se dobijaju kardiogrami srčanog ritma školjki. Suština ovog merenja je što se na ovaj način dobija pregled stanja u realnom vremenu, odnosno saznaje se kako školjke reaguju na promene u morskoj sredini koja je inače vrlo dinamična. Ukoliko otkucaji srca odstupaju od normale, to ukazuje da se promena dogodila, i u tom trenutku ekipe izlaze na teren da uzorkuju vodu i utvrde šta je uzrok promena, kroz hemijske i mikrobiološke analize. Sistem je postavljen u eksperimentalnom uzgajalištu ispred Instituta i u privatnom uzgajalištu „COGI mar” i prema rečima dr Joksimovića, do sada su eko-tosikološke analize teških metala u tkivima školjki, sedimentu i vodi uvek bile u granicama normale, odakle slobodno možemo zaključiti da hrana ulovljena u zalivu nema negativne uticaje na zdravlje ljudi.
Bio-ICT Centar izuzetnosti omogućio je da Institut ostvari saradnju sa različitim privrednicima koji se bave uzgojem ribe i školjki. Dr Joksimović je kao primer uspešne saradnje izdvojio i uzgajalište BokaGard, poslovnu jedinicu Školjke Boke, koje danas prati sve trendove u nauci i rezultat te uspešne saradnje predstavlja potvrda o kvalitetu koji omogućava izvoz proizvoda van Crne Gore. U spomenutom uzgajalištu gaje se dagnje i ostrige, a kvalitet morske vode u kojoj se uzgajaju ocenjuje se na osnovu mikrobioloških parametara.
Institut je angažovan od strane Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja za potrebe razvoja marikulture i monitoringa kvaliteta morske vode na uzgajalištima. Parametri se mere na 15 dana, i na osnovu njih se formira baza, dostupna uzgajivačima. Osim monitoringa, obaveza Instituta je da, ukoliko se utvrdi nepravilnost – da parametri izlaze iz graničnih vrednosti, alarmiraju uzgajivače i daju preporuku da se uzgajalište privremeno zatvori kako bi se istražili uzroci odstupanja.
Do sada se nije dogodilo da neko uzgajalište bude zatvoreno, jer više nema aktivne industije, a osim toga, u vodama Bokokotorskog zaliva prisutan je fenomen samoprečišćavanja, budući da se mnogo reka sa velikim dotokom slatke vode uliva u more. Sve uzorkovane vode su uglavnom prve kategorije, što potvrđuju i analize vode na plažama koje se tokom letnje sezone rade za potrebe Javnog preduzeća za morsko dobro.
Ovog leta, u okviru projekta koji realizuje Bio-ICT Centar izuzetnosti, u partnerstvu sa Javnim preduzećem za morsko dobro i kompanijom „APLITUDO” iz Podgorice, na nekoliko lokacija na otvorenom moru i jednoj u Bokokotorskom zalivu postavljene su pametne bove, koje se napajaju energijom sunca, a koriste se za merenje saliniteta, temperature i pH vrednosti vode. Izmereni podaci se pomoću GPRS šalju u bazu na sajtu. Kako je ovo pilot projekat, radi se na modelu da podaci zainteresovanim licima i kompanijama budu dostupni putem registracije i pretplate, a u budućnosti bi ovaj koncept mogao da preraste u formu otvorenih podataka, uz proširenje parametara koji se prate.
Od osnivanja, Institut za biologiju mora ostvaruje uspešnu saradnju sa beogradskim Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, kroz aktivnosti koje se odnose na bioindikatore životne sredine. Ihtiolozi različitim alatima i metodama uzorkuju žive organizme – ribe, rakove i školjke, i njihovo stanište, a biolozi sa Instituta „Siniša Stanković” na tkivima tih organizama (mišići, jetra, škrge) urade preko dve stotine analiza.
