Kragujevac sanira posledice olujnog vetra, kiše, grada i udara groma

31.07.2018

Gradsko veće Kragujevca donelo je i Odluku o odobravanju sredstava za ublažavanje i saniranje štete na stambenim objektima, koje su nastale usled olujnog vetra, kiše, grada, podzemnih voda i sleganja tla, udara groma i požara.

U prethodnom periodu jedan broj sugrađana obratio se gradu Kragujevcu, zahtevom za dodelu novčane pomoći a radi ublažavanja i saniranja štete nastale na stambenim objektima usled olujnog vetra, kiše, grada, podzemnih voda i sleganja tla, udara groma i požara.

Podkomisija Centralne komisije za utvrđivanje štete, posle izlaska na teren konstatovala je uzroke, utvrdila stvarnu štetu i visinu naknade po svakom zahtevu, tako da je za ove namene opredeljeno ukupnom 602 hiljade 291 dinar, koji će se izdvojiti iz stalne budžetske rezerve.

Milisav Pajević

Usvojen Nacionalni program ruralnog razvoja 2018–2020. godine

31.07.2018

Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Nacionalni program ruralnog razvoja 2018–2020. i Strategiju javnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2018–2026. godine.

Osnovni cilj Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2018–2020. godine je podizanje konkurentnosti registrovanih poljoprivrednih proizvođača i podrška zapošljavanju mladih u ruralnim područjima.

Usvajanjem ovog programa ostvaruju se zakonski uslovi za korišćenje propisanih podsticajnih sredstava za prehrambeni sektor, restrukturiranje i razvoj tržišta, unapređenje ruralnog razvoja i životne sredine.

Investicije za ove namene predviđene su, između ostalog, i za nabavku stoke, opremu i mehanizaciju, kao i obnovu višegodišnjih zasada.

Ovaj dokument usklađen je sa strateškim okvirom Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2014–2020.

Strategija javnog zdravlja predstavlja podršku društvenoj brizi za unapređenje zdravlja i kvaliteta života i usklađena je sa preporukama Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije.

Obuhvata fizičko, mentalno i socijalno zdravlje stanovništva, promociju zdravlja i prevenciju bolesti, kao i očuvanje životne sredine i radne okoline.

Milisav Pajević

Rukovodstvo Leskovca obišlo deponiju Željkovac

30.07.2018

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, vlasnik Željko Vocinkić i predstavnici kompanije Porr -Werner & Weber obišli su deponiju u Željkovcu.

Prilikom obilaska Cvetanović i Vocinkić su razgovarali o saradnji Grada Leskovca i ove kompanije.

Deponija Željkovac prostire se na 80 hektara površine i urađena je po svim evropskim standardima.

U okviru deponije postoji centar za prečišćavanje atmosferskih voda, centar za selekciju otpada i sistemi za otkrivanje svih vrsta zagađenja.

Milisav Pajević

Takmičenje “Biramo najuređenije vršačko selo”

30.07.2018

U avgustu i septembru mesecu ove godine Udruženje građana „Selo plus“, sa partnerima Gradom Vršac, Turističkom organizacijom Vršac, Javnim Komunalnim Preduzećem „Drugi oktobar“ organizuju takmičenje pod nazivom “Biramo najuređenije vršačko selo”.

Cilj takmičenja je afirmacija i promocija seoskih sredina u svrhu razvoja turističkih, privrednih i kulturnih potencijala.

Komisija u sastavu predstavnika organizatora takmičenja, obići će sva sela u periodu do kraja septembra meseca 2018 godine, i oceniti uređenost sela po sledećim kriterijumima: Uređenost javnih površina; Uređenost prostora oko škola, vrtića, crkve i groblja; Aktivnosti MZ (broj nevladinih organizacija, uključenost žena u javni život sela); Broj organizovanih manifestacija; Poslovni ambijent sela (broj poljoprivrednih gazdinstava, broj privrednih subjekata, broj turističkih objekata i gazdinstava koja se bave seoskim turizmom).

Ocenjivanje će se vršiti u dve kategorije: Prva kategorija – od 1.000 stanovnika – Uljma, Vlajkovac Izbište, Pavliš, Gudurica i Veliko Središte; Druga kategorija – do 1.000 stanovnika – Ritiševo, Šušara, Zagajica, Parta, Orešac, Potporanj, Markovac, Vatin, Mali Žam, Malo Središte, Mesić, Jablanka, Sočica, Kuštilj, Vojvodinci i Straža.

Organizatori su uz pomoć sponzora obezbedili sledeće nagrade: Prva kategorija sela: 1. Traktor kosilica 10 kw; 2. Trimer za održavanje zelenih površina; 3. Zelenilo u vrednosti 50.000 dinara. Druga kategorija sela: 1. Traktor kosilica do 5 kw; 2. Trimer za održavanje zelenih površina; 3. Zelenilo u vrednosti 30.000 dinara.

Takođe, će se u okviru takmičenja Biramo najuređenije vršačko selo organizovati i takmičenje Biramo najuređenije seosko dvorište.

Uslove za prijavu za takmičenje vlasnici kuća u vršačkim selima mogu dobiti u Mesnoj zajednici ili skinuti sa sajta www.seloplus.org.

Milisav Pajević

TID regata stiže u Stari Slankamen

30.07.2018

Najstarija, najduža i najveća, međunarodna, sportsko – rekreativna, turistička, kajakaška regata na svetu TID (Tour internacional Danubien) sutra stiže u Stari Slankamen, jedno od 12 etapnih mesta u Srbiji.

Organizator 63. po redu TID regate kroz Srbiju je Kajakaški savez Srbije uz pomoć gradova, opština i turističkih organizacija naselja kroz koja prolazi.

Tradicionalan doček učesnika TID regate u Starom Slankamenu kao i prethodnih godina organizuju Opština Inđija, Turistička organizacija opštine Inđija i Specijalna bolnica „Dr Borivoje Gnjatić“ iz Starog Slankamena.

Za učesnike su obezbeđeni prostor za postavljanje šatora u dvorištu banje, osnovni uslovi za boravak i dva obroka, a organizovani su pešačka tura obilaska naselja, zvanični sastanak domaćina sa predstavnicima zemalja učesnica i prigodan prateći program.

Ove godine očekuje se oko 130 kajakaša iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Švajcarske, Holandije i Srbije koji će za 75 dana preći put dug 2.515 km.

Učesnici su osobe različitih uzrasta oba pola, ali ipak zbog dužine trajanja regate i slobodnog vremena najviše su zastupljeni stariji učesnici, profesori, studenti i oni koji u ovom periodu nemaju obaveze, kao i pravi ljubitelji zdravog načina života, zaštite životne sredine, boravka u prirodi, a naročito na vodi.

Milisav Pajević

Uklanja se divlja deponija u okviru SRP “Gornje Podunavlje”

30.07.2018

Član Gradskog veća za oblast poljoprivrede grada Sombora Darko Radulović i zaposleni u Odeljenju za poljoprivredu Gradske uprave grada Sombora, obišli su radove na uklanjanju divlje deponije koja se nalazi između Bačkog Monoštora i Bezdana, a u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje podunavlje“.

Na poslovima uklanjanja divlje deponije angažovano je JKP „Čistoća“ Sombor. Troškove uklanjanja divlje deponije snosi Grad Sombor, u udelu od 70 odsto, i po osnovu ugovora o sufinansiranju Autonomna pokrajina Vojvodina, u udelu od 30 posto.

Radovi se izvode po planu, uz stručan nadzor, a rok za izvršenje je 31. oktobar ove godine.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine opominje da je bacanje smeća na poljoprivredno zemljište kažnjivo i najavljuje pojačanu kontrolu celokupnog atara.

Milisav Pajević

Padavine izazvale veliku materijalnu štetu u valjevskim selima

30.07.2018

Intenzivne padavine tokom jula pričinile su veliku materijalnu štetu u valjevskim selima Brezovice, Bačevci, Suvodanje, Rebelj i Belići.

Grad Valjevo proglasio je vanrednu situaciju u tih pet sela, gde su oštećeni i lokalni putevi pa je saobraćaj otežan. Mnogi atarski putevi nisu upotrebljivi.

U Rađevom Selu na rubu Valjeva posle samo jednog kratkotrajnog pljuska izlila se rečica Ljubostinja.

Milisav Pajević

Radovi na revitalizaciji kanala Vrbas- Bezdan

30.07.2018

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić obišli su radove na revitalizaciji kanala Vrbas-Bezdan.

Radi se na 11,6 kilometara kanala od Malog Stapara do Sombora, a vrednost radova je oko 109 miliona dinara sa PDV-om.

Ovo je nastavak već započetih radova 2014. godine, a sve u cilju revitalizacije celog toka Velikog bačkog kanala, od Vrbasa do Bezdana.

U periodu od 2014. do 2017. godine na potezu od Vrbasa, kroz Kulu, Crvenku, Sivac, do Malog Stapara, Veliki bački kanal je u potpunosti rekonstruisan, uklonjeno oko 300.000 kubnih metara mulja, uređene su obale i formirane inspekcione staze.

Pre ovih radova, pristup kanalu je u velikoj meri bio problematičan zbog širokog pojasa trske, dok su staze pored kanala na pojedinim deonicama bile uzane i velikog nagiba prema kanalu.

Planiranim radovima propusna moć kanala biće gotovo udvostručena, odnosno sa 18 m3/s na 35 m3/s, što predstavlja deo šire strategije snabdevanja Bačke vodom iz Dunava kod Bezdana.

