Prema prvim preliminarnim analizama i informacijama, koje su prezentovane na telekonferenciji održanoj 21. juna u 16.30 časova u organizaciji Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), raspad je krenuo u 12.20 časova u elektroprenosnoj mreži Albanije ispadom interkonektivnog dalekovoda 400 kV Zemlak (Albanija) – Kardia (Grčka).
Nezavisni operator sistema u BiH (NOS BiH) saopštio je da je u petak u 12.24 došlo do raspada elektroenergetskih sistema Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i dela Hrvatske.
,,Iako je ovom ispadu prethodio ispad dalekovoda 400 kV Podgorica 2 – Ribarevina u Crnoj Gori, prenosna mreža Crne Gore i susednih sistema je bila u pogonu sa normalnim pogonskim parametrima. Nakon ispada pomenutog dalekovoda Zemlak – Kardia, dolazi do kaskadnih ispada 400 kV, 220 kV i 110 kV dalekovoda u Albaniji nakon čega se incident trenutno preneo u elektroenergetski sistem Crne Gore, uzrokujući ispad 220 kV dalekovoda Mojkovac – Podgorica 1. Na ovaj način prenosni sistem Crne Gore je ostao vezan na elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine uz slanje snage od 400 MW istosmernim kablom iz Crne Gore ka Italiji“, naveli su iz NOS BiH.
Dodali su da je usled prekomernih tokova električne energije od severoistočnog dela BiH prema jugu, došlo do naponskog kolapsa i kaskadnog ispada svih interkonektivnih vodova između Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 12.22 časova, što dalje uzrokuje potpuni raspad elektroenergetskog sistema Bosne i Hercegovine i dela Hrvatske (priobalni deo) koji se dogodio u narednih 60 – 90 sekundi.
Pročitajte još:
- DA LI JE PRISTUP ELEKTRIČNOJ ENERGIJI U 21. VEKU PRIVILEGIJA?
- NEMAČKA ZAINTERESOVANA ZA NOVE PROJEKTE U PROCESU ENERGETSKE TRANZICIJE SRBIJE
- STRUJA NEĆE POSKUPETI OVE GODINE, EPS KREĆE U REFORME
„S obzirom na to da je elektroenergetski sistem BiH sastavni deo jedinstvenog prenosnog sistema kontinentalne Evrope, ovakav epilog događanja u BiH i delu Hrvatske je bio neminovan i bez mogućnosti sprečavanja eskalacije imajući u vidu količinu energije koja se u tom trenutku prenosila preko BiH i brzinu kaskadnih ispada u regionu. U cilju boljeg razumevanja situacije, napomenućemo da prenosna moć 400 kV dalekovoda iznosi 1300 MW, a u trenutku raspada sistem za nadzor prenosne mreže BiH (SCADA/EMS) u dispečerskom centru NOSBiH-a beleži tokove snage i do 2250 MW po pojedinim 400 kV dalekovodima“, navode oni.
Napominju da se 20. juna 2024. godine, desila slična situacija sa znatno manjim tranzitnim tokovima električne energije preko BiH, gde je pravovremenom reakcijom operativnog osoblja DC NOSBiH-a, sprečen raspad elektroenergetskog sistema BiH.
„Adekvatnim dispečerskim akcijama koje se primenjuju pri podizanju sistema iz “black-out” stanja, operativno osoblje DC NOSBiH-a, u najkraćem vremenskom roku je stabilizovalo elektroenergetski sistem BiH. U skladu sa propisanim procedurama i pravilima upravljanja prenosnim sistemom napon je prioritetno prosleđen važnijim potrošačkim čvorištima, kao i proizvodnim jedinicama, sa ciljem ponovne sinhronizacije i obezbeđenja neophodne električne energije za pokrivanje potreba potrošnje. Resinhronizacija elektroenergetskog sistema BiH i normalizacija stanja, izuzev pokrivanja deficita u proizvodnji zbog ispada termoelektrana i nemogućnošću njihovog brzog povratka na mrežu zbog tehnologije rada, izvršena je u rekordnom roku od dva sata“, rekli su u NOS BiH.
Napominju da će detaljna analiza događaja u skladu sa ustaljenom praksom ENTSO-E biti vršena u narednim nedeljama, o čemu će javnost biti pravovremeno obaveštena, kao i da BiH preko potrebno investiranje u prenosnu mrežu, koja zbog svoje zastarelosti i promene ustaljenih obrazaca rada elektroenergetskih sistema (integracija obnovljivih izvora energije), ne može adekvatno da odgovori na sve izazove.
Energetski portal