– Kroz ovaj vid saradnje, mi dolazimo do rezultata kako organizmi reaguju i šta se dešava u njihovim tkivima u odnosu na zagađenja koja mogu iz spoljašnje sredine dospeti u morsku vodu i samim tim u lance ishrane različitih vrsta. Kada sam se pre dvadesetak godina preselio u Kotor, bilo je uočljivih problema sa otpadnim vodama iz kanalizacionih sistema koji su se manifestovali kroz zamućenost površinskog sloja, poremećaj bistrine, promenu boje u žuto i crveno, kao i kroz mirise koji su se širili tokom letnjih meseci. U poslednjoj deceniji problemi su sanirani zahvaljujući i sistemu za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda iz Boke koji se nalazi u Traštama. Tehnička voda se ispušta na 3.650 metara od obale, na dubini od 56 metara. Ispust je projektovan sedamdesetih, jer su na tom mestu izuzetno jake morske struje, a voda koja se tamo ispusti ima mali uticaj na ekosistem Jadrana – objašnjava Joksimović.
Tokom letnjih meseci, u Budvi su prebukirani kapaciteti, te se dešava da zbog velikog opterećenja nekada dođe do pucanja cevi, što prouzrokuje opadanje kvaliteta vode usled povećanog broja koliformnih bakterija. Alarmiranjem nadležnih institucija, ove akcidentne situacije u najkraćem roku se saniraju i kvalitet vode dovodi u prvobitno stanje. Prema rečima dr Joksimovića, ranije su beležene retke infekcije poput stomačnih tegoba i promena na koži kod kupača koji su došli u kontakt sa vodom lošijeg kvaliteta. U pitanju su uglavnom simptomi koji se brzo saniraju. Na duže staze, sistem je održiv i u funkciji.
Institut sa svojim brojnim saradnicima sprovodi akcije podizanja svesti građana o važnosti očuvanja mora i priobalja. Prisutna je i saradnja sa nekoliko nevladinih organizacija koje ulažu velike napore da kroz akcije čišćenja priobalja promene neodgovorno ponašanje pojedinaca.
– Želimo da naučimo decu da je more naše nasleđe, da ga neguju i poštuju, kako bi bilo čisto, jer smo ga takvo nasledili od naših predaka. Niko sa strane neće doći ni da ga zagađuje niti da ga počisti. Kao ljudska vrsta, moramo biti svesni da smo samo deo prirode, a ne njeni gospodari. Stoga, ne smemo tako da se ponašamo, jer je priroda veliki živi organizam koji zahteva pažnju. Svedoci smo promena koje se dešavaju usled naših aktivnosti, ali one nisu ograničene samo na more. Svesni smo da su leta postala žarka i zime sve hladnije u predelima gde ih ranije nije bilo, dok se učestalost uragana i tajfuna uvećala. Prirodni sat otkucava pet do dvanaest, stoga je potrebno svim snagama da se potrudimo da uradimo sve što možemo, menjamo svest ljudi oko sebe, jer će se u suprotnom grana na kojoj sedimo odlomiti. Mislim da još nije kasno za promene – zaključio je dr Joksimović.
Priredila: Marija Nešović
Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
Crna Gora je daleko najbolja država u preuzimanju i implementaciji svih direktiva iz oblasti energetike i jedina je članica Energetske zajedice koja nema nijedan prekršajni postupak, kazao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.
On je na skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet govorio na temu „Prezentacija stanja u evropskim integracijama Crne Gore iz oblasti energetike“, u okviru koje je predstavio Godišnji implementacioni izveštaj Sekretarijata za 2017. godinu. Veliki napredak ostvaren je u praktičnoj implementaciji primarne i sekundarne legislative. Operator prenosnog sistema je odvojen kao poseban subjekat i u procesu je sertifikacije. Osnovana je Berza električne energije, ali koja još formalno ne radi, kazao je Kopač. On je dodao da nijedna berza ne može samostalno preživeti i preporučio Crnoj Gori da, zbog svog malog tržišta, treba da teži regionalnim integracijama. Preporuka Energetske zajednice je, kako je kazao, da Crna Gora preduzme mere koje bi olakšale ulazak novih učesnika i pospešile konkurenciju na maloprodajnom tržištu električne energije.
Regulatorna agencija za energetiku (RAE) je najnaprednija unutar Energetske zajednice i prvi regulator unutar EZ koji se uključio u Asocijaciju energetskih regulatora EU (ACER), kazao je Kopač. Prema njegovim rečima, Crna Gora ima velike potencijale za dodatne obnovljive izvore energije, ali u tom delu mora prilagoditi svoje zakonodavstvo prelaskom na aukcije, čime se snižava visina podsticanja. EU ide u implementaciju aukcija za podržavaje obnovljivih izvora. Do sada su to bile fid-in tarife, kao u Crnoj Gori. Pomenutu promenu dogovaramo sa Ministarstvom ekonomije kroz izmene Zakona o energetici, kako bi se krenulo u pravcu nižih podsticaja, a povećanja OIE, kazao je Kopač.
Ministarka ekonomije Dragica Sekulić kazala je da je Crna Gora, prema zvaničnim podacima iz Izveštaja o ostvarenju cilja u oblasti OIE, za period 2014-2015 ostvarila udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji 31,7 odsto. Onog trenutka kada u 2018. godini, kao što je u skladu sa našim obavezama, pripremimo izveštaj za 2016. i 2017. godinu, izaći ćemo sa novim podacima. Ta vrsta podataka, ukoliko nije potvrđena kroz sami Izveštaj o korišćenju OIE može da izazove različite diskusije na tu temu, kazala je ministarka Sekulić.
izvor: mek.gov.me
Sandra Jovićević
U Ministarstvu građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske održana je konferencija za novinare ministra Predraga Štromara povodom privremenog obustavljanja prijava na Poziv na dostavu projektnih predloga Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora do 7. maja 2018. godine.
Štromar je istakao da je poziv zatvoren 5. februara jer smo došli na više od 200 odsto prijava od sredstava koje smo imali osigurano. Napravićemo evaluaciju svih sredstava i početi vrlo brzo donositi odluke o finansiranju. Konkurs je zatvoren privremeno na 3 meseca, a u planu je povećanje alokacije, osiguranje sredstava za skoro sve koji su se dosad prijavili.
Na Poziv su primljene čak 443 prijave, a u toku je sprovođenje postupka dodele koji uključuje proveru i ocenjivanje projektnih predloga prema kriterijima odabira. Nakon završetka postupka i propisanih Izveštaja, Ministarstvo će doneti Odluke o finansiranju za odabrane projekte.
izvor: mgipu.hr
Sandra Jovićević
Ruska kompanija Gasprom planira da nakon 2019. godine prestane povećavati investicije u gasne projekte.
U 2019. godini se planira investirati 24,5 milijarde dolara, dok bi već 2020. godine investicije trebale pasti na 17,5 milijardi dolara. U periodu do 2019. godine troškovi investiranja povezani su velikim gasnim projektima koji su u toku, poput gasovoda Severni tok 2, Turski tok, Snaga Sibira i izgradnje postrojenja za preradu gasa Amur u Amurskoj Oblasti.
Nakon 2019. godine smanjiće se investiranje i u delu poslovanja zaduženom za proizvodnju električne energije, dok će jedino deo kompanije koji se bavi proizvodnjom nafte zadržati nivo investicija na oko 7 milijardi dolara do 2020. godine, javlja ruska novinska agencija TASS.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Da li je gas zaista čist, siguran i neophodan kao što tvrdi gasna indrustrija? Naučnici i politički analitičari razmatraju ova pitanja nakon otkrića da je gasna industrija potrošila preko 100 miliona dolara u 2016. godini kako bi uticala na klimatsku i energetsku politiku EU.
Novi izveštaj Evropske korporativne opservatorije, ove sedmice pokazao je da je gasna industrija potrošila 104 miliona evra u 2016. godini i uposlila skoro 1000 lobista kako bi lobirali za komesare EU koji su zaduženi za klimatsku i energetsku politiku.
Ovo su neki od najčešćih argumenata koje je iznela industrija gasa kako bi se osigurala da Evropa ostane zavisna od fosilnih goriva u narednim decenijama.
