Energetska tranzicija je ozbiljan, složen i dugotrajan proces, koji mora da bude i pravedan. Odvija se na dva koloseka: elektroenergetskom kroz izgradnju novih kapaciteta obnovljivih izvora energije i smanjenje upotrebe fosilnih goriva, kao i kroz tranziciju svesti i kreiranje opšteg društvenog konsenzusa da je prelazak na upotrebu zelene energije koristan i neophodan proces. O ovoj važnoj temi, Zakonu i planovima kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, razgovarali smo sa Danijelom Isailović, menadžerkom Udruženja OIE Srbija.

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije osnovano je pre dve godine sa ciljem da unapredi poslovni ambijent u oblasti OIE u našoj zemlji, pomogne u tranziciji sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i promoviše ovu veoma važnu oblast u našoj zemlji. Kako teče prelazak naše zemlje na obnovljive izvore energije?

Ukoliko posmatramo brojke i procente, Srbija stoji odlično kada je u pitanju upotreba obnovljivih izvora energije. Kao što je poznato, ambiciozni cilj od 27 odsto zelene energije Srbija je 2020. skoro ispunila jer je statistika Eurostata pokazala da smo dostigli udeo od 26,2 odsto. Sa druge strane, imamo zastoj poslednjih godina i činjenicu da od 2019. godine nemamo nijednu veliku OIE elektranu priključenu na mrežu. Razlozi su poznati – Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije izazvao je veliko interesovanje i brojne zahteve za priključenje, a nije doneo ono zbog čega je prioritetno usvojen – nove zelene megavate na mreži. Nakon izmene Zakona koje su se dogodile nedavno očekujem prvi krug aukcija i izgradnju nekoliko velikih vetroelektrana i nekoliko solarnih elektrana snage do 10MW. Tako da možemo zaključiti da se energetska tranzicija dešava kampanjski. Imali smo jedan sjajan investicioni ciklus u periodu od 2015. do 2019. godine kada je izgrađeno skoro 400 MW novih vetroelektrana, veliki broj malih solara i biogasnih elektrana, pa zatim zastoj od četiri godine. Očekujem novi talas izgradnje i investicija u narednim godinama. Ako se to ne dogodi, onda je energetska tranzicija upitna.

Ipak, optimista sam, kako po pitanju privatnih investicija, tako i u pogledu aktivnosti države, pre svega Elektroprivrede Srbije. Energetska tranzicija može biti uspešna samo ako EPS bude nosilac te priče. I sudeći po VE „Kostolac“ koja se konačno gradi, najavljenim investicijama u solar, kao i Zelenom putu koji predviđa milijarde ulaganja u zelenu energiju, mislim da će se to i dogoditi. Što se tiče tranzicije svesti mislim da tu više nema dileme. Građani govore i pitaju o zelenoj energiji, shvataju ekološki, ekonomski i energetski značaj, interesovanje i podrška su veliki. Svakako, mi nastavljamo sa edukativnom misijom.

U FOKUSU:

• BIOMASA JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH IZVORA OBNOVLJIVE ENERGIJE
• VIŠE ELEKTRIČNE ENERGIJE U CRNOJ GORI IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
• VODONIK EKOLOŠKO GORIVO BUDUĆNOSTI

U aprilu 2021. godine donet je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, nedavno su usvojene izmene ovog zakona. Kako ocenjujete novi zakonski okvir?

Usvajanje Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije 2021. godine značajan je iskorak u energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena. To je bila jedna odlična poruka u kom pravcu Srbija želi da ide. Nažalost, pokazalo se da je Zakon bio odličan na papiru, ali nesprovodiv, te kao takav nije dao značajne rezultate. Više od dve godine od usvajanja Zakona mi nemamo dovršen regulatorni okvir i implementaciju. Implementaciju su stopirali ključni energetski akteri EMS, EPS i Agencija, tražeći izmene Zakona kako preveliki broj zahteva za priključenje ne bi srušio državnu mrežu. Naime, atraktivnost Zakona i prateći narativ privukli su brojne strane investitore u Srbiju, kako one ozbiljnih, tako i one druge. I isto takve iz Srbije. Sve to je rezultiralo jednom opštom pomamom u zahtevima za priključenje na mrežu, te smo došli u situaciju da je EMS AD dobio približno 19 GW zahteva za priključenje na mrežu. Verovatno svega 10–20 odsto tih zahteva je realno i ostvarivo, ali je operator iskazao bojazan i tražio da se regulativa izmeni.

Mi kao Udruženje zalažemo se za strože kriterijume prilikom obezbeđivanja mesta na mreži, kako u pogledu dokumentacije koja je potrebna prilikom apliciranja, tako i u pogledu davanja finansijskih garancija, da će određeni investitor zaista izgraditi one megavate za koje traži priključak.

Nove izmene definitivno donose suštinske promene u sektoru obnovljivih izvora energije, jer se očekuje da donesu realizaciju novih projekata nakon održavanja prvih aukcija ove godine, a verovatno i novog ciklusa sledeće godine. Sada očekujemo usvajanje podzakonskih akata, pre svega Uredbe o balansiranju i drugih nedostajućih akata.

Udruženje OIE Srbija bilo je aktivno tokom javne rasprave i dalo komentare na izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Koji su vaši najvažniji predlozi prihvaćeni, a koji nisu?

Udruženje OIE Srbija je kroz javnu raspravu dalo niz komentara na nacrt Zakona u skladu sa instrukcijama i komentarima naših članova koji su pronašli interes da dostave predloge. Prihvatanjem određenih komentara, Ministarstvo rudarstva i energetike nam je dalo jasan znak podrške i želje za daljim razvojem elektrana koje kao energent koriste obnovljive izvore energije. Najznačajnija primedba koja je prihvaćena jeste da u slučaju da Studija priključenja na prenosni sistem (koju izrađuje i usvaja prema Zakonu o energetici operator prenosnog sistema) pokaže potrebu za projektovanjem dodatnog skladišta električne energije, takvi projekti će imati prioritet u priključenju na mrežu, u odnosu na ostale projekte. Ova primedba je prihvaćena na način da projekti koji obezbede skladište neće biti odloženi u pogledu priključenja. Moram da naglasim da su cene sirovina, cene opreme, logistike, transporta za vetroelektrane i solarne elektrane dramatično poskupele, baš kao i troškovi izvođenja radova, finansiranja i osiguranja projekata. I dalje postoje veliki problemi u lancu snabdevanja. Sve to ukazuje da će investitori imati računicu da učestvuju na aukcijama samo ako Vlada Srbije ponudi dovoljno atraktivnu i kompetitivnu cenu. Nažalost, propustili smo period kada je cena investicija u obnovljive izvore energije bila niska, u tom periodu nije bilo izgradnje i sada se, kao i investitori u većini evropskih zemalja, suočavamo sa poteškoćama i finansijskim izazovima.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE