Paralelno sa zagađenjem planete raste i potražnja za zdravom hranom i ekološkim proizvodima. Ono što ljudima treba mora se proizvoditi od onoga što su već odbacili. U svetu se to zove cirkularna ekonomija i platforma je na kojoj počiva četvrta industrijska revolucija. U Srbiji tek počinju procesi koji bi putem podsticaja, ali i kazni trebalo da nateraju lidere biznisa da im novac ne bude jedino merilo uspeha.
Zemlju koja ima sve predispozicije da bude bašta, nemarom sve više pretvaramo u deponiju. Svaki evro BDP-a generiše potrošnju 4,2 kilovata električne energije i četiri kilograma otpada koje uglavnom ne razvrstavamo i ne recikliramo.
„Zašto Srbija mora da uvozi zvukobrane ako se oni mogu raditi od reciklirane gume i plastike? Zašto to nije dobar biznis za neko malo preduzeće u unutrašnjosti Srbije? Zašto odbacujemo tetrapak ako možemo praviti građevinske ploče? Velike količine guma koje Srbija u ovom trenutku proizvodi i izvozi na svetsko tržište, sav odbačeni deo iz škarta se može koristiti za agroprostirke. Sada gradimo velike koridore, zašto ne ugrađujemo pepeo iz termoelektrana u putnu podlogu“, pita Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.
Pročitajte još:
Srbija nije sistemski rešila problem deponija i prerade otpadnih voda, a poslednja posledica je masovni pomor ribe u Srbobranu, za koji mnogi optužuju lokalnu šećeranu.
Ministar koji kaže da je ekologija u Srbiji dugo bila „trinaesto prase“ potvrđuje da među stranim investitorima ima više onih koji vode računa o životnoj sredini, iako to čine u manjoj meri nego u zemljama zapadne Evrope. Ohrabruje ga to što domaće firme sve više shvataju da potrošači žele ekološki proizvod.
„Neće moći svoje proizvode da prodaju van granica zemlje. To još uvek mogu u Srbiji, ali brzo će i ovde doći vreme kada će biti gotovo nemoguće prodati proizvod koji nije ekološki prihvatljiv“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Bez poštovanja ekoloških zahteva nije moguće ni dobiti subvencije u poljoprivredi. Ali to važi samo za one koji apliciraju za evropska sredstva.
„Niko od ratara ne može da dobije sredstva iz IPARD fondova ukoliko nema rešeno odlaganje plastičnog otpada od hemije. A iz nacionalnih fondova? To je sad put kojim idemo korak po korak“, dodaje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Razlog zbog kog ne zbrinjavamo otpad od pesticida, iz farmaceutske industrije i što ne recikiramo tekstil i baterije jeste nedostatak inženjerskog kadra i infrastrukture, kažu stručnjaci.
Zalažu se za osnivanje takozvane Zelene banke koje bi finansirale ekološke investicije. Da je u tome rešenje prepoznaju u izjavi nove predsednice evropske komisije koja kaže da će u takvu banku pretvoriti EBRD.
Izvor: RTS