Gas je jedan od najčistijih, najsigurnijih i najpouzdanijih izvora energije
Ne baš, zaključuju naučnici. Dok emituje manje od pola ugljen dioksida od sagorevanja uglja, prilikom ekstrakcije gasa iz zemlje i njegovog transporta generišu se velike količine metana.
Metan koji je glavni sastojak prirodnog gasa čini oko 16% svih gasova staklene bašte, ali se procenjuje da ima mnogo snažniji efekat zagrevanja bez obzira na to što se u atmosferi razlaže brže od ugljenika.
Tokom ekstrakcije i transporta gasa, dešava se da on procuri. Između 2 i 4 % gasa proizvedenog od 2006. do 2011. godine iscurelo je u atmosferu a procenat koji je veći od 3% dovoljan je da anulira sve benefite korišćenja gasa u odnosu na ugalj.
Gas je neophodan korak u razvoju post-ugljeničnog društva
Eksperti za javne politike tvrde da gas neće pomoći u postizanju klimatskh ciljeva Evrope već da će na duže staze ugroziti smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Projekcije industrije govore da će do 2040. godine emisije od gasa iznositi oko 600 miliona tona ugljen dioksida, što je 13% današnjih emisija.
Lisa Fišer, savetnik za politike klimatskih promena kaže da ovi brojevi nisu u skladu sa ciljevima EU koji podrazumevaju smanjenje od 80% do 2050. godine kao ni sa društvom nultih emisija Pariskog sporazuma.
Potražnja za gasom će nastaviti da raste u narednim godinama
Analitičari imaju razloge da veruju da je ova tvrdnja zasnovana na netačnim projekcijama.
ENTSO-G, industrijska grupa sastavljena od kompanija za gasnu infrastrkturu, koja savetuje Evropsku komisiju, precenjivala je potražnju za gasom i ranije. Na primer, uprkos prethodnim projekcijama značajnog povećanja potražnje EU za gasom u 2016. godini ona je pala za 1/5 u odnosu na 2010. godinu.
Fišer je izjavila da su proračuni zasnovani na kratkoročnim i ograničenim faktorima kao što su podaci o prelazu sa uglja na gas i varijacijama temperature. Ali dugoročni činioci se često ignorišu. Oni podrazumevaju naglo opadanje cene obnovljivih izvora energije kao i povećanje energetske efikasnosti zgrada i industrije.
Gas je pouzdan izvor energije
Oni koji se zalažu za energetsku efikasnost takođe tvrde da je gas ozbiljna prepreka za preuzimanje tržišta od stranje obnovljivih izvora energije.
Anton Lazarus, portparol Evropskog biroa za životnu sredinu, rekao je: “Postoji istorijski konsenzus o potrebi da se deluje na klimatske promene kako bi se sačuvala planeta za buduće generacije. Umesto da investiramo u skupu grešku, moramo da vidimo kako industrija smanjuje količinu energije koja se troši i podržava dokazane obnovljive izvore energije. Gas nije odgovor!”
Slični zaključci su nedavno istaknuti u izveštaju Evropske korporativne opservatorije:
“Umesto što ulaže u energiju vetra, vode i sunca, EU svoju strategiju o bezbednosti energije vidi u povećanju dotoka gasa iz Azerbejdžana i Alžira ( dve zemlje sa niskom stopom ljudskih prava), kao i više drugih koji prolaze kroz Evropu”.
Izvor: metamag
Svet reciklira tek 14 odsto proizvedene plastične ambalaže. Poražavajuć podatak je da 8 miliona tona plastike svake godine pronađe svoj put do okeana i uzrokuje smrt mnogih morskih stvorenja i ptica koja pokušavaju njome da se prehrane ili se upetljaju u kese. Ne samo da su ugroženi stanovnici vodenih površina, već i ljudska vrsta. Neki od odbačenih plastičnih objekata sadrže industrijske hemikalije koje decenijama zagađuju okeane, a povećana je zabrinutost da bi ti toksini mogli da se “probiju” sve do našeg lanca ishrane.
Prema određenim proračunima, recikliranjem preostalih 86 odsto plastičnog smeća stvorili bi se prihodi od 80 do 120 milijardi dolara. Ipak, oni će zauvek ostati na matematičkom, fiktivnom nivou ukoliko se ne osmisle novi načini za preradu i ponovnu upotrebu oko 30 odsto otpada plastičnog porekla koji se ne reciklira iz različitih razloga. Određeni deo je kontamiran, određeni previše sitan za lako prikupljanje, nema visoku ekonomsku vrednost ili sadrži više različitih materijala koji ne mogu lako da se razvoje jedni od drugih. Setite se samo omota bombona, plastičnih posuda u kojima dobijate hranu u lokalnom Maksiju ili kapsula za kafe-aparate.
Velike kompanije razvile su biljne alternative konvencionalnoj plastici na bazi nafte koje mogu da se razgrade ne zagađujući zemljište i vodu. Tržište cirkularne ekonomije privuklo je i mala, mlada preduzeća. Ona se fokusiraju na razvoj tehnologije reciklaže upravo problematičnog procenta plastične ambalaže koja trenutno u najboljem slučaju završi na deponijama, a u najgorem – u rekama, jezerima i okeanima. Pročitajte o nekim od njihovih dostignuća.
Privatno preduzeće Agylix iz Oregona u Sjedinjenim Američkim Državama osnovano je 2006. godine, a sebe opisuje kao “prvo u svetu koje uspešno pretvara otpad težak za reciklažu u sirovu naftu kroz ekološki pozitivan proces”. Njihove sisteme mogu da se koriste industrijska i komunalna otpadna postrojenja zainteresovana za maksimalnu upotrebu resursa, ispunjavanje izazovnih ekoloških standarda i apsolutno iskorišćavanje energije otpadne plastike. Agylix je posvećen stalnim inovacijama i filozofiji da tehnologija konstantno mora da se unapređuje kako bi obezbedila viši kvalitet i operativnu efikasnost za svoje korisnike, uz pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Mlade inovatorke kinesko-kanadskog porekla Miranda Vang i Dženi Jao imale su po samo 21 godinu kada su osnovale kompaniju BioCellection. Bave se transformacijom plastike, koja ne može da se reciklira, u visokokvalitetne hemijske proizvode za održive lance snabdevanja. Do sada su preradile 14600 grama smeća od kojeg bi moglo da se napravi 2920 kesa.
Vode se krilaticom “hemijska rešenja u svrhu recikliranja plastike; da ne propadne ni molekul otpada!”.
Cadel Deinking je smešten u lučkom gradu Alikante u Španiji. Pre dobijanja recikliranih sirovina, kroz jedinstveni proces uklanja štampu sa plastike. Na ovaj način, novodobijeni proizvod dobija na vrednosti zato što prisustvo mastila kvari reciklirani materijal kako vizuelno, tako i u njegovim mehaničkim svojstvima. Kvalitet na ovaj način dobijene plastike je gotovo jednak kvalitetu novoproizvedene.
Jedan tetrapak mleka pravi se od bar tri različita materijala: aluminijuma, plastike i kartona. Saperatec nudi potpuno novi metod njihovog odvajanja i na taj način udiše novi život čistim, vrednim sekundarnim sirovinama. Osnovna komponenta njihove tehnologije je “razdvajanje” materijala različitog porekla, ali je ona tek jedan deo potpunog reciklažnog ciklusa. Separatec se bavi i odlaganjem otpada, recikliranjem i naknadnom prodajom recikliranih proizvoda.
Brojne analize su pokazale da je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji neodgovarajuće postupanje sa otpadom. Tu nam u pomoć priskače Hrabri čistač.
Iako nije direktno vezan za tretman plastičnih dobara i reciklažu, ciljevi ovog udruženja su unapređivanje i bolje korišćenje domaćih kapaciteta i resursa u oblasti industrije otpada Srbije. Predlaže i realizuje rešenja za stvaranje domaćih centara za savremeno i adekvatno postupanje sa svim vrstama smeća. Efikasna komunikacija među zainteresovanim kompanijama je prioritet jer povećava konkurentnost i suzbija nelojalnu konkurenciju i sivo tržište. Deo aktivnosti udruženja odnosi se i na saradnju sa medijima, kao i na edukaciju mladih sa ciljem podizanja društvene svesti o zaštiti životne sredine. Kroz saradnju sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koja se bave ovom temom, podstiče se razgovor i građani se upoznaju sa značajem pravilnog tretmana otpada koji je tema od značaja ne samo za Srbiju, već i za zemlje u regionu.
Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, primila je članove Upravnog odbora SAMIT100 biznis lidera jugoistočne Evrope u utorak, 6. februara 2018. godine.
Premijerka Srbije i članovi UO SAMIT100, razgovarali su o značaju daljeg poslovnog povezivanja kao i o projektima koji su pokrenuti u cilju jačanja ekonomske saradnje u regionu.
SAMIT100 je jedinstvena regionalna biznis platforma u okviru koje poslovni lideri svojim idejama i konstruktivnim predlozima, a u dijalogu sa političkim liderima regiona, nastoje da poboljšaju konkurentnost nacionalnih i regionalne ekonomije i time utiču na unapređenje života za sve građane na ovim prostorima i kreiranje boljeg poslovnog ambijenta.
Predstavnici SAMIT100 obavestili su predsednicu Vlade da je Srbija preuzela predsedavanje i da će sedmi SAMIT100 biti održan u Srbiji, 28. i 29. juna. Nova predsednica SAMIT100 je Stanka Pejanović, predsednica Srpske asocijacije menadžera i direktorka Gorenje Srbija.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da biznis uvek treba da predvodi saradnju, a da politika treba da prati biznis i dala je podršku Vlade inicijativi SAMIT100 i održavanju sledećeg godišnjeg skupa u Srbiji u junu 2018. godine.
Živko Mukaetov, dosadašnji predsednik UO SAMIT-a 100, predstavio je platformu i podsetio da SAMIT postoji već sedam godina. On je ukratko predstavio ideje i projekte koje su biznis lideri identifikovali u cilju i jačanja konkurentnosti regiona. Među njima su vrlo važni projekti: Free cargo Balkanika koji za cilj ima kreiranje „šengen“ zone za transport robe u regionu odnosno eliminisane kolona kamiona koje su svakodnevni prizor na graničnim prelazima (svaki kamion koji stoji košta 2 eura po minuta stajanja); zatim projekat Edison koji za cilj ima uvođenje zelene mobilnosti u regionu kroz elektrifikaciju autoputeva i omogućavanje brzo i efikasno prelazak na e automobile, autobuse, transport i očuvanje okoline; projekat brendiranja regiona za potrebe izvoza kvalitetne hrane, ali i privlačenja turista u region, itd.
Takođe, predstavljena je platforma saradnje sa Komorskim investicionim forumom šest zemalja Zapadnog Balkana (KIF ZB), koja je potpisana na šestom SAMIT100 u Skoplju. Platformu je predstavio Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i predsednik UO Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.
Sastanku su ispred SAMIT100 Upravnog odbora prisustvovali: Stanka Pejanović, predsednica UO SAMIT100, direktorka Gorenja Srbija i predsednica Srpske asocijacije menadžera, Živko Mukaetov, CEO, Alkaloid Skoplje i dosadašnji predsednik SAMIT 100, Franjo Bobinac, predsednik uprave Gorenja, Aleksander Zalaznik, CEO Danfoss Slovenije i predsednik Združenja Manager Slovenije, Ivan Mišetić, generalni sekretar Atlantic Grupe, Svetlana Vuksanović, direktorka Philip Morris Crna Gora, Meli Ramusović, potpredsednica za javne poslove Atlas Grupe, Melanie Seier Larsen, partner i direktorka Boston Consulting Grupe, Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera, Jelena Radulović, partner, Alba Partners i programska direktorka, SAMIT-a 100, Saša Mrak, izvršna direktorka Združenja Manager Slovenije, Sonja Šmuc, generalna direktorka Gospodarske zbornice Slovenije.
SAMIT100 biznis lidera jugoistočne Evrope predstavlja jedinstvenu poslovnu inicijativu koja okuplja najistaknutije poslovne lidere Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije. Inicijatori i organizatori SAMIT100 su Srpska asocijacija menadžera (SAM), Udruženje menadžera Slovenije (ZM) i Hrvatska udruga poslodavaca (HUP), da bi se kasnije pridružili ostali biznis partneri iz regiona. Prvi godišnji skup održan je u oktobru 2011. godine u Aranđelovcu, a prethodni, šesti skup održan je u Skoplju u oktobru 2017. godine. Sedmi godišnji SAMIT100 biznis lidera jugoistočne Evrope biće održan u junu 2018. godine.
Izvor: Srpska asocijacija menadžera
Prošle nedelje su započeli radovi na rekonstrukciji i sanaciji kotlarnice varoškog kupatila, poznatijeg kao „Stara banja” u Obrenovcu.
– Radimo nastavak radova na sanaciji i kompletnoj rekonstrukciji kotlarnice. Nova kotlarnica znači potpuno novi sistem zagrevanja vode. U pitanju je najnovija generacija kotlova koja garantuje potpuno uživanje korisnicima i štiti životnu okolinu, jer stari sistem koji je bio zasnovan na loženju uglja odlazi u istoriju – rekao je Milan Marošanin, direktor Javnog preduzeća za izgradnju Obrenovca.
Projekat sanacije i kompletne rekonstrukcije kotlarnice obuhvata građevinske radove, elektro i mašinske radove kao i konstrukciju i sanaciju obe bunarske bušotine banjske vode.
Za ovu investiciju Gradska opština Obrenovac je izdvojila 15,8 miliona dinara, a radovi će trajati do 31. marta.
Milisav Pajević
EMS, SEEPEX, EPEX SPOT i mađarske kompanije MAVIR i HUPX potpisali su Memorandum o razumevanju o osnivanju zajedničke kompanije koja će biti značajan regionalni akter u oblasti dan-unapred tržišta električne energije.
Predstavnici pet kompanija – Akcionarskog društva Elektromreža Srbije, Berze električne energije za jugoistočnu Evropu – SEEPEX, Evropske berze električne energije – EPEX SPOT, Berze električne energije u Mađarskoj – HUPX i mađarskog operatora prenosnog sistema MAVIR – potpisali su Memorandum o razumevanju koji predviđa stvaranje snažne međuregionalne berze električne energije u regionu centralne i jugoistočne Evrope.
Sporazum predviđa spajanje HUPX i SEEPEX, preduzeća koja su operatori organizovanog dan-unapred tržišta električne energije u Mađarskoj i Srbiji, uz zadržavanje snažne veze sa EPEX SPOT, kao vodećim nosiocem uspostavljanja jedinstvenog evropskog tržišta. EPEX SPOT, EMS i MAVIR naći će se u ulozi osnivačkih akcionara nove berze električne energije. Nova berza će koristiti usluge EPEX SPOT za obavljanje aktivnosti na dan-unapred tržištu, kao i aktivnosti na njegovom povezivanju. Sedište berze će biti u Budimpešti i Beogradu.
Rokovi za puštanje u rad nove berze biće objavljeni u kasnijoj fazi realizacije projekta, a na završetak spajanja SEEPEX i HUPX uticaće svi važeći regulatorni i zakonski uslovi.
Svih pet partnera saglasni su da potpisivanje sporazuma predstavlja bitan događaj kada je reč o integraciji regiona centralnozapadne Evrope sa regionom centralnoistočne Evrope. Osim toga, unapređenje saradnje operatora prenosnih sistema i berzi električne energije u regionu centralnozapadne, centralnoistočne i jugoistočne Evrope, biće i glavni pokretački faktor u predviđenoj saradnji i integraciji regiona jugoistočne Evrope sa jedinstvenim evropskim tržištem električne energije. Projekat ostaje otvoren za zainteresovane partnere koji bi želeli da se pridruže ovoj inicijativi čiji je cilj unapređenje procesa integracije dan-unapred tržišta električne energije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Izvor: Elektromreža Srbije
Na konferenciji „Zaštita životne sredine – Upravljanje otpadom“, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), kojoj su prisustvovali ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ambasador SAD Kajl Skat i predstavnici kompanija članica AmCham-a, zaključeno da je uspostavljanje efikasnijeg regulatornog okvira za upravljanje otpadom od izuzetne važnosti za očuvanje životne sredine, kao i za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Na konferenciji se razgovaralo se o produženoj odgovornosti proizvođača u oblasti ambalaže i ambalažnog otpada, kao i u oblasti posebnih tokova otpada.