Na ovaj način će se omogućiti snabdevanje vodom, odnosno razvoj projektovanih regionalnih podsistema za navodnjavanje koji zahvataju vodu iz kanala Vrbas-Bezdan.

Pored sigurnog snabdevanja svih korisnika vodom, cilj ovih radova je i efikasno odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u vreme odbrane od unutrašnjih voda. Takođe, nakon završetka radova, ova deonica će biti u potpunosti uređena i pogodna za rekreativne aktivnosti građana, šetnju i sportski ribolov.

Projektom je predviđeno da se izgradi nova radno-inspekciona staza. Korito kanala izmuljivaće se kombinacijom rada dva hidraulična bagera sa „dugom strelom“, jedan dohvata 15 m, a drugi dohvata 22 m. Prema proračunima iz kanala će se izvadi oko 150.000 kubnih metara nanosa, koji se odlaže na deponiju.

Na kraju sledi uređenje obala kanala razastiranjem celog iskopanog materijala po okolnom terenu, kao i izgradnja cevastih propusta na mestima uliva meliorativnih kanala.

Izvođači radova su VD „Zapadna Bačka“ doo Sombor i PTP „Dubrava“ doo Bajmok.

Milisav Pajević

BiH i Mongoliju muči zagađenje vazduha

30.07.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo primila je u nastupnu posetu nerezidentnu ambasadorku Mongolije u Bosni i Hercegovini Battungalag Gankhuurai, sa kojom je razgovarala o mogućnostima bilateralne suradnje u oblasti zaštite životne sredine i turizma.

Ambasadorka je naglasila da je građanima Mongolije Bosna i Hercegovina prilično dobro poznata i da ima mogućnosti za saradnju, kao da su građani ove zemlje zainteresovani za posetu Bosni i Hercegovini i obilazak njenih znamenitosti.

Što se tiče zaštite životne sredine, kazala je da se obe zemlje susreću sa sličnim izazovima, kao što je zagađenje vazduha uzrokovano primenom tradicionalnih energenata i industrija.

Ukratko predstavivši najbitnije znamenitosti i događaje u Bosni i Hercegovini, ministarka Đapo je naglasila kako je Bosna i Hercegovina mala zemlja, sa mnogo znamenitosti, prirodnih lepota i bogatim kulturno- istorijskim nasleđem.

– Jedinstvo različitosti je posebna vrednost, jer je Bosna i Hercegovina oduvek bila mesto susreta različitih civilizacija, kultura i religija, Istoka i Zapada. Naša prirodna bogatstva – prekrasne reke, vodopadi, jezera i širom sveta poznate olimpijske planine – sve zajedno dovelo je Bosnu i Hercegovinu među poželjne turističke destinacije, kazala je Đapo, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

NIS najviše investirao u segment istraživanja i proizvodnje

30.07.2018

U prvom polugodištu 2018. godine NIS je nastavio sa trendom pozitivnih finansijskih rezultata, a u fokusu su bile investicije u strateške projekte.

Tako je u prvih šest meseci tekuće godine u dalji razvoj NIS-a uloženo 17,2 milijarde dinara, što je 72 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2017. godine.

Najviše je investirano u segment istraživanja i proizvodnje, kao i u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta, konkretno izgradnju postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja u Rafineriji nafte Pančevo.
Pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) u prvom polugodištu iznosi 24 milijarde dinara, što je šest odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Neto dobit NIS grupe na polovini godine iznosi 11,5 milijardi dinara. Istovremeno je nastavljen i trend rasta obaveza NIS-a po osnovu poreza i drugih javnih prihoda koje u prvih šest meseci tekuće godine iznose 90,9 milijardi dinara, odnosno 17 odsto više nego prethodne godine.

NIS grupa je nastavila da poboljšava svoje rezultate i u oblasti prerade i prometa. Tako je u prvom polugodištu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno ukupno 1,696 miliona tona nafte i poluproizvoda što je 3 odsto više nego prethodne godine.

Istovremeno je povećan i obim prometa koji je iznosio 1,665 miliona tona naftnih derivata što je 8 odsto bolji rezultat od prometa ostvarenog u prvoj polovini 2017. godine, uz rast izvoza od 24 odsto.

Ukupna proizvodnja nafte i gasa u prvom polugodištu 2018. godine iznosi 661 hiljadu uslovnih tona, dok je u NIS-ovim kapacitetima proizvedeno 78.422 MWh električne energije.