– Poslovna zajednica, odnosno privredni subjekti, važan su partner Ministarstva zaštite životne sredine u ostvarivanju zacrtanih ciljeva za unapredjenje životne sredine Srbije i dostizanje evropskih standarda u toj oblasti – izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Ministar je rekao da je interes Srbije bolja, zdravija i čistija životna sredina, kao i da će Ministarstvo zaštite životne sredine stvarati zakonodavni i administrativni okvir za rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine, ali istovremeno i za otvaranje mogućnosti za razvoj zelene ekonomije.
On je naglasio da baveći se perspektivom i budućnošću mi se bavimo i mogućim investicijama u životnoj sredini, kao i da će sklad životne sredine i privrede obezbediti i ekonomski prosperitet.
Ministarstvo će posvetiti posebnu pažnju saradnji sa privredom, razmatraće izazove sa kojima se poslovni sektor suočava prilikom implementacije regulative i time kreirati prostor za nove investicije u oblasti životne sredine.
Predsednik AmCham Odbora za životnu sredinu Dragan Lupšić je kazao da je neophodno da kroz sinergiju napora države, privrede i lokalnih samouprava doprinesemo razvoju propisa i njihovoj primeni, kako bi Srbija dostigla poželjne i održive ekološke ciljeve.
Lupšić je dodao da bi bilo korisno u celosti ustanoviti princip produžene odgovornosti proizvođača, kojim se odgovornost ne završava samo u trenutku puštanja proizvoda na tržište, već se produžava i nakon njegovog korišćenja, sve do trenutka kada nastaje otpad.
Ovaj princip je najefikasniji i primenjuje se u svim državama EU a koristi od ovakvog sistema imali bi država, privreda i građani.
– SAD snažno podržavaju Vladu Srbije i njene napore u pridruživanju Evropskoj uniji, i sveobuhvatne reforme kroz koje Srbija dostiže evropske standarde u zaštiti životne sredine – izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, dodajući da su zaštita životne sredine i upravljanje otpadom temelji moderne ekonomije, ta da bi Srbija trebalo da investira još 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine tokom narednih nekoliko godina i da američke kompanije već uvode nove prakse u ovoj oblasti.
Ambasador Skat kaže da kroz saradnju sa industrijom, činimo uslugu državi i postižemo optimalna rešenja i poručuje da se ovi napori ne tiču samo Vlade i industrije, već svakog od nas i našoj posvećenosti životnoj sredini.
Na zaključku ove konferencije, podvučeno je da su naredni koraci unapređenje postojećih sistema produžene odgovornosti, investiranje u sakupljačku mrežu i reciklažu, kao i podizanje kapaciteta komunalnog sektora i lokalnih samouprava.
Milisav Pajević
Američke vlasti saopštile su da će se ajkula okeanska beloperka (Carcharhinus longimanus) naći na listi ugroženih životinjskih vrsta.
Naučnici su naveli da je populacija okeanske beloperke u Tihom okeanu od 1990-ih godina smanjena za 80 do 90 odsto, a za 50 do 85 odsto u Atlanstkom okeanu u periodu posle 1950-godina, prenela je agencija AP.
Aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da je do pada populacije te vrste ajkule došlo zbog ribolova usled potražnje za njihovim perajima.
Okeanska beloperka živi u vodama kod istočne obale SAD, kod južnog dela Kalifornije i u međunarodnim vodama. Američke vlasti donele su odluku nakon poziva udruženja Branioci prirode (Defenders of Wildlife).
U saopštenju je navedeno da ugroženoj vrsti ajkula “trenutno ne preti istrebljenje, ali da bi do toga moglo da dođe u dogledno vreme”.
Izvor: N1
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