– U fokusu NIS-a u ovoj godini biće strateške investicije u koje ćemo uložiti oko 47 milijardi dinara, najviše od 2013. godine. Na ovaj način ćemo postaviti čvrste osnove za dalji napredak u korist naših akcionara, zaposlenih i šire zajednice. Istovremeno, i u nastavku godine ostajemo posvećeni finansijskoj disciplini, operativnoj efikasnosti i digitalnoj transformaciji poslovanja što će nam omogućiti da maksimizujemo efikasnost biznis procesa i dodatno unapredimo svoje rezultate. Na taj način, NIS će učiniti značajan korak ka ostvarenju ambicioznih ciljeva energetskog lidera u regionu, zacrtanih Strategijom razvoja do 2025. godine, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

Izgradnja i širenje mreže šumskih puteva u AP Vojvodini

29.07.2018

šumevojvodine — Foto: JP "Vojvodinašume"

Direktorka JP „Vojvodinašume“ Marta Takač je sa Vukom Radojevićem, pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo potpisala Ugovor o sufinansiranju izgradnje šumsko kamionskih puteva na teritoriji gde je ovo preduzeće korisnik, u dužini od 13,411 km, a sa 34 odsto učešća Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine u odnosu na projektovanu dinarsku vrednost.

Značaj investicije u izgradnju šumskih puteva je nesporan, jer olakšava sprovođenje svih faza radova od obnove preko nege i zaštite šuma, korišćenja i transporta drvnih sortimenata, ali i poslove iz oblasti lovstva.

Kada je u pitanju zaštita šuma, požari predstavljaju jedan od najvećih uzroka nastanka neprocenjive štete u šumama, a brzo i efikasno gašenje šumskih požara, moguće je samo ako se u sve delove šume može doći u što kraćem vremenu. Osim toga, tretman suzbijanja štetnih insekata, ukoliko se ne izvrši na vreme, gotovo da gubi svrhu.

Čuvarska služba takođe ima otežane uslove rada ukoliko nema pristup i kontrolu kretanja tovara kroz šumu. Šumski putevi omogućavaju bolju i lakšu organizaciju rada u šumi.

Milisav Pajević

Predstavljen projekat „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“

29.07.2018

Članovi projektnog tima JVP „Vode Vojvodine“ učestvovali su na konferenciji predstavljanja projekta „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“, održanoj u Pokrajinskoj vladi. Ovaj strateški projekat, vredan 13,85 miliona evra, finansira se iz Interreg – IPA Programa prekogranične saradnje Srbije sa Rumunijom.

Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević otvorili su konferenciju i složili se po pitanju važnosti prekogranične saradnje i evropskih integracija.

Osim njih na konferenciji su govorili i predstavnici JVP „Vode Vojvodine“, Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Županijskog saveta rumunskog Timiša i Administracije rečnog basena Banat iz Rumunije, koji su bliže predstavili projektne aktivnosti koje slede.

Projekat BEGA se odnosi na revitalizaciju Kanala Begej na potezu od granice sa Rumunijom do hidrotehničkog objekta u Kleku, u dužini od oko 30 kilometara. Radovi koji su planirani podrazumeva sanaciju hidrotehničkih objekata u Kleku i Srpskom Itebeju i izgradnju dvonamenske staze (radno-inspekcione i biciklističke), od državne granice do prevodnice u Kleku.

Takođe predstoji i izgradnja plutajućeg doka za privez plovnih objekata, izrada tehničke dokumentacije za potrebe izmuljenja, deponovanja i remedijacije sedimenta na Plovnom Begeju, kao i nabavka plovnog bagera i plovne kosačice za održavanje njegove plovnosti.

Revitalizacija ima višestruki uticaj na unapređenje infrastrukture koje se ogleda kroz povećanje mobilnosti ljudi, robe i usluga na pravcu Zrenjanin – Temišvar.

Ekološki značaj ovih aktivnosti može se razmatrati sa više aspekata, od kojih se osnovni odnosi na prvi korak rešavanja višedecenijskog problema postojanja veoma zagađenog sedimenta na dnu kanala, a zatim, i ponovno aktiviranje plovidbe i uspostavljanje ekološkog načina prevoza biciklima.

Nakon završetka radova, očekuje se otvaranje plovidbe na Begej, razvoj turizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta.

Realizacija je započeta 2018, a planirano je da sve bude gotovo do 2021. godine.

Milisav Pajević

Dodeljene subvencije za nabavku protivgradnih mreža u Vojvodini

29.07.2018

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević uručio je u petak 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika.

Ugovori za nabavku protivgrdanih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, potpisani su sa 136 poljoprivrednika.

Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.

– Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija, istakao Radojević.

On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara.

Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.

Subvencije za podizanje novih oko 50.00 kvadratnih metara plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina Vojvodina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.

– Po ovoj konkursnoj liniji, u ovoj godini smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara, kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade kvadratnih metara plastenika.

Radojević je napomenuo i činjenicu da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada.

Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70 odsto. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.

Milisav Pajević

1...1,0601,0611,062...1,676 Page 1,061 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM